Српска независност

— 212 —

ауторитету у Оалкаеским нитањима дописнику „Манчестарског стражара-, Г. Артуру Џ. Евансу који данас по самовољи Аустрије лежи у затвору у граду Дубровнику. ГГреткодна н тајна истрага коју над њнм воде аустријскс Нластп кажу да ћс се ус^орр сврпшти (дабогда нре) и да ћс онда г. квадо биги сијјовсден пОротном суд^- з^едно с а другом му и књн&евннком тпстам г. ГоичевиКем. као н једним дубровМкнм трговцем по имену АлексИћем. 1')гкоа која се иротнв нашег земљака о^екује ка<> да је он писао у енглескпм новнаЛма по Аустрију увред.гиве чланке односи Уе без сумње на она ваљ&на ппсма његова вашем маичестарском суврсмсннку у којима је он тако дуго слнкао недела Аустрије у оним покрајинама српскнм које )ој н наша Инглиска у друштву са осталим силама потпнсннцама берлинским уговором поверишс. Оно сс доиста н нредвидети могло да ће ово бездушно постунање са већ израженнмжељама народа Босне и Херцеговнне за еамоуправу или н уједињење са слободном му браћом српском ионети несретне плодове у виду кроничних потреса. ием м ра и устанака : али се горња ту:кба у најмању руку зло слаже са оним скорашњим уверавањима ауетрнјске пггамие по којој се дотичнн лваннчни корак противу г. Еванса (бајагш неодноси на његове новинарске радове. Ово велим н с тога што еу се Аустрнјске властн одавно упеле бнле да створе кривицу г. Евансу — да иађу какав год нзговор у цед>и његовог изгпанства. — Као и да су му подметали само дело устанка — оно дакле што је у ствари било ц могло битн природни исход саме аустријске политике и радње тамошње. Тако још у Јануару ове го'дине пуштен је глас; _да некакав Инглез 'по нмепу Еванс, буни прост свет у Далмаццји плашећи га да ће ева младеж бити од једном отерана у војску.- (Ја ово видим из л Есћо и -а од 17-ог јануара ове год.). Па онда ч . смо из уста једног аустријског мииистра: _да је А Еванс и још некн другп Инглез (без сумње г. Сгилман Пр.) што пут\је по Арбаеији н уонште по балканском истоку — да су то тајни агенти г. Гледстона и његове г Наи(1д о<Г- политике." — Сад се опет чује да ће г. Еванса оптужитн и као правог аутора једее адресе Бошњака и Херцеговаца нашем Пренјеру Гледстону коју ево ниже и прилажем с уверењем, да ће интеросаветн ваше читаоце, но чија је права исторнја ииак та: да је она послата из усташког логора еа Бпторану (босанско-херцеговачкој границн) под датумом од 2-ог Авгуета прошле године; да је ирво штамиана у београдском листу _Самоуправи,^ а преиггамиана у бечкој -Новој Нреси" у прошлом Октобру одакле су неки одломци ушли и у наше журнале. Збнл>а спомена достојан је и тај Факт да је један сраски јшст који то нме и носн а излази у Задру Далмацнји — 4ак.и у истој држаеи Аустрији у којој и т Нова Преса и — велим да је н тај лист покугаавао да ту адресу донесе па на просту забрану наишао. Сама адреса иак гласи. (долази текст адресе коју смо ми већ донели у једном од ранијнх бројева — Ур.) Као што се види овај докуменат (адреса) неноси само потпис правоелавних вођа усталих Бошњака и Херцеговаца

као на пр. чувееог Стојаеа Ковачевића, — који је н 18159 год. сретно учествовао у отнору Кривошијана аустријеком новачењу — него још и имена турске им браће који су се такоће придјпчшли овом устанку свесни заједничког сраског порекла н народности као и везанИ истим везама. Публикацијн ове адресе од гтране п Нове Прссе- сл»едовала је и једна днскусија у бечком нарламенту када су неки од потпнсника званично крштени „хајдуцима- — иазивом којим ј се противу АустрнЈске злоуправе усталн парод клеветао све доклс год је бечки кабивст налазпо за еХодНо да омаловажава сраски покрет у Босни Херцегобини и Далмацији н док већ иоста немогуће дал>е критн од јевропе ираву озбил>ност ситуације. Понављам ствари етоје тамо тако озбиљно, да је и у нашој н у континенталној штамии поведена рсч о еазнву новог јевроиског конгреса који би се имао бавнти ревизијом 25-ог члана берлинчког уговора — по коме јс Аустрија ц окуиирала Боену и Херцеговину. Ево тамо би наша Ннглеска добила нрилнку да иокаје нсправд)' учнњену овом народу 187Х год. од стране онЈашњих застуиника њених. Задовољење тежања јадранеких Срба на самоуправу и уједннење са кнежевином Црном Гором и Краљевином Србијом било би донста најбоље решење самог ннтања; а оно нс само да би било V интересу иравде н мира југоисточне јевропе него бн одговарало н интересима британске трговине са балканским иолуотоком одакле ју навала Аустрије све више и внше потискује. Што се нак Г. Еванса н његовог евентуалног суђења тиче, имао би казатц, да ће овај случа) интересоватн иаше јавно мнење, Збпља у старвја времена овакав поступак какве стране силе према британском иоданнку г. Еваисове висине нзазвао би буран нротеет његових земљака и захтев за ненремено објашнењј; аок би нсигог британској ескадри да се иркмакне Дубровнику брзо огласио *. Еванса за невина. Али као што рекосмо ствар ће ннтересовати британеку публику у колико се тиче принципа безбедности нашнх поданика у страним земљама јесам г. Уредниче С. С. ЈГондон 31 -ог Марта А.\фрел Л. Харди Од своје стране Уредништво „Есћо 1 * нримећава ово о затвору п суђењу г. Еванса: г Г. Еванс се брани протнву донесених тужаба са самнм .текстом берлинског уговора — тврдећи: да пошто је по нстом међународном акту, султан суверен Босее и Херцеговиве то се он могао огрешити само о турског цара а не ц о Аустријског ћесара. У осталом. наставља _Есћо~ ако се еураднпци и доннсннци цаи1их новина у туђпни могу гонпти и хаисити за то што њпхови листови доносе члаеке иеиријатне ио дотнчнс владе, онда ће се још млоге тавнице јевропске нмати напунити инглиским књнжевницима. Та према томе сваки торијевски (анти-руски) журнал у Инглиској требао би досад да има по два нлн три сарадника сгојау заточењу — можда и у Оибиру." — — Придружујући се овнм нзлнвпма праведнога гњева (од стране честитих земљака честитог г. Евансај према делу и

поступку само достојном џелата нашс Бооне и Херцеговине. имамо да додамо: да је он у толико срамнији и гаднији у колнко се врши над једним страним човеком којн ма шта да је урадио, урадио је ПЈ)етходно поверив своју гЛаву и сл<>боду законима међународног госТоиримсТва какви се у <-»акој цивилвзовапој та и нецивили.Јованој) ђсмљи и д|>жаки суревлЛво цеее н поштују. — 11а да узмемо да јс г. Еванс наравАо тга Ллвесне тачкс гдедишта) п БлоупотмЈЈЛо ( то гостЛрнмсАЈо. АусТржа је јејсино у < вом п})аву кад 1а са свога исмљипп а уклони — кад га изгнансТвом казви ' али ми с болом гледамо да се она код живе флоге горд Албијоне руга британској застави само апсећц и злостављајућн најдостојније представнике и клнјенте њене- Ми нсћемо ни са ким душу да грешимо па ни са садањнм британским миннстром , саољних послова; али мислнмо да се лорд Гранвил нимало неодужује народом и цсторијом освештаној политици Ведике Британије кад се задовољава са притворством каквог Карољија или Калнокија; и кад виртуално отказује ефекгивну заштииу сопственим држављанима. Вера и нада усталог и борећег се сриства неће дабогме. иропасти са јунаштва и освете шарене Аустрије над пријатељеким незаштпбеним дописиицима страним али у ннтересу угледа саме Белике Британије као и залоге нротиву понављања подобних нанада на њену част ево опомињемо се оне мудре пословнце, која гласи: „СћагИу ве^шб а* ћоше!' 4 — Од евоје стране ми, као Срби е болним учешћем доиста али и с пОносбм и Јтехом бележнмо н ценимо бајронско владање и држање — г. Артура Џана Евачса — ц верујемо да наша народна ствар није више дављеница лађа на ихувој аучини светског насиља и неаравде код се за њу оваки мрнари излажу — овака срца аокре&у оваки духови боре — једном речју — оваки туђини тавнују и етрада)у\\\ Н. С ЈовановиЂ

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У нрошломе броју нашега листа саоиштили емо чнтаоцима две значајне депеше, из Скадра п еа Цетиња, о најновијој крвавој бнтци у Кривошијама. Битка је свршена с норазом аустрнјских труна. које су Крнвошијани гопили до дворичког ждрела н Јанковог врха. дакле нн више ни мање већ управо до оног места, са ког су Аустријанцн нападалн. Ово је већ друга већа борба која се с нобедом Кривошијана свршила, и о њима ни трага ни гласа у аустро-угарском новинарству, нптн у званичним извештајима аустријских команада са бојнога поља. Очевидно је да аустро-угарске властп крију право стање стварн. прво да покрпју своју бруку и срамоту,

а друго да одузму ирнлику делегаI цијама, да се и са стране неуспеха аустрпјских операционих трупа не • би изјаснили против тражених милиона. Нема сумње да је ово шеврдање г моћпе и и ..сал&е* Аустрије знак колко немоћи љене да саваада устапи«; на >угу Далмације л у ХерцеговЈлт. у т^лико више и знак унутЈ >агаи ,ег |»аздора и слабости управних К.|»уго*а. кој* су силом 01:о.тНостп прнпу^егги да гг^иЈу истину и да најкрупнлгје измитаљотине о бајаги угушеном устанку продају аустро-угарским народима. То је најбо .ЂИ доказ унутрашњег трулежа државног, то је од нрилике сличан појав са оннм у нашој отаџбини, где влада никако не гзлази званпчно на среду са рачунима железничких обвезница, а овамо преко својих л»уди и органа труби на сва уста. да Србпја нема штете од банкротства Бонгуовог. Радознали смо само, коме ирнпада ирвенство за овај оригиналан нроналазак обмањиваља јавног ипшл.ења . да ли аустријским да ли срнским државницима! ? — У исто време, кад нам са бојншта стнжу вести о победи Кривошнјана над аустријском војском. аустро-угарски заједничкп министар споЛ)Них послова, гроф Калноки.ја. изјављује у бечким делегацијама, да се ситуација у побуњеним крајевима знатно поправила. ПОШТО је устанак Фактично угушен." Овоје већа нронија на ираво стање ствари од саме некадашње охоле и безобразне изјаве бившег гготпредседника узете скунштпне, М. Кујунџића, кад је нриликом завршпе речи V адреској дебатн уздизао до неба солндност и моћ једног Бонтуа којпјена неколико часова претебеседе већ био банкротнрао. Така забразделосту звапичном обмањнвању само може битн за осуду. и ми спокојно остављамо својпм читаоцпма да оцене морално п правно стање једне државе. чнји се црвн министар. на најсвечанпјем месту, новаша као — Милан Кујунрпћ у народној скупштинн. Но у колико на те трагичне моменте аустро-угарске величине можемо са задовољством гледати, у

МОДЕСТД МИЊОНОВА ПРИПОВЕТКА X. Б алзака Превод с ♦рандускога.

(НЛСТЖВАК) — Ви се варате. Днмеји! Ах! кад бих могла погледатн у моју кћер!... рече јадна слепа жена. — Ама кога може да љуби? запнта госпођа Латурнеловица. Што се тпче нас, ја добра стојим за мог Екеипера. — Неће битп ни Гобенхајм. кога од како јепуковник отншао једва по девет сати недељно видимо. примети Димеји. У осталом овај човек од сампх талира II не мнсли на Модесту. Његов стриц Гобеихајм - Келер неирестано му понавља: .Гледај да се обогатнш па да се ожешЈШ Келеровом ћерком." Уз овакав програм није се бојати. да он зна ког је рода Модеста. А то су сви мушкарцн, што их овде виђамо. Бичу не рачунам овамо, тога сиромаха гуравца; ја га волим, он је, госпођо, ваш Димеји, рече бележниковнци. Бича зна врло до-

| бро. да кад би и један поглед бацио на 1 Модесту, бп га стало наопака крштења... Нико се иначе не мешаснама. Госпођа Латурнеловнца, која од како сте... од како вас је енашла несрећа долази по Модесту да с њом нде у цркву и из црквс је овамо доводи, она је њу добро мотрила овнх дана о мнси и ништа пије око ње оиазнла. гато би сумњиво било. ! Најпоеле кад већ треба да вам се све каже, ја сам од месец дана амо сваки дан програбуљам све стазе око куће и ннкад ујутру ннсам опазио каква трага... — Грабље нитп су скупе. нити јетешко њпма руковати, рече Немица. — А пси? запита Димеји. — Заљубљени знају већ да им даду чаробне нанојс, одговори госпођа Мпњоновица. — Е онда ми не бп дуго остало, викну Днмеји, него да просвнрам сам себи тане кроз мозак, ако бисте ви имали нраво, јер онда бп морао бнти свему крај!... —г А зашто, Дпмеји? — Ех ! госпођо, јер не бих могао издржати пуковников поглед, кад он евоју кћер. нарочито сад кад му је јединица, не би нашао онако чисту, онако поштену, као што је онда била, кад ми је он на броду рекао: „Димејц. нека те не за-

држава страх од губилипгга. ако се тпче образа Модсетина! — По томе нознајем вас обојпцу! ту ће рећп госнођа Мињоновнца дирн\*тим гласом. — Ево оих се смела овпм вечитим блажепством опкладити. да је Модеста тако чиста. као што је у колевци била. рече госпођа Димејевица. — 0! та ја ћу то дознатт. само ако ће ми госпођа гроФпца допустнти да пешто пробам, јер стари војнпци знају. како то нде са војничким лукавством. I — Све ћу вам допустити. игго би нам ствар објаснило, само ако неће шкодитп нашем последњем детету. — А како ћеш ти, Ана. удесити, запнта га госпођа Димејовнца. да би дозпао за тајну девојачку, кад се та тајна ! тако крије? — Само вн мене сви слушајте! викну потпоручник. јер сви ми у томе требате Ово кратко пзложење, које кад бц се ј вешто развило, дало би матегијала за ! читаву слику нарава (колике куће могу ту видети пригоде из свога живота!), довољно је да се покаже важност оних ситних појединости о лицима н стварима од овога вечера, кад се стари војник латио да се бори са младом девојком и да из дна срца њенога измами љубав, кују је она ч нла слепа мати.

Сат један прође у грозовитој тишини које су прекидали јероглиФске Фразе карташа прп висту. — Пик! — Адут! — Убио! — Имамо ли хонера? — Два или три! — Осам! — Ко баца? Фразе. које данас творе велнка узбућења европске аристократпје. Модеста везаше ништа не чудећн ее, што јој мати ћути. Рубац госпође Мињоновпце спаде јој са крнла да земљу. Бича екочи да га подигне: он се наЈје блицу Модесте и лришапну јој дижући се: — Узмите се на ум! Модеста погледа маленпцу удивљеннм очима. којнма зраци као да еу им врхови поломљени билн. нспуншпе га неисказаном радошћу. — Она не љубп пикога! рече у себн сиромах гуроња. тарући уз то руке да кожу здере. У тај пар улети Ексипер у кућу, ево га у салон као ветар, па пришапну Днмеју: (Наставнће се)