Српска независност

186

— други опет веле „па виш да јеет, ка10 га је г. каиетан одредио са својим писаром, кога је иа колима довезо да то они часом сврше, гата ћс ту одборвици прости људи, зар они могу знати како г. капстанов закон оће ц .... О, да лепе радње! 0, да поштене радње ! 0 , да законите радње, што власт сврши ! Та то је све било по закону! Та то је баш дотерало мак на коиац по пропису чл. 21 тач. 1 2 3 па терај докле оћеш закона општинског и морамо се занста чудити овој вештини и слободи и то вештннп пониној а слободи среске власти и морамо опет питати г. Циврића. Дал је ово сила закона ? и ако јест, кога закона? Дал је сила власти, и ако јсст, смел то да буде, и ако је то. онда господине. немојте нам замерити што ће мо вас молити да се и ви чудите, што морамо назвати ту силу без закона. самовољом. а она ваљда несме заменити закон !.... Докле ли ћемо овако '? ! Да ли нам неће доћи време, те да ћсмо морати у слободној земљи, пред «ашим светим законима. који подједнако свачије право штите. оне старе тужне песме неватн: ^Тешко сслу куда иаша ирође И ђевојци која сама дође*.... Можс нас ко питати , дал ко изјави жалбу на тај незакон избор. кад је оног истог дана учињен, кад су и кметови збачени и шта је решено па зато хоћемо п да кажемо. Њих 50—60 лица — гласача — изјавили су жалбу на незаконптост избора и предали на писмено, другом ново-изабраном кмету Глиши Ђаковићу 23 Јануара т. год, но овај чим је прими, и ако је био писмен и знао наређење чл. 31 општин. зак. — јер је све до тог избора био одборник, ипак однссе је г. Циврићу у Богатић и шта му је он казао , ми незнамо. — но знамо то. да је Глиша казао у седници пред целим одбором, дамујег. Циврић казао, — да је слободно баци у ватру, јер то нипгга не вреди! Штал је имао на уму г. Циврић, кад је ово изреко , што Глиша кмет каже V Даа нијс то: што овај избор није одбор нл наређивао ни извршио, већ он — г. Циврић — иа да ирематоме нижалба не подлежи расматрању одборовом! или; Дал није ону иословицу „Кадијате 'пгжи, Кадија ти суди~У Те да се према томс зна, да је ствар свршена. Према овој увери Глишиној , односно жалбе. — одбор није ништа ни могао радити. јер је Глиша нехтеде ни дати одбору на решење по упутству како он рече г. Циврића и тако жалиоци још ни до данас извсштени нису шта је са истом било, а г. попа већ је одма. друге ново-изабране кметове заклео н са њима у договору одма послетога, стари одбор истеро без решења, без кривице, без ишта на свету и нове које је он са кметовима хтео изабрао. па и ако неки од етарих одборника нису служнли ни по три месеца. и ако није био ни дан објављен збору за избор. одборника! — Па и опет ће ово бити све законито. — Зашто V Разуме се! Да је закон пајвиша воља а власти су које не раде по закону већа самовоља. 0 госиодине капетане О господо одборници! — Да лн вам је познат члан 31 устројства ошнтинског и ако је. дал се слаже г. канетане та ваша реч. што кмет Глиша рече да сте му рекли да жалбу у ватру баци, са гим чланом V А господо одборници ако је вама познат тај члан. онда зашто нисте поступилл по њему и зашто нисте известили жалиоце . ил је ваљда вама писар — понин свастић што попа каже да он треба да плати аренду онштини. јер је он и држо попин дућан. само је попа куповао еспап — другчнје читао тај члан. но што је написанУ! Пије нам велнко ни чудо за одбор што није испунио своју дужност, јер се види шта је рађено од стране власти. али нам је чудо за г. министра, зашто он до сада ништа не нареди, односно г. капетана, :сад му је дата тужба за ово незаконо дело нротиву њега, још пре месец и по дана, па и сада стоји само „мртво слово на хартији"!

Ево г.г. читаоци шта нас је наморало да пишемо иа и ако нисмо научени но што но реч, „нужда закон мења и а неће мо пропустити јавити поштованим читаоцима н то, шта ће г. министар наредити по овој овакој очигледној незаконој радњи среског старешине а ми би се веома радовали само кад би се закона нарећсња поштовала и вршила а ничија самовоља као што је овде било. Михаил ПродиЂ. Ресава, 20. Мар. 1882. г, Виделовачки црви већ су се размилели Ј по народу са агитацијом нротив опози I цијоних посланика, који су, уз опште одобравање патријота, положили посла; ничкс мандате. Па као што им је црна цељ, тако су им и сретства још црња и ј гнуснија. Замислите оваку денунсијацију: „О' позиција оКе рат с Аусгријом, а в.гада то неда, аа је оаозици]а зато и лала ос• тавку. Сад, ано оКете да ратујемо с Ау! (гтријом која је најсилнија држава у Елроаига ви бирајте оает КатиКа и (дакле друго издање 1875 и 1877 год. ц — па онда, ако можете не заилачите се над јадном судбином ове јадне земље. Да би овако потварање имало озбиљнијег облика, наметнули су као гласника једног командира, и на жалост, почасног иотпоручика, који — ^гладна мачка на сланини масној и — штепује из села, у село. Ова се совуљага виђала прошле среде и на петровачкој пијаци, те и тамо у означеномс духу против Кукића занатила. Ми ћгмо све да трпимо до онога судбоноснога дана, кад поновљеним поверењем које будемо још сјајније дали старом својем носланику, затражимо и крај бруталностима виделовачким. Да ћемо то постићи, нетрсба ни мало сумњати. Ресава је н сувише ионосита, она има ј н сувише сјајних листова у Историјн 1 живота и паћења народа српског — а 1 да би се дала номести с правога нута, ј с пута народне части, среће, благостања ] и нанретка, и постати амбар кајмакамI скнх ујдурама. И што црњи и гушћи буду облаци које виделовци на њу снуштају, — очајнија ће^ бити борба за освећење традицијоналних успомена ресавских. А ако у тој борби ко што и повуче, нека то прими као народу за своја дела, или — недела. Народ треба да зна да су они честити синовн отачбине, које „виделовци" на надају, једномисленици оних. који су вазда били противу рата, са оружијим. и да ће они и даље бранити то гледиште. А наиротив -виделовци- су они, који су иреко једнс личности већ дали реч Ауетрији да ће нас, на случај рата Русије са Аустријом, као савезницу Ауустријску уву* и у рат противу саме Русије. Па зато се треба бојати тога савеза. А пикад и непомишљати на то, да ће грађани и сељаци, нротиву којих „виделовци и дижу толику хуку-буку, и баш им оно и подмеће; нашто сами н смерају: јер онн немају никаквог интереса нитн се могу надати каквој добити од рата. Него и ако се изродп каква несрећа, изазваће је сами „видсловци Ј ; пошто се само они надају добити од рата, а нико више па за то нека се народ пе даја варатн од којекога. Р

Д Н Е В Н И К Страни — Владичина клетва. Један Шпањски владика проклео је уреднике свију слободоумних листова, што у његовом округу излазе. Та етрашна к; етва. коју је кадар био изрећи тај слуга божији на она иста уста, којима и благосиља гласи од речи до речп овако: „Да вас свемогући Вог убије; не дао вам мира ни код куће ни у пољу, нека вас вечно нрати проклетство његово с4уда и свакојако, и кад стојите, н кад седите и кад лсжите, кад

сте будни и кад спавате ! Ослепили, оглувили, онемили и језик вам се осушио! Рукама не могли пипати а усне нек вам се грозе од јсла! Нека вам је проклет сваки уд вашег тела, и да би вас сахранили као бесне псе и цркле магарце! Е тако један Еладика може да чини. Но право вели наша пословица : „Од луда попа, луда и молит^а."

Протосинђела Ник. Ружичи^а

Огласи

КУЋ Д ПРОСТРАНА И ЗАОН себна у улици „дна бела голуба", под бр. 18., издаје се од Ђурђева-дне под кирију. Бр. 86 6—6

ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Зајечар. — Певачкој дружиин. Оглас о концерту добнлн смо тек на Цвети нред вече, дакла небдаговремено. Ораовица. — г. Ј. Т. Нема кривнце до никога, јер од 36. броја немаио ни једног комада. Неигтина. — г. Дим. А. Маги. Данас нам врати пошта све брујеве 8а г. Тодора КојиКа &а«еџ. наводеки да 'Годор не живи у Неготини Молим вас јавите нам гди се Тодор сада налази те да тамо шил>емо лист. Јесте ли примили два наша писма са списком преднлатника ? Крг/шмац. — г. Др. Кедр. Но вашоЈ поруци шиљали смо лнст г. Миладину, у Вршац но са поште нам је данас враћен, јер га не прима. ОКе мо ли дакле нпак вама шиљати ? Гора Пронишору. — г. Конот. Ђур. Иаволите нам јавитн који вам бројенн *але да вам их пакнадно пошл>емо. Ради измирења предпла1е до конца ове годнне треба још 4. Фор. аустр. вр. Адресу смо поправнли. Бољевац. — г. Ил. Ст. Јесте лн појмнлн наше писмо од 16. пр. *.? АДМИНИСТРАЦИЈА .Српске НезависностиКЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ Готова је књига

Теорија Каноничкога Права. Велика је 38 табака на великој осмини. Цена је 5 динара. Ова је књига по својој садржини нова и можда прва у нашој српској књнжевности. Она је потребна и корисна за свакога, а нарочито за Богослове и Правникс, као: свештевике, судије, адвокате и све у опште оне, који за зеленим столом седе и правду деле. Може се добити код писца књиге н у књижари В. Валожића у Београду.

6и$1ауе 6оШ8сИтЈе(Ј{ РасЈоиа (Ј1аИеј. Купује у великом броју употребљене ногатанске сраске марк" које су данас у саобраћају. — (Понуде могу се управити на француском , енглеском и пемачком језику.) Бр. 42 3 — 3

У КОРИСТ СВОЈЕ РАДЕНН1НЕ ШИОЛЕ ЖЕНСКО ДР7ШТВ0 прирргвује 29. Марта, о. г. другог дана Уснрса. <5 Е 1 0. у дворани више жкноке школк. улазна цена 2 длн. од особе. ПОЧЕТАК У 8 ЧАСОВА. Свака чланица женског друштва може да аозове на ово село још три одрасла лица. Добровољни арилози иримагу се с највеКом благодарношКу,

1а №10111111 особита пааш одпиинца направљен с бисмутом. па је за то врло добар за лице, прионе за кожу и не види се, а такође даје боју млађаног изгледа и природу нежну. Може се добити код Ш. Фаја, цроналазача у Паризу и код свих нароФимера. Ситинска помада која то својство има, да одржава мекост и нежност руку у руку чува од сваке повреде. која би им се утицајем хладноће могла нанети. СН РАУ, Рагбгаепе ш Рапв N 9, гие <1е 1а Ра1х. и Отовариште код свију аарфимера ■ у и фриаера, у МОЈИМ САДАЊИМ БАВЉЕњем но горњнм местима. норед моје радње нашао сам за врло уместно Фамилијарно шпарање, те сам ступијо у свезу са једном најприпознатијом Фрапцуском Фабрикон свеопштег Фарбања, која је у стању поставити у свима разним најновијим модерпим бојама сваковрстне изношене мушке , женске п дечије хал.ине, (било свилене, памучне пли вунене) , мебл штОФа , Фиранге, ■ разне пантл.ике , чипке , перад за : женске шешире , и све што се да ОФарбати. Исто тако примам на врло вешто чпшћење од Флека свеопште горње артикле, и надам се да по изради ■ кад муштерија у руке добије њепу ствар неће моћи разликоватп од нове. Молим ноштовапу публику рад пробе ма и најмању ствар поверити ми, а ја се надам да ћу како брзом послугом , фином израдом и јефтинијом цепом. моћи сваку муштерију нотпуно задовол,ити. С поштовањем 5—6 Андреја Ј. ЖивадиновиЂ (кнез мнхаил. ул. бр. 7).

НА ЗНАЊЕ 7,5- АПРИЛА 0. Г. ОТВАРА СЕ БАЊА СА ЛАДНОМ ЛЕКОВИТОМ ВОДОМ зј РУДОЛФСБАД" У ДОЊОЈ АУСТРИЈИ Јужно железничка штација Пајербах, 2 часа са јужном железни цом дакеко од Беча, лечење водом (електрицнтет и масажа); 1 Маја отночпње лечење са тазе млеком, млеком и свим сортама минералних вода. а 1 Јуна се отвара куиатило швимшул 16—18° Реомира, н широко 730 0 метара. Рајхенау лежи у једној од најлепших алписких долина Дољне Аустрије, заштићен од свију страна положајем: свежа изворна вода, здрав плапински ваздух, добра храна и удобни квартири препоручују бавлење у РудолФсбаду, тој лековитој бањи хладне воде која од 15 година постоји. Проспекте доставл,а на захтевање Инснекција бање бесплатно. Ближа извешћа даје Пг. КепИпапЈ 81е§е1 Сигагг1. Ј. М Жа18$пјх Бр. 44 1—3 Едееп1ћитег.

власник ..Дружина за потпомагањв Српске Књижевностц* пггампано у штампарији „кож Св. Савк" кнез михаил. ул. вр. 4 одговорни уредник Др. Даза КостиЂ