Српска независност

— 204 —

4

цц, било дојиста 119 иосланика, то је признао н сам иок. Адам Вогосавл.евнћ, чнјп говор „Видело" опет непстинито цптира за доказ противног. Ево речи Адамових : ,, Адам Богосавл>евнћ вели, да у протоколу VIII састанка стоји записано, да је било па окупу П9 посланика. Ту се велн да нису на састанку билм И.шја МарковиИ и Петар ШаЈковик а онн су , вели бнлп па истом састацку, и кад се п.нх двојица одбију, онда Јојиста износи 110 аосланика ." (стр. 85. скупштинског протокола од 1877 године.) Ннје тешко погодити каково је име заслужило „Впдело", кад изоаачава иротоколе скупштнне, хтејући тпме бар доказатп да оида нпје било ДОВ0.Т.П0Г броја за решаваље у скупштпни. Но не помажу сада нпкаква нзвијања ц извртања „Виделова" код зваппчннх докумената, протокола скупштинских. По тим званичннм актима и по прпзнању самог оног покојнпка, на кога се „Видело" позива, остао је у тадашњој крагујевачкој скунштини довол.ан број за решавање о иоднесенпм посланичким оставкама. Имајући довол.ан број за нуноважно решавање, скуиштина је тадауважила оставке тридесет и двојици — а не тридесет п четворицн као што ., Вндело" ненстинито навађа, — посланпка (видн ,страну 50, 52 п 57. нротокола скупштпнског од 1877 године). На тај начин нравплно је, по закону и уставу свршено са ондашњпм оставкама цосланика, па наређени новп пзбори (видн^члан 78 нзборног закона, 27члан пословнпкаекупштпнског и чл. 82 устава.) И баш у овоме п разлцкује се тадашњи случај пстунања скупштпнара од садањег, тада је скупштпна евојим пуповажним решењем уважила цоднесене оставке својих чланова; а садања скупштпна то ццтн је учинила, нитп ће моћи да учннн, јер у њој није остао ио уставу потребан број за пуноважно решавање. Наређујућп тада накпадне пзборе на место пстуипвших цосланика влада тадашња радила је сасвнм законито, јер је то чннила на основу иуноважног скуиштинског решења

| о уваженим оставкама тих аосланика. Док напротив садања влада, ј ако паредн само накнадне изборе учиниће то само иовредом закона и ј устава, као што смо у ранијпм члан( цима доказали, јер за основу тог ' евог наређења само накнадних нзбора не ће нмати : ни ауноважно ! решење скуаштинско о уваженим | оставкама, ни ироаис каквог закона. II ако је знало, да ће се све о' во доказати — као што впдисмо | — званичннм иротоколом скупштииским, „ Вндело" је, по својој навиј ци, опет било толико без стида, да је нокушавало да бар кога нревари | неверним цитирањем аротокола скуиштинских. Но и ако смо се до сада већ у свима прилпкама уверили, да су „виделовачки" главни аргумеитп доказивања и одбране: не истина н неверна представка, опет, ираво да речемо, нн смо могли веровати, да је полузванични орган бацио образ под ноге толико, да ће чак и говор аокојника неверно да нредставл>а. Да би колико толико одбранпло своје незаконо гледиште у овој стварн, „Видело" је нз говора пок' Димптрија Јовановића, бившег председника скупштине 1877 године, изчупало један део, па на основу тога нравпло неке закључке, аротивно осталом Митином говору, на користсвогарезоновања. „Видело" цитира што је пок. Димитрије рекао: „позивање на устав у овом случају нема места, јер но члану 82 устава кад нема 3 /« нослаппка само се не може да радп законодавнп рад, а што се тнче екупштинске администрације и њене органпзацнје ту се по уставу и не изпскује V« посланнка." А нпје хтело „савесно" „Вндело" да цитира п остали говор нок. Димитрија, који је у прнродној вези са осталпм п унрав објасњеље' овога. Ево тог његовог предходног дела говора : „По чла ну 5 и 6 пословника, и онда, кад скунштина ннје образована, кад ннје изабраи нц председник, нц секретар, кад књаз скупштину пије отворио, ако их нема на броју '/<, онет они носланнцн, који су дошли, имају но тпм прописима закона да |

реше, да се позову они посланицн који нису дошли, па ако ови не бн дошли, број цосланика, и испод 7« целокупног броја има права да огласи за упражњена места недошавших посланика и нареди нов избор". Ј (види протокол од 1877, страну 86). II тек после овога казао је нок. Димитрије оно, што је „Видело" цитирало. Из овога се види, да је пок. Димнтрнје, исказујући своје ј мишЛ)ење о чланови.на 5 и 6-том ј аословника навео да по тим законима само ирп ирнпреми за образовање \ и отварање скупштнпе ннје нуждан | онај број 'и посланика за пуноваж! но скушптинско решење о упразј нењу места недошавших посланнка, ј ца тек у вези са тим говорио о броју скунштпнара довољном за администрацнју и органнзацију. То је са евим правилно гледиште ; на чланове: 5 и 6 пословника то смо и ; ми у нређашњпм чланцима доказалн као законо и умесно. Но што „Виделовци" из говора једног покојника нзнашају на јавност непотпуне, неверне, цитате, на би но њи1 ма хтелн да представе покојников говор у прогнвном смислу, да га ! навију на „виделовачку" воденпцу, у намерп да туђу измишљену ра нију погрегаку узму за основу своме гажењу устава и изборног закона, — то је нревршило сваку меру бестидности и бескарактерности . Зар вас, господо „Виделовци" није стнд бар од сени оног општеуваженог покојнпка, кад његов говор тако изопачавате. Радите шта хоћете и како хоћете, јер народ српеки у вашим досадањнм радњама и није видно друго што до : лакомисленост, гажење закопа, папупггање српскнх нрава на корист тућинаца ц оштећење државнихинтереса. 1 Али и ако све то чнните , образ ј захтева да бар мртве поштедате од ваших лажних подметања, јер I знате да „мртва уста не говоре", па је стпдно опадатн их.

Устанак на српском југозападу Цетиње 28 Марта 1882 год. 0 бојевима у Херцеговинн који су ее последњих дана збнли, у кратко вас мо-

гу о њима обдвјестити, јер извјешћаобширног јошт нрнмио нијесам. 15. Ибрахим-Бег Ченгић и Мухамед Оџић нобили су се са војском аустрмјанском од Житина до под Грдијевића. Бој је био жесток, који је трајао неколико сати. Устаници због недовољност« муниције одступили су у реду. 16. Аустријанска војскаудари наТјентињта ђе је било робље устаника, који га брањаху. Усташи се бише са највећом .жестином противу десеторо стручном јачом непријатељском силом, бој јетрајао до мрака. Устаници одржаше позиције и одбрапнше робље. 17. Било је окршаја између усташа м војске аустријске уз Тару и Удијевиће до Мештровца. Усташн се храбро бранише задржавшн позиције своје. 21. Аустријанска војска удари на Форту и Тунгуза на 'Курево. Усташи посље крвавог боја разбише аустријанце и ћераше их до Ђемије к Тари. Губитци аустријанске војске су велики усташа погибе 5. 20. Аустријске концетричне трупе одпочеше опериратп противу Кривошија, ј намјери или да их похватају живе или да их у границу Дрногорску прећерају. Једно одјељење Аустријанаца крену у саму зору од Црквица на Сиљевик, да опколе Мачију планнну. Друго одјељење упути се низ Дворично ждријело пољковцем и пољем до дна Зврсника. Од овог одјелења дза баталиона упуте се уз Зврсник преко истог продуже пограничном линијом до ^сљевца, а покрај Дељевца продуже до близу Мачије планпне ђе и заноће. Треће одјељење Аустрнјске војске дође преко Прасе н дође до блнзу Лисца ту попали неколико Стаја и поврати се за један пушкомет натраг, ђе замрче под Бунојеву греду међу Лисцем и Мачијом иланпном. Једно одјељење Кривошнјана које је било у Мачију планнну побије се са Аустријанцнма, али бп принуђено побјећи при Лисцу. Друго одјељење Кривошијана, које је било код кућа Радончпћа сакривено, дочекаше војску Аустрнјску која се бнјаше унутила Пољковцем пут Црније Нугала иснод кућа Радончића. Пошто дођоше у Нугло од поља одпоче бој у 4 сата но подне који је трајао до мрака. Ауетријанци нри свој својој надмоћности са знатннм губитцима бијаху одбијени. Кривошијанн задржашеисте позиције. 22. На Јанковом врху н Малојевом долу заночеше бој Кривошијанн противу Аустријанаца. Кривошијанн до под саме шанчеве аустријске долазише, из којих их не бише кадрн дићи. И на Јанков врх и Малојев до ауат/)и)анци бише разбијени н у посље шапчеве сагнати. Губотак аустријски био је знатан. Само у

МОДЕСТА МИЊОНОВА приноветка X. Балзака Превод с Францускога. (НАСТАВАК) — Често хоће човек да пропадне, што му не достају трндесет хиљада Франака, рече он Латурнелу, којн по њену цену узе ту кућу, у којој су становннци Шалета увек имали једну собу. Тако прође славна кућа Мињон у Хавру у оној крнзи, која је од 1825. до 1826. године оборпла главне трговачке куће, па која је, ако се читаоци сећају тога внхора, причинила пропас толнким банкернма у Иаризу, од којих једап беше председнНк трговачком суду. Може се мнслити, да је овај чрезмерни пад, којим се завршила „десетогодишња грађанска владавнна, могла смртоносна бити Бетини Валенродовој, која се опет нађе растављспа с мужем, а овамо ништа нцје зиала за његову судбину, која је изгледала да је исто тако опасна и пустоловна, као и заточење у Сибирији. Али оно зло, које је њу у гроб вукло, било је

I код овога виднога јада оно, што је у обичном јаду породичном оио кобно дете | што породицу гризе и нотроши је. Онај ј адски камен, који је бачен у срце ове ! матере, био је један од надгробних каменова на малом гробљу енгувилском, на | коме се могаше читати: Бетина Каролина Мињон Умрла у двадеест другој години Молнте се богу за њу 1827 Овај натинс за младу девојку је оно, ј ијто је надгробно за многе мртваце | садржај од ненознате књиге. Ево те књигс у грозном јој изводу, који ће про' тумачитн ону заклетву, коју при растан! ку нзмсњаше међу собом пуковник и , потпоручник. Младнћ један дивна стаса, по имену Ђорђе Дестурни, дође у Хавр с обичним изликом, да бп да види море, па ту виде Каролину Мињонову. Тобожан париски кицошан никад није без каквнх препорука. Посредовањем једнога од Мињонових пријатеља нозвашс га на свечаност једну у Енгувилу. Парижанина се врло косну Каролнна и њено имање, те удешаваше срећни нсход. За три месеца дана у потреби сва средства и најпосле наведе Каролину, да с њом бежи. Отац, који има кћери, не треба да у своју кућу доводи млада човека, ако га не по-

знаје, нити нуштати у кућу књиге нли лнстове да се вуку, а да их није читао. Невиност девојачка као млеко је, које се прогруша од грмљавине. од отровна мириса, од топлоте, од ничега, одједнога даха. Чим прочита писмо, којим се његова старнја кћи од куће оиростила, одмах пошље Карло Мињон госпођу Димејовицу у Париз. Породица изнесе да је домаћи лекар, који је пристао наовај потребни изговор, наредио да девојка одмах путује; али то не стаде на пут Хавру, да говори о овом одласку. — Шта, тако здрава девојка, шпањолске масти, са косом црном као угљен!.. Па она јектичава!.... — Ама јесте, кажу, да се није чувала. — А! а! викну један Вилкен. — Вратила се са јахања сва узноју, па је пила ледене воде; бар тако вели доктор Трусенар. Кад се касирова жена враги, већ је несрећа наишла на кућу Мињон ; нико није више ни пазио, што Каролине нема и што се вратила госпођа Димејевица. Почетком 1827. године све су новине пуне парнице Ђорђа Естурна, кога је суд осудио, што је непрестано варао при картању. Млади овај гусар стругну не осврћући се на госпођнцу Мињонову. која није имала више никакове вредно-

сти, од како је у Хавру иочела ликвидација. Набрзо дознаде Каролина и како је подло остављена н како јој је отац 1 нропао. Она се вратн обхрвана и страшном и смртном болешћу, па се после мало дана угаси у Шалету. Смрт јој је барем образ покрила. Скоро сви веровалн су. што је господнп Мињон говорио ј о болестн кћериној, чим је ове неста| ло било, као и у лекарску наредбу, ј ко)а је госпођицу Каролину послала у I Нису. Све до последњега часа надала се мати, да ће јој кћн остати у животу. Бетина је била њена љубимнца, као што је Модеста била Карлова. У ова оба избора било је нешто, што је човека дирало. Бетина је била сннтн отац, као што је Модеста била супггамати. Иједна и друга супружннчка страна продужаваше своју љубав у своме детету. Каролина, кћи Провинције, д:била је од свог оца и оне лене црне власи као гавраново крило, којима се толико дивнмо код женских сјуга, и оно црно око бадемово. сјајно као звесда, и ону маслнннну боју и златну кожу аксамнтска плода, и иовијену ногу и онај шнањолски струк, од кога пуцају мидери. Иа отац и мати поносише се том дражесном нејсднакошћу ових двеју сестара. — Ђаво и анђео! рекоше људи безсваке пакости, а у томе било је као пророштво.