Српска независност

— 141 —

би хтеди и умели најмлађу евроиску крал>евину да поврате опет на онај стари и добри пут, којнм је пређе ншла српока полнтика. дописи Валево 26 Феб. 1482. г. Партајска страст и њена иос.1едица. Дуплн председник н бивши „ војвода Дрински а , стигао је синоћ у Ваљево! У Лукавцу је дочекан од својих обожаоца. који су га у каруцама у варош допратили: при дочеку одликовао се најбоље г. Перо Томић председ. окру. суда са евојим подчињеним г. Јовом Никићем судијом. Драгутином Стаменковнћем секретаром. двојицом ггасара н тројицом практиканата. Полициска струка била је штедљцвија.јер јс само јсдан писар са неколнко ирактиканата .јунаку ~ на сустрет изашао. — Грађанство је од своје стране и овом лрилпком засведочило да тврдо остајс прп послатој гранати д} г илом преседнпку, из које пред њега у скуппггини 240 кугнца излетише. У вече нађоше се узбуђени овд. бакалп Миладин Љз'бнчић, Никола ТуФегџић (пегов верни ТуФегџић био је истина у ^Београду тнје дана, но види се да се он за то постарао да тако буде н Јанко Бабпћ његовим доласком. п пр"неше на х -жртву п.гамену - по неколико бу|)ади од гаса (боље би да су запалили неколоко пакала карти") на сокацима, не освфлпвши прозоре своје на што су но нашем мишљењу право имали: али бурад по сокацима у овој прилици ппсу смелн пламену давати. јер сокаци нпсу њихова •својина да могу нартајске ћеФове но њнма ноћу извршавати, већ су својина општа од којих грађани праве такове употребе у опште народном весељу, у -актпма који су достојни да домаћину из осећаја на спрам свечаности неби ни поеумњати могао да ће зажалнтн што би му пламсн услед тесноће сокака какву штету нанети могао. Поступак- поменутих бакала иза:1вао је •општу осуду, општински одбор нека не пропусти ову самовољу појединаца некажњену, да им тнме докаже да Ваљево ннје њима добошом умплости немилост дато. већ да су ваљевци. свесни и да умеју казнити сваког оног којнсеусуди нарушавати својом старшћу њихово сповојство. Пада у очи и та околност, што си је иреседник окр суда са својнм нотчнњеннма узео слободу напустити своју дужност и остати од исте цело по подне, јер по нашем мишљењу није он властан то чинитн кад зна да је плаћен да ради народне поелове: а не да одеуствује од своје дужностп у незваннчним иословнма. — Нама је тешко за оннх сто хиљада динара који су уиме реорганпзовања судске струке од народа узети, да се корсем употреби на поправку судског стања, кад видимо да се оваки поступцн врше у тој струци самовољно. тим пре вшие, што то неучннише ннжи њиховн било самовољно или с" дозволом преседниковом. већ главом нреседник самкоји мора познавати границе своје д) г жности. Кад се још и та околност дода да пре< едник на најзначајнији дан но срнство, кога је краљество српско у црквама прокламовано није своје подчињене на светковањс пустио. — већ поеле службе божнје на дужност ладржао — а долазак Глишићев на штету државне касе светковао, онда нам се намеће мисао. да поменути г. Томић или нбће или неуме одавати ношту значајним и свечаним данима народа срнског. Ни један од иоменути бакала не нађе се иобуђен ири народној великој светкошши изнети своју бурад на сокак и Т1ше увеличавати ошнту радост, радосг какву србин кроз векове још доживнјо није. а за партајске цсљн не ножалише то учинити, а ако тврдо знаду да се за такове поетунке од одговорности нзбећи неда. Но нека их! Ово је јасна слика њихове евести. ово је необорив доказ како им срце на спрам народног весеља куца, ово је жиг који их обележава како и у

каквој мери грађанство и његову бесбедност цепе, н и ово је напослетку нама лепо дошло, кад знамо да ово чине људи. којн против, огромне већине грађана. <-а својим „војводом и V опреци стоје и све упутребљују да (»н нротиву воље нашс остане и у будуће иреседник. Јест такоје! Одбор ошитински изјавно је предесднику неповерење. н тражио је збор да сс дупли иреседннк као нелостојан збаци с унраве. На скупу о ком се већ чуло, реншло се то нитање ио ирсдлогу, но збор би забрањен. сад још дринеки п јунак~ на биљезн хоће ли он сазватн зборУ незна се. неће 1и, онда се зна ко ће. но свакако може се у напред рећи: да му његови верни још 100 буради на „жртву- за сретна доласка нринесу. да се чак његове громке речи с' којима је Бонту-ов уговор са свом снагом нотпомагао у томе плам ену читати могу. да еам он са брилантним ирстеном на руци ту свеглост увелича. оиет велимо неће све то помоћн. и рачунајући на свест наших врлих гра1>па који жито по вредности ценити умеју. мора он еаћи ..само другче но. што сс нопео" — са кметовске столице- Грађанству остављамо да цени. може ли се и у будуће новернтн управа наше оиштине човеку ко га неколицина нристалица желе у _иркос и на управи да одрже, необзнрући се на бољитак општински, већ терајући инат у коме траже само: да се внди да они еудбином наше општине управљају. Помозимо се еамн у пашој кући. јер нико није овлашћен да нам погачу меси. будимо свесни паших права. недајмо се заводити празним и лакомисленим обе^ањима, не верујмо аминашнима _Виделовачким- /ер је крајње воеме да одговоримо својој задаћи. — тражимо човека коме се све врлине грађанеке с' ПЈЈавом признати могу, — дао нам је Богдоста такових — и избернмо га сложно, одушевљено, недајмо да нам људи заношени етрашћу партајском с' нашом кућом уирављају, па тек онда будимо сигурни са бољнтком наше онштнне. а све до тада -витлаће с' нама политички ветар, час тамо час амо. Помозимо се сами. а бог помоћи ником не одриче. Г. В Ж. Г 0 В 0 Р г. велнзлра кундовн-ка народног носланика за ВАРОШ ЛОЗНИЦУ пр1гликом дквате о конвенцши о пловидби за- ^ кљученој ИЗМеЂУ србиле и АУСТРО-МАЏАРСКЕ. 2 марта ов. г. Госиодо ! После Кримског рата који је вођен између Русије с једне н Француске. Енглеске. Сардинпје и Турске као савезника с' друге стране закључен је у Паризу уговор мира између ових ратујућих држава. По томе уговору Иариском између осталих одредаба те су државе утврдиле и то да се пловнтба по рекама пловним. које раздвајају внше држава. сматра као јавно право Европско и то ираво ставиле су иод своју гарантију. После овог Париског уговора Европске државе. поред који Дунав тече саставиле су комисију да изради уредбу о пловитби на дунаву и о речној нолицији и у тој комисији која се је састала у Бечу, Србију је најнре заступао г. Филип Хриетић садањи наш посланик у Бечу, а иосле њега био је члан те комисије пок. Дукић. Ова Европска комнсија нанравнла је уредбу о пловидби на Дунаву али како елабзрат те уредбе није хтела да призна Француска и Енглеска та је уредба и нропала. После свршеног рата Француско-Немачког у 1870 год. Русија је као што вам је господо познато. оглаеила да неке одредбе Париског уговора за њу невреде и истурила је своју Флоту у Црно море А том приликом и Аустрија је покушала да у Лондону оствари уредбу о пловитби на Дунаву али у томе није успела нити је Србија на то хтела да прнстане и то је у Лондону исказала преко евога частунника г. Чеде Мијатовића садањег нашег министра Финансије. То је нитање

нознато. као питање регулисање ђердапа. Као што гоенодо видите из овог мог говора Аустро-У« арска поред све њене трудбс да ово в;1жно нитање о пловидби на Дунаву. раеправи у своју корист није могла у томе да успе. Тек на берлинеком конгресу ово је нитање ноново покренуто. али онет као Европско питање и дошло се до тог закључка да се оно раеправи у Галацу (Румунији) и позвате еу н нрнбрежне државе: Ауетро Угарека. Србија Румунија н Бугарска Да у томе суделују и да израде уредбу о иловидби и речној иолицији, али само од ђердапа иа до утока Дунава у црно море. Како је Аустро-Угарска и овде прошла и како је наишла на отпор нарочито Румуније и како су Румуни ово нитање сматрали, кад су оборили мниистарство Димитрија Браћана. држим да вам је господо нознато и да вам ја то овде не причам. Могу вам само то рећи. да Србија није чврсто стајала уз отпор Румуније и Бугареке према познатом иројекту Аустро-Немачком. Поеле овакових мена, кроз које се је провлачнло Дунавско нитање. као иитање Европско, ја немогу госнодо да разумем. какове су побуде руководиле нашу владу. да то питање ематра као своје н какови су је интересни разлози руководили да закључује са Аустро-Угарском засебан уговор о нловидби. Кад би ми имали наших пловних лађа на Дунаву те да нам интереси наши налажу да иловидбу на основи равнонравности уредимо, ондах би у неколико правдала се ова закључена наша конвенција са Аусро-Угарском. Али кад се зна, да Србија тих птовних лађа нема. мени господо ова равноправност у пловидбн између нас ц Аустро-Угарске, изгледа као дечко и какав гигант кад заједно једу, па онда да се пита ко ће од њих више појести. Моје је госиодо уверење да ми у овоме уговору о нловитби са Аусаро Угарском само дужности имамо. а право нам је само на хартији. Ми дозвољавамо непосредно Аустро-Угарској а посредно повлашћеном Дунавском паробродском друштву да има станица на нашој обали дозвољавамо томе друштву да оно само одређује таксу за нловитбу поред наших обала да прима монету новца како она хоће обвезали смо се да несмемо дати повластицу ни нашем Сриском друштву ако би се опо склопило да плови Савом и Дунавом а проста конкуренција са Аустро-Угарскнм богатим паробродским друштвом немогућа је, — па поред свега овог ми по томе уговору несмемо никаквих наших државних терета да етавимо дунавском привилегисаном друштву. као што је пореза и остале дажбине. Са ових разлога које сам у моме садањем говору навео. ја госиодо сматрам ову конвенцију нашу са Аустро-Угарском о н; овитби као штетну по наше државне интересе, као конвенцију која пнје сувремена и с тога сам јој у начелу противан и гласаћу да се одбацн (Левица врло добро>. #€•0» СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Сцница ол 2 Марти 1882 После одмора На дневном реду: уговор закључен између Аустро-Угарске и Србије о пловпдби на Дунаву. Извеетилац М. Ракић чита уговор и извештај законодавног одбора, да је овај }товор закључен на основу париског трактата међународног права и на начелу узајамности. С тога одбор преноручујс уговор као користан на иримање. Поп Павле Радивојевпћ говори против уговора. (Његов говор донели смо по стенограФским белешкама у прошлом броју овога листа). Вел. КундовиК говори такође против. (Његов говор доносимо по стенограФским белешкама). Пои Марко ПетровиК Мало час усвојили смо једну декларацију еа тешким последицама по земљу. Иод тим утис-

цима решавамо сада још о тежем питању. Нитање о слободној нловидби на Дунаву ошите је европско и тиче се иодједнако свих прибрежних држава. Мн данас неразмишљено обављамо један чив што значи да истунамо из заједнице подунавских држава. који с нама много више интереса имају у овом питању него Аустро Угарска. Познате су тежње Аустро Угарске на истоку и ми данас драговољно срљамо у наруча Аустро Угарској, с којом нас не везује никакво сродство ни нлеменеко нити икакви заједнички интереси. Ово је нитање иокушано да се ренш уговорно, но без уснеха: кад остале прпбрежне државе не хтедоше нристати на захтеве Аустро Угарске ми сад први иступамо из заједнице и делимо се од тих држава. Зашто? Кад знамо да немамо разлога да тражимо пријатељство на занаду, онда морамо га тражити на истоку. Но овако радећи нећемо то постићи. Јасно је да Аустро Угарска овим тежи да постигне цељ у дунавском питању: да нас задобије па да оно што сад закључимо морамо и доцније у друштву с њоме чинити. Не види отуд по нас ни иолитичке добити. јер ће нас Аустријско нрпјатељство пре удавити но иогпомагати. Али немамо ни материјалне користи. Међутим полнтички наносимо себп штету што широм от»;арамо врата унливу аустријском: морално нгго се увлачимо у експерименте из којих.ћемо еамо као осрамоћени изићи: материјално што се цеиамо од заједнице иеточана. Критише поједине чланове: 14 због интервенције. Вели да је леио закључивати самостално уговоре. но и равноправно а не као ми. Ако усвојимо зтовор увредићемо пријатељске осећаје подунавских држава и баци ћемо се на опасно иоље за нашу будућност. јер све више летимо у наруча Аустро Угареко). која нити нам је била нити ће нам икад бити пријатељ. (Одобравање на опозицији». Ми.г. МиловановиГх Ради дунавског питања радила је комисија прибрежних држава иод председншптвом Аустро-Угарске. Ова поред свега тога нкје могла да протури своје захтеве, јер прнбрежним државама Румунији. Бугарској н Србији није ишао овакав уговор у рачун. Због тога Аустро Угарска хоће оваким уговор да једну од те три државе засебно задобије. То смо ми. Но ми из дужности према народу нашем и његовој будућности не смемо се одвајати од иеточннх народа: то би значио злочин према Бугарској и Румунији. ако идемо на руку Аустро-Угарској. у толико вшпе. што и сама Еврона није хтела да жртвује интересе прибрежних држава. Аустрија тежи за надмоћношћу на истоку; с таквим намерама не можемо је сматрати за иријатељицу: а то је бар познато да је то традиционална политика њена. За нас је јасна ствар да се не смемо одвајати од прибрежних држава. које имају с нама истоветне интересе. Пита каква нас нужда и невоља гонп. те је влада похитала с овим уговором, кад је Факт да нећемо нмати никакве кориети. Ми грцамо под ударцпма аустријскс иријатељске иолитнке сад већ због жслезннце, а шта ћемо тек доцније док и остали уговори ступе у жнвот па и овај. Шта ће бити од нас кад се Аустрнја увуче као црв? Ово је ствар коју не морамо н не треба да прцмимо. Ако се сад вежемо онда нема више иомоћи. Ми унанред хоћемо и овом ириликом да признамо Аустрији право на Восну и Херцеговину. То несме 5ити. јер ми као Срби дужнн смо да их бар морално потпомажемо. а не да их још и сами убијамо. (Жнво одобравање. Тако је). Већ због тог члана што нризнајемо АустроУгарској право на нроширење ваљало би да одбацимо уговор. Ако се влада нашла у вртлогу. те мора силом околности нринуђена да тако ради. ми нећемо. Ми захтевамо ернску народну иолитику. (Одобравањек 11 влада мора тако у срцу мислити, но нема куражи да ради. ПироКанац министар-аредседник. Казујте шта ви мислите а немојте у нме владе говориги н пгга она мнсли. Вели да