Српска независност

БРОЈ 41.

ЧЕТВРТАК. II МАРТА 1882 ГОД.

ГГИИНА II

зл с?гг .т: на годввг 24 днн., на по годнне 12 днн., на четврт год. 6 31 :ст12е 322јс1 ел пс17:т:к7. на годнну 80 «ганака, на по године 15 »р. на четврг год. 8 31 17ст?с-7т1?се7: на годвн Ј" 15 *ор. Т ванв.. на по год. 8 ♦. на чвгврт год. 4 « 31 сзе :ст1лб 1ре13е : на годннг 86 ♦ран., на по годнне 18 *р., на чвтврт год. 10 4р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОН, 1ЕТВРТН01, СКВОТОН и НЕДЕЛ ј ОИ 1ВТ А ХД^ЛО^Е А Т^-^" ГРЕДННШТВО ЈВ ■ АДИПНИСТРАЦПЈА X КГВН Г. ТоМВ ЛНДРЕЈЕВНТ.А вБИЈНКЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈВ СВАВН ПГГ 6 ПР. ЗА ИРНПОСЛАНО &0 ИАРА ДИИ. ОД РЕДА. Р/нописи шалу се уреднии/тву, а претплап\а адтимистрацији „СРПС а Е НЕ3132СЕССТ7'РУКОПИСИ ИЕ ВРАЋАЈУ СЕ. ПЕПЛАЋЕИА ПИСМА ИЕ ПРИМАЈУ СК.

СКОБЕЉЕБ г Зар бн се могао у Русији онемилостивити јунак од- Зелене Горе и од Геок-Тепе?" узвикнула је Ла Фрамс још 6 18 Фебруара, кад је донела чувенн отпоздрав славнога војводе српскии Кацима у Паризу, ону громовиту реч, која се још непрестано разлеже по Европи. II збпља. Ево скоро месец дана, како се Скобел.ев новратио у Руспју, у престоницу, био је п пред цара, па ни једне преке речи, нп једног преког погледа од цара, а народ п војска дочекује га на сваком кораку с оним одушевљењем што га је, сам одушевл>ен, тако махом знао и у евом народу, у целом словенству, У свој ненемачкој Европи распалитн, с оним одушевл,ењем с онпм заносом што је увек п свугде претеча великнх догађаја. Ако је истина, да је вредност каквог народног првака по његов народ толико већа, што га непрпјатељи тога народа већма мрзе, онда је Скобел.ев, разуме се после цара. у овом часу црвн човек у Русији. Ал п како га страховито мрзе Немци! Што је црвена крпа за бика, то је за њпх пме Скобељев, кад га чују, пена пм се дигне на уста, обневиде, заслепе и постају искренп. Аустро-утарским листовпма ннје нп замеритп, онп су на муке. њима је као ситној зверадн у пустиљц, кад чују рику лавову. Цз н>пх говори страх. Но некп листови немачке царевпне, на че-

.ту им Бпсма. Т т л 1 ч лист, Норда)че Алгемајне ^"Ј т ц от у дуб ље П али, јер из њих в 1. ОВО р И подказнвачка подлост. Та, осаедњи ист за . боравно се дот!^ је вешкогју . нака словенског. )ци повратка му У домошш >'' дев -ирао, како је он својим чувеним , адравом увре . дпо руског цара и )Ску пород „. цу, јер и она је сан^, неца , 1Ка „ како он иде на превр како ће се оп " ави " на чело цо, та протш) цара. да сам постане То је већ по себи цодлост, а * ад овака подлост оетане без успех кад се впди. да ни Бисмарк нпје дар 0 . говорнти Скобел.ева код говог цара, онда та подлост поста) ,ј ед _ но и глупост. Немачко новина тво са Бпсмарковпм листом на бесмртно се обрукало пред це! м образованнм светом, Немачко _нј. светно оруже" претрппло је срама пораз, п у Берлину па п у Бечу не знају што ће од муке н једа. Нови берлинскп лпст на Француском језнку. Согге$роп(1епсе а11ешапЛе, тужи се, како је немачса влада озоп.ђно очекпвала, да ће Скобел.ев бпти строго } г корен, а овамо, вели, укора ни од корова. Зато полузваничне новипе почнњу претитп Русвгји царпнским наспл.ем, рецресалијама, алн. додаје безазлено, те се претње неће пзвршнти, јер бп то п Немачку заболело. Сад је опет задевпца због пловидбе на Њемену, што Руспја неда немачким лађама да плове по тој рецн под немачком заставом. а то је протпвно бечком

утовору од 1815 г. Бпди се по све- ј му, да се тражи кавга са немачке стране, еамо не емеју да заметну. А да лн Русија иде на рат V Мп смо уверенн да не пде и да је Скобед,ев казао свету истпну, кад је оно изјавио, да је он својим поздравом иарпским Србпма хтео баш да предупредн рат. Но Русија се ; мора, према понашању својих суседа. спрематп на обрану. Само се тако нма разумети оно кретање руске војске, о коме смо ми ових дана по рускпм пзворпма јавилн. Бећ је јасно, да Скобе.гев својпм печнма нпје навукао на Руеију опасност, он је, на протпв. свој Европи отворно очи те показао јој, што смерају нецрпјател.п словеаства, којима је он тиме, пре него што су очекнвалп, отворно карте. Скобељев није створпо опасност, ги против, учпнио је да та опасност чи Русинн Европу не нађе неетремиу. Кад би ко слушао немачк. но, нне, мислпо бп, да је сва ефопсц штампа осуднла -убијцу" Скобел.>ва. Мећутим. пре је протшчо нстптч Од већнх енглескпх лнст,ва једш« су ћифтпнске Тај.пс , које немау за собом нпкакве политпчке страпте, осудпле Скобел.ева што бунц свет. Нначе су главни лпстовп свах аолитичких странака, прпзнале огромни значај п оправданоет речи великог јунака. Тако н. пр. 81аш1аг<1, дајотменпји орган консервативне опозиције која је начелно противна Русијп -п

словенству, занршуЈе свој чланак о томе овим речима: „Кажу, да у Москви енремају путнику славан дочек. Он је изустио речн што се неће заборавитп. ј 'ер, ма како бпле смеле и безобзирне, оне" казују непромењиву истину." 8рес1а1ог, врло ј "е умерени лист лпбералне већпне, говорећи том цриликом о устанку, о Аустрпји и Руснји. овако ппше : -Босна и Херцеговина предате су Аустрнји европском повером, као што су билн Јонски острви предати Енглеској; Босна и Херцеговина имају иуно араво на устанак (ћауе ЛШ о!" швштесЦоп), ал Руеија нема права одрећи свој пристанак. Но Русија има пуно право, ако јој годп, противитп се сваком нападају на Србнју пли на Црну Гору; а казивање аустријско , да те државе помажу уетанике, илп је несмислено, плн је пзјава рата. Оне (Србија и Црпа Гора) имају право да их (устанике ; помажу н да нађу савезнике, ако могу, кој'н ће пх заштититн од последнца. Право на самоуправу, то ј 'е правна основа балканеких држава, као н свих осталпх држава, п нпти је Србија ни Црна Гора евоју незавиеност у погледу Босне тодчинила Берлинском Уговору-. Тако, и још топлпЈ 'е, бране ствар Ј Јкних Словена , особито Срба , п ое-али листови велике либералне ст]анке, као Дели-Њус н т. д. 1сто су тако главнн листови фр*!цуски врло топло поздравпди вели!у р е ч руског војводе. Тако Ла

к

каишЕвност

Србадија. часопис за забаву н поуку. Годпна I и II (1881 и 82), свеска од 1 до 12 и 1 до 2. Уређује Стеван Ћурчић. — С 1 ). Један од најраншренијих часониса наших, у ком се налази знатна коЈичина естетичне и умпе хране за ону читалачку публику новије књижевне школе наше, која то тражи на свенародној. на општој српској основн. Од песама лирских. лирско-енских н епских, номињемо патриотске : Срећа Ср*инова. од М. Ђ. Призренца На гробу Сиие Милутиновића, од Драгут. 11лића ; Подјармљеној браћи (глоса) , Години 1881-о) и Србинова хуба, од Петра Петровића: Црногорац. од Влад. М. Јовановића : Поздрав Нишави, од Ник. "Борића. Од љубавних особито су лене и нежне: > здарје и Дилберче од Пин. Ђорића: Леној Ани и Молба, од Драг. Илића. Ој леле, леле! од истога млађег ( 1 ) Овахе ћемо иввештаје допетп в о другим књихевнпз! часопнсима нашим. Уред.

песника нашсг. то је неки оглед у обласном жархону . коме у озбиљној књижевности нема места. — Еаске песме иду махом међу бол>е у нашој књижевности: Клетва и Хајдукова мајка, од .Ђубинка. подсећају на Јов. Ст. Ноновића и Ђ. Јакишћа : на истој внсини стоји н малн Раде од М. Ђ. Призренца: одмах за њима долази и Утопљеница. од Милутина Илнћа. — Драме изађоше у одломцима : Пера Сегединац. од Лазе Костића: Цар Душан. од Ђ. Малетића: Видосава, од Ник. Ђорића : Вукашин. од Драг. Илића. У време натурализма и ^реалнога реализма.- који терају до грубога материјалнзма. особито је утешан појав. што има и ндеалистичнога правца. да умерава и чува од једностраног лутања п штетне претеге. Да пређемо на други одсек.- Приио. ветке. новел« и ро.чами. За последњих сто година у нашој књнжевности бил» је свега око 20 бољих прнповедача. од којих је једна трећина умрла. а две трећнне долазе па садашње колсно. Од те 14-орице. половина и један састалн су се у- овом 4 часопису. Мсђу њима на првом месту обраћамо пажњу на Жеигигов» ца . (измишл>ено нме једнога старијег вњижевника нашег). Он у „Лепој Јелснн'* пише неку врсту псторијског романа.

Догађаји су из српске историје 1Г> века, лчца су сва истннска. а износећи нам догађај у његовом правом облику. износп нам и таке стварн, о којима се до сад слабо или никако није знало. а све са доказима, те тако и паучног читаоца задовољава. То је нлод д^те и неуморне ј студије из нсторије. земљописа, археологије п других споредних наука. 0 склопу не можемо за сад говорити, док све не изађе на свет, али песник оппсује нај јужннје крајеве српскога народа тако, да би човек чисто прелетео тамо; он стари живот наш познаје из марљпвога претходног изучавања, али како жнвот који се оиисује ваља тачно познаватн, а тај се из гњига не може потпуно дознати, то он празнинс поиуњава маштом. Корнст је од овакнх приповедака та, што је мало читалаца којц су тако вреднн н образованн. да нз озбиљних књиј га хоће да науче оно. што се о прошлим | пременима зна. Колпко смо до сад она, зили, ствари иду природно,- пе видимо дугих описа: има размишл.ања, али и по1 лета: стил је орнпшалан н леп. — Други је прииоведач др. Лазар К. Лазаревпћ. Од њс.а су у напрвд номенутпм свсскама : Школска икона и Први пут с оцс.ч на јутрењу. Нредмет су друштвсна н психодошка питања нз нашега живота, али како ?.*|1ема ти ту нп пред) гих о-

писа, ш опсенарске говорљивости. нп почетнич-е несаразмерности п претрпаности. Љеац црта своје Фнгуре у опцртима 1к<тгурама>. па су опет класичне као До*ејеве. Нпко од наших прпповедача нпр } па прнмер, једнуса свим обичну тсму, Карташа. тако оригинално и опет тако в^рно наслнкао. ннти српскога »социјал!сту- са тако мало иотеза обележно и значајно нацртао. као овај писац! Латревићеве приповетке биле би дра1-н ка*ен и у великим светским књнжевностгма, јер је он права песничка дзчна и НЈмпозитор. јевропски образован човек и чаљаи родољуб. а не само добар нознаЕач или нодражалац својега народа. Ледиа од тих приповедака изашла је . истгна . у ..^оушси 44 латиницом. а друга у „Срнској ^ори. 44 Алн ннти су ти лнстови опда у Србији много читани. нцти приповедач беше онда тако на гласу. као данас, с тога јс опрапдапо ово ибво издање ; шта вшнс. жнва нам је :кел>а. да вндимо све нишчеве нриноветке (неке изађоше у „Отаџбинн") у књигу скупљене! Тек би на тај начнн сваки лако могао ужнвати ту праву духовну засладу. н онда бп њи1 хова вредност била свакоме јасна. ! Остали врсни прнповедачи јесу: Ми.г(г■ рад Шаачанин : Опасан друг. Калуђер Ђенадије, Један поремећен план : Ми.го~