Српска независност

— 10У --

наших мука тамо. Неможе се, брате с тим Херцеговцима еа крај изаћи. Ми мислимо да смо их опколилили и да је све свршено, и поломимо ноге пужајућн се бадава уз оне стене — кад, на једанпут ето ти љкх позади! Да те бог сачува таког ратовања". — — 24 Фебруар. Један дописник пише ми из Рисња да тамо као и у осталим местима Боке где је иреки суд проглашен, влада највећа несрзћа. Ево његових речи ; „Млога компромитована младеж бежи одавде а беже п многобројне иородице да негледају очима страхоте које се спремају. Дошао је џелат-вешач из Трста да веша људе које новоустановљени војнички суд осуди. Вешачи су послати и у Котор. Требињс, Мостар и друга места. Положај Аустријанаца на Леденицама утврђује се: подигнута је тамо и једна амбуланција за рањенике. Сваку драгу ноћ чарке између војника п кривошијана. јуче је све живо у Рисњу и младо и старо, и богато и сирото. морало да замсни мазге и носи товаре на леђима војсци на брду. Монитор Албрета довлачи све лађе што приспу у пристаниште. Планине су снегом иокривене — на велико задовољство устаннка. При свим кордоннма војничким око ове вароши узбуне се дешавају непрестано. Ту пре једне ноћи устаници су успели били да уђу у варош и покушали да упале касарну. То се додуше, на време осети и осујети али и они здраво умакну у планину." Артур Џ. Еванс Пр. Н. С. Ј.

ГШИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Као удавл>еник за сламку. тако се и аустро-угарска штамиа обесн ла за здравицу руског цара, коју је нзговорио иридиком ро1>еп дана цара Ви .Ђема. Та невина здравица, акт уобичајене учтивостн. мора сада силом да послужн као гарантија за мпр евроиски. и ако у њој нн сномена нема о ситуацпји евроиској. Цар Александар напио је просто здравипу у десетипу речи немачком цару као пријатељу и савезнику своме, — и то неколико речи нотржу се ево. да се њима паралишу ватрене и иатријотске беседе, што их је изговорно геиерал Скобељев. нризнати нредставник руске војске. Не би било чудо, да су немачки листови истаЈии гранчицу мира ; њима се неби могло замернАурелија! опроети ми. ја ти говорим у име богова. у име света који ти је новерен: ја ти говорим ^а срећу људи и за твоју. Не, ти нећеш бити неосетљив сирам тако чисте славе. Ја сам једном ногомугробу, скоро ћу отићи твоме оц^. Ако будеш праведан. онда нека ноживим дуже времена да посматрам твоје врлине! Ал' ако тн једног дана.... Изненадно Комод. који беше у рат^шчком оделу. грозно замахну копл>ем. Сви Римљани^побледеше. Аполоније виде несрећу која је загрозила Рим. па немогаше своју беседу довршити. Ноштовани старина нокри лице рукама. Мртвачкн спровод крете се. Народ иђаше ужаснут и ћуташе. јер виде да је Марко Аурелије сасвим у гробу. Са 4>ранцуског Ђ.

ти. кад би носле те здравице цареве сматрали и оцењивали одношаје измеНу Русије и Немачке као непромењене и нријатељске, и ако су беседе Скобел»ев.Ђеве истотаконаперене би ле нротнв Немачке као и против Аустро-Угарске. Нода у тај рог дувају аустро-угарскидистови,шта више, датој здравици силомнрннисују већи значај од самих немачких листова, то је, у најмању руку, — смешно. Ми бар неразумемо, норед толпко јаснијих и очевиднпјих појава што сведоче запетост у односима АустроУгарске и Русије, одкуд баш наша „мила- суседка да је поцрнла ту мудрост, да из те здравице остентативно изводи ванредне одпошаје између ње и Русије, кад у тој здравици пити је споменута АустроУгарска, нпти цар аустрпјски. Тако неправилно тумачење, тако очевидно извртање нравог стања ствари много пре је у стању да занлаши, но да умирн јавно миш.Ђсње. — Одбор иредентиста у Напољу отворпо је уппс за прикун.Ђање доброво .Ђних прилога за рањене Херцеговце. То исто су досад учинпле ц друге вароши слободне нталијанске кра .Ђевнне, и влада кра .Ђа Умберта пнје нашла за нужно, да за л>убав Аустрије као. на жалост, наша. забранн тај човечанскп акт. — По нетербурскнм вестима поставио је цар генерала Скобел>ева за нредседника комисије, која ће израдитп адмннпстративну организацију за Туркестан. — Т 3астава" јавља, да је архимандрит Иларпјон Гуварац постављен за мапдатара темшнварске енархнје. Руварац је до скоро био унравител. карловачке богословије, са кога је положаја наименовани патријарх Анћелнћ одмах некако после бечког г ходочашћа~ збацио. У Нанчеву је тамошња полиција развпла нечувену ене^гију против српских становнпка — ваљда да на делу носведочи пријатељство и добре одношаје између Србије и Аустро-Угарске. Тако су одмах иосле нрогласа краљевине ухансили два I занаглијска момка као „панславнстичке агитаторе и . а после неколико дана нреметалп су штампарпју и стан браће Јовановића, тражећи црвене плакатнће, којима се наш министар-нредседник у ј *едној од носледних седница нокојне народне скупштипе разметао. — Међер не само ми, но и наша прекосавска браћа морају да кијају на рачун аустро - угарско - српског пријатељства ! — Велики кнез Владпмир стигао је у понедељак са великом кнегињом и обичном пратњом у Беч. На станици дочекао је великог кнеза цар Фрања Јосиф и отвезао у двор. Стране новине принисују овом походу политички значај. По издатом Ог&ге <1е 1)а*аП1е налазе се на устаничком земљпшту у ДалмациЈ*и и Херцеговини три пешачке дивизпЈ *е са прописаним броЈ *ем техничкпх трупа и батерија. Бројна укуппа спага износи 45.000 војника.

..Застава" у 39 броју своме донела је но „Нов. сл. Иреси" нотицу у ствари аФере Маџаревић-Пироћанац, као да је „Маџаревнћ исказао

да под туженим чланком штамнани нотпис његов није аутентичан итд. а У интересу истине имамо да исправимо. даЈ*ег. Маџаревић нред судом казао : да новине нису судски доказ иротив њега, и ја је трао/сио да се тужба ПироКанчева као бел доказа чротив њега одбаци; јер да је г. Маџаревић норицао свој потппс, неби се његови сведоцн испитивали у Иаризу, Бечу п Цариграду о иодмићењу Пироћанчевом. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Са свију сграна нагпе отаџбине стижу пам извешћа. како је Гарашанинова полиција свуда се мешала у изборе депутација. које јс народ слао Господару, да жу честитају крал>евску круну. Народје махом хтео да шаље из средине своје најодабраније људе, да поздраве владара, али Гарашанннова полиција хтела је свуда да се изберу п виделовачке и прнсталице, на ма какови они били, те да се чисто народњем општем одушевљењу даде таван иартајски облнк. Но народ се свуда одупирао тој навали полицијској и махом су слати људи које је народ хтео, алн и ту се Гарашанинова нолиција довила, те је силом утуривала и наметала у депутације нристалице „виделовачке. 1 Међу осталим многнм случајевима ми ће мо споменути само крајински округ и варош Неготину. У Неготини збор грађана изабрао је људе који уживају поверење и поштовањс грађанства , али нолиција је преко свога верног прнсталице кмета Мијаила Лазаревића натурила у депутацију и неке ..виделовачке* присталице, међу којима је и познати злогласни Алимпије Савић. Многи грађани због тога нступише из депутације. Али то _виделовцу- Лазарсвнћу није ништа сметало, но се и он још натури да предводи депутацију. У грађанству се приметило ја* ко негодовање па и међу самим депутатима. Да би избегао све неприлике Лазаревић каза Алимпију да се не укрца у лађу у Радујевцу где су ушли Неготински депутатн, но да дојури у Кладово и тамо да уђе у лађу те силом да дође у Београд. што овај и учпни. У Кладову пак срески начелннк силом је наметнуо у депутацвју иознатог прљавог и крајње иоквареног попа Михаила Атанацковића. Нема сумње да је то каиетан чинио ио мигу из Београда. Грађани Кладовски јако су се томе иротивили, али Гарашаниновом полнцајцу није стало до народа, он је натегао све силе да се избере поп Михаило, те да тиме задовољи својс госе. јер је поп Михаило ревностан и Фанатичан члан _напредне и странке, а добар иријатељ Гарашанинов. Поп Мијајлоје био прошлог избора „виделовачки кандидат за посл. у ср. Кључком. Он је и редован дописник „виделов-. оно прима све што он пошље а особито оно у чему се браии од праведног напада поштених грађана кладовских Гарашаниновом каиетану није сметало нито што је поп Михаило осуђен и духовним судом, па још ни казну није издржао. Но чудно је овде и то ко му је дао одсуство, јер се зна да ни један свештеник несме удалити се из своје нурије док не добнје дозволу — одсуство — од своје више духовне власти? Кад су ове депутације дошле у Београд. свн су се депутати и Неготннци и Кладовљани противили томе да са њима иду краљу: „Крвави" Михаило Лазаревић, злогласни Алимпије и покварени ноп Михаило. Али ко зна како се обично у те депутације номеша и нрст миннстарства унутрашњих нослова. јер обично оне пролазе кроз то мннистарство уг>- , нак. тај ће лако погодити зашто су и рФ е Д евега негодовања и нротивљења ^талих денутата и онет ова тројнца и:шла°ила у депутацији пред Краља. Ево и ово је јсдан в*в доказ „виделовачке" лојалности. Заиета овакова бе- ^ стидност заелужује највећу осуду. ^ Л Р ј „виделовци^ ако баш немају лојалности, треба бар да имају оне уљудности и у- |

| чтивости, у којој се мора сваки крећај ти према узвишеној особи владаочевој. I Но „виделовце- је бесомучна нартајичност толико засленила. да они и те граI нице газе. Веће мере безобзирности не може бити но што су овн случајеви. Натуривати силом у депутације људе гадне и крајње покварене. на још и необзирати | се на негодовања срнских грађана, но ( их силом пуштати пред краља то је за цело н сувише.

ДОМАЋЕ 8ЕСТИ „•9абрана села у грађанској касини." По гласовима који сусаизвесне стране растурени ио вароши чуло се, да је село, коЈ *е је граЈ>анска касина хтела нриредити у корист нејачи Херцеговачке, забрањено од власти с тога. што је одбор пли неко од његових чланова лично или нисмено на демоистративан начин иозвао аустријског носланнка на ту забаву. Како смо из ноузданог извора извештени, сви су ови гласовн ненстинити. Одбор је избегавао сваки демонстративнн вид нли карактер овој забави. и ограничио се на нозивање само својих до садањих редовних чланова. који се сваком нрилпком на забаве друштвене позивају. Сви противнн гласови дакле су неистити, н ни с те стране не може се дакле онравдати поступак владпн.

Читуља

+ АРХИЈЕРЕЈ УЖИЧКИ ВИЋЕНТИЈЕ

15 ов. м. умро је ужички владика Вићентије. 16 ов. м. у два и по часа по подне опојан је у овд. саборној цркви а потом је однешен у манастир Враћевшницу. где ће се по жељи његовој и сахранити. Владика Вићентије био је ваљан поборник православља, он се отлучно са осталим српским архијерејима противио садањем стању у ерпској цркви, кога су „виделовцн- створили. Он је од јесенае оболео, али му је бољку утростручило садашње стање у срнској цркви. јер је и сам говорно сваком. да ће га то пре времена у гроб отерати. Знатан део свога имања оетавио је нокојник на проеветне цељи — за нно>ловање сриске младежн. Мир и пок ј његовом пепелу! • Вечна му памет!

И 3 Ј А В А 1 ,41 У бр. 3. „Самоуираве- а под в^ мд „Веети из народа и читамо: „Како ' ( ј . у ортаклуку еа канетаном Мил^, еклц И стојићем грдну народну Г0 Р^ не цини 4 упронастили, па нам се ниј ^ и подло Ово је неистпнито .п.г, покваре них. подмећање од људи к^ тац ., адиМ(1 са Које ш. а које н^ и д0 сада сс гором од пре -» _ К0 ј емв , ред ово нечу, а еа^ ' „ мам0 _ ов о изнешГХа^- Ј е " Не К °' И Т ° ИЗН0Се ' неше. > Р_ЈЈ- га ои01 , ко ј„ лржи да то чи,"само и познвамо не само еа коННМ %1 из Крајине. већ и из самог Беопа нека оно што противунас из,Јси докаже. На среду дакле подлн пзношачу именом и доказима. а ми чврсго стојпмо на бранику и еваку нггету драговољно плаћамо. Ово не изјављујемо ради сплеткароша п удворица појединих, но ради \*мирења наших пријатеља. 24 Фебруара 1882 год. у Брзој Паланцн- в Брапа Ц. ЛиловиИи тргов. из Брзе Паланке 1 За садржину не одговарамо Ур.