Српска независност

152

Франс, у поменутом чланку, овако пише: „ У слободним земхама зарађено је мњење у скулштипама и новинама. Тамо пак нема скупштине, пема независне штампе , народ се споразумева ћутке н крочи листо*. једној јуначкој метн. КупнуКе час кад ће цар , успркос динломацпјн, да се стави на чело иокрета. — Он је (Скобел>ев) но својој прошлостн народни јунак без мане и страха (»апа реиг еЈ «ап .ч гергосћев). Сећам се да сам га вндео , како, сав црн од праха. сав поцепан . с пеном на устнма. дршћућп од љутине нанушта 12 Септембра 1877 јужне опкопе Нлевне, што их је иало час био освојио, кад се вратио са четпри хвл.аде л>уди од два- ; наест хп.гада што их је повео. — ј

слободи мањих словенских народа и држава за времена обавестила, нрипада свакојако великом јунаку руско-словенском, Михаилу Димнтријевићу Ткобељеву. Народној Скупштини.

ствари. Никаковог одговора. Тако оста у ћутању до 3 о. м. а тога лана запита мањина владу: како стојимо са Боптуом т. ј. има ли и колика је штета на њему Мањина је мислила да се може већ знати и да треба већ казати

ро-Угарском о пловидби на онда нити се дозволило да оме уговору говори у скуп:и кодико треба, нити да се по именце зна који су од пос4ика за тај уговор гласали а конротиву њсга били. Све ово даје доказа да у скуп-

народу, шта је у томе, пошто је о/ ]тин|( не1 ]е да се каже наро ду шта пада Бонтуовог прошло скоро Д/ Г)а да :1 „ а у Бонтуовоме нослу, месеца. ПОПТТО мппилтап линИ *

к . : месец г а - пошто Је м»»"стар ФИШ - ћ се је глас н Ј . лане 6,10 " а и Р е, 1' ес У У '»<Је бно ради тога у Паризу пвсланика „ 3 мањине у ономе народнОЈ скупштнни нредлог владнн ношто се исти мннистар већ о^ ^ пп „„„„„„

недеЈ >е дана вратио у Беогрј|' здрав виђа се по вароши, а у штину никако ие долази. Но у место одговора, те народ успокоји, влада онет ' уместо ње нредседник скуг" 4 одговара да влада не 1 ,зи ,а умесно да на ово одговс анредно На овако за земл>у 1 ности преко 5.000 гроша не могу важпо нитање, одговар^ узимачу уступити испод пуке ојговопом. ми ™п м/

да се граћење наше железнице уступи Бонту-у представнику Генералне уније, мањнна скунштинска, којој и ја припадам, обраћала је пажњу владн, да није правилно да се овако огромно велнка грађевнна устунп испод руке, без лицитације пошто код нас постоји закон о јав ним граћевинама. да се оне у вред' " оваким предузимачу уступитп испод руке одговором, ми смо м'" а , и - 4 " — То је з^иста Русија, то је заи- | вего еамо на лицитацији. штинска, а уверенн с" ' 1ео ® а " Поред овога мањина и ја дока- род. нашли да није зивали смо да је предложени уго- вор, и да унраво не да се каже вор са Бонтуом у својим условпма народу прави рачу' )В0Га посла сувише теретан за нашу земл>у, а Не може бити д' ла ' (а за в Р еме по цени граћсвнне сувише скуп. од два месеца. н Ј е м »' ш< ' та Р II кад се овај глас наш пије пос- Финанспје био на' ст ^ а ' ,И1 лушао, ја сам мислно, да је влада ради овога посл и в Р ат,| ° се од и сувише јасие п јаке доказе п- туда пре недел/ ана ' ие може ,1И ; мала, да је овај уговор добар и ти, да она не а шта Је ^ 0В0Ј Бовту предузимач потпуно снгу- ј ствари. Јер м/ исм0 ни т Р ажили ран, ма да сам по моме сватању нешто што сИ' може ;,нати ' ие1 ° друкчије мислио. смо тражнл/ 1 се на Р 0Д У каже • Но кад се ове године на св. Јо- ! колико је / "бвезиица дато вана састаде садашња скупштина, Бонту-у, к^ ;0 Је мии истар Финанне прође неколпко дана, а дође глас сије наша(' д тнх оовезни11а оеи " из Париза, да је Бонтуова Генерал- гураних к 1> онт у- а - и 110 томе кона унија банкротирала, и ово посведочи све оне слутње и страховања, која још лане пспуњаваху мањину скупштинску п све смпшл>ене патриоте уземљи.

ста словенскн свет што говорн на његова уста. Он је онај велпкп чинилац назначен тежњама народнпм: московска уирава Московл>анима, а словепске земл>е Словенима! Треба нматн на уму, да тај лист стоји близу садашњој владм Франпуској. Шта то све значи ? То значи. да Русија, у случају сукоба са АустроУгарском и Немачком не би стојала сама, да јавно мњење у Француској и Енглеској не би донустило тпм најнапредпијим и најбогатијим државама да гледају тај днвовски бој скрштених руку. То значи, да ће се Немачка, да ће се Бизмарк још трипут предомислити, хоће ли се силом као трећп умешати у аустроруску кавгу ун Ауетрпју пли ће можда још гледати да сеу последњемчасу погодп са Русијом, на што ће гонити и присне личне свезе измећу руског и немачког цара. У том никако невероватном случају, може Аустрпја остати сама п онда — надајмо се — неће ни доћп до рата, него ће Аустрија, или драговол>но, или по гласу каквог новог конгреса морати напустпти свој неприродни положај п несметати више слободном развитку и самоуправи јужнпх Словена. Но ако ипак дође до рата, онд? — Русија не може пропастп. Заслуга, да се Европа о мучк<ј насилнпчкој опасности што пр()и

лико имг !а нас штете пз тога посла. Да в Ј е 030 ка зала влада ми би се ,0 - Б УД И и иатриоте договарали њом и тражили начина, како

што је штетно по народне пптересе него се ради тако. да се просто узакони опо што влада и већина хоће. Па кад је овако стање наступило, ја, који сам се заклео да по души брапим интересе владаоца и народа, налазим да не могу више одговорити мојој дужности према овој заклетвн, кад мп се не каже од владе што народ треба да зпа. кад ми се не даје да говорим где мислпм да изнесем разлоге, п кад се мимо закона већпном у скупштини оглашује да се унразне посланпчка места, а мепе ннје изабрала скупшкинска већипа, него народ мога среза: с' тога ја полажем моје посланнчко пуномоћпје, и остав1 ,ам мојнм бирачима да изрекну је ли моја радња у скупштпни као посланичка била но њиховој жел>и сагласна са мојом заклетвом, а корисна народним интересима. 5. Марта, 1882. У Београду Рака П. Кукић ПОСЈАИИК 3А СРЕЗ МЛАВСКИ ОКРУГА НОШАРЕВАЧЕОГ

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

и Г— хо ј несрећи да се помогнемо Првп пролетни изданци избијају На оваЈ глас г. министар Фпнан- ћемо то Ј Р д „...„л,Русије одјури. Лнћс 18 Јануара ове и о'^ ам0 штет У на Р 0Д У' К0ЛИК0 на 1,0В Р ПШВ У' 3аПеТ0СТ У године. у Париз да нрегледа рачун се ЗЛ У може одакшати. и снасава од Бонту-а што се спас- /° кад она никаквог °Д гово Р а не ти може ' д^с, онда смо морали да закл>учимо Од тога времена све до данас ■ Т У м0 Р а имати и велике ШТСТе мањинаСкуиштинска, а са њом смем велпке н ее Р е » е за звмљу; )вр да држат^ и цео народ српски, беи1е има иечега добро! а, влада не и нма у узн/мирењу, распптујући. колика ла узрока да то крије, него ои по је ИЈЈОнает наша на Бонту-у, нош хптала још да се цохвалн. то к ту о милноннма динара ра.с Оснм овега влада је и у постј Јико нам ништа не казује. ; >Ш1 нању у друтим иитањима пока зе«т>и се све веће узнемире^ и зала да ни мало не води рачуна о е јава редове тог инспировао'раховање расиростире, је В није ннтересима парода, нити жели да Ј и н Р ове Ј ав Р д г ако плаћати милиове, а скор> ниш- чује глас и мпшлење његово. Тако ногбудпмпеш > • ' ■ та зато не добнтн. она са еВ0 Ј 0М већином у скупшти- С е сматра као орган а\стро-угар И у тој општој пебњи мањина ни оглашава нротивно закону да скупштннска стави интериелацију се унразне места посланичка. кад владн. први нут ^1 Јануара, а дру- који посланик иза1)е из скупштиги пут 25 истог месеца; а осим не, без предлога п претреса катога још и два пут унита председ- ко закон зактева; и кад је ире неника скупштине, шта је са овом ки дап оио на претресу уговор

сигје и Аустро Угарске добија већ нолузваничну Форму: новинарски рат је отпочео. Ко не верује у озби.Ђност ситуације, ко сумња у мобућност, слободно смемо рећи, рата Русије н Аустро-Угарске, — тај нека нрочита најновијн „Пестер Лојд и од 8/го о. м. на ће се уверити из тона, из речи, из духа ко-

ског заједничког минпстарства снохашњих послова, да еу први кораш! учињени, да су првп весници. предходници нравог рата, нојавплп се у аустро-угарској полузваничној

ван Ђ. Глишиб: Шетња после саР™ (препггампано у Сарајевском лист У зао час; Лаза КомарчиК: ПоЈудела Таса Ј. МгитенковиК: У школу или на /обију. То је вешт писац крпвичних >лика и црта. — Имају још три ириио-стке од млађих добрих писаца : Верепш*, од пок. Ми.ха, Пет гробова, од Љубин/а , н Делије, од Ник. ЂориКа. У свима тим приповсткау1 предмети су из српскога живота. ес&ко! и градског, по свима нашим зем>ама, а време: садашњост, ближа или ддаа пропшост. У преводима је прек»асио цвеће нз С.10венских и других књијсевности. С рускога: Живе мошти. од И. Тургењсва : Куршум, од А. Пушкин!. С чешкога: Двоје сирочади, од В. Халка. — А и из других књижевности, не зна се која је од које лепша и занпмљивпја, као : Умилта, од Уиде ; Ђаволскз образина и Кардиналова нећака, од Емила М. Вакана: Шта је срећа? —? Труба, од Педра А. де Аларкона. На иослетку, али „последње није најгоре," Золтан Карпатија, роман Мавра Јокаја, ннје самО занимл>ив, него је у мпогоме и поучан, због сличних нрилика у борби за подизање своје народности, у чему су Мађари. то им се признати мора, вештаци. Трећи је одсек : Поучни чланци и иутоииси. Овде на нрвом месту ваља спо-

менути: л Из наукс о језнку," од Јов. Вопгеовића. Данас се већ свуда у образованом свету па и код нас признаје, да се човек не раЈ>а с готовнм говором, него само са способношћу за говор, а језик је тековнна људска, коју тек ваља мало по мало себн прибављатп. Тако дете учн најнре свој матерњи језик у породицн, на онда у својој најближој околнни. а за тим у школи, у народу, и најпосле. пз књига. Обичним људима може да буде доста, кад знају свега само 2000 речи. образоваиији дотерају до 5, 10 и 15000, а ретки су научннци којима су познате све речи у каквом језику (50, 60 и внше хиљада). Па за то се и код најобразованијих народа догађа, да по неки сврши велику гимназију и университет, све на свом матерњем језику, па му се опет као писцу кажс. да не зна језика. С тога Французи имају јавне „стилисте, ц који у својој струци ваљаним, али у јсзику неуким писцима, за награду дотерују језик и стнл. С тога и наши. не само млађн. него и средовечни, па и старији писци увиђају потребу непрестаног изучавања језика. Али ко ће поред своје струке да се бави још и словенском филологијом , која је данас обилата и напреднаУ С тога су нам добро дошле те расправице о језику за ширу публику, које нас лече од

нашнх укорењених мана по лекарски. на махове: сваког месеца но неколико каФених ожица (»капшка-). И са задовољством можемо констатовати, да данас већ има много опорављеника. Госп. Бошковић нарочито нас чува од германизама, од робовања немачкоме духу, доказујући иоређеним начином . како се сви европски језици мање више слажу мећу собом, само се немачкн књнжевни језик супроти свнма. С тога ваља да се ослободимо испод његове власти. Нарочито загребачким новинарима можемо препоручити, да но нешто препггампају из тих чланака за неке и неке своје нисце. Начин је казивања кратак н јасан, са разлозима за пгго је ненгго погрешно, н са доказнма за што предложено добро ваља нрнмитп. Пнсац не нде по системи, да не би кога заплашио ; њему дневни живот доноси прнмере, који су противни законима у језнку, по свима деловима науке (гласови, речи, облици, реченице). Он казује грех, али не и грешника. с тога се нико лично не може наћи увређсн. Свак се може поиравитн. а да нико и не види да се оно и њега гицало. „Застава/ у својој оцени тих чланава, назвала их је врло згодно видиком и браником срискога јеаика (веННвсће 8ргасћ\уаг1е). Надамо се, да ће то мотрилиште и даље радити. Једно бисмо

само преноручили г. Бошковићу, а то је. да оне наше књижевнпке »на амернчки начин) поименце износи, који не ће да читају и да се понрављају ни онда. кад им се овако на послужавнику готово донесе. На што живе људи, који не ће да уче, што им у животу и у послу њиховом треба ? Други чданак од истога писца, који можемо свесрдно препоручити за читање сваком мисленом чнтаоцу,јест историјеки поглед на л Наше штампарије (1493 до 1881). Та расправа има двоструку вредност у данашњим политичкпм околностима. У ред чланака који се тичу наших народних установа иду ови: „Народно иозориште у Бсограду, и одЈована Ђорђевнћа. „Српеки грб и српска застава, с и „Паметар" (знатнн догађаји за намћење, из иолитичке и културне историје сриске), од Ђ. Поповића, „Родослок Петровића Његоша," од Мил. Мсдаковнћа, — који ће свакога занимати. Из природних наука има од Ђ. М. Станојевнћа : „Како постаје помрачење, и јаепо написана поука, а „Шетњапо електричној изложбн у Паризу" (1881), то је веома лепо и у своје време написана расправа о најновијим резултатима и проналасцима на том нољу науке, о нитању које и нас тиштн, јер је у Бео-