Српска независност

— 185

Ко мнсли да ће сс моћи такозвано ' „источно питаље и друкчијс решити но као чисто п православно сдовенско пита | тање и тај се јако вара. Русија и сви 1 православни хришћани истока неће допустити да се оно другчије реши. Они * ће пре сви изгинути но што ће допу- ' стити да дпугчије буде. Да, другчије неће нити може бити. „Колосални план и ујединења Словена на основу католипизма проста је утопија — дудорија. Аустрија је узела ту улогу на себе а са њоме и римски папа. Први корак к томе пдану било је тако звани .,аџилук а у Рим, да се пољуби папина папуча. Те несретне словенске ације предводиоје иознати хрватски епископ Штросмајер. пословењени Немац, и васпитаоник и верни лакеј бечке камариле. Паиа је благословио аџије, а евојим булама објавио је да је он „заволео словенство." (??) Рим је почео полагати на паиу наде, да ће иетребити „грчку пшзму." Папа је допустио да се и "ри латинском богослужењу читају неке молитве на словенском језику. против чега су и затуцани католици Пољаци устали те узвикнули: - нећемо пољску сл^жбу, дајте нам латинску.^ Опуномоћена берлинским конгресом Аустрија, уграбила јс Босну н Херцеговину. Она тамо место поредка и умирења, хоће да их католичи и тако лакше ееби присаједнни. Аустрија је напунила и Бугарску и Македонију католичким миси«»нарима. Али на Бошњаке н Херцеговце нису подејствовали ни мисионареке проповеди. ни „папска милост." Они неће својевољно да се католиче, дакле према њима треба поступати насилно. Тамница, батина. гонење, отимање имања. свако насиље и неправда, па и вешала, то су све средства с којима хоће Аустрија да обрати Бошњаке и Херцсговце у своју — католичку — веру. Таким се начином изводи нлан Беча и Ватикана — „Католички панславизам и Та иста Аустрија што пролива невину кј ) В у Босни и Херцеговини, чини покора на самој нашој граници вад галичким Русима. који хоће да пређу у правосдавну веру, веру својих предака, и да напусте унију која им је еилом наметнута. Безумни Пољаци које још држе погане језуите у рукама чине услуге у томе аустрији. Ванредно је добар израз генерала Скобељева: „аустријски војениклерикализам^ јер тиме се означава потпуно дух, који покреће Аустрију. Тај је дух за цело убојпи католицизам, али он не војује духовним оружјем, но огњем и жедезом.... Аустрија је изазвала у Босни и Херцеговини земњама којс не улазе у састав њен, устанак који је захватио знатан део тих покрајина, шал>е тамо силну нојску да уништи словенска племена. Она је приметио. како брзо за мужа нролазн лепота женина. Што се пак тиче оног обичног младића, коме је бележник при крштењу дао своје норманско нме. госпођа Латурнеловица и данае је још толико убезекнута, што се породила са њених тридесет и седам дета и седам месеци, да би она и сада за њега имала сисицу и млека, ако би потреба била једипа хинербола, којом би се могло означити њено манито. материнско чуство. — Ала је леп мој син!.... рекла би она својој малој пријател,ици Модести, иа би јој га показала без икакве друге намере, кад би ишле у цркву а њен лепи Ексипер кад би пред њима ишао. — Надик је на вас, одговорила би Модеста Мињом, као кад биказала: Уф , ала је то ружно време! Силуета ове личности, иначе посве нобочне, још ћс и зато бити потребна, кад кажемо, да је госпођа Латурнеловица од три године амо часна надзорница младе девојке, којој бедежник и његов пријатељ Димеји хоћаху да наместе вигове, што их зову мишоловкама у брачној ФИЗИОЛОГИЈИ. Што се тиче Латурнела, замислите сада добра човечуљка, толико лукавакодико то пуко поштење допушта, а кога би сваки странац држао за доду, кад би видео оно чудно лице, коме се Хавр већ

хоће крвљу да обдије те пределе, и за то је се латила нечувене тираније и насиља, које ће изазвати жестоку освету. По каквом праву је Босна и Херцеговина дужна да се немчи и католичи и да прима на себе јарам аустријски ? Бердински конгрес зар то налаже ? Али тако нико не може тумачити берлински уговор. Извесни део Европе тражи да Русија нератује но да чува Европски мир, а међу тим Аусгрији се допушта да днже пожар. који може захватити цео балканскн полуостров, а посде тога и навући на целу Европу све ужасе међународне војне! Али за срећу човечанства, за срећу иеточног словенства, благородни руковођа британске политике Гдедстон, намерава ући у дипдоматеку нреписку са државама учееницама у берлинском утовору да се питање о Боени и Херцеговини призна као аитање евроаско. а не аустријско. Ето то језашто смо ми дизали наш глас. Ми смо казали да је г. Гледстон једини, који ће нозвати нарушитељку берлинског уговора и европеког мира Аустрију, на одговор нред европски ареопаг. Русија не може гледати скрштених руку да се аустрија шири на истоку. Она неће оставити некажњену Аустрију која немилице гони и пролива крв једнокрвне и једноверне браће њене. Русија хоће да су источни словени слободни и самостални. Русија хоће да се такозвано г источно пптање" реши на свом природном основу као аравос.гавно словенско аитање. Русија је толиких жртава поднела за сдободу источних православних словена она неће и даље жалити ма какових жртава. само да се потиуно оствари слобода и самосталност источних народа. То нека се свуда зна. а особито нека зна ово католичка Аустрија! дописи (Свршетак) Мачва. 2 Марта 1882 год. У чл. 13 истог закона побројано је све шта треба општински збор да свршава и решава и тек кад би се од тих потреба, које су побројане у том члану. која указала, тада бц суд сазвао збор, но то не стоји, већ жалиоци траже да нодвучу на силу под тај члан оно, што је јаено ограничено у чд. 31 т. 6 и 11 и чл. 70 ист. зак. и тако по томе суд држи да нема цотребе збор сазивати да решава о поверењу и неповерењу, но жалиоци ако држе да је кмет Марко зашто крив. нека се упуте на одбор општински, који је зато надлежан претходно да извиђа н привикнуо. Тако звани елаб вид приснљава честитога бележника да носи зелене наочаре, да би сачувао очи. које су му увек црвене. Сваки од обрванских лукова. украшен оређим паперјем. надмашује од прилике за једну линију мрки оков од наочари. у неку руку као удвојни шестар. Ако већ ниете гледали на дицу каквога мимоходника упечатак. који су произвела ова два натакнута колута. које је празнина растављала, то нећете моћи замислити, колико вам такво лице дражи љубопитност. а нарочито кад се то бледо и набрано лице завршује са као МеФистоФелово лице, што га еликари препочињу са мачијег облика јер ту наликост даје вам Бабила Латурнел. Надовим грозним наочарима диже се гола лубања. у толико художнија. што парока, која као да помична беше, са много индискреције пронупггаше на све стране седе вдаои. те увек неједнако подрезиваше чело. Гдедајући овога часнога Нормана у црну руху, натакнута на две ноге као оно буба на две чиоде, а овамо знајући да у свету нема од њега поштенија човека, вољан си тражити разлога овом физиономијском противоеловљу, а пе можеш да га нађеш. Жан Бича, бедан напуштен копилан, за кога су се писар Лаброс и кћи му старади, који је постао првим ћатом ио-

решава а и с тога, што суду није послата њихова изјава, те да види дал су то лица порез-плаћајуће главе и дал имају право гласања на збору или не? Што се тиче доласка једног чиновника срееког, суд сматра да није потребан као што није био потребан ни на дан избора, јер га није одбор звао, нити га сада позива као што је наређено у чл. 31 тач. 1 иет. зак. и суд у име целе оппггине изјављује да неће никаква трошка ни дијурне плаћати томе чиновнику на дан доласка. нити ће и пре пдаћени долазак признати у рачуну бившег кмета Илије. За све ово суд вас понизно моли. да законито решење донесете, или ако то из каквих закони узрока неможете, — онда вас моли да пошљете надлсжном г. министру на решење по пропису чл. 76 одељка другог закона о устројству оппггина. 19 Јануара 18--2 год. у Глоговцу. Председник суда Марко Т. КрајчиновнК Чланови : Марко Глигпрић Јован Савкић." Заиста је било и смешно и излишно од стране г. Циврића, с?зивати збор да гласа за поверење ново-изабратих кметева, кад на жалоет. они још ниеу уведени у дужност нити су је почели вршити, јер као што рекосмо г. нопа није имао кад да их закуне и опет г. Циврић не може баш ни у длаку попуетити од своје намере према горњем одговору суда, нити хтеде послати г. миниетру по захтеву еуда, — ваљда вели да није г. мивистар зато надлежан, или да није познат са г. попом, па би могао наредити противно њиховој вољи а на основу закона, те би толики труд попин био узалудан — и тако он одпусти истог дана суду наредбу овог еадржаја : „Начел. ср. мачван. Бр. 209. 19 Јан. 1982 год. Богатић одма. Суду општине Глоговач. Нека суд тај без изговора сазове општински збор за сутра наређени, у цели изложеној у акту моме од 16 т. мес. Л2 144 суду томе одпуштеном, а чиновник који тамо дође предложиће збору предмет због кога је сазват, — чл. 1 допуне чл. 13 зак. општинског. — Ово је одговор суду на његово извешће од данас. Нач. ср. мачван. Д. Р. ЦивриК ..Снла отме земљу и градове Камол' од мен' коња отет неће !Тако беше између г. Циврића и суда општинеког; јер сутра дан мораде суд сазвати збор, но ово можемо рећи да и није сила закона, али је бар сила власти. па ипак је се морало учинити, иначе би г. Циврић поступио по наређењу чл. 76 последњег одељка зак. општинског, те би тако чиновник дошавши могао коју пару моћу придежности, а станује и храни се код свога патрона, који му даје плате девет стотина франака, без икаква вида младости, готово рећи кепец — њемује Модеста била идол: он би за њу жнвот свој дао. Бедан овај створ, коме су очи налик на две топовске ваље утиснуте биле осеченим трепавицама, богињав, притиснут куждравом косом, у неприлици са својим огромним шакама — он од своје седме године живљаше под назором милосрђа. Не каже ли вам то све! Мучаљив, у се прикупљен, примеран у понашању. побожан, он је пловио по бескрајном простору земље што се зове на мапи чуствителности бсзнадежном љубављу, или голим и узвишеним иустарама жеље. Овоме чудном првом писару Модеста је дала надимак: тајанставни маленица. 0вај надимак би повод да Бича прочита роман Валтера Скота, па рече Модести: — Хоћсте ли да вам за елучај опассностп ваш тајанставнн кепец даде ружицу ? Одмах одби Модеста душу свог обожатеља у земуницу њену једним од оннх етрашних погледа. што их младе девојке баце на оне људе. који им се не допадају. Сам себе звао је Бича црним аисарем. али није знао, да тај каламбур вуче своје порекло од времена постанка грбова; али

више од општине зарадити а г. попи неби ништа лакше било, — он би ипак са својим верним ону целу ноћ могао на ногама провести, тумарајући од куће до куће и кумећи Богом и светим Јованом, свакога да гласа за неповерење новим кметовима а који бар неби то хтео, онда га је заклињао да и не иде на збор никако. Тако дакле и би! Неки од мирних грађана несмедоше ни доћи од попине заклетве — бојећи се вели .иопа је попа, попа је свето лице, може и уклети. пак шта му је поеле вајда од поштених и добрих кметова, и — неки опет не беше ни зват на збор јер после говораху многи, да је г. нопа своме комшији бирову шануо да неазове неког и неког, — но г. пона је 1 -ећ са својом скупљеном четицом пре 8 сати из јутра, дочекао среског чиновника г. Мићића по кога је и кола своја послао и тако одма се одпочне гласање г за ц и „против" и то се сврши са неколико људи и г. попа победи својом клетвом још пре 9 сати из јутра, јер се новим кметоввма изјави неповерење. и онда је могао г. попа, даје се сетио — ал да је бар толико хтео бпти милостив према новим кметовима, да им допусти који дан да врше дужност, те да им нађе узрок — изговорити им : .Издајице сам вас Бог убијо Поверење наше нама дајте Зак не сте наше погазили На вама ће остати проклетство." Људи који су били и гледали ову незаконитост, — говораху г. Мићићу. да чека да и остали гласају. који још нисудошли и да се збор држи по оном наређеђењу законом по ком су кметови и изабрати — чл. 21 тач. 5 општ. зак. — но г. Мићић мирно им одговори. да нисмо сви ни у рату били ! Ето то тако би! Попа одржа своју „бесу!" И онда заиста не треба га жалнти, што је се толико трудио, нити му замерати гато је светом брадом својом клео, јер она и победи! Но да видимо шта г. Мићић даље уради ? Одма чим се ово сврши, г. Мићић отвори збор за берање нових кметова и то док још нису сви гласачи ни знали шта се на збору ради, свршп се по попиној вољи и изаберу се друти новн кметови које г. Мнћић и огласи на збору ! Људи који су бивали и пре на изборима кметова, питаху се »как^ то сад иде тако, не зову ни одборнике у суд да да присуствују, вити ко други бираоне пгго ће тамо унутра седити, већ сам поп, па нити има тамо председника одбора ни шта као пре а говори да је закон највиша воља, па онда шта је то? јел попа сам самоуправа или је он заступник збора „као пастнр пред бијелим стадом", он, исто као н његова госпођа. никад није излазио из Хавра. Можда ће бити потребно да се ради оних. који не знају Хавр, рекне о њему која реч. да бн се знало, камо ће по родиц^ Латурнелова, јер очевидноје, да је први писар њезин клетвеник. Енгувил је у Хавру, што је Монмартр у Паризу, виеок брег коме се на подножју шири варош. с том разликом од прилике, да море и Сена окружавају варош и брда, да тесна укрепљења кобно сужавају Хавр, и најпоеле да ушће од реке. нристаниште и плитвице дају сасвнм други поглед, но пгго га пружају педесет хиљада кућа Париских. На дну Мопмантра океан лискунски показује своје плаве прогрушане плоче: у Енгувилу видите тако рећи покретне кровове којима ветар повија. (Наставиће се)