Српска независност

— 176 —

Но кад настадоше озбиљни дани, кад Турци бомбардираше Београд и исти непонуларни влаеници беху у запари, потражи се Бели-Марковић и њему се повери команда у Веограду. Од тог доба он је бно један од најактивнијих радника на пољу организоваља п уоавршаван>а српске војске коју је доцније, кад је постао војени мппистар, одео и потребама снабдео, те је у скоро сатим могла ступпти у велнку борбу за ослобођење п незавпсност. За време првог рата он је бпо представник Србнје код њеног савезника кааза црногорског, где је заслужио прнзнање и одликовање за мудре савете п одважност у борбп. За време другог рата њему беше поверена команда над шумадијским кором, — језгром српске војске — с којим он поврати стару славу српском оружју п српском јунаштву. У свима важннјим напшм бојевпма за турског другога рата, управљао је Белп-Марковић и свуда, где је год он био одржапа је славна победа. Пирот и Нпш, Грдељица п Врања остаће вечни споменици славе српскога јунаштва и ратне вештине генерала Белп-Марковпћа. После тих сјајнпх успеха на бојном и политичком пољу Србпја постаде већом и независном, Србпја постаде краљевина. И сада, кад се славн нроглас краљевпне не трпе се они којп су је снремили ; и не само што се не трпе и гоне они људи који су привредплп својој отаџбини, краљевини, на полптпчком пољу, него и онп који су привредплп на ратном пољу. Досад је бар наша војска била ванпартајске борбе, а сад „ виделовци" почеше и њу да увлаче у борбу, кад јој чине таку неправду, кад не вермају и најзаслужнпјег међу војницима. Онн не само што уклоппше из војске тако заслужног и тако уваженог војсковооу, као што је генерал Бели-Марковић, него још то не патрпотско дело пзвршпше баш 19 Јануара, у онај елавнп дан кад је тај отличии генерал победоносно ушао у Врању и заробио четпри батаљона турске војске. Лепа награда за уепомену и јуначкој војсцп п славном војсковођи! Но „виделовцима" , није доста што су генерала Белп-Марковића уклонили из војске, коју је он спремпо и прославио, него га сада још и клеветају, да он „ агитира иротиву мира и иоретка у земљи^ Зар баш тако ?! Господо, „ Видевовци " ! Мп већ више не рачунамо нп на вашу памет. ни на ваш патриотизам, него на ваше лпчне п иартајске интересе, па вас с тога вашег гледншта питамо куда сте пошли п у шта се уздате ? Но ма куда иошли и ма у шта се .уздали, једпо је сигурно, а то је, да ће те доћи до краја, а тај крај, нећс бити удесан понајпре за вас саме ! Фриманов одговор једногл Маџару (још пре две годиак) 1 Један маџар који се потнисује Наклка1 2 у -,Ра11 Ма11 ОагеИе-у 1 * од 7-ог 1 Види лондонску „Ра11 МаН ОагеИе-у од 12ог Маја 1880. 1 Бев сумље чувени г. Вамбсри. Нреводид.

| Маја о. г. пише — баш као прави Ма! ђар... Нема сумње да једолазак ГледстоI нов на владу произвео велики утисак у | Угарској као у целој југо-источној Је| вропи. У свима дотичним и словенеким и јелинским покрајпнама завладала је највећа радост — радост, коју потпуно н безусловно дели словенска већина Угарске и анектираних јој држава. Да ту радост подели и маџарска мањина краљевине јој то се дабогме није никако 1Ш очскивало. Међутим, примедбе овог нашег маџара могу се с коришћу подврћи мало д\бљем испиту, — Пре свега рано је још говорити о томе да ли г. Гледстон има какве дал>е плановс за југоисточну Јевропу или нема. Кад будемо ималн разлога да мислимо да пх има, онда ћемо и судити ду ли су они „фантастични" или пе. Свакако сувремени задатак Инглвске у тим земљама јесте врло јасан и врло прост — имено да, као једна од потписница берлинског уговора извојује извршење још неизвршених тачака истог. Турчин је добио таку заповест од Јевропе али јој сејош ннје покорио. Морамо га натерати да се покори — то је све ! 3 За овај пар — неће сс ићи даље. Истина они који гледају подаље унапред могу зар и мислити да ће сам озбиљан покушај ка извршењу утовора изазвати знатне догађаје и причинити одговарајуће промене, али то је као што на1 "овестпх питање будућности. За сада ми имамо посла са берлинским уговором п — ниса чим више. Кад нове .,тешкоће и нови г заплети~ искоче, онда ћемо оценити да ли је и г. Гледстонов начин постуиања с њима -Фантастичан" илпне. Штог. Маџарвели о „људмау звању " и „људима ванзвања," ту има много истине. Није вероватнонаприлику.даће г. Гледстон или мако друти, икада битикадар учпнити са званичнога мсста оно што је као слободан човек жслио да може да учини. Али само апеловање на „званичне кругове и и _умерене нолитичаре врло мало доказује. г, - Наклка*" у осталом има право кад каже: да Фикција није иолитикани политикаФикција.~Али званични кругови" и .умерени политичнри и уошпте греше кадгод управо узму фикцију за политику, 4 — Онп невиде даље од оквира њихове рутипе и конвенционалности ; опи не разумеју велике покрете што распаљују срца народа и стварно утичу на ток догађаја. М. Гизо, који је имао неког искуства у тим стварма најправије је казао: \ ј , 1П81тс1 (1ез репр1ев уо И р1а9 1от ^ие 1ез пе^осгАИопа (1ез (Ир1ота*ев и (Инстинкт народе види даље но иреговори диаломата) Ова се истина наочитије осведочила за поеледњих пет годпна као и толико пута досад: Оно чему се „званични кругови и г умерени политичари- највишс надају баш се најређе дешава и обрагно: оне ствари које се најчешче дешавају јесу озбиља оне на које очекују људи на које „званични кругови" и -умерени политнчари" презриво погледају као _непрактичаре и „сентименталце. 4, А по Гизовљевој сведочби такп људи то дочекују зато што виде мало даље него што се „званични круговп- и усуђују да погледају. Ако даклс, званични кругови п „умсрени политичари с сматрају г ба.гкансни савез.- или ма коју друту мисао као нешто „пусто" „Фантастично- и „еФемерно- онда ово нпје мали разлог баш у корпст вероватног остварења исте. Ваистину та јм мисао у неоспорно истом стању у коме су све. већ остварене, мисли негда биле. Ми можемо стогарачунати ирезрење „званичних кр^гова", -умерених политичара- „практичних људи~ п њоме подобних као нужну и надеуливајућу Фазу у извршењу ма ког политичког нрограма. — И то стоји што г. Маџар каже: да би ослобођење словенских а — могао је додати и румунскнх народа био „ велики белај за суседне државе а нарочито за Аустро-Угарску^. Да ли бп било то и „права несрећа за њи и (т. ј. за Словене) нећемо да претресамо; јер придајемо врло мало важности изразима ирнјатсљске бриге са те (г. Маџареве) стране. >Да се ослобођени робови никад неодликују умереношћу и (као шт.ч г. Маџар вслн) — знамо да је то стари изанђали аргуменат сваког рободржца. _Да сс слободе несмеду олако поверпта народима у политичком детињству и — и то знамо да тврде деспоте и олигарси. А ми на сва ова преклаиања одговарамо иросто : даееу води учи иливати. Него оно што се у истини хоће тим да каже (са г. Маџареве стране) јесте : да маџари краљевине Угарске. ирактички господаре над млогобројним Словенима и Румуннма, и да док им се може, неће нм дати слободе. Ми иотпуно верујемо г. Маџару да би „ба-гкански 8 Сад је ред на Швабу — да се и ои покори бер.шнском уговору — издажењем ив Босие. Ако нећо онда натератн га — као Турчина — то је све. — Пр. 4 Овгџ укор држимо односи се на лорда БиконФилда коме со ириписује да је као романописац оманисао и у пода тици Пр.

савез и био „велики белај и за Аустро-Угарску — као год што је и »Алпски савез био нсгда „велики белај 1 - за Аустрију г чисту и пеприкосновену и — имено: пре него је порасла у Аустро-Угарску Такав савез може шта више имати ча последицу и пропаст Аустро-Угарскс кио такве. Јер под Аустро Угарском честитп г. Маџар неразуме народе земаља које то име носе него ону нолитичку „нагодбу- по којој два јака племена — кас мањина — влада|у осталим племенима — веКином\ Онима који вуку користи од те нагодбе, наравно, све је белај што томе прети — што незначи дабогме да би у горњем случају каквс несреће или белаја било и за велику већину која страда од те нагодбе. Са гледишта те већине речп честитог г. Маџара, могле би се преокренути Екзистенција „АустроУгарске- може се доиста узети као ч велики белај за суседне земље- а нарочито за већину становништва саме АустроУгарске. Међутим честити г. Маџар нека се одма непобоји да ће г. Гледстон приступити да „силом решава и постојећа питања а обара „политичке ограде" па звале се оне Аустро-Угарска нли ма шта друго. Ми можемо битн уверенп да он немнсли ни о чему што неби бнло п практично, и или и о чему што би испало г еФемерно и . А према томе штогод он буде мислио биће зар „Фантастично и у нечијим очима. Г. Гледстон неће се ни најмање склон показатз да предузме сурове мере за оснипање поменуте г конФедерацпје- на југо истоку Јевропе. А.ги ако ириродан ток дога/јаја. природни аокрети народа, буду иогили правцем конфедерације. хтео сам реКи. ми можемо бити сигурни да г. Гледстон неКе нигда злоуиотребити оружје или утицај Инигеске на саречавање таквог тока ствари. Он се шта више неће осећати позван да тако постуни нн онда ако би било изгледа да ће успех таких покрета битн п „велики белај и за ма коју всштачку или антинационалну Силу назвала се она Турска илн Аустро-Угарска. Г. Маџар приписује г. Гледстону непознавање стања стварн у југоисточној јевропи- јер вели п он је црпео своја обавештења поглавито нз словенскпх извора. 1 * (Свршићо се) ^ ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Са бокељско-херцеговачког бојншта јављају за све веће заплете. Сами аустро-утарски листови , ио званичпим извештајпма, прпзпају да је положај аустријских трупа много тежак п пеповољаи, п да је данас савршено понпштена нада да ће се ти крајеви умиритп, као што се, бар са аустрпјске стране мислпло после пзвршеног сједињења аустријских колона. Неирестапо ничу нове устаничке чете као из земље, н док аустријски командантп званично јављају да не наилазе на устанике, илн да ови бегају пспред аустријске војске, дотле, у самој ствари устаницп дочекују мања оделења непријатељска или из заседа пападају комору, нобпју се, отму што је за отпмање и враћају се на своја логорншта, камо још нога аустријског војннка није доспела. Положај аустријских труиа у толпко је тежп, што устаницп, разуме се\ у споразуму са сељацима уклањају рану нз онштипа н одводе сву стоку. Још је већма бацпло у бригу Аустријанце, што се нмућније Фамилије херцеговачке које до сада нису учествовале у устанку, листом селе у Црну Гору. Нема сумње да је ово последње важна околност и ако је најзад нојмљиво да су тп мнрпи становпици ирннуђени да бегају пспред насиља аустријских трупа, које у пуном смислу шире културу — по турскп. У свези с овим вестима јављају пз Петрограда, да је цар Александар П1 позвао цетињског посланика Јонина у Петроград, да га овај лично извести о стању стварн на устаничком земљпшту. У исто вре-

ме спрема се руска влада да иокрепе питање о пакнади, коју ће Аустро-Угарска имати да учини Црпој Гори због немира у кривошијама и Херцеговини. Као што се види, заплети се гомилају, а како ће се све то свршити, то данас нико није у стању иредвидети. — По бечким вестима разишла се четворпа коммсија која се пре кратког времепа у Бечу састала због везе са турском железницом. Узрок је овом изненадном разлогу, што су турски изасланици изјавили да не могу пристати на везу код Врање док не изпшту унутства од порте. дописи Мачва. '2 Марта 1882 год. Истина, код нас нема научени људи, те да често пишу одовуд за новости. али кад нас наши полицајци — „напредњаци ц — _виделовцп и како ли их називају; гажењем закона п извршавањем евоје самовоље, натерају. онда се — морамо и ми јавпти тек тога радн. да изнесемо на јавност незакону радњу и самовољу полиције наше. Ово не чиипмо баш зато да публика читајући, решп је ли полиција крива; јер смо уверени да сваки грађанин српскн, мора се свпма нашим законнма покоравати, а власти пх морају тачно и савесно вршити, а ко год ово не чини . тај гази закон, и треба да буде казњен иначе нам није асна од постојећпх закона, — па с тога ово и пишемо знајућп, или управ рећи мислећи да ће нашем г. министру лист у коме ћс се ово штампати до руку доћи. те да и он види, како му подчињене власти тачно и савесно самовољом замењују закон ! По закону о устројству општина и општинских властн чланом 21 знаседаје наређено, да општине саме себи кметове бирају, б^з утицаја полиције. Но то код нас није меродавно за нашу иолнцију, а нарочито од кад нам је овај г. Ци^рић дошао за старешину: јер од тог времена, мало које недеље или ког м.сеца, што нпје по једап од његовнх писара или он сам собом у општинама гди се кметовн мењају, па и ако их нико не зове, т. јеет; не зове пх онај, коме је дато право чланом 31 тач. 1 истог закона. Мењање кметова у овом срезу од времена доласка г. Циврића, наступнла су често, и народ сс ипта зашто је то тако, а неки опет одговарају, — „еигурно зато , што је г. капетан променио своје право презиме Ристић са ^Циврић," једнп опет веле „ннје то с тога, што ваљда мисли да се г. министру не допада презиме „Ристић," па се бојао, да му се и он допасти неће, даклем за љубав г. министра, а кметовн веле , треба често мењати те да г. г. полицајци и поред плате добију још и коју парицу од кметова и општина: најзад, опет једннвеле да од свега тога нпје ништа . но то је што су нас г. г. полицајци иокрстнли и ако смо и билн правн и рођенн Срби, па једнс зову-лнберали-, једне „радикалциа једне _нанредњаци и , па стогаштонм се нрво н друго име не допада. од тих класа треба и кметове са звања уклонити, а поставпти >нанредњаке и те да нм сретно н _напредпо и буде као што су сретно и напредно н са „Бонтуовомбанком и српском жељезницом прошли! — Но од свега тога, које ће бити прави узрок честом мењању кметова, остављамо поштованим читаоцима нека цене а ми би по нашој савестн реклн дајеоба троје а г. мннистар ако хоће читати, нека ово чита, н нек цени, и ако хоће и нек реши — јер нма тужба нред њимда ли је погажен закон од стране г. Циврића у следећем нли не ? Ево дакле незаконе радње властн среза Мачванског: Одбор општине Глоговачке, уважио је оставку кмету Илијн Данојлићу и реше-