Српска независност

Војска Аустрпјска са>1стири стране иаиада Кривошнјаие у иравиу од Ледеаица па Драгаљ, од Рисна на Црквице и од Леденнца пут Лупоглава, а четврта војска од Зубаца. 25 ог дочекаше самп Леденнчани и Ришљапи једно одјељење Аустријанаца у Лупоглав, које сузбпше. 26-ог Поново Ледепичани и Рпшњанн нобнше се с војском која онерпраше нут Ппштета и голог брда, које сузбившп вратнше натраг с губнтком од 80 солдата које запалише у кућу Пстра Васова а рањене унијеше у Леденнце. Између мртвих и рањених бијаше и ОФецера, јер су у том боју устанпци оевојпли офицерских сабаља п комору војничку. 27-ог Леденнчани и Рншњани јуришаше на шапчеве аустријске у Птрћину гору, које из шанчева дигоше и гонпше до на Моракову у Леденицс. Аустрнјанаца погнбе знатан број, које ноново спалише на сјенокосе Митроввћа. Пошто се враћаху натраг устаници од Леденица докле гонише солдате војска аустријанска од Драгаља срете се с њима и послпје кратког окршаја аустријанци даше плећа оставпвши два топа, канцеларију ђенерал штабску са многнм ђеограФским картама Боке и Црве-Горе, консервнрану говедпну у шкатуле, котлове, мазге медицине, коромане п мнпого други ствари. Устаници нрннуђени бише топове, на жалост, па мјесту оставптп јер их немогуће бијаше пренијети, а потпора аустријанцима нова приснје којом се бпше до мрака. Истога дапа кривошнјави ударише на шанчеве аустрпјске на Јанков-врх, разбише аустријанце освојпвшн им три шанца. Аустрнјанаца мртвих н посјечених било је око 200 међу које и мајор Бирон Рукавпна. Аустријанцп поново покушавали су нападај нротнву крнвошнјана алп су сузбнјани билп. План аустријС1 .и је или пх проћератп у Херцеговину плп пх нагнатп у грапицу Црногорвку, како би обезоружанп :>а Аустријанце мртвп били. По то вм за руком ноћп неће јер, неузмогулн се држати у крпвошпје, пут пм је отворен у Херцеговину преко Бијеле Горе на коју наслонац увек држе. Чује се да је Видак Лубурић са 500 вукова ерцеговачкнх дошао у помоћ кривошијанпма. Ако се то обистини чуће те новпх пораза за војску аустријску. У Ерцеговину устаннци су тако сплни и јаки да не само овај број находећи се у Херцеговину не мо же им нахудити, него п да је и удвостручан био би недовољан. Прољеће ће јачу сиагу устанку дати, н онако разграњеном, те ће те још жешћнх бојева н иобеда устаничких чути. Алп што је најгоре тоје, да робље тих бораца за слободу и уједињење српства страда голо и босо гладно п жедно. (А што ћемо, кад влада незавпсне краљевпне Србије не да слободним грађанима те краљевине, да го јадпо робље спасе одглади п невоље?! Ур.)

(Аустријска цензура — Ваксда л Тајмсу* Ситуацнја) 1 Дубровник 8-ог Фебруара 1882 Паиичким страхом задахнути напори аустријскнх власти да загушс све канале јавноети били би сами по себи довољни докази о озбиљности покрета који се сада шири кроз Херцеговииу у суссдне јужнословенске земље. Полиција дави штампу овамо како ју нијс, давнла од златнога доба припца Метерпнка. У целој јужној Аустрији теле.раФске станнце затворене су новинаретву, а оно мало јадних мрвица што нада са позорнице уетанка на столове бечких листова, анајте да је прошло кроз званпчно и сито и решето! — 0 нерасудљивом цензорству телеграФских надлештава нека ци је дозвољено иснричати само две анекдоте. Као што знате ја сам нашао Види „Мапсћевгег ОиапИап* од 16 »сбруара о. г. Ир.

пута н начнна да упознам чптаоце „Манчестарског стражара," са овамошњим током догађаја и без помоћн аустријскнх жица; алн сам се ипак једиом решио био да нзмернм домашај и мудрост овдашње Царске и Краљевске цензуре. Ироста ствар, — преведем јсдан парагј >аФ из дотнчног аустријског . Војеног листа" о Црној Гори и наведем извор из кога сам то поцрпео. После 24 сахата добијем Формално извешће од телеграФСких власти да је моја депеша „узаабена" ! А кад одем да затражим објашнења од начелника канцеларије овај ех-оШсш цензор — у коме узгред будн речено бешс оличен сав бирократизам аустријски — рече ми : да што аустријске новине пишу то је њихова ствар, но да је телеграФ установа која прииада аустријској влали и да је он као званичппк те владе надлежан да оцени може ли се што из аустријских новина извадити и у Инглсску телеграФиеати ! — Даље пре два дана јсдан страни вице-конзуо хтео је одавде да телеграФише неком свом нријатељу за паре. Депеша је гдасила Француски али да би се избегла могућпост погрешке од стране талијанског телеграФисте на станици он стави суму новаца на талијанском. Хоћсте ли веровати ? Њег»ваје депеша _секвестрирана\" Човек се, дабогме љутно. тражио разлога. иротестовао пасош конзулеки ноказивао али му еве то ништа није помогло. Цензор Аустрије га јс питао зашто је ставио суму па италијанском п безобразно подметао да дотнчпе рсчн морају иматн како се сам нзволео пзразити) „ алегоријског смисла\* Попавл»ам. вице-конзуо је протсстовао али је надлсжни господии остао при своме — г секвестру~ ! Оно ја сам већ имао приликс да вам пшнем о овнм интсре сантннм претензпјама аустријске владе да овим и другим нутовима врши цензорство над Инглсском штампом. Та политика има пзгледа да ће се свршити над главама самих јој аутора, али но јава првог инглеског журнала где пристаје да служн као просто гласило аустријског .реатилног бироа- нетреба да прође без протеста. Нити ћсмо нрстерати ако кажемо : да су благоглагољивошћу задахнути ступци „Тајмсовс- корешподенције из Беча ево већ шест месеца једна непрекндиа мистификација (варанцнја). Сам „Тајмс" у нсточпо јевропскнм стварма постао је проета еказаљка дневннх обрта точкова у точковима аустријске днпломатске машннерије. А да би се још љубазнијп показао преча својпм пријатсљнма у Бечу он („Тајмс^) испраћа у Италију једпног дописника свог кој'и скроз познаје балканска питања (г. Стилмана ) да му нише о талијанском вину ; а у једној великој кризн нсторијској. као овој пристаје да се све новости са Цетнња и Београда удељују бритапскуј публици преко беча и то из руку једног з анпчног Аустријанца. Доиета за оне који су се налазилн ближе лицу места могло је битн само забавно и ноучно гледати врдање око трња тог акредитованог красноиисца л ечког Хофбурга ("бечко! двора). Јер прво бисмо извештенп да ландвереко питање, или бокешко питање или и Кривошпјеко питање никако и не ностоји ! На онда некако загонетно, уверише нас да је ц°ла ствар ураћена! Иосле чусмо да је рекрутација сретно изведепа! Затим. ..да се неколпко хајдука а појавнло тамо пегде у планинама! Е овде наш бечки извештач хита да нас утеши: како се већа важност прндаје ствари но што она заслужује; и како нико негледа на покрет као ишта озбиљпо нли опасно." Душа ваља носле нсколнко дана дслегације се морадоше на врат на нос сазвати и прелимннаран крсдит од осам милијона тражити али наш Бечлнја и ту оста па висини! Јер всли. „ако и има чега тамо доле а оно долази од страиих агитатора ! ц ПОЛИТИЧНИ ПРЕГЛЕД Све се внше у меродавним дипломатским круговима европскпм претреса пптаље о начнпу за сазнв европског конгреса, који ће решавати о судбини Босне и Херцеговине. Већ н сами аустро-угарски листовн, н ако с неком резервом, допуштају могућност конгреса. Разуме ее. да п овом приликом потржу све могуће и немогуће разлоге да докажу, да тај конгрес није потребан. Међутим се поуздано поговара да је у погледу сазива конгреса потпуно постигнут споразум између Русије и Енглеске, и да су сви из-

гледи да ће и Француска за који даи званично нотнфициратн свој пристанак. У том случају оетала бн једина Ауетро-Угарска, која би се, што је сасвим иојмл.иво, одсудно противила и самој идеји конгреса. Но њено држање најмање ће упливисати на решење овог питања, и ако Аустро-Угарској не пође за руком да задобије Немачку, онда се унапред може рећи да је сазив конгреса са свнм свршена ствар и просто пнтање времена. Но баш п за случај да се Аустро-Угарска -осигура Немачком, ппак је тешко замислитн а још теже веровати, да ће те две државе одржати дннломатску нобеду над оеталим здружепим велпкпм силама европским. Пре свега је пзвесно да ће Италпја па и сама Турска радије пристати уз силе које конгрес траже; то е тога што и њима иде у рачун да се једаред утврдп, каква таква, сталност на балканском полуострву, а што је много претежнпје, да се пз Босне и Херцеговпне истиспе Аустро-Угарска, што ће најзад и њпма п свпма источнпм народпма и државама пћи у прилог. На свакп начин, већ сам еазив конгреса, значио бп начелни споразум европскпх спла да се Аустрпјп одузме управа Босне и Херцеговине, кад се показала неспособна за пзвршење европског мандата. — У Русији је све једнако Скобељев јунак дана. У његову почаст приредио је царски гвардијскп пук свечан банкет, на коме су ирвацп руске војскеприсуствовалп. II у Гачини био је Скобељев позван на ручак. Том приликом одликовалп еу словенског војсковођу цар и царица на најусрднији начин. — Страни листовп јављају да ће султан још овог пролећа походпти цара руског у Петрограду. По неетима из Парпза уздрман је положај Фрејспнетовог кабпнета. — Нови председнпк грчког минпстарства, Трикупис, развио је у грчкој комори програм владнн. Међу осталнм, рекао је, да се над истоком европским купе облаци и да је задатак грчке краљевпне, да се ставн у положај ка?го бн могла све евентуалностп дочекатп. — Говори се да ће аустрнјскп цар скорпм походитп италијанског краља. -ооао-е*ИЗ ЈШСТОВА <5. -Восток" пише; п У трснутку када се сва руска патриотска штамна заузима за ствар јужних Словена, и када она громко износи иозпв Русије и руског народа, појављују се гласови неких назови руских лиетова, који војују против руског јавног мнења и понижавају Руснју у очима свога словенства. Ти су листови л Новости и и не ^Руски Курнр"*, а и сам ^Голос". Ти жндови играју у правом смислу речи лакејску улогу код напшх непријатеља. Непријатељска рука не жали злата да минира и поткопа нашународну и државиу зграду, она јс златом својим подигла и ове органе, да нас брукају и да срамоте име руско. Кад ирочиташ садржину тих жидовскнх листова, обаспс те румепило стнда, а у грудима дижу ти се вали огорчења и једа , јер видиш да сс света руска рсч проФанише, и да се твојим милим матерњим језиком нсмејава руска част, нонижава руско име и омаловажава углед и нозив Русн ; е. За цело овакови нреступи заслужују нг/већу осуду и они су је иожњели у моралном погледу. Сваки Рус чим узме ове листове, одмах их са гнушањем дере и

баца под ноге и гази их са оправданга гњевом. Но ово је као што рекосмо свмо морална осуда и за које ће ммрати доћи н стварна. Руски народ предвиђа. да није далско час када ће дастане на главу змији, да ноништи свс умишљаје и планове наших пепријатеља — да« када ће се Руси рачунати са Нсмцима нијс далеко. и онда ће и њихови вернш лакеји, жидови, иекусити оно што су праведно заслужили. Оваки Рус зна коме служе жидови и зато их безгранично мрзи. Ово је што се наших граница тиче. Ми смо ово говорили о листовима који нама служе на ерамоту; но неће бити излишно да се обазремо на рад паших непријатеља ван наших граница, у земљама балканског полуострова, међу пашом једноверном и једнокрвном браћом. Узмимо само Србију, која по свом ноложају н својој снази треба да је највећи чинилац међу источним Словенима. Тамо сада владају министри. који потиуно служе туђину. Њихов орган -Видело и и други које они подржавају, нису друго, но оно што су код нас „Новости" не „Руски Курир- и остали. И у „Виделу" чита сваки Србпн на свом рођеном ј^зику и словенским буквама написане не српске мисли. непатриотска осећања, неерпскн нравац политички. И „Видело се исто онако гази ногама као и код нас поменути жидовскн листови. Па није ни чудо што тај лист радо прсштампава чланке нз тих органа перуских. Једнако с једнакпм брзо се роди тако је и са овим сличним по правцу и духу (дух јс њихов ; п е г V и з г е г и т т.ј. злато) листовима. То -Видсло" што излази у Београду и што служн министрима, којс народ мрзи донсло је пре неког времена неки допис из Русије, који је сигурно потекао из пера каквог жида руског. у коме напада на наш ^Восток", наводсћи како је овај лист незнатан и без сваке шире публпке у Русији. Ми би се овој лажи просто насмејалн, кад не би знали да она потиче из гадних побуда и да јс тенденциозна, алп овакп морамо се па њу мало ма и с прсзрењем и гпушањем обазрети Свакн зна да је ..Воеток- орган источних народа, т. ј. да је он покренут да брапи пнтересе нсточпнх народа ионје веран своме нрограму то и чинио , а н чнниће у будуће. А да. се наш лисг радо чпта не само у Русијр но н у свнма земљама источним св&АТРш п то, што је п у самој Србији тај лист^цађггспрострањенији и нма највише~*нретплатника. А да је он заиста прави и истинити поборннк за иптсЈ>есе источиих народа, о томс сведочи сем осталога и та околност, што га .,Видело~ и његови патрони мрзе, а тако се исто односс према њсму и ..видсловачкц- пок^овитељи ј Бечу и Пешти. г Восток и је вазда жестоко осуђивао правац садашњс српске владе као противан иатересима народа српског н свих источних народа, н он је у томе потпупо имао право, јср је говорио праву истину. Прав« рускц иатриота морамрзети ..виделовцс с а бранити вне осветљене српске патрноте , који §"нсоко д])же заставу народних интерсса, и које у њиховом раду руководи јасна идеја словенска. Руско јавно мнење и меродавни круговн увидслн су јасно да су они људи прави пријатељи словснскс стварн, који су нали услед притнска и уплива наших општпх непријатеља. Русији не могу битц милц људи који су сада на владц * Србнјн јер онн су потпуно у елужГ противнародној. Ми смо ово сматрали да нам треба ш ппсати. не толико ради „Видела" н његових патрона, по ради српског народа, а што се тиче Руспје, ту г Видело и може иотпуно бити уверено , да га сваки Рус онако исто са гнушањем гази ногама. као и назови руске листове које уређују плаћени од непрнјатеља жидови н. нр. -Руски Курир"

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Седница ол 4 Марта Председннк А. Ђ. Поповић отвара састанак у 9 1 / 8 часова. Галерије дупком пуне света. Министарске столицс празнс. Чита се протокол 26 саетанка. —Усваја се. Читају се протоколи 27 састанка. Усваја се с неким приметбама. Поа Милан Ђуриб. У јануару месецу интерпелисао је министра спољних послова збох Ми.гинка Војисављетба из Заовине . који , као наш држављанин , већ годину дана лежн у затвору у Сарајеву, и министар је одговорио да аустроугарске властн воде иад њиме ислеђење.