Српска независност

— 200 —

ди грађење железнпце за сто милиона, па пошто је он упропастио 40 мплнона, а вн еад нредате другоме да начнни железницу за 60 милпона. те тако и поред ове јевтиније погодбе, да Србију опет кошта ето милнона, — зар то вама даје права, да се можете хвалити како неће бити штете ? Штета је ту, но ви је сад у неколико накнађујете новом јевтннијом погодбом. Но како ви олако поверавате п тако важне послове, ко вам се нрви јавп, а примате уговоре онаке какве ко поднесе, то мп имамо основа бојати се, да и та друга банка, на коју ви тако кришом тај уговор преноспте, не пође путем генералне унпје и тнме не изложи народ српскн још већој штетн ; ми имамо основа бојати се да банкротство тих ваших пријатеља не новуче у банкротство п Србију! Ето, то су главне тековине наших „виделоваца" , са којима се они тако размећу : пссгпурност, расаикуИства и банкротетво, а свему је томе зачин служба ту/јину. Србија, не само од оног доба, кад је постала независном, него ни пређе, кад је била васална кнежевина, није била тако везанпх руку. Она се увек слободно кретала у ,,сфсрисвојих, а не туђпх ннтереса. Но ви се још хвалнте, да сте далп слободу, да можете грдптп кога хоћете н радити шта хоћете. То је истпна но мн за таку слободу не марпмо. ,,Кад би слобода била само у томе, рекао је велнки државнпк и патриота Францускн, Тјер, да се критикују п бламирају она дела владе, која је она извршнла, ја небих много марио јн н>у; но ја сматрам слободу, као гарантију, да влада неможе ништа учинити, а још мање нешто што захтева какве жртве од народа без знања и одобрења еамог народа." Да, елобода је зато, да штитп народ од злоупотреба, а не да штити злоунотребе од народа. БЕОГРАД, 2. Аирила. Слобода не значн безгранично и безодговорно расположење са тућом чашћу, с туђпм нменом или правом.

МОДЕСТА МИЊОНОБА приповетка X. Б адзака Нревод с Францускога. (НАСТАВАК) Сиромах Бретом довео је нз Новога Јорка са својнм иамуком н убаву женицу, којој се пре свега другога то допало, игго је он Француз. Мнс Громер нмала је око четири хнљаде долара, двадесет хнљада франака, које Димеји уложи код свога пуковника. Димеји, који постаде Мињоновим а11ег е&о, за кратко време еаучи, како се воде књпге, ту науку, којом се, како он рече, одликују трговачки наредници. Овај безазлени војник, на кога срећа није главе окретала за двадесет година, држао сеза најсрећнијега човека у свету, кад сс виде да има кућу, коју је пггедрота његовога шсФа украсила лепим намештајем, на да нма од каиитала интереса дванаест стотина оранака и сувише плате три хиљаде и шест стотина Франака. Потпоручник Димеји никад се ни у сну није надао таквој срећи: али му је још милије било, што

Олобода је тежња за истином ! Нмати право тражитн вршење ! закона — то је слобода! Имати нраво анеловати на нравду — то је слобода ! Имати нраво бранити истнну то је слобода ! Насртатн иреким нутем на оно, што закон штити — то није слобода. Подржавати ненравду нутем усменим или ннсменим — то није слобода Изоначавати истину и васностављати, усмено нлн писмено, неистину — то није слобода! Може битн нигде није тако нужно јасно онредељење свију ових граница, колико у нримени слободе о јавном исказивању мисли у онште и у вршењу тако зване „сло- ] бодне штампе" на по се. Нн суд, нн мњење појединаца, ни мњење „нривагних кругова", нису тако онасни но част или име нојединаца, ни но кредит канитала, илн но ираво, слободу или истину — колнко што може бити опасно као и благотворна, јавна реч и „слободна штамна." Обичај је да се иолитнчки лнстовн називљу „господари јавног мњења". — У земљама иросвећеним, у земљама, где се внше не „бистрн полнтика и ио скрнвеним крајевнма но где је та врста заннмања ностала оишта нотреба нли заблуда онште заннмање илн доколица, и где нолитнчки листовн свакн у својој партији — носе нрвенство, светлећи обавештењем напред: ту се не сме шалитн са слободом, с именом, с чашћу или с породицом и нриватним жнвотом. Обично се у полнтичко државном животу спомнњу они који „ граже" слободу, као прогнвност онпма којн „дају 44 слободу. То је разлнка, која у чисто народпнм државама са либералннм установама. а без разлике сталежа, нема основа. Међу обе ове нротивностп налазн се једна тре!»а груна. која се обично згодно смести у средииу нзмеђу њих и лма разна „начела и нлн „идеална 4 *' нмена; међу тим у оспови узев обично мало излази изнад но вршнпе обнчппх политичких шнекуланата, који илн нз обзнра кога налаже гладан грбух или нз разлога своје особене намети прилагођавају своје потребе и ннтересе: час онима што „дају" слободу, час оннма што „ишту" слободу; час су безумнн служитељн реакцнје, час су суманутн телали распуштености. је главни стун најбогатије трговачке куће у Хавру. Госнођа Димејовица. убава мала Амернчанка, нскуси ту тугу, дајој сва деца одма по порођају умреше, а тешкн последњи иорођај лишн је надања, да ће још деце нмати: она дакле заволи обадве госпођице Мињонове ис!о онако као и Димеји, који би их и својој деци био прстпоставно. Госпођа Димејовица имала је родитеље пољоделце, који су вични били штедљивом животу, те тако излазашс на крај са две хиљаде и четири стотине Франака на годину. И тако сваке године улагаше Димејн но две хнљаде н још коју стотнну франака у кућу Мињон. Прегледајући годшнњу биланцију, шеФ бн умножио касиров рачун поклоном саразмерним његовој служби. Године 1824. износно је касиров кредит педесет и осам хнљада Франака. У то доба Карло Мињон, гроФ Делабасти, коју титулу никад нису номињали, иретовари милошћл' свога каснра, давши му стан У Шалсту, где су у овај пар скромно жнвели Модеста и мати јој. Стање бедно, у коме се налазилагоснођа Мињоновица, коју је муж оставио био још лепу, имало је повода у катастроФИ, којој је причина бнла у одсуству Карлову. За трн године дана туга је разорила ову меку душицу; али та туга била је као оно црв у срцу ода-

И зло и наонако, ако се овакви аиостоли угњезде у каквој читавој „политичкој партијн а , или, ако оии овладају органнма јавнога мњења илн су нначе на таковоме месту, где им глас може битн од одсудног значаја или утицаја. II сва зла, која ироистичу из оваквих и овнма нодобних шнекулација у толико су оиаснија у својим иоследнцама, што је држава у којој тога има мања а број читалаца н слушалаца мањн. Отуда вндимо, да „сензацноне вести и у великим државама лабавије дејствују но у мањим ; отуда видимо да је у мањим државама готово теже владати и одржати се но у већим ; и отуда иостаје да у велнкнм државама више нроднре начело, а у мањим оно велико зло што се зове — личност! Поле овнх онштих носматрања, обратимо поглед свој на стање ствари у нашим приликама. Говор је о јавној слободи у опште н о слободи јавне речи, писмене или усмеие, на ио се. Све носледице горњих разлагања и нрилпке шго се виде у малој држави : то видимо у нас у Србији да бива на очнглед н нонавља се редовно онолико нута у недел>и колико нута изађе којн нолитнчки — на чак и шаљиви који — лист, илн колико се год нута буде држа ла која јавпа реч, скун, беседа нли банкет. У свима тим нрнликама видимо да се ионовн редовна трзавица, оличена иосле у оиштем заннмању целокунног јавног мњења с овом или оном „крунном новошћу а нли „шаљивом" ситницом !... . II шала и збнља, ио својим дејствнма, код нас се мало разликују. И тако, колнко у јавном мњењу одмерају дубока „државничка- размишљања и „виснрене комбинације** „Видела *, толнко нокрета чине готово и дрскости каквог бнло „Домишл>ана. и Насмејати се на „туђ рачун" код нас је оншта потреба. Сажаљевамо само да има њих доста, који тој нотреби иду јако на руку и тиме јавној, онштој слободи чине пли ће чиннти пенрнлике. А јавну слободу ваља штедити. Њена је штедња у мудрој употребн. У опште се са задовољством може нриметитп, да у нас опозицнона штампа, — као весник јавпог мњења — са мпого внше достојанства врши своју важну дужност, по што чпнн будн који — озбпл>ан, смешан нли жалостан — орган иолузвапнчне природе брана плода. Лако је цнфрама означити биланцију ове боље. Два детета, умрла врло рано, имадоше двоструко здје аовајет у овој душн, која није умела ништа да заборавн. За ову жену нуну љубавн бнло је Карлово ропство у Сибиријн не нначе пего умнрање свакн дан. КатастроФа богате куће Валенродове и смрт сиромаха банкера на његовим празннм врећама била је последњн ударац у Ветнннној сумњи о судбинн мужевљевој. Силна радост, кад је онетугледала Карла, мало што не уби овај немачки цвет. Онда друга пропаст Наполеоновога царства н намеравани одлазак пз отачаства ј били су као нове навале исте грознице. Али најзад десет годнна ненрекидна напредовања, забаве у њеној кућн. која је прва била у Хавру, обеди, баловн, светковнне срећнога трговца, раскошност летњиковца Мнњона, велико уважење н поштовање што га је имао Карло, потпуна наклоност овога човека, којнјејединомљубављу одговарао јединој љубави — све то измирило је ову јадну жену са животом. У којн пар она није више двоумила, кад се надала тихом вечеру иосле бурна дана, ненозната, у срцу ове двоструке породице ногребене катастроФе, о којој ће одмах бити реч, беше као изазив за несрећу. У јануарију 1826. године, усред неке

Влада данашња има један свој орган, са својим насловом као „орган наиредне нартије". То је „Видело". Што влада мисли, то „Видело" говори. И како се понаша тај просвећени иолузванични орган владнн ? Чнтаоци су с његовим начином нисања н доказивања нознати и сувише. „Видело" мало прави разлику у нзбору речи, које врло мало долнкују нолузваничном ор^ану. „Видело" се сваком ириликом баца блатом и десно и лево на све своје противннке. „Видело" без зазора спрам својнх читалаца и нстине нроизвољно бнра н намешта Факта, која су из основа погрешна н иеистиннта. „Видело" у иајважнијим иитањима баца свету ирах у очи, кријући истину у млогнм приликама. „Видело^ једном речн : прља, каља, кињи, бешчасти и свакојаким недозвољепим изразима жели да баци љагу па сваког свог политичког противника илн нрнватног човека, све, како му кад годи и како му кад његова дневна иотреба те врсте изнскује. Тај признатн орган владнп јесте заиста, по свему што је у њему. нрава брука нолузваничне шгамие — лнст, којв би требао да нротнвпости умерава а он на против распа .Ђује и огорчава ; место да стишава а он изазива и дражн, као пред главу. Ко те ствари нрати и чита творевине те врсте, обраћајући своју нажњу на тај орган ..владајуће нартије и тај пеће тражнти још даљег поименичног навода. То се видн сваки дан и сваки час. И мн можемо само нзјавитн своје дубоко сажаљење да се често нолузванична гласнла као и листићн у сличној службн заборављају у том степену, да нросто на иросто. преетају да служе својим старнјнм на част. Вдада, која жели да пма свој моралнн углед, мора се ирва и трудитн да чува и да се сачува Не чини лп она то, она злоупотребљава снлу н власт коју нма. Тнм носледнце ствара — да нх посде сама п нскуси. Не мањн су захтеви. који су на онознцијн н њенпм органима. Нма у свакој држави сдика н ирилика које су неиристунне .јавиој крнтицн. И лнсг, којн се упустн у критнку такових слика и прилика не чпнн добру услугу оиштој н јавној слободи. Прнлнке су данас у нас такве ирнроде да се ваља што внше наштнти да се очува углед слободе н њене унотребе ; јер може бити нма њнх доста, којн под нзговором да светковнне, кад је сав Хавр означавао Карла Мнњона као свога носланика за сабор, трн писма стигошс нз Новога Јорка. нз Пириза и нз Лондона и као три ударца маљем разорише стаклену налату срећину. За десет мннута пропаст се на својим јаетребовим крилима спустила на ову нечувену срећу. ка<» што је мраз пао но всликој војсци у 1812. години. Само за једну ноћ, којујс нровео са Димејем рачунајућн, Карло Мињон већ се бно решио. Што је имао цмања, узимајући амо и намеиггај кућевни. то је довољно било, да ое одговорж свој дужности. — Неће мене Хавр видетн да пешачнм, рече пуковнпк потпоручнику. Днмеји, ; твојих шесет хиљада Франака з т зимам са шест на сто... — Са три на сто, пуковниче. — Дакле без интереса. одговорп Карло Мињон одсудно. Што будем добио у новом нослу, у томе ћеш и ти иматн свој тал. Брод Модеста , којн ннје внше мој, полази сутра; капетан ће ме повести. Теби остављам моју жену и моју кћер. Ја вам никад нећу писати. Никакав глас — добар глас. Димеји никад није прсстао бнтн потпоручик, па свога пуковника ни једном реча не запнта за његове намере. — Ја велим, рече после Латурнелу