Српска независност

— 168 —

опет почвди са њнховим упадајпма у наше крајеве чим бн претрпљену поразу заборавили." — Затим, гледај\-ћн на карту персијско-руске граиице коју му ја показах, настави: .мени ништа ннје познато о новом распореду тамошње граннце. То се деснло за време мог одсуства у Паризу. Него ја не вер\*јем да ће сс да."6е ићп. — пошто сад имамо неку границу. Доста пас кошта и тај Акал те да V нове трошковс газнмо. Мерв је миран и бнће хш]"»ан све^док се Геок-Тепе памтило буде. З^нате ли госиодгае Марвине — али само не мојте ово штампати. јер ће ме - лига мира~ назваш варварином — да је сматрам за начело у Азији: трајност мира стоји у аравој сразмери према сечи пооеђенох неи.ријате.^а (? Ј .) Што га јаче нзбијеш, све ће после дуже мировати. На Геок-Тепу пало их је ваљда 20.000 ; они што осташе еећаће се дуго добивене лекције." — Е ондамолим да дозволите да штампам то пгго рекосте. а ево зашто. У вашем званичном нзвештају тога догађаја стоји. даје после јуриша н у гоњењу непријател»а исечено 8000 оба пола." — Душа вал,а. оне тпто избројасмо — толико ако буде. ,\ли тај је вап1 извештај изазвао млоге коментаре у Инглеској, јер сте ви тамо признилп да ете и жене секлн. — Овде нека ми је дозвољен један уметак пз разговора еа оФицпром Гродсковим. којираније имадох н који ми отворено нсповеди : л Јест , п многе су жене побијене. Војска је. брате. еекла све пред собом. Скобељев је истпна био издао заповест да се штеде жене н деца. и докле је његово око доппрало, та је заповест поштована: алп остала се оделења нису на то обазирала и сабље су радиле као год косеће машине." — Сам Скобељев одговори: п тако је бпло. Кад смо мртвебројали, нашли смо и жене међу њима. Није у мојој природи да то кријем. Написао сам. дакле. онако како је било." — -А је ли било случајева обешчашћења. ^Тога не. Нп једна женска нпје дирнута. Него ја морам да вам кажем да ме је преварио један персијскн агенат — некакав ЗулФагар Кан. Дошао да мп каже да пма много Персијанака међу заробљенима, н да ме молн да му их дам да их пошл>е кућама њпховим. Ја му дам дозволу па му дам и паре. Оп на то оде те изабере најлепше п одведе у Меџет па прода за хареме. Чим ја то чујем одма станем на пут ;: . — Кад ја рекох ђенералу да је великн недостатак нашег авганског рата био тај. што смо ушли у земљу без одређене политнке, и што се нисмо држали његовог (Скобељевљевог)као и Велпнггоновог начела — ап неиријсстеља ваља што је могу&е боље исту&и — он одговори: г Она ваша вешања по Кабулу беху погрешна. Никад ја небих погубио каквог Азијата с уверењем, даћетоње-

] гове земљаке заст])ашити. Ншпта се с тим иепостиже. Јер. ма каквим казннма да човек прнбегне он не може у свиI ренству надмашити каквог Нанрулу њнховог; а кад то неможеш н онда у тим I земљама ништа и неможеш. Баш нанро! тпв та губљења више шкоде но вајде, јер она буде у Мусломану мржњу према невернику. Ја више волим да се цео крај побупи но једног човека да обесим; јер кад га добијеш на еабљи и задаш му I страшан удар он то сматра као божију вољу н клања се без горепомеНуте мржње. Код мепе је то правнло прво удри I добро па онда удрн једнако докле год сс отпор не савлада , а чнм то б} г де одма стани. построј се, и буди према побеђеноме што можеш човечнији и љубазнијн. Понављам. чим се непрнјатељ покори потчини евоју војску најстрожијој дисциплини да се ни у кога несме дпрнути" — односно наших (инглеских) војсково| ђа рече ми: „ви пмате једног доброг ђе1 нерала, али ја се ннкад ниеам с њпм био. То је ћенерал Бекер — то вамједобар ђенерал". — Е алн иа жалост он је изј губл>ен за пашу службу. У Ииглеској ми терамо оФццире из војске кад поклизну; ви у Русији само их враћате у редове н шаљете у централну Азнју да нокају нзгубљену част. Внше таквих имали сте ц вп у вашој експедицијп — на пример капетана Зубова. Него и јамислимдаје ваш план бољн. — -Да~ рече Скобељев и ево зашто. Ја сам имао доста искус' тва у рату и нашао сам да људи који се најбоље држе у боју јесу они којн се најгоре владају у миру. Свака влада тре, ба да гледа кроз прсте својој војсци у време мира: јер . као што рекох. најнемирнији су најжешће убојице у самом рату. — Ту ђенерал сад узе један шеетар у руке, отвори га, н метнув га па паппр као кад хоће да што мери, рече: ; „војнике пе треба меритн истом мером којом н цпвплне људе." Што еетнчеруског освајања Инђпје он ее изрази: г 3ар је то лако ? Ја доиста не разумем оне ваше капацнтете што пншт по „војеним лпстовима" о том освајању Ннђнје. Тешкоће су огромне. За покорење Акала. на ирнмер , на војску од 5.000 бораца требало нам је 20.000 камила. Пабирчили смо их чак из Оренбурга, из Кпве. из Бокаре. из Манглешлака. — Т}~ је било грдне муке. — За напад на Инђију треба најмање 150.000 људи, 60.000 за упад у Инђију а 90.000 за одржање везе. Сад, ако нам је требало 20.000 кампла за оООО људн да колпко онда треба за 150.000? И где би ми нашлн тај транспорт? Требали би пам грдни изворијер је Авганнстан спромашан па неби могао издржатп ни 60.000 људи — осим тога ј што бп се имали тући и са Авганпцима као год с вама.~ Кад му јаириметихда што се Авганаца тнче њп ће Русија мо-

ћи ноткупнти с обећањем на нљачку у Ипђији, па да се боре у њсним редовима. — он одговорн: видите, ја у то сумњам. И као кога би ми моглн куиитн? Ако ми и кунимо једнога сердара вп ће I те другог. Где ми понудимо рубљу ви ! ћете две: где ми две ви ћете пет, и ту ће те пас за цело тућн. Не, Ар.ганци би војевали иротиву нае као год што су војевали иротнву вас.~ — Алн ако ви претходно заузмете Корасан (у Иерсији) I па нанравите од-а-њ други Кавказ- ? _1Пта ће нама Корасан ? Мислите због снабдевења е храном: али тога ће бити н овако. Та ми вучемо данас неке добити од трговине Корасана са Нбижним Новгородом и изгубили их дотичном окупацијом. Ја бар неверујем да ће Руснја и' када тражитп Корасан н сматрам садаI њу границу као сталну. — Знате ли шта је (рече оштро ђен. Скобељев устајућн и гледајућн ме с оемехом) за мене је цело централно азијско нитање — хомбог - ! „Али што се Инђије тиче. зар мн није ; ђенерал Скобељев у прошли понедељак ј јаспо казао да он ~ерује у могућпост да се пошље тамо једна освајачка војска руска - ! — -Ето ти дипломације". одговори Скобељсв. -Да богме да је могуће, и шта није могуће каквом добром вој; сковођи ! али ја се небнх тога подухватио и не мпслим да би нмоја отаџбина. — Наравно. ико вн будете држали Руснју. ако ју будете кнњали и мучили ва| шом нолитиком, једном речју. ако нас ви I будете тералн из коже. е онда богме ми ее можемо одважнти н мпмо свпју тешкоћа. Као војник ја бих само демонстровао према Инђији и био би праву битку на Херату. — Збиља, ја сам се жнво пнтересовао за време вашег рата: хоћеге ли ви окупирати Херат пли не. Добро сте учинили што нпсте. За нас би била мука слати војску са Каспије чак у Херат да вам се одупре. Него у случају рата ми бн тамо нагињали - . — За овим наставља г. Марвин, Скобељев предузе најотворенпје критпковати евоје ј сопствене операције противу Туркомана: али ја ту критику нећу овде износити. Односно, пак. нашег капетана Ботлера и његаве хвале да је утврдио Геок-Тепе рече: Р капетан се може хвалнтн ако хоће , али Геок-Тепе је бно један нрост азијски град од блата, и не служи нпмало на част каквом јевропском инџињеру." ; Даље, говорећи о пашем Мајванду 1 рече: | _ја нпкада нисам могао разумети ту би! тку. Сирома Берое мора да нцје нн знао I шта је то бој. Јер зашто је онако љутито грешио те нападао Авганску коњицу? : Никад ја то небих учинио. Код мене је просто ово правило у ратг: нападати неиријатељс онамо гди је слаб н оно ору1 На Мајванду блнзу Кандахара, сатрлн су бнј .тн Авганцн у прошлом рату једну пнглеску брн! гадЈ- под ђен. Беросом. Нр.

жје у коме је слаб. Ако има добру коњнцу недирај му у коњицу : ако ли је савршен у дисциплини неиробај да будеш бољи. Јесте ли читали ви моја упуства ј оФицирнма пред Геок-Тепом. који је додат званичном извештају" ? ^Јесам." -Е ту су најбоље изражени моји погледи на те ствари-. — Најзад г. Марвин завршује своје нисмо овако: „Скобељевје једина велика лнчност према којој је с личним иознаиством, порасла моја оцена. Ја још никад нисам долазио у додир с ! човеком који би у мепп тако пријатне | упечатке оставио. Разговор са Скобељевом подмладпо би покојног Карлајла , н наново распламтио угашенн огањ њего1 вог _ јунако аоклонства и . Да је Такере познавао Скобељева он би мислим нашао ј у њему свој ндеал савршеног џентлмена. Овога пута Скобељов је-био да неможе I бол.е расположен — тек што је био коа и^ара на иодворењу — алн 0 томе нпсмо зборили (Зар баш ни једне! Пр.) а његово понашање било је тако просто, ис' крено и отворено да би унело уоеђење и у еаме наше Уркварте и Бартлете" 1 . Пр. Н. С. Јованови* Устанак на српском југозападу (Аустрнјска цензура — Вакела „Тајмсу* Снтуацдја). Врлетност предела оштрине стење ; и камење. које као голи ножеви исеку најбољу обућу, крајња нрчмењпвост вре! мена — све ове природне тегобе сакате војску и грозе њеном здрављу. Ниту ту може битн каквих сјајннх уснеха. Победа значи голо стење а пораза (у кај квом горском теснацу па пример) сечу : и пропаст. Усташн се притом боре на најдосадннји начин. Вечито елећући са горских им гњизда на комору на транспорте, на посаднице, на поједииа оделења. опи нсчезпу, као у зсмљу да пропадну. чпм јача сила стигне. -Данас растерасмо још једну чету усташа. Непријатељ претрпио знатне губитке с стојаће у званнчним депешама аустријским. Па опет усташн некако нађ/ гг11 чина да увек однееу своје мртве н рањене. Тој г поразп и (усташа) сљедује весеље у усташком логору јер није ли стратегији њиховог п војводе _ испало за руком да опрости ^Швабу оних пет , или шест поверених магаза V Од самих рањених и болесних војника, које свакодневно доносе у Дубровннк и друге далмагинске вароши дају се чути жалостиве приче о јаднма који се ту трие. Тако један између њнх овако примети. пре некн дан једном пријатељу свом: _Овај други свет незна ни стоти део. ! Уркварт н Бартлет — члановп ннглеског парламента — познати као нај8акованнјп „ русожлери*. Нр.

ЛЕСТАК Похзала Марку Дурелију. (Свршетак,Тада је триумФирао по други пут. . [> ди из свнју народа, посланпцн свцју краљева увелнчалн су овај свечани улазак: нзмирна горсла је на свима олтарима. народ одушевљено опружавао је његове статује и китпо цвећем: свуда су се чули усклици одушевљења а он у сред тог величапственог епровода; на путу трпумФа, изгледашемнранн скроман. ужнваше у тишинн, срећу Рпма и царства, и са виспне капнтола погледаше задовољно на цео свет. Који од зас, Римљани, није тада зажелио да овај велики човек буде бесмртан или бар да му богови даду дубоку старост? Добре душе тако су редке и земља их кратко време ужива! када нае зла окружавају, па када се појави владалац кога је једина брига да их ублажи: када људи у несрећи, почињу да се подижу и уживају срећу, а у том трензтку нестаје оног који је то подржавао. — онда је то несретан удес. јер са једним човеком ишче^ава и срећа читавог столећа!

Марко Аурелнје остао је у нашој средини још две године, док га вечни непријатељи царетва неодзваша у Германпју. Тада, ма да је био слаб, он је отиј шао обалама дунава, п ми га у сред ових ратова изгубисмо. Његовп поеледњи тренутци живота (ја сам био сведок н могу вам испрнчати^ билн су они великог човека и мудраца. Болест не беше га ни мало забуннла. Навикнут од педееет година размшпљавати о природи, научно је познати њене законе и подчннитп им се. Сећам ее да ми је једног дана казао: „Аиолоније, све се мења око мене: данашња васиона није она која беше јуче, а ни она сутра неће бити иста. Између свију ових мена. зар ја еам могу остатн непокретан? И мене ће бујица однети. Све ми наговештава да ћу једног ; дана престатп да живим. По земљи п > којој сам ишао, ишли су хиљада: ма људи којих је нестало. Историје царства, развалине варошн, статује, гробови, ннје ништа друго до слнка онога чега више нема. Ово сунце које гледамо сија само над гробовима.... ц Тако ј се овај владалац философ у напред снремио и јачао своју душу. Када се приближио носледњи час, њега нпје изнеI надио. Његове речи и мене су охрабриле. Рнмљани, видетн како умнре велики човек, то је нешто најузвншеније и најдив-

ннје! Вндимо како га поетепено са земље не етаје н како прима на ее ону божанску и непознату природу којој одлази. Са највећим зазором дотакао еам се његових малаксалих претнју. а самртна ностеља на којој очекиваше смрт изгледаше ми као свето место. Војска беше ожалошћена, војннци јецаху пспод чадорова; па и сама природа изгледаше да га жали, јер небо Германије беше се натуштило, а ветровп покретаху врхове | од шума које окружаваху наш стан: а то све још увећаваше нашу тугу. Он зажелн да неко време остане сам, било да се сети свог живота пред највишнм бнћем. било да још неко време размншљава пре но нгго умре. После неког ! времена позва нас. Свн нријатељи овог великог човека ивојене старешине окружаваше га. Он беше блед, очиготово.у| гасиле се а уста у пола укочена. Ми приметисмо на његовом лицу неко несносно ј узнемнрење. Господару, изгледаше да је због тебе за јсдан тренутак ожпвео: I његова умирућа рука показате евима оним старцима који су нод њим служили; он им препоручи твоју младост. Будите му отац — каза им. Затим даде ти о; накове еавете какве је Марко Аурелије на смртп требао да да своме сниу, наекоро затим изгуби га Рим н цео свет. После ових речи народ нзгледаше ту-

жан н жалостан. Аполоније ућута: сузе тецијаху ннз његово лице, он паде на ћивот Марка Аурелија н дуго времена држаше га обгрљена.- затим нсправи се и каза: А ти, који долазнш на иреето после овог великог чоЕСка, о сине Марка Аурелија. о мој енне ! дозволи то име старцу који је видео када си се родно н који те је као дете носио на рукама — мпсли на терет који су ти боговн наменуј ли, мисли на дужности онога који запо| веда, на права оних који се покоравају. ! Скоро ћеш слушати да ен свемоћан: који ти то каже слагаће те: границе твоје власти у законима су. Говориће ти | да си велики, да те твоји народи обожавају. Послушај: када је Нерон отровао свог брата, казали су му да је спасао Рнм. када је удавно сноју жену, ; хвалнли су пред њим његову правнч! ност; када је убио своју мајку, љубили 1 су му убилачку руку и шпли су у храмове да благодаре боговнма. — Немој се дати занети тиме што ће ти указивати поштовање. Ако немаднеш врлина. одаваће тн почасти, али ће те мрзити. ! Веруј ми, иароди не дају се варати; увређена правда будна је свнма срцима. Господару света, тн ми можеш заповедити да умрем, алн не можеш ми за| иоведити да те поштујем. 0, снне Марка