Српска независност

БРОЈ 45.

ЧЕТВРТАК. 18 МАРТА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

с222 31. ервпјг: ва годину 24 днн., на iiо го.цтнк 12 дин., на четврт год. 6 дин. зл сст1ле 31ел2 21 51јгк12ск0а псгтстскт ва годпнг 30 ♦ганаха. на по годпнб 15 *р. на четврг год. 8 фр. 31 17стрс-7г1?с27: ча годинт 1о •ор. г ванк.. на по год. 8 ♦. на чвгврт год. 4 ♦. 31 сзе сстаје 1рзазе : на годнну 36 ♦ран., на по годинб 18 •т., на четврт год. 10 фг.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРНИНОН. ЧЕТВРТКОИ, СУБОТОМ и НЕДЕЈШ ХХЕЛЕОМ грбднлштво је и адмнннстрацпја у кубл г. тоиб лндрејеви-ва овнлнв.бв вбнац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: први пут 12 днн. пара од геда, а иосје сваки пут «1 ир за прилосдапо 90 парл дип. од ркда. Рукописи шал>у св уредништву, а претплата адтииистраиији ..с ? п с н е не312пснсст 2"рукописи мк врат.ају се. неплаћепа пнсма не прнмају СЕ.

Весницк -листе уставностиМинпстри мобидизују! Сурвани у наручија својих рођених неуредносхи они еу тргли евоје последње карте. Играли су са шареном срећом и сад пуштају . жандарме- с очајнпм изустом: све или ништа- ! Радили су оберучке на делу, које је изагнало из народне скупштине преко педесет ноеланика ; учињено је тнме што нико умерен у начелу не жели; створили су у парламентарном н уставном животу прелом. амбис, у који нм се неће а преко њега не могу. Непрорачуњена. мало мудра дела довела су државне посдове у заплетеност. министре у шепртд.аниј у * незаконнтост. а и њих и већнну скупштинску у неуставност. и сад ночнње нрава хајка нротнв нолнтичких противнпка, против својих савезника до мора. Крагујевац. Чачак, 'Куприја. Крушевац, Ужпие, Јагодина, Шабац, Прокупље, Књажевац. Зајчар и т. д. дакле скоро половина окружних места у Србијн добилп су нове нолицијске етарешине : 6 начелника. 8 окружних помоћнвка или су на ново поставд,енн или етари. .. према потреби" ., сортирани - и премештеш!. Шима ће еледовати остала полицијска сптнеж и гомнла весника _чисте уставности - '. да руководи нове. опште или делнмичне изборе. И ко све то чнни ? То чине онн исти министри, чијн расписи пред светога Андреју 1380. поплавише целу државу о ие.чешању у изборе ! То чини она влада. која је примида на се важну улогу, да .аречишЛава аолицајну и судску струку ! То чине они исти л.уди, који још нису ни прочиталп акта своје знамените засдужне „нарвчите кожасије ?а уирогиАење а јмииистрације То су они пети. који с ногу н трчећи хоће да буду новн ноеиоцн уставноети. и дп ме)оају устав. који они не иОЈПтују нн у његовом садапгњем еадржају; то су онн исти, што лане нристаше и решише у начелу да ее укниу начелства, који обећаше да ће поднети за то и нарочитн предлог. и који у лицу министра унутрашњих послова, Гарашанпна. обећаше да ие /?е аоиуњавати упражњена лсста окружних начелннка и помоћника. То су они који ваппјаху о штедњи „народпог новца,- који оберучке груваху тешкпм беседама на ма како обазрива н штедљива унацређења и вреднијих и чеетитпјих чиновника, под владом која нм је предходнла. Каква разлпка ! Али, она пама није чудна ! Путови, којима видимо

да иду данашњи наши мпнистри јесу путовн свпју оних, који раде што не знају, а знају што не треба да раде. Ко их ее сети како изгледаху онн беснн. док бејаху у онозицији, кад их погледа како су ситничари на влади. кои да не буде и снешпо и жалоено ? Ко их се сети како нзгледаху одмах после 19 Октобра 1880 г кад зенд.у ову стиже непозавнђена судба, да „внделовци њом владају, како бијаху издашни, разметачи, слободњаци с које нх стране погледаш, а сад ? Сад нх ето где уводе унраву и начпн ; унраве у земл>н, ког ће се одрицати кад не буду земљом унравд>алн; на етрани заилети, у рачупима банкротство, у унутрашњостн врева и узрујаност. То су њнхове тековпне за мало дана и годнна. Сад дпжу војску својих нристадица да еузбију оно, што су сами дизали, а од чега се сад боје. Идете на .. радикалце !" Не бијаху ли то ваши блискв и присни друговн? Што их гоните и еатирете ? Нпје ли се та, сад вама „опасна" пил.еж нзлегла под _виделовачком~, под вашом квочком ? Нисте ли ви одхраннли те „великаше" од којих се еада браните и рукама и ногама. адп ћете их се мучно одбраннти! Отрже се — г. Пироћанче ! Омаче се г. Гарашанине ! Појимамо зло н несрећу којој на супрот пзноеите поеледње резерве своје. адн мало ; ће те се корпстити. Ако је добро то, што га се клоннте ? А ако је зло ово стање. које је наступило оно је ваша заслуга. заслуга која је добро по с.вом пореклу опиеата н свечано окађена у декембарском ј ..Виделу- 1880 г. јер избор свију тих истих носланика 30 новембра 1880 год. сматрасте као вашу нобеду и дело ваше -мудростн" и енергије нли бол.е рећн нечувеног прнтиска. Скупштина, коју гњависте, јесте I чиста ваша скупштнна : ви сте бирали њу. и она је, у иочетку бдагословида вас, којн сте је силом н притиском . обманом и нреваром скрнилн. Што вам је криво на њу? Што водите тако самртну борбу нротнв чланова њених. који су ве| ћином вашим до сад невнћеним и нечувеним _чисто уставним" заузимањем дошли у њу, и опет вашим .чисто уставним" заузимањеми трудом из ње отишли. Ту вас впднмо онакве исте, какве смо вас свуда сретали : нлитке и зелене да управл.аге еобом. „својом партијом", а камо ли државом. И кога шал.с влада у главна зе! мад.ска места нред изборе за народпу скунштнну ? Она креће оне ко-

]и јој нису у вољи, пење и васпостав.ка оне, који ће јој у очајној борби помоћи. Док у пензијп седе и бескорисно, по мпнпстарском ћефу од 1881 године не могу да послуже своју земљу многи чнновницп, впдимо сада да се шал.у у угледне варошп нскадашњи часловци, земунски трговачки шегрти н доскорашњи практпкантп, којн нпчега нема\ ју да унишу себи у заслугу, до да | су слушади једног „Гарашавипа," нли да се један Гарашанин морао њима повпновати. ( На првом месту видимо злоглаенога Алимпија Богића, „спореднога" министра унутрашњих послова и учител>а Милутинова. Овај чувенн .,славнп а муж иде у Тхупрпју. да водп борбу протпв опозицпоних посланнка Катића н Цветковића. пошто је прво руководио тајну полпцију београдску и „вежбао^ свога мпнистра како се г дрма" Србијом! Сусретамо као крупнога државнога чиновника. поред осталнх п Браловића. онога пстог Браловпћа, којп је ире неколпко недел>а гонио и ансио грађане по ћунријском округу. тако, да је ћуприски посланпк морао повикати у самој народној скупштнни. датолпког зулуманије било у његовом округу од времена турске владавине. И овај се човек. ваљда у награду за ова дела шал>е : у један од највећих округа. у округ Ужпчки, тамо, где има највише оиозицпонара „радикалаца, ц који су истуцили из скуппггпне. Тодору Туцаковићу на супрот шал>е се један Мијаило Мгиовановиб онробани истражник но мини старским упутствпма против чиновника разних места. Одмах затим видимо једнога Кочу РаловановиИа, да иде у Чачак. да тамо расиростире ..уставност" н „слободу избора". човека. који такоће иде на занат којп је он пекада, но злој п опакој усиомени уиражњавао, — :*.анат. коме је нолазни дан оно носледње вече о избору Навла Грковића у Горњем Милановцу... Коча комесар. Коча дијурнпста . Коча носланпк. Коча доглавник. Коча начелник, — Коча н Богнћ са друговима све и сва: они се авансују преко реда и са знатнпм скоком и то све бива у земљи, која се ево, но срећн божијој. броји толико година мећу земл>е урећене и просвећене, трпнаест годпна у земл.е уставпе и прве го, днне као — Крал>евина ! II тако још један доказ да је слаба корнст битп васпитан н школован, бити у служби веран, бнтп наоружан знањем н врлинама које

красе и грађанина и слугу државног. (.^ве то не вреди данас ништа, Ако је ко борац за своја убећења у пптересу земл.е п закона, шаље му се један Браловић, Миловановпћ, Богић и Коча Радовановић да војује против њега. Ако је ко дуго служпо земљу своју, шал>е се један Богић и Коча да га обпђу. ...Још само остаје једно на реду, да се трн главпа мшшстра иотруде да наиуде нз свога кабннета извесне чланове. н оида да образују један министарски „трнјумвират" у лицу Ппроћанца, Новаковпћа. и Гараша нина као министра полнције, војске и грађевина. II онда ? Онда би они постпгли врхунац своје моћи и своје силе, којој више не треба ни скупштпна. ни устав, ни буџет. но би се сва њихова мудрост свршила у пзреци : „ држава смо ми ! и ...бар дотле док пе дође ко, ко ће рећи: држава то је устав. а ви идите на оптужеиичку клупу за гажење устава —- Скобељев о Инђији. Инглееки јист „Хе\\*еаз11е Сћгошс1едоноси један ланимљив разговор свога земљака г-на Чарлса Марвина са ђенералом Скобељевов о односу Русије и Инглеске у Азнји. Како је Азија главна кост око и због које се ове две силе. света једнако гложе, то мњење и расноложење ђенерала Скобељева у таком питању, а у оваком час}'. мора ннтересовати и нас Србе који смо ево хвала Богу — и Глелстону дочекали да рачунамо и Велику Вританију мећу своје заступнике и заштнтнике. — Сам г. Марвин овако све то прича у нзводу: -Цео разговор. вели. вођен је на инглеском с којим језиком Скобел>ев тачно влада, јер га је још у детнњству од инглеске му дадиље научно. Што је могуђе краће. ја му описах еувремени стунањ централно-азнјског спора, казав му: како јс пнглеска (Гледстонова) влада довела Руенју у лажан положај са изјавом у парламенту . прн.тиком дебате о Капдахару . да је садањн цар напустио освајачку полптнку свога оца у цептралној Азијп, н да је томе н доказа дао нозвав њ^га (Скобел>ева> патраг из АкалТуркестана. Наша је влада . рекох . дозволпла да се наше јавно мњење заведе погрешном вером. да ћсте ви напустити освојене ноложаје и отступити каепиј-

ским обалама: па нам се још казало из Петрограда да сте вн отуда враћени са немилости које вам је тамошње владање навукло." — _Ннје тако - — одговори Скобел>ев — ја сам враћен зато, што сам сврншо оно зашто сам послат. и што је тамошња војска еведена на мирну ногу. Мећутим, нама иије могуће оило отстуинти нз Акала као он<> вама из Авганистана; јер сте вн могли оставнтн за собом једног одговорног краља , док код Туркомана не ностоји ннкаква Форма владе. Ту празннну ми емо мора-ш понунити, јер да смо нросто отступнли. онн би