Српска независност

V-' Ж

— 144 —

користе тим тако скорашњим и тако скуиим искуством. На место. да влада отвореио и искреио каже иародиој скуиштиии ко.тика је штета. на да се заједнички општнм силама тражи начнна како да се она одклони нли бар ублажи, оиа упорно ћути вшне од нет недеља и не обраћа нажње на толнка нитања народних посланика, а међу тнм чује се да она нснод р)*ке ради. да тај уговор нреиесе иа друге банке и тиме на ново изложи нашу земљу недогледним ште тама. Према таком ненарламентарном понашању владе у гом судбоносном за нашу земљу пнтању, и ирема таком непоштовању народних посланнка, иа макар они састављали н мањину, ја вндим. да влада н њена скупштинска већина неће да у договору н самањином скунштинском раде на уклоњсњу илн ублажавању штете, на поправпи лањских Фннанснјскпх закона, којима су терети пеправилно располОжени, него још са већином без дово.ђног иретреса нротура конвенцију о пловидби и жури се за пренос железничког уговора; код оваког рада ја налазим да неби одговорио нн мојпм патриотским осећајпма ни мојој заклетви, ако би н даље остао у скунштнни, у којој ништа прнвредити не могу. С тога ево подносим оставку на моје посланичко звање. У Београду 4 Марта 1882 Тодор П. ТуцаковиЋ нлроднп иосханш; дописи Са Мораве ^Виделу^ органу лажних нааредњака. пссланида гхрвз,. Тигре ш Ра^па реге^ппиш е§ве кас. Нремда се из начела не бавим радо појитнком , већ ралом и мотиком , што препоручујем и стубовима напредњачке партије . инак еу ме као Србина разне околности натерале, да бар из далека бодпим оком иратим чудне догађаје, који се од неког времена збивају у нашој отаџбини, особито од како се на политичком хоризонту појавило „Вцдело ц . Иданас се врло добро сећам да ми је поштени чпка Гавра — бог да му душу прости — причао још за мога ђаковања: како је славни самоук Жанжак Русо верно себе насликао у својим исаовестима у нади, да ће му млађи наранггаји бити наклонитији и да ће блаже судити о његовом раду, но што су то чинили многи му сувременици. И зајиста Русо се није преварио.

„Видело" следујући ваљда нримеру овог великаша нли да истину кажем осећајући носледњи свој час у нодужем низу сибилинских државничком мудрошћу бо| гатих чланака. отиочело је себе сликати и свету на видик у најживљим бојама износитн, нека лилинутска политнчка начела. Ал Видело за пакост у место да се читалачкој иублици нредстави у иокајннчком оделу, оно на против размеће, I еикће и иомамно чика своје полнтичке иротивнике; шта внше у заносу до дна излива чашу свог наклсног гњева на опозицију: крсти је недостојним именима и виделовачки им нодмеће себичне, чак иревратне мисли. „Видело" ак-јуначе напредњачког кола имаш ираво игга си тако гордо. јер у српству немаш иара. „Видело~, и ако ће твом државничком дару и твојим ванредним заслугама завидетн на другом свету пакосни Ссјан и можда ће као љута у процепу гуја иропиштати што га Следп митолошки Карон цосле Бонтуовог банкротства несмс да пребаци на вересију са онога на овај свет, да те мило чедо загрли ижљуби и трнумФално уведе у Пантеон, који је неумнтна исторнја подигла његову и Маратовљеву пеиелу — веруј ми „Видело - да тн ја не завндим ннти ћу ти игда завидити. „Видело" светла слико твојих још светлијих од тебе клијената само нанред — само тако... на ћеш ти благодарно српство као опробаном борцу за српску слободу и српски попос скоро на хладном гробу положити грађански венац макар он био и од маковог цвећа. Иошто смо се, драго Видело, поизближе упознали дозво.ш ми да ти мало узмем на нротак твоја умовања из 27 бр. Ј,Све за народ-. Ти прнзнајеш да је^аконодавно тело извор . одак-1е треба да потече живот у све артерије и иолитичког и економног народног тела. Ако је тако зашто у целом нашем и нолитичком и еконо.мном животу укоченост V од куд су твоје госе на влади ? Ти велиш Вндело „да је земља н народ у ћару ако су дела владина нзложена слободној и јавној критици^. питам те сад, дамикаваљерски одговориш заигго вас тако слободна критика ваших дела једи; зашто се грочански Ахил против устава и позитивних земаљских закона президнјалима служи да угуши сваку слободну крнтику свога и својих друхова рада V Доброд} г шноВидело ти признајеш г да народне слободе нису ничнја милост;" да су оне заиста народна својина и тековина и најпосле да народ никад неби ио својој властитој вољп пристао да му се сасвим укпну. Ако су дакле „народне сдободе народна тековина и народна својина ваљда ћеш признати да ће их народ знати чувата и очувати. Како ти дакле подноси образ да се после толиких народннх бораба усуђујеш јавно народу казати »да се све народне слобозе могу самом народу измаћи из шака нре но што бп певац кукурекнуо-. Који је то оријешки певац, који би својим гласом могао заплашити слободно независно српство ? Ако мп га на делу покажеш поклонићу тп се и ја а мислпм и цело незасно срисвнтво као Мојсеј Јехови на сннајском брду. Тн си Видело против до сад познатим полптичким начелима пронашло, — зашто ће тп потоња поколења лилипућанска бити благодарна ^да је најтеже управљати земљама правдом и

разумом.- Ту лн смо'? Зато дакле опозицију плашиш реакцијом, што твоје госе нису кадре да управљају правдом и разумом! Видело ти тежиш, ти желиш, тсби се прохтела доктатура, а болан не било заборављаш дд се и сам Сула одрекао диктатуре носле две године и да су поштенн диктатори имали у задаткуда отклањају а не да стварају непрнлике • отаџбинн. Не тако нечастиви не тако у тој ћеш нади ти »Видело," умрети. • Јер док слобода куца у српскнм груди' ма, док Србија с поносом може погледати на гомиле мученика који су пали за одбрану српског имена, скрпске слободе и народних тековина апсолутпзам је и диктатура у Србији немогућа. Видело ! у поменутом твом броју у место на опозицију ти си на самог себе замануло мачем. Ја ти ево велнм: ти се играш ва; тром, ти си ношло правцем , којн само I апсолутизму води. Видело добро упамти: ■ пут, којим си пошло , водц у реакцију ама пе у твоју убитачну но у реакцију за народ спасоносну, упамти|добро „да је слобода народна тековина и сувише драгоцена- те да се ти шњом на тако недостојан начин смеш ограти! До виђења. 18 Фсбруара 1882. Аристид. ^»■1» ВЕСТИ ИЗ НДРОДА. Из Свилајнца и Војника , ншпу нам, како нолиција непрестано кињн и гони свс оне, који се усуде да узму у руке сем _Српскпх Новина^ и „Видела- који опозициони лист. У народу је велико огорчење против тпх насилних поступака г виделовачке ц полиције, и сада свакп живн увиђа да су _внделовци ц дали слободу штампс и говора само на хартијн, док у самој ствари сваким минутом газе те законе, па чак и личну слободу грађанску не поштују. Из Свилајнца јављају нам још и ово ; како је тамоубијен Петар Ивановић терзпја, па како капетан још се непотруди да пронађе злочинце. Наравно сада „виде; ловачки" капетан има пречих послова, но да тражи зликовце. Њему су сада пуне руке посла како да угуши буру која се ц у његовом срезу појавпла противу његових патрона . али сиромах и он је, | као и сви остали на том жалосном послу раде, лоше среће, јер што они више хоће да угуше народну свест ијавномнење тим оно бива јаче и заузима све опаспије димензије по п Виделовце". СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Раша Милошевип Овај уговор одликуј је се од свију међународних уговора једном карактернстпчком цртом. Сви се ] уговори равноправно закључују: у овоме внди да једна страна нма само стварннх користи без обавеза, а друга стварне обавезе и Фиктичне користи. Доказује

самим уговором. Налазн да немамо по; требе да склапамо овакав уговор пре ! но што се не реши питање пловидбе у ј Дунав комнсији. Ма шта и ма ко говорио ! противно Факт је да су то сродне ствари. Ми ово решавамо и везујемо се на 10 година, а за годину дапа може се повољно и корисно по интересе прибрежних држава решити пнтање на Доњ. Дунаву, на пгга онда? Бугарска и Румунија неће дозволити Аустро-Угарској ; да подиже станице. као што се ми овим I обвезујемо: није ни за нас благодетно што то чииимо. Мисли да Аустро-Угарска иеће никад од Бугарске учинпти своју колонију: уверен је да досад нисмо трпели штете што смо билн без о, вог уговора; зашто да се утркујемо сад као н код трговачког уговора, а не можемо да чекамо на друге псточане. Изгледа као да желимо да се одужимо Аустро-Угарској. Зачудио се поздраву аустро-угарског иосланика кад је у име Аустријепризнао Краљевину. Онни дасмо 1 ми краљевину заслужили но смагра То као дар Аустрије (Жагор: министар председседник се диже и с негодавањем обраћа се председникудазабрани говорнизгу реч. Председник звони и хоће да опомене говорника. Раша јачим гласоМ: Не прекидајте ме,- говор иосланика аустријског нггампан је, он се сме претресати) и да јекраљевина резултат лојалне и мудре политике владине. (Жагор) Све остале државе признале су нам право па круну само Аустро-Угарска не. Тоје увреда заземљу: Н преко свега тога влада нам подносн нове уговоре са Аустро-Угарском и тиме хоће на делу да докаже своју лојалност нрема Аустро-Угарској. И то влада I чини у времену, кад нма много важнијих и пречих ствари. које чекају на ре1 шење. Предлаже да се преко овог уго; вора пређе на дневни ред и да скупштина прнступн претресу наших питања бар док се не пречисте ствари на Д. Дунаву. Ник. ПашиК Неби после говора Рапганог о самој ствари имао много да каже. само наглашава да се у скупштинн ннкад није подизао глас за овај уговор, па ни у народу. Захтева да образујемо заједницу са осталим источним државама. те да заштитимо наше државне и трговинске интересе, н да 1 створимо конкуренцију ц. кр. аустро-угарском повлашћеном паробродском дру; штву. Ми нисмо тражили оваког угововора но Аустро-Угарска. Зашто она? Познато је да је политика Аустро-Угарске и њена државпа цел» увек била про! тпвна нашој националној идеји : ослобођењу и уједињењу народном. Ту политику тераЈАустро-Угарска од вајкада; Њоме је убијала тежње српског народа, подржавала га у ропству н никад од времена нрвог устанка нашег ннје било мо-

лиез&к Похвала Марку Аврелију. После двадесетогодишње владе Марко Аурелије умро је у Бечу. У то време ратовао је са Германцима. Његово тсло донесено је у Рим: народ је плакао п јадиковао. Сенат у жалости пшао је пред мртвачким спроводом, а народ и војска пратили су га. Син њсгов ншао је за ћивотом. Спровод се кретао полако и тихо. Изненада појави сс један старац из гомиле. То беше човек високог стаса а његов изглед уливаше поштовањс. Сви ;а нознадоше: то је био Аполоније философ стоик, поштован у Риму внше због свог карактера но због велике старости. У њему беху оличене строге врлине његове секте. а још вшне он је био учитељ и пријатељ Марка Аурелија. Он приђе мртвачком санд}'ку и посматраше га дуже времена тужно, па затим се обрати народу са овим рсчима: Римљанн, ви сте изгубили великог човека, а ја сам изгубио иријатеља. Нисам дошао да плачем над његовим иепелом; тпеба оилакивати рђаве људе јер они су починили зла која не могу вишс по-

иравитн. Онај који је био шесет година пун врлипа, ц који је кроз двадесет година био користан људима; онај којиза целог живота није падао у заблуде, и који на престолу није показао слабости: оиај који је вазда био добар, добротворан, великодушан. тај нема нотребе да га жалимо! Римљани, погреб праведна човека нобеда је врлине која се враћа највишем суштаству. Посветимо овај дан нашнм нохвалзма. ја знам дато није нужно врлинн; али у њима ће се огледати наше признање. — А ти, његов сине и наследниче, чуј врлине и дела твога оца: ти ћеш од сада предузети владу; ласканцц очекују не били тс покварили. Слободан глас, можда носледњи пут, управљен је на те. Твој отац, ти знаш, није ме научио да му говорим као роб. Он је љубио истнну, а нстина говориће у њсгову похвалу. Нека би то и теби било једног дана! Увек, када се хвале мртви, почиње се са хвалом њихових иредака, као да је то нужно великом човеку, као да је онај који нема предака уздигнут заслугом коју није сам заслужио. Чувајмо, се, Римљани. да вређамо врлину, а то би чинили када би веровали да је и за њу нужно рођење. Ваша иородица Цезара дала вам је, једног за другим, чечири тиранина, а Веспазијан који је

први уздигао царство, беше унук једног капетана. Хвалнмо богове, што Марко Аурелије није још с' ночетка био одређен за престо. Узвишени положај више је искварио душа но што је узвнсио. Рођен да буде обичан грађанпн. он је постао велики. Можда да је рођен за владаоца, он би био обичан човек. Лакоми наследник са задовољством спомиње све оне од којих је наследио благо. Марко Аурелије, старији годннама, сећао се оних којима још из свог детињства има да захвали за какав пример врлпне. Мој отац. говораше нам. научио ме је да се клоним подлости и размажености; моја мајка, да избегавам н саму помпсао на зло; мој дед, дабудем добротворан: мој брат. да врлину нретпоставнм свачему. Ето за то, Римљани, он хвали богове у почетку списаукоме је изложио сва осећања свога срца. Учитељи су га поучавали у свимадужностнма човека, ал' су их и сами вршили. Нису му говорили, буди наклоњен онима који су у несрећи, већ су пред њиме притицали таковима у помоћ. Нико му није говорио: заслужн па да имаш пријатеља, већ је видео једног од својнх учитеља како је жртвовао своје имање за једног пријатеља у нуждп. Ја сам видео једног ратника, који је, да би га по-

учио у храбрости, показао му своја прса покривена ранама. Тако су му говорилн облагости и узвишености, о правичности, о одважности. Он још не беше изашао из доба детињства, а већ је носио у срцу одушевљење за врлином. У дванаестој годинн. беше се одао најстрожијем начину живота; у петнајестој, уступиоје својојјединој сестри сво имање свога оца; у седамнајстој бн усвојен од Антонија: и (ја вам казујем само оно што сам својим очима видео) "он је нлакао над својом величпном. Тога се дана добро сећам ево и после четрдесет година! Он ходаше у врту своје мајке: ја бејах са њиме, говорасмо о дужностима човека када дођоше и јавпше му о његовомузвишењу: видех како се промеиу у лицу, и дуже времена беше узнемирен и жалостан. Дела кућа окружаваше га са одушевљеним узвицима. Зачуђенн што је жалостиван, запнтасмо га за узрок: г зар још можете да ме пнтате? Одређен сам за владаоца." Од отога дана постао је Антоније за њ новн учитељ који га поучаваше у још многим новим врлинама. Јуначка крв, законн у цвету, Рим спокојан, свет срећан. то су биле нове поуке које је примао Марко Аурелије за време од двадесет годнна.