Српска независност
V
БРОЈ 43.
НЕЛЕ/М. 14 МДРТД 1«8? ГОЧ
ГОДИНА II
31 сргнхт: НА ГОЈ11НГ 24 ДИН.. НА ПО ГОДЛНЕ 12 ДИВ., НА ЧЕТВРТ ГОД. л дип. 31 ЗСТ.1ГЕ ЗЕ22;Г НА ЗЈШКДНСКЗЗ ПЗЛТЗТЗКТ. НА ГОДШГУ 30 ОГАНАКЛ. НА ПО ГОДННК 15 *р. на ЧЕТВРТ год. 8 *р. 31 17СТ?:-7Г1?Ж7 НА ГОДИНУ 16 ФОГ. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 Ф. 31 СЗЕ ССТаЈЕ 1?ЖАВЕ : НА ГОДННУ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДПНЕ 18 •?.. ПА ЧЕТВРТ ГОД. 10 «-Г.
ИЗЛАЗИ У ЕЕОГРАДУ 1Т0Р11А01, ЧЕТВРТНОИ, СУ60Т01 НЕДЕЉОВ УГВДНПШТВО ЈЕ П АДМПННСТГАЦИЈА У КУТ.П Г. ТоМЕ ЛнДГЕЈЕВИТчА ОВИЈНТчЕВ всилц.
ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: пгви пут 12 дин. нага од геда, а посје свакн пут 6 пг. за прштос.1ано 50 јтара дгљ. од реда. Румописи шаљу ее уредништву, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ НЕ31Е2СНССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕНЛЛЋЕНА ПИСМЛ НЕ ПРИМАЈУ СЕ.
СКУПШТИНА БЕЗ ПОСЛАНИКА.
0 раду скуиштинском воде се, као што је познато, протоколи. Само оно. што је ушло у протокоае скупштннскнх састанака сматра се као важећи рад скупштпнски. Но и ово вреди само у том случају, ако је пнотокол прочитан у пуноважној твкупшгипској седнпци (видн чланове 27 и 4б закона о пословном реду скупштинском : ако је скушптпна протокол усвојпла пли по примедбама исправљеп (чл. 46 истог законај; и најпосле, ако су протокол потппсалн: председник. секретар п шест нарочпто за то изабранпх посданика (чл. 47 пословнпка). На последњем скупштинском састанку, који је бно 5 марта ов. год. ирочптанн су пред скупштином п оверени иротоколи 28 п 29 састанка скупштинског. О доцнијим скупштпнским састанцпма протоколп нпсу читани пред скупштпном, а још мање да су усвојени и оверенп. А онај цотпредседников предлог био је на 36-ом скупштинском састанку. Протокол о овоме 36-ом састанку нпје дакле пред скупштпном прочптап. није усвојен од скунштине Ш1ти је оверен од стране нзабранлх потппснпка, међу којпма су бнла тројца, који су 5 марта такође дали оставку, а то су: Арса Дреновац, Таса Ђпкић и Андреја Перуш1чић. По томе онај предлог потпредседников — баш и да је пначе нрави.тан и законнт — и не иостоји као скуаштински закључак , пошто нпје пред скупштином у пуноважној седницв нрочптан, усвојен и од надлежних потписннка оверен. Ако хоће да остане на земл.ишту законитости, влада се дакле због те мане не може нослужити тим предлогом као пуноважнпм скушптинскпм закључком. Но и кад бп влада во .Ђна бпла да прегази преко те законске препреке, па и без свега тога да се послужи оним скупштинскпм закључком, н>ој би се, на том путу, одма појавила друга законска сметња, која јој опет пречп, да бп се могла послужити оним скупштпнскпм закључком. Ова друга препрека лежи у томе: што би се влада тим скупштинским закључком могла, по закону, послужити само у том случају, кад би јој скушптпнско председништво исти закључак саоаштило онако, како прописују чланови : 105 н 107 закона о нословном реду скунштпнском. А немајући о томе закл.учку скупштинском усвојени и надлежно оверени скупштпнскипротокол, председништво нитп је могло, нити ће
моћц, влади саоиштити онај пот- I у оатте, већ им је то дозвољепо сапредседннков нредлог као скуиштин- мо прн саветовању п рсшавању какски зак-кучак. • вог пзреком опредељеног нредмета. У намерн да ово важно питање | Само дакле о оном иредмету, који свестрано п у свима иојединостима \је ио закону стављен на ,\невни ред иснитамо. мн ћемо поћн још једап могу се влада и скупштина саглакорак даље. Замисли ћемо да је про- I ситп да одступе од правила у пос-
токол оног састанка, на коме је судећп по „Виделу" — донесен закл.учак о оном потпредседниковом предлогу законо одобреп и оверен; зпмисли ћемо дал>е п то, да је председнпштво тај закл.учак владн редовно саопштпло, па замншл.ајући то обоје, заппта ћемо се: за који бн закон, ц у колико могао да вре-
ловнику проппсаних. Алп шшако | шце влади н скупштини дозвохено, Ј да прп саветовању и решавању једног предмета, одступају од пословннка. за друш предмет, који нема нпкакве везе са предметом па дневном реду. Ово се јасно впди ' пз ових речп члана 116-ог пословннка: „при саветовању п решавању
ди онаЈ скупштински лакл.учак? Да ј каквог нредмета. Цоовакво сагласијк
бн свој предлог ко.тнко толико основао на закону, потпредседнпк се у њему позвао на чланове: 13 и 116 закопа о пословном реду у народној скуцштини. Но да видпмо, да ли су
вреди са.чо за та/ изриком оиредељени иоједини случај. " Као што је познато, оног дана, кад је нотпредседнпк скупштине учинно онај свој нредлог о уважењу посланнч-
нпка за ноткрепљење свога предЛога којп не говори о случају, кад посланик неће да дође у седницу, већ кад посланпк да своју оставку. У осталом у оба ова случаја — чл.
рп о другим случаЈима, а не о оваквом, какав је створи овај потцредседников предлог. Овај члан 116 говори, пре свега, о томе, да се сагласијем владе п скупштине може одступити од прописанпх правила у лакпну о иос.Јовном реду. А отступање од другихт закона — ма н по сагласпју владе и скупштнне није дозвољено ни тпм чланом 116 пм пословника, ни иначе каквим дру-
добро употребљени ти чланови за- ких оставака. ако буду поднесене, кона. Члан 13 говори о случају, кад I био је на дневном реду за саветопоелашш неКе да дола-ш у скуп- вање и ренгавање предлог закона о штинске седнцце, паовлашћује скуп- ошптинама. По томе предложено одптгау да може решпти, да му се ступање од пословника могло се место огласи за упражњено. Алп тај односити, баш п по самом реченом члан 13 не говори нншта о томе члану 116-он нословника, само на случају, кад посланшс даде оставкг/ саветовање п решавање закона о па своје посланпчко место. Но ово ! ошптинама, а никако п на предлог пнтање регулише члан 79 устава. потпредседнпков као сасвим разлиНеумесно је дакле потнредседник чан и засебан предмет. То забраскупштпне употребно чл. 13 пос.тов- њује и члан 62 пословника. којп
гласп: _ гтретрес о пзменп каквог предлога треба да се веже са аретресом самог иредлога, за који се пзмена нредлаже." То је .један узрок, са кога оно сагласије владе и
13 посланпка и чл. 79 изборног за- ј скупштпне не може да се примени" кона — да би скупштпна могла огла- ј Н а онај предлог председников. А сити место посланпка за упражњено ј другп је узрок у томе. што тај потнужно је, да у решавању тога пи- нредседников предллг не садржи у тан.а суделује оноликн број посла- ; ееби отступање од закона о посника. колики се тражи по чл. 82 ус- : ловном реду екупттпнском. већ протава за пуноважан скупштпнски рад. , М ему сасвгг.ч других закона. Тим А опет члан 116 пословнпка гово- предлогом пшао је потпредседник на
то. да се пропшпе ное начин за аоауњавање уаражњенш лосланочкгг-т места. Зна се, да се попуњавање упражњених посланичких места не расправља по скупштинском пословнпку. већ по закону изборном и уставу (чл. 79 пзборног чакона п чл. 82 уетава). По томе, ма да је потпредседник оном свом предлогу хтео дати ужп значај, сматрати га само као отстунање од
гим законом. Ово се јасно види из пословнпка. ми се не смемо завессамог тог члапа 116-ог, коме је ти за њпм, морамо тај предлог узе • наслов овакав; „ одстуиагое од за- ти у његовом правом облпку. кона о иословно.и реду скуагитин- ј К ао предлог за промену изборног ском; и даље велп: „од правила у Ј закона и устава, па оценптп. да ли. овом закону." Па шта впше и ово ! кап такав. може пматп ма какве одступање од скушптинског послов- вредноети. Мп смо напред већ разнптса није неогранпчено ; не могу ложили, да онај потпредседников се влада п скупштина пуноважно I предлог није испунио услове члано-
сагласпти да се не држе пословник;
51, 62, 95 и 97 пословника и
чланова : 58 п 131 устава. А због неиспуњења тамо спомепутих законских и уставних црописа, то се и не може сматрати као нредлог, који би могао доГм у аретрес аред народном скуаштино.ч. Но најпосле, све и кад би тај предлог правплно дошао пред народну скупштину и уредно био од ње усвојен, опет неби могао имати нпкакве важпости ни са тога, што није после тога, као Формалан пројект измене изборног закона п устава поднесен народној скупштпнп од краља онако, као што прописују чланови : 58 и 131. устава, и што нпје тек после свега тога од скупштине усвојен, а од краља потврђен н као закон нроглашен (впди чланове : 5, 54, 55 п 68 устава). У оскудпцп свега овога послу житп се онпм потпредседниковим предлогом као скупштинеким закључком, којн нпје пишта мање, већ промена изборног закона и устава, значило бп рушитп ова оба освовна закона у свакој уставној земљи. А ово бп бпло. ако би влада, на основу опог потпредседииковог нредлога, наредила пзборе само за оне посланпке, којп су далп оставке. Која бп влада то учпннла, она би се изложнла опасностп, да, по закону о мпнистарској одговорности, буде оптужена за повреду устава у смпслу његовог члана 101. Ако дакле садања влада хоће да остане на путу законптости и уставностн, она не може на основу оног потпредседниковог предлога — све да бн н бпо од скупштнне уредно усвојен, — наредитп нове нзборе само за оступившу мањину. Пошто овај предлог потпредседников, и ио закону и по уставу, не иостоји као скуаштински лакааЈчак, онда влади не остаје друго, већ ла види шта јој, без тога закл.учка, закон н устав налажу за овакав случај. Да путем пуноважног скупштинског решења пзпђе из ове непрнлнке, то је владн сада немогућно. II да је скупштпна на окупу. у њој нема оног броја скунштинара. који је неопходно нуждап за пуноважно решавање. А код такве немогућности да скуагитина ову ствар расправи, настаје питање, неби ли сама влада, и без суделовања и решавања скупштинског, могла наредптп изборе само за оне посланике, који су ноложнлп оставке. У члапу 78-ом устава имамо проиис, да се за расауштену скупштину могу наредити оишти избори и без суделовања скунштпне на томе. А.тп нигде ни у уставу, ни у изборном закону, нн у закону о