Српска независност

БР01 54

УТОРАК. 6 ДПРИЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ЗЕ2Е 31 СР22ЈТ: на годину 24 днн., на по годннк 12 див., на чвгврт год. 6 днн. 31 ССТ132 ЗЕ1ИЕ 21 БИИАЛПЗС:: ПСЈ7СТСК7. на годнн7 30 ♦ранана, на по годннв 15 «р. на чвтврт год. 8 фр. 31 17СТ?С-7Г1?СК7: на годжну 15 »ор. Т ванн., на по год. 8 •. на чвтврт год . 4 ♦. 31 СВЗ ССТИ2 1?3132 : на годнну 36 ♦ран., на по годнне 18 фр., на чвтврт год. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНШИ, ЧЕТВРТКОИ, СУБОТ01 * НЕДЕЉОН Т А ~П АК? ГРВДННШТВО ЈК П АДМНННСТТАЦНЈА 7 КУВИ Г. ТоИЕ АНДРЕЈЕВНВА евндгввв ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПГТ 12 ДНН. ПАРА ОД РБДА, А ПОСДВ СВАКН ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шалу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СР2СКЗ 2В3132С200Т 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАТ»ЕНА ПИСМА НЕ ПРНМАЈУ СВ.

ШЕСТИ АПРИЈ1. Данас престонипа српска празнује дан. кад су 1867 г. заставе српске развијене на бедемима Веограда, Шапца, Смедерева н Фетислама. Ко је могао онда помлслити, да Ке ово бнти догаНај светског и историјског значаја! Турска сила, прешавшп пз Азије у Европу, раела је бујно према западу и северу ; бејаше као море поплавила све грдне просторије од каспнјског до јадранског мора. Кад је та бујнца. постигнувшп свој вршак, почела да онада, таласи њени поступно су се натраг повлачплн југо-истоку, све више стешњавају1ди свој круг. Последња белега на северу. коју је означио турскн полу-месец, бејагае Сава н Дунав. Ту су турске заставе. пободене услед пожаревачког трактака, застале за читав један век. 1867 г. ишчезнуше озе у данашњп дан и са средњега Дунава, и бише замењене народном тробојком младе кнежевине српске. И тај велики догађај, који опомињаше Европу, да је средњн Дунав истргнут из турскпх руку, ире шао је за свагда у својнну хрпшћанеку, а извршен је у највећој тишннн. Није проливена нн једна кап крвн л>удске, није нн једна пара потрошена. То је бпо славан трнјумФ српског политичког ума ; то је била дивна освета за бомбардање Београда. За ову освету завиделн су Србнји н највештијн дипломатн и државници. Од бомбардања Београда падо предаје градова било је прошло само пет годпна ; за пет година Турцн су од највекег непријател.ства доведени, незнајућп ни сами како, до највећег нријател,ства. То је био нлод политике постојанства и чврстоће унутра, а спол>а, плод добрих одношаја са Русигјом. Градови Србнје у српским рукама бнлн су нреходница ерпске незавпсности. Док је Србија била опасана посадама турским, није било ни помишл.ати на какву успешну спољашљу акцију, јер под турским нападима и изнутра и спол.а, свака би наша снага морала нодлећн. Али одмах после само девет годпна, од кад те посаде бише очишћене, Србнја могаше за избавл.ење своје и свега хришћанскога истока, да предузме онај рат, у след кога је ушла у борбу и велика северна наревина па и Румунија ; Србнја ш>крену рат, коме резултати беху велики п светско-историјски : турски ■олумесец ишчезе са целога Дунава, Србија се проширн, Србија и

Румунпја посташе независне, па се подигоше и на крал>евину, бугарска кнежевина п источна Румелија васкрсоше из ропства, Грчка се крал>евина прошири, а Турска коначно опаде. Ето чему је био преходница догађај, који данас славимо ; ето како се у историјц из малих ствари често развпјају велике и судбоносне. Као што су устанци од 1804 п 1815. годнне бплн преходница предајн градова, тако је и овај догађај пзвршен 1867 г. био полазна тачка за велики преображај па нстоку који се извршио од 1876—78 год. И Србп, славећи са поносом овај знатан дап, пека свагда с њиме скопчају спомеп великога кнезапатриота, који је једино за добро свога народа живео, којп је готов био да му све своје велпко имање принесе на жртву, а његова жарка л>убав к отаџбшш није му сметала, већ му је, па против, његова скромност олакшавала, да употреби све умне снаге, којпма је земља наша тада располагала. Зато је и успевао. Нека је слава спомену његовом! ВЕОГРАД, 3. Апрнла. Врхунац неучтивости, сокачке >рдње и бестидног изношења неистине показало је „Впдело" у свом првом чланну: „општи илн вакнадни избори." Човек од образа и карактера мора од стида да ноцрвени и кад само помисли, да је члан државе. у којој | се полузванични орган владе служи онако недостојним и нискнм нзразима. каквима је препуњено „Вндело" у броју 57-ом. „Виделовци," који су својим лакомнсленпм п осуд .Ђивим радњама до сада п еувише јасно иоказалп, да не знају шта је образ, у.Ђудност и поштење, разуме се, да немају ни појма о томе: колико их понижава њихов полузванични орган својим управ пасквнлантским нискарањем. Да не морамо водитп рачуна о читалачкој публицн, мн се не би решили да „Виделу" ма шта одговарамо. Онакви измети журналистички 1 као што их чптасмо у реченом броју „Видела," и не заслужују друго што ј већ да човек преко њнх еамо с преI зрењем пређе. Али видећи како „Видело" онако ј срамно и неверно изоиачава званичј но документа, аротоколе скуиштинске од 1877 године само да бп тадашњи излазак неколицине иосланика уравнало овом садањем нзласку ; педесеторице, ми морадосмо, у ин-

терееу истине и морала, да, и преко вол.е, узмемо неро у руке с намером да нокажемо и докажемо лагања „Виделова" у овој ствари. И ако нам „Впдело" одрнче, да мн нишемо хладно, безпрпстрасно и непартајски, ми ћемо опет овај наш одговор да нанпшемо иетпм духом; нећемо по примеру „Видела" да се служимо ниекнм, нескладним и иедостојним изразима; изнећемо само ствар у истини онако, како постоји по званичним документпма, па онда јавно мпш .Ђење нека цени ко достојпије предстапл.а јавну журналистику: „Српска Независност" или владин оргап „Видело." Ми смо о овој ствари већ у више прилика исказали своје гледиште на основу закона н устава, па зато ћемо се сада просто ограничити на оно, о чему говорп речени 57 број „Видела." Н Р е свега морамо исказатп, да је аодло од „Видела," што у дискусију„ која се у журналпстицн заподела поводом једпог скупштинског Факта, иступања извесног броја скупштинара, меша Владаоца и његова владалачка права, па нам у том погледу чинн још и нека кукавичка нодметања. Ако полузвапични орган владин и држи, да му је дозвољено, и тако узвпшену лнчност п његова неприкосновена права узпмати као предмет јавног претресања, мп у томе нећемо ићи за њим, јер знамо да у уставним земл,ама јавне дискусије може бити само о радњама одговорног министарства. Прећи ћемо дакле одма на дал>п говор „Впделов" о овом предмету. „Видело" нам нребацује наивност што смо казалн. да је ово иступање педесет и неколико посланпка цз скупштине нова појава у нашем парламентарном животу, јер вели да је тога било и на скупштини од 1877 годпне. Рад успокојења „виделовог" ми ћемо напоменути, да нама није било непознато, да иступање посланика из скупштипе није учпњено тек на овој скушптини ирви пут. Знали смо ми врло добро, да су ту практнку почели у наш парламентаризам уводити најаре иредседник садањег министарства, г. Мгиган ПироКанац и иредседник садање скуиштине Алекса ПоповиК (впди стране 49 н 50 скупштинскпх протокола од 1877.) Али при свем том ми смо ималн н нмамо потпуно места кад велимо, да је садање нетупање послапика пз скупштине ковфнојава у нашем парламентарпом жнвоту. А мова је не по факту глступања, јер тога је било и раније, — већ по томе, што је сада из снунштнне исту-

пио толики број пославика, да је скушптина по уставу постала неспособном ма шта даље радити ; док напротив онда (1877 године) иступило их је толико, да је у скупштини опет остао онолики број посланпка, колпки је по чл. 82 устава нуждан за пуноважно решавање према целокупном броју скупштинара у ондашњој скупштини. Да је сада из скупштине иступио толики број скупштинара, да остатак није по члану 82 устава довол>ан за нуноважно скушптинско решење. то није ни само „Видело" порицало, нптп сме порипати. А да је 1877 год. дао оставке недовољан број скупштинара тако, да је у тадашњој скуиштини епет био онај број, који је по члану 82 устава потребан за пуноважно скупштинско решење, о томе су најјасннји. необпрпвп. доказ скупштински протоколн од 1877 год, „Видело" се пстина. по својој кавици, трудпло да неверним цитирањем протокола УПЗ и ХП скупштпнскпх састанака од 1877 год. превари читалачку публику. Али мн ћемо оригпналним цитатпма из тпх протокола доказати: да је у скуаштини од 1877 год. би.го доволног броја за ауноважно ретавање, кад ј су уважене оставке извесним аос.шницима. На том осмом састанку председник је најпре наредпо, да се прочпта списак посланика рад уверења, који су од њих у скупштини, а који ни су, п по прочитању видило се да нисудошли: „Алекса ПоиовиК, Живко Стевановић. (на осуству,) Илија Макспмовић. Младен Микнћ, Михаил Сми.Ђанпћ, Милан ПироКанац, Петар Шајковић, Павле Вуковић, Радоња I Недић, Трпвун Милојевић, 'Борђв Топузовић, и Ђ. Миловановпћ (болестан)." А по свршетку овога председник вели: „дак-ге на окуау је | свега 11.1 посланика ." (видп страну ! 47. скунштпнског протокола од 1877 године). А овај је број бпо дово .Ђан за ! иуноважно решавање у тадашњој скупштшш, као што се то види из ! стране ; 3, 7, 8, 12. 14, 40 и 86 скугаптпнских протокола од 1877 године, јер је по тадањем простору 1 Србпје (без нових округа) по закој ну и уставу, а према томе цело| купном броју, за пуноважно реI шавање у скунштпвп био довољан | 101 посланик. (Види XII протокол скуштппски од 187 7 год. етрану ј 86-ту.ј Да је у скушптини онда, кад је решавано о оставкама што нх1877 I године ноложпш е извесни посланн-