Српска независност

БРОЈ 56.

Г ОДИНА II

2ЕВЕ ЗА СРЕПЈ7: НА ГОДИПУ 24 ДИН., НА ПО ГОДЈШК 12 ДИН., НА ЧЕТБРТ ГОД. 6 ДПП. 31 ССТ1ЛЕ ЗЕИЉЕ НЛ бтАВСКОШ ПСЛ7СТСК7. НА ГОДННГ 30 «РАНАБА, НА ПО ГОДИНВ 15 «р. на ЧЕТВРТ ГОД. 8 Фр. 31 17СТРС-7ГЛРСК7: НА ГОДПНУ 1б ФОР. V ВАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКГВРТ ГОД. 4 9. 31 СВВ ССТ1ЛЕ 2РЖ13Е : НА ГОДПНУ 36 *РАН., НА ПО ГОДИНК 18 ФР., НА ЧКТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОИ, ЧЕТВРШН, СУБОТОМ н НЕДЕЛОН Х51А. ХХ^ЛЕО^ 17.А урвдништво јв о админпстрацнја у кући г. Томв Лпдрвјевпћа овилићеп вкнац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ ОВАВИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИНОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Румописи шаљу се уредништоу, а претплата адтинистрацији „С ? С С К Е 2Е3132С20СТ 2"РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СВ.

Како Виделовци подижујавни морал. Побожно може бити седа министар на своју лабапу столицу. Још побожнпје, ако је почетник. А још идеалнпје, ако пикад п није сдужио као чиновник државу, па онако без концепта кидишедаоберучке „дрма" земљом п народом. Но како су лабаве све те добре памере ? Како брзо изневере оне? Како се ускоро продере јагњећа кожа и номоли и опакп курјачки зуб — који чуда чини по стаду у које је тако невино ушао?! Но, као што је „за међеда скована спкира," тако и мпнистар треба увек да се сећа да љегова столпца увек има лом.адве поге. Мпнистар увек треба да има своју капу на мети, да може с мирном савешћу рећи својим подчињенпм „Збогом!" — без зазора од закона о министарској одговорности, без плашње од јавног мнења. Наравпо — имаће министара, који ће сс подругљиво осменути иа ове наше ненадлежпе разговоре. Ако ће! Но — „ко се смеје најносле, смеје се најслађе!" Сваки ће министар имати кад да безпристрасно, као и свакн гледалац, размишљава о себи: и добро ће му бити, ако могне о себп добро рећи. Вуде лп о својим делпма другојачије морао суднти онда : не извпњава незнањс! Па шта раде паши „виделовци?" Да они не помишл,ажу да су смртни грешни и пролазни људи. то знамо, али по свој прилици да би уз то требало да су мало бољи но што су п то не држимо за излишну жељу у њином ннтересу. Колико су ови л>уди привредили земљп за сво јих историјскпх 18 месеци, о којима говораху онако свечано о васкрсу? Колико су они уништилн неправде и облагородили л.удство — они, који плпвају у таласима од ума и купају се у впровима поштења? Треба ли да говоримо о истрошеним диспозициочим Фондовима? Треба ли да говоримо о ненаситнмим сродницима њиховим, којп би сваки дан по један указ, по један орден и поједпу дијурну? Је ли нужно да говоримо о газдинству ? О мудрим уговорима? 0 положају и угледу Србије на странн ? 0 државном кредиту? Да лн да будпмо оиу народну мисао, за коју дневно недалеко од грапиде Краљевине Србије гину и умиру, неки од ножа и олова а пеки од глади и студени ? Да ли све то да онет и по сто пута онет износимо као у огледало пред које да нагопнмо наше министре да се огледају и да се виде? Дали да подсе-

ћамо на дрско необзирање па законе I и устав земаљски, за то јемство безбедпости и реда? Да лп да пој мињемо све законе њихове, које створише за свој рачун, за рачун своје партнје и своје дружипе? И ако о свему томе будемо говорили, ; да ли ћемо исцрпети сва њнхова прошла и скорашња дела ? Нећемо ! Њихово „најпосле" још није дошло. 1 — Али, ми пм нећемо учинити то задовољство, да им дела њнхова | пређу раније у заборав. Ако њих не нонижава да говоре неистпну; неће ни нама бнти дуго време да тврдпмо истину. Редом ћемо само. За њпма ћемо узастопце — па докле се стигне. Нама није дуго време. I И ако њих не мучп савест за учиј њене послове; нас пеће — за ка! зивање тих послова. Они су кривци, а ми смо судија, мисмо опозиција. Најновија заслуга „виделоваца" јесте та, што су нримили на себе да проститујишу јавну слободу штампе. Имајући само „Видело" са своје страпе они се нс осећају моћнн ! да одоле моћном нападу целокупне ј опозиције. У унотреби јавпе слобоI дне штампе огледа се морал полптнчке партије снага и њена способност. Пакакоподпжу и крене „виделовци" јавни морал ? ? Као год што су наопако иснале све њихове моралне Фирме (као „влада добре воље," влада „чисге уставности," влада „нре чишћавања," влада „штедње" и „слободе" — и т. д.) — тако им је и подизање јавног морала спало најпосле на јаван шкандал, на кроституцију слободне речи, на - револверску штамну. Имајући на својој страни самовлашће, нраво оптужбе као и право суђења — они подпуштају да се о њином трошку може грдити ко год хоће : протнвници политички нарочито. „Видело" је, као орган српске (?!) нанредне странке предводпло. За њпм је срећно и славно неко време ишао „Радник", и ако без јавног нризнања. Наравпо да је упоредо с тим, бар отворсно један скоро унокојени „смешан" лист. кад он није стигао да одушеви публику, — онда је прегрешт цекина почела чпнити дар-мар с другог краја.... Све сами споменици јавног морала ! Све бпљке, које је данашња влада подизала и плаћала, заштићавала и сад — плаћа. Ето то су жалосна оружја, којима се сузбија „безобразно јавно мњење". То је достојна одбрана, још достојније владе. Наравно — свака врећа нађе закрпу. Али и то није било доста !

„Видело" треба да се баци на „озбил.не" „државничке" послове ; „Радннка нема више — „а био је од времена на време ненокоран слуга својих госиодара ; — „смешни" лнстићи тренутно „дејствују" — — онда је се „виделовачка" дружина латнла вових творевина. Најповије детепце тога рода јесте један саблажњнви лист, печат наши дана, највернија слика „напредњачке" нрактике и тактике, огледало „владајуће практике" и сведоџба жалоспе и опале впделовачке садашњости, — један лист истог имена. Ту, ноштовани читаоче, иаћићеш „Виделовце" у свој њиховој наготи. Ту ћеш видети цвет њихових умова, и умотворина. Оно, чега бп се сваки други стидио, то они нуде „са спуштеном ценом" три пут недељно и пуие тиме бисаге поштанских коња, да им разносе то по целој српској краљевини, а и по иностранству, ва понижење и уштрб оцене, коју Србија и јавни жпвот њен ваља да ужива на страни. Тако „Внделовци" умеју да владају ! Тако они знају да дају такт јавном животу у једној целој крал>евинн ! Тако они продужују већ одавно — тако ће, по свој прилици и даље, све до — краја.! Али то јс иакосни ропац једнога грешника, који се копрца и отима да дане душом још који дан. Али у кости зашла политичка зараза, н политичка туберкулоза, дају се, о ви несрећни „Виделовци" исто тако мало с уснехом лечити, као те болести у осталим живим оргапнзмима. Од стране осталог света сљедоваће само искрено презрење. А једиа читава партија п једна читава влада мора да страгано нпско стоји кад у ту болест падпс: у болест јавне политичке проституције. И ако те болести у свету има, сажаљевамо да се она нод високом протекциом једне владе п једне партије V нашој зем.ад одомаћава.

У БЕОГРАДУ, 8. Анрила. На пољу „виделовачке садашњости и појавило се једно ново публистичко ђубре, које по задаху личи на покојно „Лшето" и „Домишљан". То ново ЧуОре изнели су „впделовци" у нади да њиме прл>ају и друге поштене људе, те да свет не може лако распознати „ виделовце." Кад цео народ срнски тражи рачуна од упропашћених толиких милиона злосретннм газдовањем „виделоваца", они износе туђе рачуне, на у забуни превиђају да су то чисти рачуни иатрпотских услуга и да немају никакве сличности са

пр.Ђавим рачунпма „виделоваца", које народ тражи. Тако они прво изпосе рачуп о томе, како је наш уважени грађанин, Хаџи-Тома из патриотизма, отворио срнској држави, или боље рећи садашњем министру војеном, кредит у Бечу од 20 хиљада дуката за потребу српске државе, па кажу да је он те паре примио „на име иодизања усј ганка у Восни и Херирговини" ! Па баш да је и за то, зар би то по вагаем мишл>ењу, бзло непатриотско дело ? Иа баш и да је н на то име дала срнска држава, зар ви доконавгаи се власти, смете издаI вати државну тајну ? Пре сте изнели неке црвене плаг.ате те тиме денунцирали вашој пријатељици поједнне политичке партије, а сад износите ■ тај рачун, те денупцирате српску државу, па и оног министра, који | је сада с вама, у вашсм мннистарству ! За тим износите рачун, како је за време рата, из свију хришћанI ских земаља, а поглавито нз братске пам земље Русије, обилата помоћ шиљата нашнм рањеницпма, преко цознатог натриоте митрополита Михаила, који тада стојаше на челу добротворне установе — црвеног крста, па и рачун оног малог зајма, што се тада нашао у једној нријатељској земљи, којн је ! такође у ратама преко тога честитог Србнна пшљат. И те су услуге за вас сада грешне ! Па најзад, потржете и оне старе рачуне. о којима је некад било с , ваше странс подметања ђенералу Белимарковићу, од кога се он онако јавно и онако сјајпо одбраппо, што 1 ви ннкад нећете бити у стаљу, и ако би ми, ради угледа српске државе, то искрено желели. Гледајући како вп сада те старе рачуне потржете а не иоказујете више рачуне који се траже, нај ма и нехотице пада на памет она прича, како је неки вешт лопов учинио знатпу нохару, па кад су га опазили и појурнли, он бежећи поч' не и сам викати : „држите лоаова", неби ли тнме забунио свет и у зај буни умакао, да га не ухвате. Но висте „виделовци а ,и сувише о! бележени, да се можете помешати | са друтпм поштеним људнма и у I њиховом друштву проћи пеприме| ћени. У осталом, покушајте све, ! маскнрајте се како најбоље знате, не би ли се нровуклп, само немојте никоме денунццратп српски парод, па пн вашем садашњем прис; ном прнјател.у, јер то је самртни грех, то је грех ванијући на пебо, којп се казни до деветог колена! »»■«» Један Инглез у Аустријској тавиици (Отворепо писмо Уреднику Лондопског „Есћо-а")* Госаолин Уредниче! У вашем броју од ирошлог нетка прештампаиа је једна белешка задарског извсштача швајцарских новина, „01е Ваа1ег КасНпсМеп , и о добро нознатом * Ниди броЈ од 8 Апрнла лондонсвог вечерн.ег лнста , Гћо Есћо." — 1Гр.