Српска независност

БРОЈ 42.

СУБОТА, 13 №А 0 ТА 1882 г ОП.

ГОДИНА II

5Е2Е 31 СРБЗ.Т: НА ГОДННУ 24 ДНН., НА НО ГОДННБ 12 ДНН., НА ЧЕТВРТ год. 6 днн. 31 0СТ12Е ЗЕНЛЕ Ед 21^л1ЕСКС:: ПСЛ7СТСК7на годннг 30 франака. на по годинв 15 «р. на ЧЕТВРТ год. 8 »р. 31 ЛГСТР:-ГП?:ЕГ : ВА ГОДИНГ 15 «ОР. Г БАНК.. НА ПО ГОД. 8 Ф. НА ЧКГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 С52 ССТ1ЛЕ ЕРЖ18Е: НА ГОДИНУ 36 #РАН., ОА ПО ГОДННЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ 1ЕТВРТИ01, СУБОТ0II н НЕДЕШ хл;:е:.ло:^ т ат. /. чУРЕДНИШТВО ЈЕ П АДМИНИСТРАПНЈА У КГТ. Н Г. ТоИЕ ЛПДРЕЈЕВИЋА вННЛНТ.КВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првн нут 12 дин. нара од реда, а посје сваки нут 6 пр. за прппос.1апо 5« 11ара дин. 1.»д ркда« Рунописи шалу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ НЕ313ПСЕССТ 2". рукописи ив враћају се. немлаћена пнсиа не примају св.

СКУПШТИКА БЕЗ ПОСЛАНИКА. I Као што је иознато. 5-ог ов. мес. положило је" педесет п пеколико народнпх посланпка своје оставке. То је појава у нагаем парламентарном животу од толпке важности, да заслужује најозбиљнпју пажњу. Тим актом влада је доведена на раскршће иуно збиље и одговорности пред Србпјои и српскпм народом. Дајућн своје оставке, изишао је из иародве скупштипе толики број посланика, да остатак посланпка није дово.Ђан, да бп скунштипа могла доиоептп пувоважне закључке (види чл. 82 устава). Видећи то, владаје изабрала пут, те је одложила седнице скупштинске, Сад јој не остаје нпшта друго, већ да нареди нове нзборе народннх посланнка. Она ово може учпнптп само на два начнна. Један је пут законитости и уставности; други је противан то.че. Ако би влада, иоводом ове немогућностп пуноважног рада у народној екупштини, наредила изборе за све народне посланике, распустпв садаљу народну скуиштину, онда би она била на нрвом путу, путу законнтости и уставности. А ако бп оиа наредила изборе само за онпх педесет п неколпко народнпх посланика, којн су положплп своје мандате, онда бп то био пут незаконит, не уставан. Ми не знамо, којим ће од ова два пута влада ударнти, и са тога нп смо узели неро у руке са намером владу критишемо. Но пмајући д еобом — као што каже „ Виг у 34 броју од 21 Фебруара год. — предлог бившег подпред^едника скупштинског: „да се овластн председншптво да може сматрати, да је скупштина уважила оставке и нареддла нов избор за све оне посланике, који у гомпли положе своје оставке. те да тиме учине екупштину неспособном за решавање : и видећи, опет по „Виделу," како подпредседник усред највеће впке и протеста од стране велпког броја скупштинара, изриче: „оглашујем, да је скупштина примила мој предлог," — не смемо заборавити на могућпост, да ће можда влада доћи на ту мпсао, да се и ноо жп тим предлогомпотиредседпика ј у пштинског, иа да пареди изборч само за оне посланике, који еу зц,еднпчки дали оетавку. На овај случај наша је дужност, као синова ове земље, да још за времена обратимо пажљу вдаде на законе и уставне прописе п наређеаа о оваквој нојави.

Мп ћемо ово да учинпмо хладно, беспристрасно, не партајскп, чпсто са гледишта закоиа п устава. У овом свом разлагању ми ћемо битн строго објектпвни. Па ако мпнпетарство, водећи рачуиа од законитнх п уставних проппса, буде пошло путем вршења закопа и устава у овој прилици, ако буде нареднло пзборе за све народне посланике, нама ће, разуме се, бити мпло, што смо ма колпко својпм гласом допрннели, да се остане па путу законптости п уставностп. А ако мпнистарство, п после овог, ударп путем противним закону и уставу, нареди изборе са.но за оне аосланике, који су дали оставке, мн ћемо бар бпти спокојпи, да нам нико неће моћи пребацптп, да нисмо билн довољно искрени и патриоте, да нпсмо хтели мннистарству завремена обратити нажњу на оно, што је требало. Са оваквпм раеположајем мн нриступамо, пре свега, законској оценп оног подпредседниковог предлога, на основу кога би, можда, садање мпнистарство вољно било, да нареди изборе само за оних педесет п неколико народнпх посланш.а, који су дали своје оставке. Долазећи па ту тачку нрво питање, које се мора расправити, ово* је: којим се путем п начпном поједини посланпци морају служнти, кад хоће да чине какав предлог закопа. На то пнтање имамо одговора у члановима: 61, 62, 94, 95 и 97. закона у пословном реду у народној скупштпни. По тим члановима свакн посланички предлог мора битп: иотиомогнут нај.чање од 4ванајест аосланика — чл. 24 ; мо ра бити ичсмен ; мора бити саставл.ен тако, како бн требало да гласи скупштинско зак.Ђучење Гза обоје види нрви одел.ак члана 95 пословног закопа); мора се иредатгс одбору на оцену, ако скупштина нађе да то заслужује (тачка 3. члапа 97). А само предлози, који се тнчу иостављања питања и начина гласаи>а, могу се и уст.иено учинити (последњи став члана 62. закона о поеловном реду). Но ако* тн нредлози садрже какву аромену закона, онда, баш да нх скунштина и усвоји, исти предлози опет не могу пред скупштину доћи као Формалнп пројекти другим путем, већ само од краља (види чл. 94. закона о пословном реду и члана 58 устава). То су дакле законскн и уставнп путовн н начнни, којима закопски нредлозн појединих иосланика могу постатп пројектима закона. п ако их, после извршења те процедуре,

скупштина усвоји, добптп силу закона, ако крал, потврдп скупштински закључак (види члан 68 уетава.) Па да ли је овај предлог подпредседпика скунштине, којп пам је дао повода овој расправи испунио ове закопске услове за важност посланичког предлога ? Он нитп је потиомогнут од двапајест посланика чл. к>2. закона о пословном реду у народној скупштннн; — нпје предлог писмено ноднесен — чл. 95 истог закопа; нити је дат каквом одбору на оцену, па тек после да је изнесен на гласање — тачка 3. чл. 97 изтог закона. Осим тога тај подпредседннкон предлог садржи у себн нромену једног уставног наређења — впди члан 82, и ио томе могао би као Формалан пројект нред скупштину доћи само од краља (види члан 94 пословнпка и чл 58 устава.) Са свију дакле ових погледа .ствар узимајући, онај предлог подвредседника скунштине не може пмати закониту важност. Нарочито као нромена устава (чл. 82.). онај предлог не може имати оне важности, коју бп му хтео да даде нодпредседник скупштине, баш и да је тај предлог народној екупштпни учиљеп редовним, законим п уставнпм путем, јер као што се зна промену устава решава само велика народпа скупштпна — тачка 3. члана 89 устава и то пошто се предходно нред редовном народном скушптином испуне услови за то, које је услове прописао чл. 131 устава. А свега тога у овом елучају нпје било, већ је подпредседШ1К у највећој вреви и ларми народној скупштини учпппо онај свој предлог, и у још већем протесту скунштинара прогласио га за усвојен од стране скупштине. Као резултат досадањег разлага! ња о овој ствари можемо извести то : да онај аредлог Кујунџићев, по коме је он хтео да је скупштина, оввластила иредседништво да огласи места оступивше мањине за уаражњена и позове еладу да нареди изборе сегмо за њих, пије учиљен онпм нутем п пачином. који је пропнсао закон о пословном реду п устав. По томе, већ и са саме те Формалне тачке законске п уставне пе може да вреди тај нредлог потпредседников, а онда, разуме се, да п закључак скупштннски као ј усвојење тог незаконог и неуставног предлога, не може имати ј законску и уставну нуноважну спагу. јер му је основица, сам нредлог, незакона и неуставна. Но, у цељп тачиог п свестраног посматраља овог дојпста важног нн-

| таља, мн ћемо да пођемо још јеј дан корак даље. ПретиоставиЛемо | да је подпредседник, чинећи опај нредлог, исиунио све оне законске и уставне услове за важност носј ланпчких предлога у опште ; арет! аостави Кемо даље и то, да је тај ј подпредседников предлог прошао све ! законске и уставне Фазе, које мо ра да нређе усвојени посланички предлог, ако бп се хтело да важи као скупштински закључак. Ми ве! лимо аретпоставгг Кемо све то, јер Ј као што смо напред видели од свега тога пије нишга било код овог потпредседниковог предлога, који је иовод овом чланку. Па претпостављајући све то, запитајмо се, да ли, и после те претпоставке, може да вреди онај закључак скупштински, оно нознато овлашћење његовог председвиштва, да може иозвати владу, да нареди изборе само за отступившу маљину скупштинску? За основанои правилно појимање овог предмета, ово је питаље од такве велике важпости, да морамо о њему говорнтп у нарочитом чланку, у идућем броју. о > е? УстанаЕ на српском југозападу Цетиње. 4 Марта. Ако је икада војска Аустријска показала недораслост своје војнпчке снаге, о којој се уображено почела бијаше размахивати послије окупације Восне-Херцеговине, то је показала у последње двије одлучне битке у Херцеговпну и Крпвошнје које бијаху, по њиховим па карти учињеним плановнма, смрт н крај устанку у Херцеговшш н Кривошпјама. Концентрнчпа спла Аустријскапротиву Херцеговаца бпла је разбпјена са огромним својнм губитцпма но како сам ја вами о овом укратко већ јавно (нпсмо добпли тог нисма. Ур.) то вам за сада к тому нридајем ово: Војска генерала Секулнћа, о којој се говорнло да нпје због рђавог врелена могла приспјети на Борач, била је од устанпка повраћена и разбнјена (а не од времена), тако да је у Гацко сјутра дан побегла. Устапици дочекају внше Ворча двије војске Ауетрпјске, којема је био задатак да бране Фамплијама устанпчким нз Загорја и Ворча прелазак у црногорску границу, те им ударе једној па Врњац а другој на црвенп кланац код Мориња. Вој је трајао 14 п 15. Устаници посјекли су у та два боја 150 глава п рањеппх бпло је много. Устаницн су много острагуша узели у та два боја. Тијем ее сврши концентрички нападај толпке силе и тако се устанак угугап. Противу Кривошпја операпионн нападај отноче 25 и 2<ч