Српска независност

мента у коме је Ауетро-Угарска водпла подитнку праведд>нвоети а најмање веднкодушностн према нсточннм народнма. На протнв, она је само сметада осдобођењу п развптку нашем. Цео свет зна 1пта је Аустро-Угарска од оног дана почеда раднта. кад смо отпочедн борбу ла ослобођење. Мн смо ступидп отворено у рат протнв Турске, — Ауетрија је Турску нотпомагада. Сви се сећамо как«» је Аустро-Угарска диковада посде Тауннса, како се у тој земљп свечаностн приређиваде у чает Турске и како се братски загрд>ајн нзмењиваху. То је традпцнјона подптпка Аустро-Угарске да •неда српском народ\' да се осдободн н уједЈпш. Аустрнја тежп проширењу на нсток: ми имамо другу народнл- идеју, са св»[ противну томе. Кад с таком државом скдапамо уговоре, тре л а добро да пазимо да не оштетпмо наше земал.ске пнтересе. ^.устро-Угарска се корнстнда ситуацијом на бердпнском конгресу те је сузбнда Руснју која је у нашем правцу водида рат против Турске. Факт је да нас је Ауетро-Угарека потпсда из Старе Србнје да јој остане огворен пут за Содун и да спречн сједнње&е нагае с Црном Гором. А кад је Аустрија пристада да се проширпмо на другој странн. поставпда је. једина од свих држава, ваздан усдова: чпнида је све тешкоће и прееије п прпнудида нас је на закд»учење жедезничког уговора. Под том преспјом усвојена је у Крагујевц\ - жедезничка конвенција са Аустро 2 гарском, а доцнијпм конвенцпјама п трс-.вачкнм уговором те нас ФактичЕи опкодише садве стране. Оетао нам је још Дунав. н тај једпни пут за нашу трговнну хоћемо овнм уговором да жртвујемо за љубав Аустрнје. Ранијом бердинском одредбом наметуда нам је Аустро-Угарска обавезу. да помогнемо са своје стране да се ђердап просече. Сад нам пзнућава прпзнање. да самн себн овпм уговором створпмо још један Финансијски ђердап: јер кад дозводнмо да Аустро-Угарска по евојој вољи удари таксе на дађе, •нда смо јој дади право у руке да спречи дободу пдовидбе по Дунаву. У том сдучају потчннићемо нашу трговину савршено аустрнјским интереснма. н изгубићемо — посдедњи пут који нам је још остао за нашу трговпну. Народ којн изгубн трговачке п водене путове. тај је на путу да пзгубн и подитичку сдободу С тога је мнења да се решење о овом уговору оддожи док Дун. Комисија не сврши свој посао. (Жнво одобравање).

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Јуче је. по налогу владином забрањено Се/10. што ее тога дана требадо држатн у корпст нејачп

Ерцеговачке. која је у збегу у ЦрI ној Горп. — Ово је само прнродна посдедица „националне" поднтике Ппроћанчеве! Нек нам се сад рече, да смо у незавпсној српекој крал>евшш. кад се забрањује завава у корнст српске нејачи и сирочади само зато. што та нејач бега испред наснл>а аустро-угарског! Шта дп ћемо још дочекати? — Најсмешнијп су _впделовци а кад говоре о својој некој дојалностп, али се човеку сва чуда покрећу кад чита по _Вндеду" како опи дрско »одмећу нелојалност оним људима. о којима је сав свет уверен 1 да су у нстпни дојадни. У часу кад страдовнте муње вародног огорчења. тако рећи п.Ђуском падају на грешне гдаве „видедовачке". они нмају још и дрскостп да нападају. да подмећу п то на начин до сада нечувен и неви ђен. _ Виделовцп" — тп тешки п ведики грешнппи, место да скрушево погну своју главу пред страхотним гдасом народњег гњева и да из свег гдаса покајнпчкп моде и заиомагају. те да тблаже народни гњев. они насрћу и то најразузданијим начипом на л>уде које сваки иоштује н уважава. Заиста ова дрскост _виделовачка" више је во бесомучвост. Или зар није тако ? Јест запста тако. а за то ево п још једног новог доказа. У 41 броју „Вндела под _домаћпм вестима" вели се: како је Турска последња прнзнала српску крал>еввву во ако је као држава посдедња. в за ње је изостао веко чије прпзнање ма да неће нпко ип тражити. опет у веколико карактерише правац којим хоће некп да воде културну борбу код нас. Остао је иза Турске — шабачки владпка." Овакова дрскост „виделовачка" врелази за цедо сваку меру и њој неби се могло наћи равне у целом свету. Свакп живи код нас познаје владпку шабачког Јеронпма. и нема за цело ни једног свесног и поштеног Србпна. који би могао посумњатп у патриотизам и лојалност тога ваљаног архијереја српског, на је абсурдно и помислптп да се владпка Јероним нпје зарадовао истинскп цроглашењу српске крал>евнне. Човек који скоро трп децеапја радп неуморно у јавном жпвоту и као евештеник п као Србин н којп је у више важних прплпка залагао п свој живот за народну ствар, а у време нашег рата за ослобоћење и незавпсност половнну

| своје плате воклонпо државв, тај и такови патрпота да се не радује српској слави — српској краљевпни. Јест, владика се Јероним истинскп обрадовао проглашењу српске крал>евпне. јер и он спада у коло оннх српских осветл>енкх патриота. који су сав свој живот посветили тој мнсли и неуморно радећи прибавили све услове за српску славу п величину. за народни нанредак и лепшу будућност народну. Али питање је да ли сте се ви „виделов1 цн и петински зарадовало тој иојави — том епохалном тренутку ? Ви сте познатп као старе и веште прптвориае, јер сте то све насдедили у крви од вашпх старих, па поред све те ваше притворности, ко завири у вашу душу и срце, ко дубл>е загледа у ваше мутно око, тај ће видетн да је баш код вас све оно пгго другом подмећете. А то је по све прпродно. Шта је и каква је ваша црна прошлост? Шта сте и како сте ви радпли против народне сгрује п то у вајсветпјпм часовима наше отаџбине. то зна сав српски народ. Па какви је и ваш рад за ову годину дана? О, и то све зна народ н за то баца на вас муње н громове свога огорчења. Ви сте узелп за повод што владпка Јероним нпје служио на бла. годарењу, да га сумњичите и да његов осведочени патриотизам доводите у сумњу. Алп ко је томе крпв? Опет ннко други во вн сами | г внделовцп~. што сте вашнм несавесним радом створили у српској црквп таково стање, кога ниједан православни свештеник а камо ли владика не може одобравати, ако хоће да остане веран својој за. клетвн. Вдадпка Јероним са осталнм српским архијерејима стојећи на земл>ишту устава и црквених кавоиа није прнзнао дело вапшх руку у српској иркви и за то он не може впти сме служити службу божију док су овакове прилпке у цркви. То је управо узрок што владика Јероним није служпо. Н вп то добро знате, алп вама се то баш не допада, кад је ко у истпнн патрнота. кад је ко савестан н поштен. Ви гонпте патриоте а нотпомажете оне којпма и испод маске впре протпвностн од свега онога што се налазп у карактеру поштених патрнота. Но за сад доста, јер ако има кога у народу српском који му је мрскији и од Турака то сте заиста ви „виделовци". Осврннте сс у

накрст наше отаџбнве па и по целом српству, па ћете се уверитн о томе. КОВИ^Е Цар је примио у Гачину славног генерала Скобел»ева на најл,убазнији начин, У ирисуству мвогих отлнчних војених личности цар је са нуним задово-ЂСтвом осменуо се на Скобељева стиснуо му руку н задржао је неколико мпнута у својој десннци. а за тнм га три нут потаншао но раменнма. После овога позвао га је на обед где су бнле многе одлпчне лпчности. Генерал Скобел>ев је величанствено прнмљен п поздрављен од Московљана, којп су му поднелп лено израђен лавров венад и скупоцену сабл>у на дар. Скобељев прнмајући ове покдоне, које му дадоше грађани свете матушке Москве, заблагодарио им најватренијим речима и опет повторпо да неће сабд>у све дотле метнути у корице, докле се света словенска задаћа неоствари. На банкету у Москви. који је прнређен у почаст славном генералу, прпсуствовали су сви рускп патриоте и много грађана. — Као што најновије руске вести јављају цар ће се крунисати у почетку маја. Крунпсање ће се извршитн најсвечанијпм начпном. Сва се Русвда спрема да овај акт извршп у највећем одушевл>ењу; руски народ гледа у цару Александру Ш. истинптог носноца велике славенске мислп и сваки Рус поуздано се нада да ће он скорнм остваритп позив Русије у словенству. Овој спреми за свечано крунисање руског цара. упоредо иде и жива спрема за рат. Рускп патриотскп листовп мпсле поуздано, да ће цар чим метне круну на главу одмах псукатп брптку сабл>у да оствари велико словенско дело, а поглавито да потпуно ослободн сав хрншћанскн православнп исток. Као пгго руске патриотске новпне веле, у Русијп се сада ннпгга друго не чује, до само громкн израз руског јавног — народног мнења. да се ратује противу немаца и

И то је време бндо довод>но да се ооразује ведики човек; адп тај човек имаћаше карактер који га оддикује између свнју ваших царева: а то му је дада само ФидосоФнја. — Погдедајте овај гроб. онај кога опдакојете, бно је мулар човек: ФндосоФнја на престолу дада је свету двадесет година среће. Ваш пар. још од детињства био је јако зањузаузет. Он ннје хтео да дута по наукама некорнстнима човеку, с г тога је обратно сву пажњу фидософијп . Пре свега се познао са свнма сектама, н изабрао ону која поучава човека како да се узвиси над самим собом. Ова му отвори тако да речем. нов свет, у коме нема незадовољетва п жадостп. где је прнрода л>удска изгубида сасвим вдаду над душом. где сиромаштво. богатство. жпвот. смрт, нису ништа, где постоји само врдина. Римљани, ова вам је Фидософија дада Катона и Брута. Она их је подржавада у сред развадина сдобода. Ова мушка ФидосоФнја у сва времена беше створена за јане духове. Марко Аурелије беше јој се сасвпм одао н неимађаше друге етрасти до очедичити се у свима па и најтежим врдинама. Да би врдину што бод>е утврдио у своме срцу тежио је пронићи до самог извора својих дужности. Ту ће те, Рнмд>ани. познати како се развпјада душа Марка Аурелпја.

на шта су бпде управд>ене његове идеје, : принцтш на којима је засновао свој мораднн жнвот. Нисам ја тај који пред вас пзносн ову слпку, већ то је сам Марко Аурелпје. Прочита ћу вам један спис којн је ом сам својеручно напнсао пма томе трпдесет година. Тада још није био цар. Узмп, речеми, Аполонпје овај спне, па ако би се икада удадио од осећања која је моја рука написада, пзобдичи ме пред цедим светом. Римљани. а и тп његов спне н насдедниче, впдпће те и оценнтн да ди се Марко Ауредпје прндржавао ових ведикнх идеја, и да дн се удадно и једанпут од овог пдана за којп је држао да га је из прпроде чнтао. Ту застаде фпдософ . Безбројна гомида народа приђе бдиже како бн га што боље чуда. После ведике узрујаности тишина. Једпни између народа и фпдосоФа који беше узнемирен — то је новп цар. Аподонпје беше се осдонио једном руком о ћивот а у друтој држао је листове нсписане руком Марка Аурелија, и отпоче читати што иде : Равговор Марка Аурелија са еамнм собом. „Ја сам размишљао ноћу. Истштивао сам у чему се састоји оно пгго једобро: а на чему се оснива што је праведно. Марко Ауредије, говорах себи. до сада

био сп добар, или бар жедео си бнтн, ади ко етојн добар да ћеш жедетн такав и у будуће битн? Па ко ти каже да оно што ти називаш врднвом, да је то одиста? Ова сумња застраши ме п репшх се узднћн се. ако мн буде могуће, до ирвпх начела. како би се сам учврство и познао пут којим човек треба да пде. Место п врсме беше удесно за овакова размпшљења. Ноћ беше мрачна и мирна. Све почиваше око мене. Само се чудо како хуји Тибар. Но тај продуженп п постојанп шум, беше угодан мислнма и ја се одадох размишљавању. Знао сам своје место у свету: пнтао сам се које је моје место у друштву. п видех са страхом да ту заузпмам место владаоца. Марко Аурелије, када би п ти | бно обпчан члан народа. одговарао бн ирироди само за се, али једног дана слушаће те милионима д>уди, којима је одређен степен среће коју сваки треба да ужпва: све оно што због твоје погрешке I не могну уживати, биће твоја кривица. Ако у целом свету потече п једна еуза коју си могао епречити, тн си крнв. Увређена природа казаће ти: поверих тп моју децу да их усрећиш, а шта тп са њима уради ? Зашто чух уздасаје по земљн? Зашто су л>удн подигли евоје руке к мени да им ирекратим жнвот? Запгго је мајка нопдакала над новорође-

ним сином ? Запгго је жетва коју сам одредила за храну снромака од њнх одузета ? Шта ћсш на то одговорнти? Зда. која су д>уди претрпелн говорнће противу тебе. а правда која посматра твоја дела, урезаће твоје пме међу нмена рћавнх владаоца.Народ стаде внкати: никаЈа. никада: Хнљадама гдасова чуше се од једном. Једни говораху: ти си био каш отац; други: ти ниси никад граео ухњетаче^ трећп: ти си у&.хажио све наше неволе; а хиљадама глава у исто време: мисмо те благоси.*>а.\и. ми те благоси.^амо. Мулри, ми.гостиви, ираведни царе, твоја усаомена биКе света и вазла бемо те обожавати\ То ће п бпти. предузе Аполоније, и то кроза све векове: но плашећн ее зала која би могао народу нанети, он је усцео да вас учнни сретним и да заслужп ова признања која се чују над његовнм мртвим тедом. Чујте шта дал>е велн: <Ђаставн4>е се.)