Српска независност

Фриманбв одговор једном Маџару (још пре две године) Судећп по самоме честнтоме г. Марару , ј Гледотоа једва да би што више да.је. отипшо ^поглавнто маџаргким изјрорнма.- Ре«ш цросте попрдс које г. Маџј^) сииа на С^овене имају о.оолико исто вррдности колико и сваке друге иросте иогрлне речзс. 11 словенн могу. ако нм је до, тога, да враћоју м»ио за драго и да годоре а о гнусној прнродп" Маџара. Они нае чак могу опомелути да, бар маџарским устима неличи кад говоре о „нижој цивилнзацији" ма ког европског народа. Они могу пре свега и сумњатн да ли је њихова цнвилиаацнја збиља т нпжа~ од маџарске — па додатн: да ако јесте онда се то највише нма благодарити главом Маџарима и Турцнма. који су њима госнодарили. Још могу они одговорити да ако је маџарска .цивилизација~ у истнни „внша," да би сам такав факат био најболи доказ како се лако може ла пређе из ниже цивњгизације у вшиу. Јер ако је сам онај азијски дивл>ак — исиод чијег пустошећег бича* стара Јевропа негда је слала ванај-молнтве небу, — кадар био да н задржав азијски му језик, постане тако савршен представник јевронске цивилизације, за каквог се он сам узноси. извесно и јевропски народи који говоре јевропскнм је-тком а учествују у исторнјском наследству источног 1'има. нн ти народи неће вал>да бити изван сваке наде за унапређење. Шта вишс они могу потсетнти честитог г. Маџара да је Србијанац извојевао, а Црпогорац вазда бранио, своју слободу од Турчина; али кад је дошао ред на Маџара он није могао ни да одбрани ни да извојује себи слободу — без словенске помоћи. Они чак могу да шану и суверену Аустро- Угарске, да се за сам Факат да и постоји данас нека Ауетро-Угарска има највнше благодарити наклоности двојице словенских патрона: а жнвоме Фрањи ЈосиФу носиоц>" толиких круна — могу да кажу : да сваку круну коју он на главн има имају по мнлости пок. Ннколе од Русије и Јелачића од Хрватске. — Али просте рекрнмннације доказују врло мало као год и носдовице сковане у маџарском интересу. Сваки народ има веште изреке о свом суседу. Далеко је важније ноказати како мало маџар зна о народима на које се толиким блатом баца. Ироста је леистнна рећн : >да Бугари Србн и Црногорцн немају појмд о^наро^огпЈ. очима хрншћанство т. ј. грчка црква општа веза братства којом су они везани за Русију п једно за друго.- Овако се зар некако и могло говорнти пре две нли три генерације док доктрина народности није тамо продрла. Сада је то свршен чин — па бнло за добро или зло. Колико је на нр. јачи народни од верозаконског осећаја види се најбоље по жестинн борбе која се води између Грка и Бугара — обоје чланова нсте цркве. Па онда свн догађаји за ових носледњнх пет година неоспорно сведоче о сназн народног осећаја која раздваја и саме Србе и Бугаре и Русе једно од другог. Шта више, н то баш нанротив. нмамо примера код Срба католичке и мусломанске вере који се цигло због вере одричу и народног им живота — где је дакле верозакон разједнњавајући Фактор. Право рећн, дакле. Маџари су они пгго нису одвећ жудни да уђу у такав савез, а то из једног сасвим прнродног њнма самима довољног разлога. У таковом савезу они би морали седети као равни Словенима и Румунима имали би заузети оно н онолнко место на које им њихов број ирава даје. Али пошто они сматрају себс за нослате у овај свет да господаре нзд Словенима и Румунима, њима да богме није до хигања да се изравнају са сваким : п онн са свим природно виде у сваком иодобном погушаЈу .Фантастичност^ и надају се његовој -СФемерности." Што се гиче оног говора о нзвесној, „амбициозној и нсскрупулозној СИЛН" без сумње то ее на Руснју односн. Алн је збиља ненотребно у Инглиској — макар како било у Угарској — десет хи.гада нута Јдоказнвати: да што булу јачи и сложнији народи јум-источне Јевроие да пе они у толико мање иослужити као оруђа Руспје. — У самој ствари пакод једнедруи „амбицијозне и нескрупулозне силс грози сада онасност оним земљама. Јер једна сила нијс мање амбицијозна ни неекрупулозна само за то нгго примењује своју амбицију ниским ударцима и подземним нутевима. Сила која је у нашим рођеним даннма. као и у данима напшх отаца украиа („ПеПес!-) једно за другим Дубровник. Котор, Кракову и Спич — сила која је тек нре неке године научила од храбрих Бокеза шта је кадро словснско јунаштво учи* Атила глава старих Хуна — Мауда вв&о се е&м „бичех света-.

нити у борби за праведну ствар — сила која ј*е прва нотнирила буну од 1875 па онда заробила Љубибратића на туђој земл»и која је свеучинила да лиши Црну Гору крваво-.стечених троФеја, и која сада ..администрује 11 Босном — како казао нам је г. Артур Еванс — сила која стоји и гледа док суседи њени чнне добра или зла па краде после плодове н добра и зла рада — сила. која немадово.ђно куражи да буде акгнван угњетач али која зна како да нзвуче користи н од угњетача п од угњетених на границама јој — та сила тако амбицијозна тако нсскрупулозна на сопствени н подли јој начин — она је прави мнр-нарушавајућн и онасни Фактор на јуто-истоку јевропе. Мало више духа. мало више к\ ражи и мало више способности за ираву радњу, и суверен Аустро-Угарске могао је пре пет година заменити накарадну (^го^ев^ие) му тнтулу благородним именом ослободиоца балканског полуотока. Он нехте тако што постати за оне земљс него изабра да буде њихов непријател, и мучител.. Ауетро-Угарска је дакле. та нротив чије амбиције и нескруиолозности народи балкански — и слободнн и они који ће се ослободити вал.а сад да стражаре. У н-*е тога сваки аокрет из Беча ил Будим-Пеште у правцу Солуна нека Инглеска и Јевропа дочекају са лозинком која је већ нала и која гласи: „НапЈб о№' Едвард А. Фриман Пр. Н. С. Јованпвиб ГШИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Као што јављају из Нов. Сада. сабореки одбор који је у нрошлу среду завршио свој рад. решно је у смислу закл.учка иоследљег сабора, да се карловачки. сабор сазове за Сиасов дан о. г. и да се о томе сазиву учпви пријава ћесару. — Привременн омладинскн одбор у Вршцу издао је нозив за Ошадински састанак. који ће се 29 и 30 марта о. г. (други и трећи дан ЈптгЈи-а) ЈГ Г>рШЦу. УОЈ/уи јс овом ванредном сазнву, што угарска влада нпје нотврдпла устав уједнњење омладине српске у Угарској којп је и српским синовима из троједнице нрнзнао право на чланство. Према томе нмаће ова ванредна скупштина да учинн нужне измене. — На Ријецн је умр'о Е. П1имоњн чувени воНа крајне левице на угарском еабору. — „ Срискч Лист" доноси сензациону изјаву настојател.а манастира Бање у Боци Которској о преметачнни, коју су извршиле аустријске власти у томе манастиру. Та изјава гласи : „Овде ћу вам навести како су ноступала при преметачини два жандарма са 13 војника V бели нонедел.ак. Опколише манастнр и са највећом строгошћу ступпше унутра. Мене калу1)ера са три нослужител.а затворшне у једну собу да нас преберу. Не наћонте пшпта. Онда ме изведоше нод бајонетима на пол.е, а децу притворише у собу да не унакну. Ја запитах: Зашто ви овако радите п за који узрок? Жандарми одговорнше, да још мучим. јер ће битн друга. Затим ночеше ломити собе п сандуке, да виде има ли оружја. Ја им оиет речем: нс треба тако радитн. то није човечно, нустите ме да све отворим на онда гледајте. На моје речи ннсу ни главе обрпули, него су тако дал,е наставнли свој носао. забранивши ми да идем ћацима и да узмем кључеве. Нребирали су и свету ризницу и у цркву су улазпли с бајонетима, и још са псовкама не штедећи ни поштена лица....

„Сриски лист" на овом месту прекпда, па сваки начин, што не а;ели да износи погрдне речи аустријских војних органа. Ми држимо да је овде свако коментарисање излишно. — Из Мостара јавл,ају за нов насилнички акт аустријских власти Наши се читаоци сећају, да је мостарска оншгина нрошле зиме поднела ћесару представку због рекрутације у Босни и молила да се иравославно становништво ослободи војничкедужности. Услед тогаповедена је истрага, те су многи одлични грађани и одборници мостарске општине позатварани. Сад је истрага довршена. Неки су ослобођени, но већи део је остао и даље у нритвору, само је над неколицином изречена пресуда. Тако су осуђени: чланови општине В. Крул., на 18 месеца, М. Косјерина. Н. Зец и С. Ковачевић на годину и трговац М. Радовић, на 15 месеца затвора. Надзорник мостарских школа, Бекић, некадањи сарадник „Заставе" осуђен је на 18 месеца затвора и на прогонство из окупираних земаља. Само тако мили „пријател.и" 1 наши. Шат дође време да вам се врати мило за драго. — Италпјански посланик у Букурешту, гроф Торнијели нозван је у Рим. Торннјели се броји у најспособније дипломате италијанске и познат је као одсуднц противник Аустро-Угарске. Италијанска штампа приписује овом нозиву велику важност. — У исто време јављају из Берлина. да је нокрепута мисао о носети ћесара аустријског у Рим наиуштена. бајаги због тога, што се иису могли сноразумети о месту. — Хрватски сабор, после дуте и огорчене дебате, нрнмпо је великом већипом гласова буџет земал.ски по предлогу владином. — Руски посланпк на Цетнњу, Јонин, за кога смо у нрошлом броју нашег лпста јавнлп да је због устанка херцеговачког званичпо позван у Петроград, добпо је изненадно налог д'1 предходно походи Рим и тек онда да се крене за Петроград. — Кнез бугарски потврдио је закон о зборовнма. - ИЗ ЛИС70БА 6. РЗГ -РуСБ" ппше:... „Шта је та Аустрија? То је једна држава, којој је и само б"ће неприродно — вештачко, насилно, основано на неправди. и оваплоћено противречије идеје мира. На први поглед, Аустрнја је агломерат, склопљен нз разних племена, спојених немачким туткалом. Но не треба и њен управни склон држатн за прост механизам. којн сиол.ном снлом прнтиекује унутрашњи органски живот разних народа. У томе склопу нма н идеја историјска. истина историјом већ осућена али при свем том још жнви. Идеја која живи не да ствара (јер творачке силе одавна је она лишена) но да губн. гњавн и разорава: она је моћна не по добру своме на по ?лу. Та духовна стихија која оживљава аустријски управни склоп. јесте католичанство. До године 1366 она јс обележена тачније, као немачко-католичка, али после нобедс коју је одржала над њом стихија немачкопротестанска, увндев у себи ослаблење немачког начела она је уздигла на нрестол свој упоредо са ослабл»еним немачкнм народносним начелом. друго народносно начело — маџарско. Заиста чудновата мешовнна под општом етихијом латинства! Из те мешавине изишла је

— аустро-угарска имиерија или АустроУгарска. Аустрија не би мо.ла ноделитш власт ни с каквом нравославном или протестантском народношћу, јер је сва њена д>'ховна природа католичка. После тријумФа германског протестантизма, постао је Аустр»ди једиви извор духовне моћи католицизам. јер је изгубила свако духовно н органско начело. Оио што је она изгубила у немачком елементу, хоће да накнадн у католицизму и у маџарској народности, као једној највећма властољубивој између свију осталн народности које улазе у састав империје. Католицизам није се могао уживити нотпуно у немачку народност, и сада се луторанство сматра за немачку веру. Овај нример јасно тера улажу нас оне ограничене мислиоце, који начув : п да је религија субјсктивно чуство" и т. д. одрнчу значај религије у историји и у исторнјском склопу народне духовне личности и бића. Појам Германца везан је сада тесно са протестантизмом и като лик Гсрманац изгледа као искључен од општег националног духа. Католицизам однарођује и за то он неможе нигде служитн да оживи дух народни, но га шта више убија. Но има још католичкн провинција које су ушле у склоп германске имиерије, која је постала духом протестантизма. Траднције у јужној Германији још жнве, њих подгрева католичко свештенство, истина на уштрб народности, али католицнзам неће много да зна за народност, јер му је интерес да све подјарми ида над евнма влада. Те католичке немачке провинције теже некако Аустрији, као католичкој држави, и то Немачкој не може бити по вољи. И вероватно из тих побуда тежи Бизмарк да потисне Аустрнју на исток, указујући јој на балканскн полуостров као на њено достојанство, па може бгти чак и на Константинопољ као на њену закону добит. Но овакова саблазан и безобразлук немачког канцелара. само могу имати неког значаја за Аустрију ако би Германија хтела гарантовати за остварење тих планова. Те планове имала је Аустрија и пре. Немачко је племе, са постанком протестанске германске империје, постало у Аустрији безсилно за какову самосталну политичку улогу. Маџарска пак народност може бити удесна за обуздање неких подјармљених словенских нлемена. алн је неепособнау сваком погледу за какову светску историјску мисију. Остаје Словенство меко и лабаво али многобројно и сноеобно — тако мисле Немци — да послужп као материјал за остварање туђе идеје, да се претворну туђу по -култури" л вишу- народност.... Најновнја Аустрија ставља на прво месу свомс плану духовно латинско начело: као главна моћ код ње сада се појављује — латинство. Она хоће Словене да покатолпчн, да бп их тиме лакше однародила, убила у њнх свест и дух народни, те тако лакше начинила од њих материјал, за обновлење своје — католнчко немачке пмперије пли у крајњем случају материјал за Немачку „културну" народност.... (Свршике се) дописи Мачва. 2 Марта 1882 год. -Начелнику среза мачванског По акту вашем од 4 т. мес. бр. 29бивши кмет Илија Данојлнћ, спноћ је послао бирова. те је за данас позвао одбор н жалпоца, те да им горњн акт, саопштн и да се по њему поступи. Данас су се сви одборници искуналн, ц ваздан чекалн, а И. ија тумара које-куд н крије се изговарајући се, де он неће да зна ни за какав акт , но да хоће да преда оном нстом кључ и нечат одкога је и узео а то је вама господине. Носо ннкакав у општини се не вршн. Школа нема дрва нн дрвке. осим другн послова . п учнтељ је већ почео и оно мало ограде, што је до шора има ложити. а Илија овако одуговлачи извршење