Српска независност

БРОЈ 44.

УТОРАК, 16 МАРТА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

зе2е зл сревјг: 8а годину 24 днн., на по године 12 дин., на чвтврт год. 6 дин. 31 сст1лв 8ен&е е1 балканскси псл7стск7на годнну 30 •ганаха, на по годинв 15 *р. на чвтврт год. 8 #р. 31 17стрс-гг1рскг: на годнну 16 #ор. у ванв.. на по год. 8 ♦. на чегврт год. 4 ♦. 31 све сстадв 2рјк1ве : на годнну 36 •ран., на по године 18 *р., на чјетврт год. 10 ♦Р.

ИЗ/1АЗИ У БЕОГРАДУ УТ1ГН1К01. ЧЕТВРТК01, СУБОТОМ и ИЕДЕШ

хха. педом 1

УРВДНИПГГВО ЈЕ И АДМИННСТРАПНЈА У КУКИ Г. ТоМЕ АНДРЕЈВВИКА вВИЛН-ВЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: први игг 12 дин. пара од реда, а посје сваки пут 6 пр. за припослано пара ди1г. од реда. Рунописи шалу се урвдмиштву. а ппстплата адтинистрацији „с р 2 с к е не3132сн0ст 2". рукописи пх враћају СЕ. нкплаћкна пнсма не примају ое.

СКУПШТИНА БЕЗ ПОСЛАНИКА.

По плану 79 изборвогзакона сала влада , без скунштинског суделовања, може наредити донуњ)-јуће изборе посланика само у једном једином случају. То је случај, кад носланик умр с између једне и друге екунштинске сесије (види трећи одељак члана 79 изборног закона). А у свнма другим случајима, влада не сме наредити доиуњујуће изборе докле народна скунштинч не би решила. да је посланичко место унражњено (види одеБке: нрви, другн и четврти истог члапа 79). Да овај случај, нгго је педесет и неколико посланика дало оставку, не долазн у ред оних случајева, о којима говори трећи одељак члана 79, већ на иротив да је то случај четвртог оделжа истог члана, — то је увиђавно на први поглед. А ван нзборног закона, нигди нити у каквом закону, нити у уставу. нема никаква проппса о каквом догађају, као што је овај: по томе, држећи се нзборног закона, као једино меродавног за расправу овог случаја са оставком скупштпнске мањине, влада нема властн и нс можс сама, без скупштннског решења, огласптн места одступивпшх носланика за упражњена. па на њихова места наредити донуњујуће изборе. Међутим да бн наредпла допуњујуће изборе, влада је имала само ове трн могућности: 1., Да се послужи оним предлогом потпредседннковим, као скуиштинским закључком. Но то јој није могуће, као што смо у ранијнм чланнима разложпли, без иовреде иаборпог лакона и устава : илн 2.. Да скунштнна накнадно уважи ноднесену оставку мањине. Но и ово је не мг уће. Једно што скупштине нема на окупу; а друго н да је на окупу, у скупштини нема три четвртине од целокуппог броја носланика. а без тога не може, по члану 82. устава. ништа нуноважно решавати. А дозволити скушптини да, и без три четвртине својих ч.шнова, пуноважно решава, било би највеће ?ажење устава. Та неуставност имала би своје недогледне последице. Ако би се, са гажењем устава, дозволило садањој неаотиуној већнни да нуноважно решава, онда се то не би могло одказати нн самом једпом остатку веГшнс на случај, кад би и члаиови већине, обавештени евојим одласком у народ о његовим нравим погледима и жељама, такође положили своје оставке. Тако иеуставно донуштајући да и неиотпуна скун-

штина може нуноважно решавати о поднесеним оставкама носланика. могло бн се дотле дотерати, да би у скупштини, у којој би сви посланици осим председништва, дали оставке, могло само иредседништво решавати , да се уваже иослаппчке оставке и нареде допуњујући избори. У таквом случају имали бн скупштину унраво само у њечом председништву. а без иосланика. Ово, разуме се, да и на ирви поглед излазн као абсурдум; али кадсеједном напусти оно уставно зем .ЂИШте, ио коме се за нуноважно решавање у скупштинп траже три четвртине њених иосланика; кад се примн као довол,ан за то и мањи број, — онда на тој странпутици нема краја, јер нигди ннје определено, колики је тај „мањи ,; број, п са тога он мора бити ироизво.шн. Тпм начином дошло бн се дотле да бн председништво скупштпнеко ирисвајало себн једно крунско право, о коме говорн члан трећи нзборног закона: нли најносле •*>., Да сама влада на основу закона реши питање о поднесеннм оставкама мањине, па да се иосле, I по члану 3 изборног закона, нареде : доиуњујући изборн. Но да сама влада но закону и уставу не може ово интање расправитн, то смо напред дово.ђно већ разложилн, иа са тога се нећемо овде враћатн на места разлагања. Кад дакле влада ни ио једном од ова три начина нема могућности. да нареди сама допуњујуће нзборе: н ! кад је међутим законом позвана. а има и потребе. да скупштини даде могућностн да би нуноважно вршила евоју закону радњу — чл. 75 устава, — онда настаје дал,е питање. па шта је, ирема овако створеној нрнлици иоводом ноднесене оставке тако великог броја посланика. управ дужност владе да но закону н уставу ради. Дужност је владе, ако хоће да остане на путу законитости п уставности. да нареди оиште изборе иој сланпка. Ово би бпо једини законитн п уставан пут п начип: свп други бпли би незаконптн и неуставни. јер. као што смо напред разложили, не само што не би имали свога ослонца у законима и уставу, већ би напрогив рушили иостојепе законе и устав. А нареНење онштих нзбора. може бити само путем расауштап,а садање скупштнне као пепотпуне за пуноважно решавање. У овој створеној непрнлици једнни законпти и ј уставнн нут јесте уиотреба чл. 78 устава, по коме Краљ распушта ' скупштину и наређује ошпте пзборе

народних иосланика. У самој ствари сада и нема скуигитине , јер у њој нити има, нити но закону и уставу може битн нотребног 'броја за пуноважно решавање, осталаје скуиштина без иос.ганика , на зато и не оетаје друго, већ да се она и законски расиусти. Разпуштање дакле садање скуиштине и паређење општих пзбора за народне посланике, у емислу чл. 78 устава н чл. 3 изборног закона једино је што би на себи посило иечат законитости и уставностп. Хоће лн влада ударнти овнм или нротивним нутем, то ће иоказати скора будућност. Но свакојако влада не треба да )аборавл,а. шта може настунити, ако : не нође оннм једино уставним путем путем росауштања скуиштине и наређења оиштих избора. већ ако оде на пут пезаконитостп н неуставностн и нареди само доиуњују&е изборе. Није невероватно. да ће од носланика, који су положплн мандате. многи бити ионова изабранн. Ако : Орој на ново изабраних буде тако | знатан да без њиховог доласка. скупштнпа опет неће имагн три четвр! тнне од целокунног броја скупштинара (чл. 82 устава : и гако ови ириме пуномоћија, па не доћу у скупштину, — шта би онда настуиило? Скупштина, нн носле незаконо и неуставно обављених доиуних избора. не би могла иуноважно радити по чл. 82 устава. А ни но оном подпредседниковом предлогу не би се могла огласнтн места новоизабраних иосланика за упражњеиа, јер то не би бно случај. о коме говори нодпредседников иредлог. Еле рад скуиштински савршено би се укочио, не бн могао ни тамо, нн амо, А природна последица свега тога оиет би морала бити: да се расиусти (•кунштина, која не може но уставу иуноважно да ради. и да се нареде оашти избори иародннх посланика. После свега дакле лутања н тумарања, влада би најноеле морала доћи на онај једини уетаван пут: да се но чл. 78 устава скунштина ј*асиусти и нареде општи изборн. Па кад ово најиосле мора бнти. онда зар је дозвол,ено владн у нашем младом парламентарном животу иравити незаконе н иеуставпе експерименте у овако озоп.ђним приликама, какве еу Србији створене падом Бонтуовнм н другим лакомисленнм радњама н предузећима садање владе?! То бн били опасии и штетни експеримеити. Но и на случај да би после нових само допуњујућих избора. дошло у скупштину толико иосланика

да би се са већииом скуиштинском добило три четвртине посланика, и потоме да би се могла продужити радња у народној скуиштнни, несме се никако губити и:» вида ово питање: иа да ли би но закону н уставу могла што вредитп радња те тако незаконо и неуставно скриљене ; гри четвртине скуиштинске/ Ми нећемо овде да искажемо иаш одговор на ово питање, јер за сада ннје време томе. Но само обраћамо пажњу владе да добро размнсли о следствима. која морају отуда ириродно настаги. Зна се. да садања народна скупштина. којој се периода свршава ове године, има да извршн још многе и врло важне државне иослове. Зиа се, да све то не може нроКп без великих илаћања и терета народних, па зато је добро сетитн се шта би могло бити. ако би скуиштпна, која се буде еастала ндуће године, поводом оишт*>л избора, огласила за неважећи сав рад ове незаконо и неуставно скупљене скупштине, као што је било такових иримера у историјн уставннх народа. Са таком одлуком, законито н уставно састављене народне скунштине. могла бн се најлакше срушити сва :;града коју би „виделовачка 1 * влада сазпдала иомоћу скупштине незаконо и неуставно скупљене. А да би таква иојава. морала иматн својих иедогледних рђавих иоследица, то је врло ириродно. Одговорност за све то нала би, у нрвом реду, на миппстре као нроузроковаче једне тако тешке незаконитости и неуставности. Но да све то Србији не би ништа иомогло. да изиђе нз заидета, у који бн усљед тога морала доћи, то није тешко предвндити. У намери да Србију ноштедимо од тих нензбежних занлета, ми, на основу закона и устава. н иодижемо наш глас за то : да се на основу члани 78 устава расиусти садања скуиштина и ,\а се на основу чл. •'» изборног закона нореде нови оишти избори народних аосланика. Ово захтева и еама озбил.ност данашње ситуације у Србији. Садање наше миннстарство учинпло је до сада, по онштој оцепп јавног мишлења, толико замашних и опасних погрешака па штету угледа и ирава Србије, да је и нпаче ве!. крајње време запитати народ иутек оиштих избора : одобрава ли или не правац и рад садањег министарегва. То је и у интересу самог мпнис тарства, јер ако би оно нз тпх оиштих нзбора изишло са усиехом, онда бн бар на чисго знало. на чему је. А ако би општп пзбори ис-