Српска независност

— 181 —

ваше наредбе, те да само поеле падне огдоворност на мене. Па сад око 4 сата по подне. дођогае ј н жалпоци а н Илнја кмст н иозва и оотале сел>анс који су се десили код мејане, и кад дођогае судннцн . Идија нехтеде да отвори судннцу но у онгатинсвој авлији прочнта вага горњи акт а и одборско регаење . па ногато прочитагае ј дадогае мени и акт и решење, натожа- ј лиоц г. Милога узе опет од мене акт, да 1 г.а каже јога један-пут прочита и но- ј цгго га прочита, — он га остави у свој ј џет са изговором да га никоме не да за ј три дана а менн рече, „хоћу да видим ко ти је на овом акту кад на њему има различности подииса 1 а иосле рече кмету Илији „ја ти занов<^дц да суднице отворити несмега а и кљу^а н. печата никоме дати несмега" и тако се ра • зиђоше. Усљед оваког постуика кмета Илије н г. Милогаа свегатеника, нрема вашој наредби, сматрам за дужност, да вам све ово доставим е молбом да изволите што ПЈ »е наредити шта треба да се уради, те да не би ја дошао до какове одговорности. 6 Јануара 1882 год. у Глоговцу. Покоран власти Марко Т. КрајчиновиК ново-изабр. кмст Глогов. Људи који су били ту на збору, по1пто оде попа са његовим верним; питаху се зар то сме да буде и наваљиваху на Илију да даде печат и кључ, но овај им одговори да го несме учинити од капстана и нопа а ови се тада чудише поступку томе и нитаху се, нашто им је тај закон о самоуправи . кад се овако може чинити и пред лицем власти закон газити и сами осуђиваху Илију и нопа, држећи у тврдо , да ће их и г. капетан осудити. Г. капетан кад прими горњн акт кмета Марка, — на полеђини истогнапигае ово: „Илија! Одмах предај печат и дужност изабраном кмету Марку, — да не дођеш под одговор као што сам и званичним актом наредио. 7 Јануара 1882 год. Богатић. Начел. срески Д. Р. ЦивриК-. По је све што г. ЦиЕрић учини са Илијом, који одрицаше послужност према наредби власти а с попом гата је учинио идемо да видимо. И по овој наредби Илнја нехтеде дати печат и кључ Марку, те овај мораде опет поново писати г. капетану и тад г. канетан погаље позив да оба заједно дођу њему а Илија да нонесе и кључ и нечат. што и учине и тако једва на тврд зор Марко добије кључ и печат ал попа нехте га заклети а није скоро ни нмао каде је скоро за цело то време — док се је управ рећи од Илнје кључ и печат отнмао — био у Богатићу те је тамо ваљда светио водице но канцеларији или је чекао да дође у Глоговац а да Марка као кмета не нађе. Е ајд да видимо, шта је попа радио у Богатићу кад није хтео доћи и кмстове заклети. Као што рекосмо за то врсмс док је кључ и печат од Илије одузет п Марку предат. попа је сваки дан бивао у Богатићу и ту добија лекцију да напише један акт од стране 40 лица — јер се толико вели да их је подписаво а акта нема у писму г. Цнврића — те да изјаве неноверење новим кметовима и тако то попа уради. и сам својом руком нанише иа и ако други нико није ни знао зато, од оних што су иодписани и што их је сам иоиа својом руком ноднисао, од којик је доста их и нисмено било. ал јс попа опет слободније руке те их он подписа. На основу тог акта г. Циврић . одпусти званнчан налог овог садржаја. -Начелн. ср. Мачв. Бр. 144. 16 Јануара 1882 год. Богатић. Суду општинс Глоговачке Достављена ми је изјава преко 40 људи из те онштине, из које се види, да су 1 А то је вато,^ — што јс акт писао нисар а г. ЦиврпК додао своЈом руком коЈа се разликује т. Јест да вовога кме1а закуие и у дужност уведе.

они ову нодносилн суду томе у тој цељи да сазове општински збор те да овај реши има ли и даље поверења садања општинска управа или нема као и ннтање о избору кмета, — па исту изјаву, суд тај ни нримитн нијн хтео; с тога на основу додатка чл. 13 закона оиштинског нарсђујем суду томе. да на дан 20 т. м. сазовс оиштински збор који има да овај предмет регаи. IIа збор треба да дођу, сви који имају право гласања , т. јест; треба тако да онгатинскн суд овим објави. а тога дана доћиће тамо и један од ово-срески чииовника ради одржања реда. Нач. ср. мачв. Д. Р. ЦивриК.На овај налог суд онгатински одговори г. Циврићу ово : „Начелнику среза Мачванског. На нисмо ваше од 16 т. м. бр. 144, — суд општине Глоговачке нонизно вам нзвегатава следеће: Избор иотписатог кмета Марка извргаен је по чл. 21 зак. о устројству опгатина и онгатинских власти. Лица која су сада изјаву увагаемписму поднела. — жалнла су се на избор, и та њихова жалба регаена је но чл. 31 т. 11 ист. закона с којим су регаењем жалпоци одбијени. Све је дакле учињено но прописима. поменутог закона и суд држи да нема ниигга вигае радити се на овој ствари и да кмет има нрава бити кмет за оно време, које је нрописано у замени чл. 28 истог закона, осим гато би наступијо случај ирописани у чл. 70 поменутог закона, гато овде то сада не стоји, но стоји само лична мржња г. Мнлогаа Веселиновића на спрам кмета Марка, који наводи и насрће људе на тужбе и жалбе и од послуганости одвраћа. Нигде у поменутом закону нема нанисано да се указује или одказује поверење и неповерење кмету и с тога суд одбија сва подметања потнисатих лпца од свога председника, — кад одбор оигатински није ништа ни приметио а још мање радио односно кмета по чл. 70 поменут. закона те да према томе треба збор сазивати — види чл. 70 т. „3". (Сврпшће се) Преполац. 15 Марта. 1. У Призрену неки Ајрулага и његови другови. који седе код паше у меџлизу н то више суди лига. него ли паша. тај Ајрулага и његови другови послали ! су у школу г. Симину некога јузбашу са иандурима. Школа је двокатна. Најире улегли (на долњем кату) у школу. Узму све књиге што су нагали н иандури однели у врећама заједно са г. Ћоком учитељем у конак и одмах га уансе. Г. Сима је био у истој гаколи на горњем кату, па су тели и горе да иретресу и квартир г. Симин. У тај мах стигне каваз из руског конзулата и каже оним зликовцима: ^натраг , куда ћете ? тамо не смете ви да дираге нодајника руског. Ако имате негато га њим да је негато учинио безаконо, треба да га тужите конзулу на он ће да га суди, а не ви тако безаконо да раднте. Зликовци оду. Каваз узме г. Симу и оде конзулу и он не гледећн на сву утеху од муке умре. Код светог Марка саранили га. После два дана вратилл су школске књиге натраг, јер у њима нема ништа. 2. Погато су г. Симину гаколу ирегреели одмах тога дана отигали су у велику очу, нрстрссли гаколу и цркву и тс књиге однесу у конак и попа Јанчу баце у затвор исто као и г. Ђоку који су и данас у затвору. 3. У Приштини су били у апсу нре неки дан, па еу билн нушћсни под јемство. па није прошло ин два дана на су их опет уапсили ионова. А то су: Сте«>ан Вучић и Стева Арсић : налагао на њих Аксенгије Перугаић , за то. гато је он нрви нут био у ансу на кад су нугаћени понова после кад су ове уапсилн њега носле нису ни тражили, ио томе се види да јс он узрок. 3 Марта Арсића Стеву су оковали у гвожђе на су га отсрали у сургун у Солун; осуђсн на 3 године да лежи у затвору. ЗаФира Макснмовића

| отерали су га у Цариград: и он осуђен | на 3 год. Све те јаднике беде да пигау ј у краљевину Србију. Грозно ! 4. Из Вучитрна довели су у Пригатину нроту Данчу и Јосика Студића учитеља и одмах у анс без испита. 5. Из Гилана г. Тасу X. Стојковића н још једнога њему незнам име, одвели ј у Пригатину одмах у затвор. 6. Из Куманова Денко и његови дру| гови не знам им имева уаисили. Свет је у грозном страху; свуда је много зулума у свему. Са Мораве „Виделу" органу лажннх напредњака, : посланица друга. Сш ри(1ог? ЈиаМЈае вогог Јпсогир1а Л(1ев пи(1а^ие гега1ав (^иан(1о ш 1е шуешеп4 1осит ? Наиолеон III, онај велики лисац, који I је умео да очара, скоро за двадесетго1 дина и у самртнн сан успава 8оса1у, слободну али лакомимену Француску и да 1 наиолеонски заврне шију оријашном петлу ! — веснику друштвеног прерођаја: па најпосле јадну кранцуску код Седана да ! нреда на ммлост и немилост Бизмаркој вој полициј и и немачкој солдатији, е да | би и себи — сљедствен — крунисао своје , сјајио дело, отпочето државним ударом ; још 1851. године, тај исти Наполеои, норед све вештине и хладнокрвности најопробанијег интриганта није могао ада по некад не подлегне ужасним наступнма зверског гњева, а том приликом да не полупа ма који од најдрагоценијих украса у свом кабинету. Наполеон, син лепе Хортензије, ретко ! је кога миловао и сва су његова мило1 вања више лнчила миловању мачкине ' шапе. но изливу пријатељских племениI тих осећаја. Госиођа Корни, његова иријатељица, ; а при том н ненристрасни судија, вели о њему : да је био лисац над лисцима и да је он над свима позоришним кома| дима обожавао г Хернанија и што је био ! себи уобразио, да је он г-гавоа јунак ј у Хермонију представљен ! А како да Наполсон не би миловао Хернанија, кад је цео његов живот дивно насликан у овом изредном делу! _Ти мислига вели Хернани, да сам ја као и други људи разумно биће, које ираво идс свом циљу? Не! варага се! Ја сам сила која иде напред. А куда? и сам незнам: но осећам да ме силни вихор, кобна сила тера П напред и — песник „Ченгић-Аге" реко би: -Свиди му се. мрнјети му се неће ал' ; јес' иегато, што га напред креће. ц Има људи. којима је савест тако мирна, да им се човек те може прнближити, а да не осети онај мир. који. тако рећи, извире из њихова срца и њихова разговора. Има их на против, који самим својим задахом трују сву своју околину и никоме не дају мира. Таки је био и Наполеон. Овај рагуспи, ослањајућн се на ироблематичне заелуге свога стрица, 1848. годинс ласкао је -Француском народу само за то, да би се што лакше докопао власти. и сиренски је певао похвале, у славу своји другова, будуКих својихжртава. Неноштеним, на^илним начином докопавгаи се власти, Наполеон је одма скренуо гудало на евоју жицу ; поубијао је протерао је најбоље родољубе: и најпосле опкољен,улизицама и шпијунима, дрско је бацио, рукавпцу јавном мишљењу: исмејавао је. узвшиенн морал , кога су основна начеда истовстна и код варвара н код најобразованијих народа. Болест обмана, ујдурма за време Наполеона у Француској тако беше нреотела маха, да је. скоро био у свакој кући у најмању руку. но један болесннк.., Извртања, иодсмевања, деморалисање народа. у то доба биле су нриљенчиве болести и мириле су се с највећом ватром и брзином. Изгледало је: дајс Бог ! дигао руке од Фраицуско и да је отаџ! бпна Корнеља. Расена, Иаскале и ВолI тера осућена на коначну пронаст. Ма•

мелуци Наполеонови певали су у сан глас: време је наше веселимо сеу-живајмо.. Но аровиђењу другче се свидело, и све се свргаило трак-комично на Седану-кобном Седану !! „Видело", нре но гато су његове госе ступиле ка владу, почело је у свом програму народу ласкати и обећавати му златна брда. Али чии „Виделовци- дођогае по несрећи на вдаду они упроп пастигае све иагае тековине, углед и понос Србије. Штоје за Французе био Седан, то је за нага народ уговор са Бонтуом. Што је Наполеон терао свакога, који није хтео да му ласка, његову политику одобрава ; то су и патрони Виделови учинили и чине, остављајући толике људе без хлеба, нензионигаући без узрока још кренке чиновнике и товаредржавни буџет неумесним, излишиим издатцима. Факат је необорив, дајеутактици Наполеон далеко изостао од политичких пионера и да је тек Седан уверио о његову ништавилу. И Видело, поред толиких погрешака, још претрендира да му свесно српство аминује! да му мамелучки пред њим мегганише . као да српство не зна, да" је он рагуепп, којн погато по то гледа да се нагута српских нара, те да згодном приликом једие тамне ноћи стругие преко Саве, јал Дунава ! Корупција за време Наполеоново бегае ужасна: а шта да се каже о оним јавним и тајним расписима, у којима се препоручује нолицијским властима да строго пазе на свако лице , које је подозриво виделовцима ? Наполеон је протерао из Француске на стотине ватреннх родољу« ба; а виделовци терају из Србије нашу браћу и нредају их у руке туђим џелатима. Наполеон је Шангарниера, Кавењака. понос Француске војске нрогнао, а наши виделовци иензионишу Бели-Марковића, ионос сраског оружија ! Наполеон је у нужди прибегао и.гебициту, а наши видековци и немају куражи да распусте законом расауштену скуагитину и да апелују на народ већ на правди Бога, у пркос јасном наређењу устава хоће да се одрже на влади иомоћу верне своје скунгатинске већине , те с тога гааљу у унутрашњост најпоузданије своје креатуре, да оборе опозицију и песле направе још већн дар-мар у државној економији... Па н то није доста већ нападају владике, што не раде оно, што по својој савести н по црквеним канонима не могу , не смеју чинити/ Српска црква незаконо одвојена је од свог архнпастира, са ужасом гледа на његову месту човека, ког је виделовачка клика пре неколик.. година као недостојна лигаила архијерејске части! Наполеон је нре свог пада чудеса починио у Француској. али гаје Седан еклатантно казнио за сва његова недела, те се српство поуздано може надати, да ће народна освета скоро казнитп и виделовце. Наполеон је увек био неблагодаран, и кад се сурвао нигде није нашао у својој бедн сажалења... И видело се неблагодарно показало на снрам највећег нашег добротвора цара, народа руског. Па докле ће те виделовци. Аристид.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ У недељу на Цвети бпла је служба Божцја у саборној цркви. Нрисуствовала су љихова Величанства Краљ и Крал .нца. Уобичајене светковине у граду није било. У вече је варош била освет .Ђена. Официрски кор имао је банкет у гостионици „код Парпза." на коме је и Крал. нрисуствовао. — Београдска онштина поделила је оних 10.000 дннара, којеје Краљ приликом проглашења Крал.енине благоволео поклонити, овдашњој сиротињи .