Српска независност

БРОЈ 53.

НЕДЕЉА. 4 АПРИЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ТГГз

зна, "Л С?2П7: ал годпну 24 дан., на ио годнне 12 дпн., нд четврт год. 6 днн. 21 2СТ12Е ЗЕ2ЉЕ НД ЕИК1НСК::: гСЗГЗТЛТ. н а годнну 80 франака, на по годннв 15 ♦[». на ЧКТВРТ ГОД. 8 фр. 31 17СТ?С-7Г1?СК7: НА ГОДННГ 15 *0Р. У ВАНК., НА по год. 8 ♦. НА ЧКТПРТ год. 4 ♦. 31 СБЕ :СТ1'Е 1РЈ213Е : НА ГОДННУ 36 ♦ГАН., НА ПО ГОДННЕ 18 *Р., НА ЧВТС1Т год. 10 ®Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОУ, ЧЕТВРТКОУ, СУБОТОН н НЕДЕЉОН хг-л. ХЈ;ЕЈТОЗ^ ЈТВДННШТВО ЈЕ Н АДМНННСТРАЦНЈА V КГЕП Г. ТОМЕ ДЦДРВЈВВНЋА вВНДН-ЕЕВ ВЕНАП.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛВ СВАКН ПУТ 6 ПР. ЗА ПРШ10СЛАН0 50 ПАРА ДИН. ОД РРДА. Румописи шалу св уредништву. а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ НЕ31В2СЕССТ И". РУКОНИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕЛЛАЋЕНА ППСМА НЕ ПРИМАЈУ СВ.

Београд, 4 Априла. После дуге вепогоде тек што се роди сунце српске слободе п незавнсностн, тек што освану прекрасап дан народног пролећа, кад наједан пут, нзненада, појава се па ведром небу Србнје један малп црн облачак. С почетка слабо је ко и обратио на њ пажљу, а још мање слутио , да он носп грозну тучу, која ће збрнсатн сву богату летпну, којује народ крвавнм знојем прппремио. Пред тим црним облачком летпла је тпца злослутица, коју нашп мрачњаци назваше „ Видело ". Крешта ње те злосретне тпце могло је у неколнко забрннути старије п паметннје л.уде, којн из искуства знају, да је то весник злих иојава; алп млађи и неискуснији људи забављалп су се лепршањем и крештањем те тице. Мало било, дуго не трајало, док се тај црнн облак расцростре пад евом Србнјом и просу тако грозну тучу, какву Срби не памтише од 42 год. И кад Србин са тужипм срцем гледа на искрзано лншће н поломљено грање оног дивног стабла народног жпвота, излеће му пред очи она иста тица-злослутица и крештећим гласом пева о срећи српској, о државном угледу, о народпом кредиту, од како је наступило ново аиделоеачко " доба ! И донста, наступило је ново „виделовачко " доба, које се може верно, ако и не потпуно, обележнти са ове три речп : несигурност , расаику&стео и банкротство са ошптом карактеристиком: служба туђину\ Песагурност. Где нема правде, ту и не може битп никакве сигурности. А људска правда, у колико је приступна једном народу, изражава се у његовпм законима. И по томе, где се закови земаљски поштују и по њпма ради, ту се врши н та односна људска правда. А нашп „виделовци " нити поштују законе нити по њима раде , дакле они не врше правду. Наравпо, другчије не може ни бити, кад они партајске интересе претпостав.љају народннм. Да се „ шделовиџ " не обзпру на законе у своме поступању према чиновницима, то ее одмах показало; да они не цене те државне слуге ни по снособностнма, ни по владању, ни по годинама службе, па шта впше, ни по заслугама учпњенпм отаџбини, него само колико који вреди за партију. Ко није пли не може да буде слепо оруђе „виделоваца", •гоме не помажу пи сиособности, пи ма какве заслуге, једном речи ништа'. Такав ће државпп слуга, без икаквих законскпх узрока, бити одмах

уклоњен нз службе, нлн бар неко лико пута у години премештан с краја на крај Србије. А које опет слепо оруђе „виделоваца", тај се обасипа н капом и шаком, тај и по трнпут у години авансује и прескаче класе и гази прописани законом ред. И кроз све редове српског чиновништва прође то опште уверење да за њих нема сигурности. На то гоњење чиновника гледало је граћанство готово равнодушно, а народно нредставништво одобрило је и средства за то. До душе, оно је одобрило за „иречишКавање", а не и за „ на/јубравпње^. Но било како му драго, тек „виделовцл" нвеу се ограннчили само на чпновништво у своменезаконнтом поступању. Они у скоро показаше да се и према грађанима српским не обзпру много на законе, као и према чпновницнма: они показагае да могу и према грађанима поступати мнмо закона, ако само њихови партајскн ннтересн захтевају да се слобода п част српеких грађапа жртвује. И грађа ни нрестоницеупроиашћепи видеше, да се једног вечера нзненадно лишпше слободе и стрпаше у апс толики угледни грађани. Са тим апшењем толпко се хитало, да је паре1|ено, да се истог вечера затворе бар некп, ако се не може стићи да се затворе свп и да се уаисе пекп пре, но што су други и саслушани, те да се тако не одржи ни оно опште начело о равноиравности српских грађана пред законом. Ми за сад пећемо да говоримо о самој ствари, која је дала новода томе незаконитом поступку, него само констатујемо тај Факт , да се ,,виделовци " титрају са слободом и чашћу и најугледпијих наших грађана, јер ни њихово апшење, нн њнхово пуштање није основано на закону. Касационн суд поништно је тај незаконитп поступак , али , наравно, ннје могао повратптп н оно што су тн одличнн грађани том пезаконитошћу изгубили. После тога , и у свима редовима грађанства ноче се жуборитн, да и за њпх нема сигурности, да и њпх не штите закони. Но све су то још ситне стварп према тој крупној незаконитости, на коју су сад преглп „ виделовци" према скупштини, према законодавном телу. На основу једног недогупавног нредлога свога прнсталице, који нити разуме земаљске законе, нити се по њима управља, опн су вољни да удешавају и скланају народпо представништво, не само противно закону, него јога и противно Уставу.

Па кад тако ни државни чнновници, пи српски грађани, ни народни представншш немају сигурности у закоппма, онда ко јога може иматн какве сигурности ?! Имају само „виделовци "; но за њнх уираво и не постоје законп; за њих су закони то, што је паучпна за стргаљене. С тога се они тако и размећу, да је њихово разметање постало право расиикуКство. Сада, када је наше Финансијско стање јако заплетено ; кад су фпнансијски нзвори, које дугими тешким ратовањем, које новим државннм потребама веома исцрпљенн; кад је Фпнансијска снага не сразмерно претоварена, — сада они немплице раснпају и тако рећн бапају народне паре у „ мутну Марицу " ! Онн не само гато дају својим присталпцама и капом и шаком, не само што прекомерно н противу законо награђују те „зле слуге лоших господара", него још непрестано нзмишљавају све нове и нове начпне, како ће пм дати још по коју масну дијурну. Нема ни једног „ виделовца" који није за ову годину њиховог царства, куд год протумарао о народном трошку п зноју. Па поред свега тога, они још узеше из народне касе и дадогае онако на пешкеш своме прпјану Бонту иреко седам стотина хиљада динара ! За тај велики издатак, за тај царскп поклон, онп немају не само никаквог основа у закону, него шта внше, немају никаквог основа ни у оном кобном уговору. Е , па сад реците, да то нпје право расиикуКство ! Но онн са њиховог партајског гледишта право пмају, што тако расипају , јер за кога ће да штеде ? В&љда за либерале или радикалце ? ! Да, ко живи и радн само у духу партпје, тај и не види ништа друго ван партпја , тај нема кад ни да мисли о народу и држави. Раепикућство неизбежно води банкротству. И оно дође брже него гато смо и очекпвали, грозније, него гато смо се п надали. Генерална унија, тај ваздушни замак „виделоваца ", у којп они затворпгае углед Србије п њен кредит, стропошта се, не оставпвши после себе пнкаковог другог трага, осим огромне штете за Србпју. Та за бога, неће бити штете, впчу п тајнп п јавни агенти „виделоваца." п ако њихови нрваци муком муче, па неће ништа да кажу ни законодавном телу, које с нравом тражи рачуна отој берзијанској игри „ виделоваца". Што је банкротирала Генерална Унија, то не бн бнло штете за Ср-

бију, баш н ако смо ми њоме закључили онакав уговор о грађењу наше железнице. Поеледица тога банкротства била би само та, што бп се грађење железннце одложило на неко и то кратко време, а у самој ствари то би бнла за наше „ виделовце " корпсна поука. Али на несрећу нашу „ виделовци и су дали том банкроту државне облигацнје на неколико милиона без новаца, онако на веру тога мађпоничара Бопту. Ко је то досад видно пли чуо, да ое државне облигације издају коме без новаца ? ! Зато држава и тражп познате новчане заводе, да они на свој креднт нађу новце, па кад их државп положи опда тек да се томе заводу издаду државне облпгације и у оноликој мерп, у коликој је примљено новаца, Тако је и уговорено. Но „виделов ци " нптн еу водили рачуна о зако нима ни о самом уговору, него о нако на намет п без рачуна дали су Бонту-у државне облигације у вредности неколико мплнона без паре п динара, па да он са тим српским облпгацпјама тумара по свету и тражн паре, на кредпт српске државе, а ле Генералне Унпје. Та за то вам нпје требао Бонту; то сте могли на тај начпн дати и вашем Бопту ! И не само што су дали облигацпје без пара, него нпсу ни то забележили колико су дали таких облигацпја. Па зато се још и незна тачно колпка је штета, само се у опште зна то, да је штета велнка, а за овај мали народ огромна. Истина агенти виделовачкп тврде да штете или неће бнтн нли да ће бпти мала. Али онп то тврде на основу такпх претпоставака, које су тако исто нееигурне, као што је п све остало. Прва је њпхова претпоставка та, да ће се половина штете моћи наплатптп из те банкротске масе, што је ио све невероватно. А друга је претпоставка та, да ће друге банке на које они тај уговор преносе, начинпти српску железнипу у толико јевтиније у колико износи друга половина те штете. И ми верујемо да се може наћи ново другатво, које ће ту грађевину јевтиније извршити, него Генерална унпја; то смо мн доказивалп „виделовцгша " још онда, кад су онп силом наметали Бонтуа са Генералном Унпјом, као најјевтииијег Но шта ће сад помоћи српском народу, што ће друге банке градитп јевтинпје, кад ће то ићи на накнаду штете учнњене банкротствомБонтуа ? Зар, кад сте с Бонту погоди-