Српска независност

НЕДЕЉА. 7 МАРТА 1882 ГОД.

ПЕЕЕ 31 СТЋЋП: НА ГОДПНУ 24 двн., на по годиое 12 ДНН., НА ЧВТВРТ год. 6 дин. 31 осгив 311ИЕ 21 5дзк1аек:а злтстскг. на годнну 30 франака, на по годпнв 15 «р. на чктврг год. 8 *р. 31 1ГСТР0-7Т1?гШТ: на годнну 15 «ор. у банк.1 на по год. 8 •. на чегврт год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТИЕ 2РЖ1ВЕ: НА ГОДННУ 36 •РАН., НА ПО ГОДПНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШШ, ЧЕТВРТНОИ, СШШ и НЕДЕЉОи УРЕДНПШТВО ЈЕ П АДМНННСТРАПНЈА У КУКН Г. То >1Е ДНДРЕЈЕВНЋА вВНЈНЕЕВ ВКНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ IIУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАВН ПУГ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу се уредмиштву, а претплата адтинистрацији ..СРПСЕЕ 2Е31В2СНССТ 2"РУКОНИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЂКНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЦ.

ШТА САД ? Жица је пЈт ;да. Збпло се оно, што су хтелп, на чему су свом умном п безумном снлом својом раднли они људи, којнма је, од како су на влади. у свпма власничкнм пословима пм бпло вазда главно начело: „Куд пукло да нукло!" Ето вам. куда је нукло ! Онозпција је листом оставила скупштину. Преставници законитог народног отпора тпм изјавише, да неће више да су сукривцп владиних брука, да неће више да су јатаци владе п љене аминашке већине. Тиме је чо српском уставу даље већање ове скунштипе онемогућено, тнм се ова скупштина изравнала са најславнијим делом своје већппе, по коме ће се спомиљати док је света и века, са Бонтуовом железницом. Влада ће се јамачно уппњати нз петних жила да народу соли мозак, те да доказује, како опозиција нити је пмала права нп повода тога чинитп. У погледу права већ је покушао разглашенп подпредседнпк узете скушптине да га одриче опозицији. „Опозиција" рече, „нема права изпуђивати апел на народ." То је иста она пзнемогла логика. ио којој устав зема .Ђскп треба да се оснива на сптнигјим законима. а не сптнији законп на уставу, тоје нсто оно засукано умовање, по коме Бонту зато заслужује поверење. гато се борпо са Ротшплдом, то је псто оно морско умовање, што га је влада Пироћанчева нрнзнала као вршак умне своје моћи, а тиме је прпзнала да је са својом умном снагом исто онако прошла, као њен Бонту са новчаном. Та несмислепа логпка хоће да докаже, да њих об посланика немају толико права, колпко га нма један послапик. Јер поједином посланику није још нпко, па ни закупник владине логике, одрекао права, да може датп оетавку кад год му се свпди. Па као зашто да њих 55 не могу, немају права учинити то исто, што може један? Ви ћете можда рећи, да је разлнка у томе, што поједини својнм изласком не смета раду скупштине, а кад њих 55 иступе, свакн рад поетаје по уставу немогућан п тиме се онда као „изнуђава" од владаоца апел на народ. распуштање ове и сазив нове скупштине. Лепо. Разлпка у носледпцама ностоји, о томе нема сумње, ал' то пи у колвко не оправдава одрпцање нрава опозицији па тај корак. У прилнкама, у које је влада довела земљу целокупном својом кобном политпком, била је пре свега дужност

владина да даде прплике владаоцу да апелује на народ, била је дужност владина да учнип оно што је јуче учинила опозиција. да подвесе владаоцу своје оетавке. Нема примера у историји света. да се у каквој уставној земљи влада тако обрукала, као што се обрукала Пнроћанчева влада, а да се није онога часа уклонила с места. II у сампм самовласним државама једва да се може наћп таки црнмер. Заслугаје Пироћанчеве владе што је тим обогатпла иеторпју. Но нећемо да смо немилостпви. Ако је неосет.гивост владина према својој нево г.п и срамоти нечувена, п њенаје невоља, п њена је брука превелпка, нечувена, те јој се може опростпти, што се трудила да ту бруку заглади каквом изненадном славом. п ако та слава није њена. Скупштинаје прогласнла крал>евпну, прогласпла је једногласно, и једнодупшо оде пред владаоца п понуди му Краљевску Круну. У радости тога вековног догађаја заборавпо је свет, а није толнко мнслнла ни опозшшја на владину скорашњу бруку. У том жагору, у тој слави, могла се влада. да је пјоле бпла свесна о свом задатку и ноложају, о својој дужностп. извућн из процепа, те тпме дати Крал.у ону прплику. што је не хтеде дати кнезу, прплику да поново запита евој народ. како жели да Краљевнна евршп оно што није могла кнежевина. Уместо тога, у место да се оберучке лати те као с неба нале прплпке те да се извуче пз процепа, влада је са свпм противно радпла: она се лаћала грознпчаво сваке прилпке. она је скоро стварала прилике, да се све дубље увлачи у тај ироцеп, тако дубоко, да се очевндно ннкад пз њега сама не би ни нзвукла; као наиредњачка наравно не може натраг, мора и ту све нааред. У том часу настало је, не само право, настала је дужност опозшшје, да учпш! оно. што бн ио правилпма обичног, нормалног, развитка требала влада да је учинила, да остави скупштину те да тиме даде Краљу прнлику да се са својим народом ноново, а први нут у краљевању своме, запита за јуначко здравље. Нема сумње да је то крајње срествоштога се опозиција лаћала н ми искрено жалимо. штоеетим путем пошло, жалимо. што су таке нрплике, да се тим путем морали иоћп. Није то првина у историји света, да се народ према тврдоглавој, обпчппм начннима необавеетнвој влади морао лаћатп те крајне помоћи. Те се номоћи морао лаћати

славни рпмски народ у првом добу државног жпвота римског, још 500 година нре Христа. Још онда је народ, који је после светом овладао, био прпнуђен, да својим одласком нз општине у свету и у Авептинску Гору ( 8 есе881о т Моп(ет 8асгит, ш Моп(ет АтепНпит) примора патрицијске власннке да нризнају народу прпродна му права. У новије доба имамо такн нример у бечком рајхсрату. Из те су скупштине изишлп лнстом свп посланпцп чешкога народа, што пемачка већина није хтела да прпзна чешком народу, чешкој земљи. природнпх и сте. чених права. Па као што је римски народ у оно древно доба тнм крајњим начином извојевао себи иризнање и основао тиме славу и велпчину досад ненадмашене римске државе, тако је и чешкп народ ево дочекао сјајан успех своје смелости, своје евести. Но нпје то првина нп у нашем народу. није то првнна нп у Србијп. Првп. који је у Србији пошао тпм путем, то је — шта мислите, ко? — то је сам председппк напредњачке владе, то је главом — г. М. С. Пироћанац. Он је 1877 год. у Крагујевцу са још двадесет и неколико друга напустпо скуиштпну, на још без нкаквог повода, само п једнно зато, што је видео да је у мањпни. Да је он лично повео своје друштво на тај пут, о томе пема сумње , јер оп је бпо најобразовапијп. тако рећи јединп школован човек у дружпнп. Па ко је и сад. које н овом јучерањем чину опозицпје најглавнији узрочник, непосредни чинплац? Нико други него тај нстп човек, онет главом М. С. Пироћанац. Оспм свега свога рада за којп дели одговорност са својпм друговима. зар нпје он био онај, што је ономад изазвао онозицију без пкакве Формалне невоље безумном, охолом изјавом, да све нпгата не вреди што год опознција говори, но да само оно важи. што говори влада и већпна?! Па с каквим образом тај човек н његово друштво да се сад потужи на опозпцију. што напушта скупштину, кад њена реч но његовој изјави п онако ништа не вреди у тој скуп1ПТПНП ?! Тпме што је до сад речено расирављено је право н оправданост, објашњен је новод, разложепа је потреба јучерашњег дела скупгатинске опозипије. После тога може се са свим у кратко одговорити на питање : гјш <1 ниие, шта сад?

Нема никако другог уставног пута и начина, него да Краљ раепусти ј ову, а сазове нову скупштину. Но избори за нову скупштину не бн се могли, не бп се смели свршитп под овом владом, ако хоћемо да се у тим изборима искаже права, непомућена, неирисиљена, незастрашена воља народа. Зар ова влада да руководи нсказпвањем чисI те воље народне, која је, оспм осталих својпх недела, прилпком последњих накнадних избора јасно доказала, да јој је у вршењу те дужности најмилија савезница тамница, или бар претња, прнтпсак и обмана?! „Ето нх!" викнуће граја из напредњачког табора, „хоће силом онп да се дочепају владе, све је то тога ради удешено. Е, баш у пркос нећете, не уступамо, док смо живн!" Варате се, господо напредњачка. | Ми смо уверенп, да у Србпји нема патрпоте, који бп у овом часу једва чекао да дође на владу. Не , знамо како мнслн радикална опозиција о томе; но ми мислимо, да бп требало ваше место да заузме за време нових пзбора каква неутрална влада, састављена из људи, који не прнпадају одлучно нн једној од оних странака политичких, које би у будућој скупштини могле пмати већпну. Ти људи не бп у том послу смели да имају своје воље, онп бп морали вршитп једнно, вршити тачно н савесно, вољу краљеву, вољу, о којој нико нс сумња да нде једино на то да сазна праву, чисту искрену вољу свога народа.

Народној Скупштини. Познато је скуиштини, да саи ја и ирошле скуиштпнске сесије био нротиван, да влада онако штетан у сваком погледу уговор закључн са једним берзанским пшекулантом. као што је Бонту и да тнме нзложн оиасности и саму независност нашу. Па кад сам видио да влада н скуиштннска векина не делн мпшл>ење моје и мојих другова у овом пптању о штетним последнцама таког уговора и да не могу спречитп да се такав уговор закл.учи, онда сам иоднео оставку на моје месланичко звање. те да нс участвујем у тако штетном и грешпом раду. То мојс предвиНање ево се сада потиуно обнстини: Бонту са његовом Генералпом Унпјом банкротира и штета од уговора закљученог 1Н њиме дође брже него што смо се надали. Но нрн свем том ја на жалост впднм. да онн нгго су такав уговор закл.учплп, неКс нн сада да се