Српска независност

— 177 —

њем својим од 30 Новембра пр. год. наредио нов избор за 10 Децсмбер и главног кмета и чланова. Тог дана буде изабран Марко Т. Крајчиновнћ за главног кмета а за чланове: Марко Глигорић и Јован Савкић и за ово се јави среској власти по нарсћењу чл. 31 тач. 2 устројства ошнтииског. Против овог избора поднесу жалбу поп Милош Веселиновић и још два-три лица, јер им не беше по вољи састављен персонал, а њему, томе истом попу. кад што није по ввл>и, па и ако је закопито, он ће се старати и сва могућа срсдства употребити те да то не буде, па ма да би своју браду обријао, ал је добро сретан у полицнји, те још до тога није дотеро. Овај исти попа Милош, од како јепопа у Глоговцу, он кмети. он раскмећава. он тужи кеји му кмет није наклоњен његовим интереснма. он заклиње и проклиње сељаке, који неће са њим кад кога кмета тужи, или кад кога брапи, он иде ноћом од куће до куће те моли а неког који му је пгга обвезан и нагонн да с његове стране буде протнв илн за кмета он трчи полицијн сваки дан док шта не сврши по његовој вол>и. па још шта више он као — попа — у више црилпкаа то је баш и сад говорио — говори јавно на зборовима и у мејани докопавши се за браду . г ако он буде кмет . ја ћу ово обрпјати па бацити....Нама пијо ни за чудо за овог попу што овако чпнн. јер знамо његов рачун да дугујс опшјлнп још од ратних година преко 6—700 дннара аренде дућанске јер је и попа и дућанџија — самомујош 4-али . пгго не може да буде кмет а одборнлк је већ био па и суднице од кметова закивао, — па ако би био који кмет који би терао све мак на конацпозакону, — онда бн морао истератп п попини 6—700 динара из кесе. — но чудо нам је за г. Циврпћа запгго је он тако очигледно морао ганити закон! — Да пређемо на ствар. Ову жалбу одбор општински, решењем својим од 20 Децембра пр. год. као неумесну одбаци п жалиоце извести а печат и кључ од старог кмета Нлије одузме и ново-изабраном кмету Марку преда. Е, сад може ко рећи да више ништа нема према зокону да се ради но да се нови кметови у дужност уведу по наређењу чл. 31 тач. 6 9 и 11 устрој. општпнског, ал јес врага: ми рекосмо да тај закон пије меродаван за г. Циврића и с тога морамо да кажемо гата је дал>е било. Не обзирући се на ово одборско решење које је према закону одсудно, г. попа напише другу жалбу и поднесе је среској власти и г. Цпврпћ не обзпрућп се на закон о самоуправи по ком треба то решење одборово на основу чл. 31 т. 9 и 11 да је „извршно- да се кметовњ у дужност уведу, — упути званичан акт свој општинском суду са прпмедбама на поменуто решење одборово и наредп да одбор по ново расмотрнвши те његове примедбе, нову одлуку донесе и да се та — одлгка — њему на решење прати а у исто време наредп да старп кмет Илија опет примп дужност и позове њега и председнпка одбора те овај другн донесе кд>уч н печат и преда г. Циврпћу а он опет Илији. Дал је ово закоиито ? питам г. Циврића? Слажел се ово са чл. 31 устрој. општинског и ако не. са којима се другим слал:е ? Одбор добивнш овај акт г. Циврића. ипак по ново решп под 31 Децем. пр. г. да избор остане законит н у том решењу примети ереској власти да нису ни требале те примедбе њене, јер је одбор свестрано ценио кметове и њихов избор са погледом на чл. 31 тач. 3 г а и и п б и као и то да се чл. 76 тог закона не односи на избор кметова по ком г. Циврић оснива своје иримедбе . већ са свим на нешто друго — види чл. 130 устава земаљског. Одма после овог решења одборова, а то је 4 Јануара т. год. бр. 29 г. Циврић. пошл>е акт општпнском суду и то овако : „Суду општине Глоговачке Г. Милошу Веселиновићу и осталима што су се жалили, противу избора кмета

Марка Т. Крајчиновића, — суд ће саопштнти друго решење одборско од 31 дец. пр год. а по том нска поступи по наређењу чл. 31 тач. 6 и 11 зак. оустрој. општина, т. јест да новога кмета закуне и у дужност уведе. Иачел. срееки Д. Р. ЦивриК". Овај акт донео је собом Марко кмет и предао старом кмету, — пошто је овај као што се зна по наредби г. капетана дужност по ново примио — у цељи да одбор сазове п попа позове, те да се у дужност уведу нови кметови. — но стари кмет, чим прими овај акт, одма отрчи г. попн да пита шта ће да чини са истим и он му зановеди да ништа не чини до Богојављења — ваљда сигурно, док попа на водици пнмоли се Богу те да му даде упуство како ће се куртулисати нови кметова. То се тако и учиии, ио попииој наред. оста до Богојављена, јер Илија не да кључа и печата а тог дана ево шта је било и шта гласи овај акт ново-изабраног кмета Марка. управљен г. капетану: (Наставће се.) БЕСТИ ИЗ НДРОДА. Из новоослобођених крајева иишу нам како свуда народ с неповерењем дочекује оне посланике који су били у аминашкој већини скупштпнекој. Свуда им народ пребацује н жестоко их кори, што су нотпомагалн „видоловачку а владу у Љеном раду који пде на пропаст свих иаишх народннх тековина. Види се да су сви посланнци који су били у већипи добили лекције у Београду како да одговарају народу и да му замазују очи којскаквим обманама. Те су лекције рђаво научили те пх онако муцајући говоре народу, алн на њиховом лицу види се да и самп не знају шта говоре, и да нс верују у оно што су их научили да говоре. Но не помажу нпкакве ујдурме. Зло се неда сакрити. Народ у новоослобођеним крајевнма и ако се тако рећи јуче ослободио испод турског јарма, то и опет има толпко народне свести, да увиди, да садашња _видетовачка и влада не ради добро но отаџбину. Они који су до јуче сносили тешке ланце ропства, највише се боје да им се не наметну још тежн ланци ропства усрећитеља Босне и Херцеговине. У оним краје има је јако огорчење противу ^впделоваца^ п њихових нрнсталица, и они једва чекају нове ошпте изборе, те да бирају људе свесне патрпоте за своје представнике, који ће спасти отаџбпну од опасности. Из Нараћина јављају нам, како је там. ерески писар Коста Петковић. кад је је ишао по срезу да изнуђава потписе за адресу већнни узимао од сваког кога је преварио да се потпнше за ту адресу по два гроша п по сто пара. Људе је варао да се хоће владаоцу да шаље п^здрав, а никако није излазио са правом бојом, јер наравно да онда небп добио ни једног потписа. Ето и овде се огледа лојалност Гарашанннове полицпје. Оно што је свуда у уставним државама забрањено то је Гарашаниновој полицији дозвољено, она безазорно уплеће владаоца у агитацнје. А шта да речемо о | узнмању пара од народа ? То је за цело нешто турски и мнрише на кајмакамство. Гарашаннпова полиција спрема у народу услове за кајмакамије и кајмакамс. Из Кладова извештавају нас, како је там. начелник срески прнликом кад му се снн родио наредио, да се неки део вароши осветли, да музика иде кроз улице и да пуцају прангпје. Оно нгго народ чипи само кад су народне светковнне. радн -виделовачки" капетан за свој лпчни ћео. Из истог места па и из целог кључког среза јављају нам, како је тај исти капетан по целоме срезу радио да се у депутацију, која је поздравила владару краљевску круну, пзаберу све самп г виделовци." Његова је заслуга што је и поп Мијанло силом се утурио у ту депутацију. Канетан је гледао свуда да истисне људе у које народ има поверење и које поштује. Тако је силом хтео да исти-

сне из деиутације честитог свештеника текијског Петра Ђорђевића кога народ као свога доброг и узоритог пастира у у целом срезу поштује, те га је за то и изабрао у депутацију. Капстан је слао наредбе кметовима и претио нм алп му све то мало помаже јер народ није хтео да одустане од своје намере. Она осуда највишег места о несретнику попу Мијаилу пада на капетана који га је утурнвао у деиутацију, на и на све оне којима је ноп Мијаило нријатељ. Зло семе донос-ј зао нлод, а промиеао тако хоће, да га обично они и кусају који га сеју. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Из Прокупља нам јавд.ају за једну врло интерееантну ствар. Поеле пашег другог рата нокоспо је народ среза прокупљаеског велику количину сепа са арнаутских ливада. То сено иродали су срески начелнпк Стева ЕостиК рођак ПнроКанчев и нисар Милош Ружик, п од овог знатан део новаца за себе задржали. ТрпФун Јеремић као народнп посланпк поднео је прошле године нротпв овпх полпцијских чиновника тужбу мпнистру упутрашњнх послова,по тој тужби наре1>ена је истрага и њоме се доказало да еу ови чпновнпци заиста учннили проневерење. Начелство окружно послало је сва акта минпстру унутрашњих послова у цељи да одреди мешовиту комисију п да крпвце преда суду. Мпнпстар Гарашанин задржао је акта неко време у мннпстарству, а доцније их вратп начелству с препоруком, да опо само реши пма ли кривпце. Начелство одговорп минпстру, да та ствар превазплази делокруг начелства п да спада пред суд, с тога нека мпнистар учини шта је нужно. У то време закл.учп се прошла (лањска) скупштина. Мннистар Гарашанин одредп Д-ра. Младена Јанковпћа (таста Нироћанчевог) да обиће п топлпчкн округ под впдом да пронађе и обележи место за окружну болннцу. Међутим у самој ствари. као што се доцнпје потврдпло, Др. Јанковпћ нмао је главпп задатак, даизмири Трифуна Јеремпћаса среским начелником Костићем п писарем Ружпћем, т. ј. да прпволи Трцфуна да овај ту ствар више не покреће. како бп се могла забашуритп. Мисија Др. Јанковпћа бн увенчана успехом, чему је у осталом најјаснпјп доказ, да ТрпФун ћутп; но како и на који је начип тај успех постигнут, то ће остати тајна његова п ТрнФупова п двојице интересованих. Но сад долазе последпце. У скоро по повратку Д-ра Јанковпћа у Београд следовало је унапређење и Ст. КостиГм и М. РужиКа јер обоје, указом добпше класу. Од отог доба није протекло ни неколико месеца, и министар Гарашанин, најновијим указом Кочо-Богнћ, авансова среског начелника Стеву КостиКи за аомоГмика тоиличког пачелства / к ласе, разуме се преко реда, и, како се он сам похвалпо. да може лакше постатп и начелнпком у истом месту. Тај ноступак Гарашанинов изазвао је опште чуђење у Прокупљу и околпни. Људи, којпма су ове ствари познате, питају се упрепашћени, зар и то сме да буде, да се не само у јавној служби трпе но још и унапређују чиновницп као Стева

Костић и Ружић, за које је доказано да су учшгалп нроневеру и да стоје под истрагом. Ми, с наше стране, појмимо чуђење тамошњег народа, али га, морамо истину признати, пе делпмо. Од како су л.уди од 19 октобра дошли на владу, од тог доба нас нншта не може зачудити нпти изненадити па ма шта онн учинили, пз простог узрока што смо убеђени : да су они све у стању да учине. Ми знамо за брезброј случајева, где јетај исти Гарашанин, којп прикрива очевидне и доказане крнвице једног Стеве Костића и њему подобних, тражно длаку ујајету код њему лично пли начелно о.ирзнутих чиновпика, да је те д.уде предавао суду и да се — љуто обрукао као човок н минпстар, јер су свп ти натници судовима нашим проглашени као невпни. Па и Гарашашга за ту своју бруку зна, ал ето видпмо не само да не хаје, но све дубље газп — док се у рођепом блату не удави. Притециио у поио^: Догађаји, који се развише у осмом деценију овога века , веома су важни по судбнну балканских народа. Историја ће имати много да ирича о њиме. Груба турска сила притискиваше још један део Срба и Бугара, мучсћи их излостављајући на најгрознији начин. И већ дође доба кад се турски јарам не могаше више сноситп, јер и душа беше дошла у подгрлац. Народ у Босни и Херцеговини устаде листо^т 1874 год. да збаци јарам турски и извојује себн слободу. Пушка што те године пуче у Херцеговини одјекнула је*по целомбал. полуострву, дајући абер на све стране да је угњетеним народима куцнуо дан слободе. Она је из темеља уздрмала отоманску царевину и створила нове полптичке околности за народе балканеког полуостро. а. Она је била повод нашем и турском рату из ког се родила нова држава — бугарска кнежевина. Берлпнеки конгрес, који се састаде усљед тога 1878 год. удели по непгго и Србпји. и Бугарској. и Црној Гори па и Грчкој. А Босна п Херцеговина остадоше и даље у ропству, јер њима берлннскп конгрес само иромени госу, замеии грубу турску сплу силом лукаве Аустрије. Да, Ауетрија би одређена да уведе ред и поредак у Босни и Херцеговинн. Смешно. Народ којн устаде и готово голим шакама извојева себи слободу, која се пусти у неравну борбу с Турском, тај народ не умеде да сам уреди свој државнички живот. но му за то требаше Аустрнја. Босанцима и Херцеговцпма не беше мио нов госа; они увиђаше да им се еада намеће много вештији и лукавији ненрпјатељ, па се зато одуннраше. алп Аустрија уђе снлом. И за ове три године од како уводи ред, народ у Боени и Херцеговпни пропиштио је горе но под Турцнма. Намети постадоше већ тако велпкн, да се не могаху одкуда да дају. Снла стрпљења се арзо нрепуннла. У Боци Которској, Босни и Херцеговнни плануо је устанак, који се све већма шири. Народ је увидео да му ваља или нзвојевати слободу или изгинути. Цео образован свег симпатшне устаницима. Али тнме није њима ништа поможено. Њпма ваља стварне помоћи. Нејач и рањенпцп устанички скапавају од глади. На све ово омладина велнкошколска у Бсограду није смела да гледа равнодушно. Па с тога је и изабрала на збору свом ? ов. мес. одбор, којн ће скупљатн прилоге у корисг нејачи и рањеника устаничкнх. Она је тврдо убеђења да ће је у тој хуманнтарној намери потпомоћп сви српски грађани, па зато и иозива сваког да шаље прилоге одбору, како не би нејач и рањеници устанички скапавали од глади.