Српска независност

— 213 —

толпко више морамо обратити нажв >у па другу пзјаву грооа Калпокоја у делегацијама, која се односи ва судбу Боснс и Херцеговине. Док се до сада избегавало. да се са меродавног места одговорп на често поставл.ано питање: шта 1>е бптп са тим провинцијама, — ево је проговорно аустријски министар спол.них послова у одбору угарске делегацпје 6 о. м. и одговорпо је и на то питање. Тај његов одговор доносимо због важности своје по „Пест. Лојду" у целости. Он гласи: „Односно питања у погледу намера владпнпх због будућих одношаја окупаранпх провинција нрема мончрхији изјављујем. да владу руководе исте памере п цел>и, које су јој биле пред очима кад је нриступила окупацији. Па како и данас постоје исте нобуде због којих смо у ове земл.е ушди. то влада нема узрока да променп своје намере п да се одрече задње цели. Та је цељ. да те земље, због нојих смо толиио грдних тртава поднели, све тешње себи привлачимо и да тамошње становништво уверимо. да ке само под Аустро-Угарсном наки материјалног и моралног благостања. Што се средстава и путова тиче, који ће нас овој цељи привести, о томе не може евде говора бити ; и сама заједничка влада није компетентна да о њима реши, пошто је за правилну оцену њихову нужно дубоко и свестрано нспитивање свију меродавних чпнилаца." Мп ћемо се на ову изјаву другом приликом вратити.

ИЗ ЛИСТОВА в. Страшпг -Бечке Опште Новине и , доносе у 760 броју од 31 пр. м. (11 априла п. р.) опширан чланак под насловом : Т Одсгуаање Горчакова~ . Како су „Б. 0. Н. и познате као противнпк Словенства. то је тим значајније, што се и гакове новине одазивл»у о радњи руског старог државника и дипломата са највећим поштовањем. Иа кад се тако односе према кнезу Горчакову ненријатељи Русије и Словенске ствари, онда се може саевим поуздано држати да оцена рада Горчаковљевог. у руским и словенским листовима, мора бики пуна признања и благодарности према великим заслугама које је тај велики дииломата руски учинио славенској ствари. На жалост благодарећи „виделовачкој и влади мп данас у словенској православној Србији, не добијамо готово ни једног руског листа. не па то што га овде не би нико прнмао и што нам сс из Русије не шал»у, но што га „виделовачка ц цензура не пропушта. Па и остали словенски листови слабо се пропуштају, докле бечки и пештанскц листови поред свега њиховог бруталног и непријатељског расположења према нама и словенској ствари, пуштају се онако негледимице. Та само нека се хвалп Пироћанчева влада, па је онда све добро , макар се насртало поред тога на све што је нама свето. Да би упознали наше читаоце са радом и животом тога великог руског и словенског државника, из номенутог бечког листа саопштавамо главнија места: „Алсксандар Мнхаиловић. кога његови руски земљаци радо зваху Горч^к^в, родио се 16 Јула 1798 као потомак једне породице, за коју се вели да води своје порекло од Рурика, али која је свакако у праву, да своје сродство доведе од светог Михаила Черниговског. Васпитање је добпо у лицеју у Царском Селу. и волтеријанизам којим је тамо задахнут био. задржао је целог свог века. Учител> <х>ранцуске литературе беше му неки Будри, Швајцарац из Њушатла. Иод тим лажним именом не скриваше се нико други мањи до рођени брат оног страшног Марата, који је и на самртној постељи свој јакобинизам и атеизам смело на видик изнашао. Али је ипак Будри-Мара био без сумњс изврстан учитељ, јер ретко да је који Рус тако владао волтеровнмјезиком као Горчаков. Па и класичназнања нрибавио је себи у Царском Селу, како мо-

жда ни један од његових садругова; ње- | гова славна депеша о пољском устанку | од 1863 лорду Руселу показује једно од дивотних места Светонових. Хораца није ј истина Александар Михаиловић никада у ј својим нотама навађао , али он је употребљавао његовс изреке у приватном 1 животу.... Његов вршњак у Царском Селу бсше песник „Руслама и Лудмиле, и I Нушкин. У једној својој несми из млађаног доба желио је овај своме пријатељу „да га Купидо ненрестано прати до обале Стиска и ди већ у Кароновој барци на : недрима Јелене заспи." А то се и збило. песник беше у том случају и нророк.Александар Мцхајловић иаступи дипло- ' матску каријеру, 1824 био је секретар код посланства у Лондону, 1830 пословођа у Фиоренцији, 1832 посланички саветник у Бечу. У јесен 1841 постане посланик у Стутгарду, те је као такови проводаџисао једној ћерци цара Николе за виртембершког ирестолонасљедника Карла, садањега краља. Владалац му се за ту удадбу захвалио; Горчаков је од то доба лепо уписан на зимњој налати. На скоро ностане застунник свога цара код ; нсмачког савезног савета у ФранФурту на Мајни. Он је видео годину 1848 и тада је упознао много што-шта, што му је од пре било непознато: нолитика на сокаку, акција у парламенту. У ФранкФурту је упознао нруског пословођу и доцнЕ [јег посланика на савезном савету, Отона Бизмарка..;.. На брзо споји иннтимно нријатељство оба ова човека.Можда је било , да су баш несличнп карактери н разни путеви их једно другом ближе довели: прави екстреми се додирују у њима. У осталом нцје Горчаков ни у ФранкФурту био удаљен од руског живота. У најближој близини Франкфурта, у Бисба! дему, живљаше јака руска колонија. Сре- . дшптс овој сачпњаваше Јуковсков дом. Василије Јуковски беше учитељ цесаревића, пређашњег руског цара Александра II. Час по појављиваше се као каква а' вету Јуковсковом салону већи геније, не; го овај што је цара одне1 овао , песник .мртвих душа~ и -ревизора - , Никола Гогољ. Пошто је руском друштву ужасну слику ноказивао. пао је Никола Гогољ у ј дубљој старости у таку болест, која је нокварила многу племениту душу у Николиној ерп. Он је очајавао у култури, у цивилизацији, у слободи: повратак староруске простоте изгледало му је као : једпно средство , да се нокварени свет снасе: .крстоносни поход/ да се Внзантпја и Сијон ослободи, ваљао је руском народу да даде прилике, да своју грешј ност опере у својој сопственој крви. Док I су песници сањали о особођењу источних Хришћана. о подизању часног крста на Аја С офијп . послао је цар Никола кнеза Менчнкова у Царнград са својим ј ултпматумом у џепу његова налетоа: крпмски рат букне.... Година 1854 доведе Горчакова као посланнка у Беч. То беше тада за време источне војне најважоија ношта у руској | днпломацпји. >Моја источна нолитика. и I рече гроФ Бул Мајендорфу, »проннсана ! мн је геограФСком картом.- Горчаков је | имао да потучену Руспју заступа у Бечу испочетка само према овдашњем (бечком) ј кабппету, за тим, за време великих конФеренцпјапрема целом свету. Док је стриц му Михаило. Тотлебном потпомаган, корак по корак пзмичући, наКарабелној, на зеленом врху и на Малакову руску ствар са мачем у руци бранио. дотле је Ал ксандар Мпхаиловић бој био протнв савезI ннка на зеленом столу у бељетажу ми1 нистарске палате на балском тргу. Тада 1 беше то. када је изашао из салона гроФа I Буола. искао од старог слуге Кадерно. шке чашу воде и кад је у пола нснио, треснуо је о земљу с речма: _Онићето 1 платити ! и Тада се страшно заклео про' тпв Аустрнје . чија је _неблагодарност и I изненадила Јевропу и руског цара. „АуI стрија-, рече он тада, „није држава. се п"е8* (1и'ип доиуегпетеи1. и Та реч нашла је одзива. сва Русија је иламтила од гњева нрема Аустрији . Александар Михајловић изгледаше као да је у нанред обележен заосветиоца народне части. јер он беше носилац народног осећања. Нессирод, руски министар који беше пореклом ВестФалац, а у Лнсабону рођен, моI љаше за све; отпуст онога дана, када се париски мир нотписао : то и добије уз задржање титуле државног канцелара: а 29 априла 1856 постане Александар Михаиловић Горчаковминнстром спољашних послова са титулом државног канцелара — годнне учења и путовања му се завршиле. (ПродужиКе сс) Гарашанинов лични и рођени лист виделовачка „Садашњост-, донела јеу своме првом броју неки морски рачун под навловом: „Рачун митрополитаМихаила" у коме се износе неке цифре које хоће

да означе оне суме што их јс г. митрополит за време српско-турског рата примио као нрипомоћ из Русије, народу нашем. Без сумње да је писацтога морског чланка .,славни и срнски књижевннчки сваштар. Ми знамо куда се циља са тима рачунима. Али ћор-Фшпек не гађа онамо куда је напсрсн, но само износи крајњу бестпдност оних који су га наперили. Сваки поштен Србин уверен је о савесном руковању г. митрополитовом са оном нрнмоћи која јеу новцу н иначе слата на- ј ма за време рата са стране а поглавито I из Русије. Г. митрополит је о свакој послатој суми поднео рачуне онима који I су то слали и опи су потпуно задовољни. ј А и п друштво црвеног крста" и држава | има псправне рачуне о раду г. митрополптовом за време нашег рата. А видело- ј вачка влада, на и патрон „Садашњости" | добро знају, да г. митрополиту велики део ј онога новца што га спомиње „Садашњост" | ннје пи дошао до руку, него је из поште | предат управо државној благајни . а г. : митрополит. као адресант, потписао је са- ј мо рецепис. Оволико за сад.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Ћуприје пишу нам. даје нови начелник ужпчки Браловић. при селењу свом из Иунрнје. увијао и иаковао све своје стварп од најмање па до највеће новинама. Те новине биле су све сами опозицпонн листови, којп су задржавани, да се не шаљу разним селскпм општинама и појединим лицама. Многи људи са села претплатплн су се на -,Српску Незавпсност" п лист им се редовно шаље. но они га никако не добијају, а то за то што их полицијске власти по прпмеру Браловнћа прн себи задржавају. Па сад нека ко каже, да је сваки закон за л виделовце и просто слово на хартији јер га они нигде не вермају, но свуда терају свој партајски ћеФ. Слободу су штампе впделовцп за то далп да бп више закона било на хартпји, и да би што шареније обележили своју владавину, те да се у томе спољном и мртвом шаренилу изгуби њихова самовоља, која иху сваком њпховом раду руководи. л Виделовци и кад хоће своју несавесну радњу да бране они махом показују на вајне слободе па и на слободу штампе што су их корсемонп далп народу, п тиме хоће да војују противу својпх противника. Но тоје жалосна одбрана кад се сваки живп већ потпуно уверпо, да су сви закони па п закон о слободи штампе просто слово на хартији. док се у самој ствари тера свуда ћеФ и самовоља. Из Ужица пишу нам. како је нови начелник Браловић почео у велико да развија своју полпцијску енергију. Наравно да га у том послу не руководн закон но _упуство и што га је добио прп поласку од Гарашаннна. А каковато упуства могу бити показује Браловић својим радом. Гонења. испити кињење и апшење отпочело је, а куд ће то све одвести видећемо ? У Ужицама наступило је грозно време, оно личн на инквизицију. Алекса Протов је главнп доглавник ако не н руковођа Браловпћев. Њпх двоје сада пале и жаре по Ужицама. Што Алекса оком то Браловић скоком. Даље нам јављају из истог места, како су нрошлп у Ужицама они Ариљци које је Алекса позвао да му чине неке овације, наравно за његове рођене паре. Ужичанн тога дана у вече", када се та „свечаност ц хтела обакптн, похватају те Арпљце те их што но у речи добро пропусте кроз шаке; ту је дошло и до револвера. Због ове ствари осуђено је неколико најбољих грађана на 20 даназатвора. Да ли су ти грађани криви то је друго питање. Сила Бога не молн. Заиста ово су жалосне појаве, али онај који их је проузроковао повући ће и сву одговорност за њих. Што ко сеје оно му и никне. Плодовп „чпсте уставности „виделовачке и брзо сазревају, и они ће сву горчину њихову сами кусати.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ У четвртак 8. о. м. Кренула су се Њихоеа Величалства Крал> и Краллша са Крал>евићем наследником у 10 часова пре иодне наробродом за Шабац, где су тога истог дана у 57« часова но подне ириспели. Као што је познато; Крал> ће из Шаица ноћи дал>е по земљи да обиђе неке вароши и округе, а Краљпца са Крал>евићем враћа се из Шанца натраг у Београд. — Чујемо од очевидаца, да је око ускрса била велика битка у Б<,сш! не далеко од српске граннце, ужичког округа, тако да су се са српске земл>е могли чути топови и видетп дим од нраха. Да је битка била врло жестока, види се и ио томе, што су ио казивању путника. у Сарајево довезлн са севера ледесет кола рањеника. То се могло знати, да ће и Босна устати, чим гране пролеће, а она битка ноказује, да је већ устала и северна Босна. — Крал>евим указом од 1. Аирила цремештен је Миливој Остојић, из среза брзо-паланачког у срез крајински за начелника а досадаш&и начелник среза крајинског Лаза Првуловић у срез брзо-паланачки, обојица по потреби службе. Шта је руководило Гарашанина, да учини овај премештај лако је погодити. Канетан Лаза истина \е био веран слуга и вршио је све како је хтео Гарашанин, али некако капетан Миливоје је удесннји и опробанији за оно што хоће сада Гарашанин да чини пред нзборе, да би осујетио избор опозиционара у срезу крајинском. Он је и као срески писар у томе срезу за време Чумићево показао своју „врлину" у апшењу п кињену невиних л>уди, па ће и сада моћи то чинити, боље но што би Лаза чппио, који хоће знате мало и да врдне. Али прошла су времена. Неће помоћп ни туце Мшшвоја да се сузбије народна свест, а свп незакони напори Гарашанинове полиције само ће пооштрити у пароду енергију да што јаче стане на браник својих ирава и интереса. — Јуче је сахрањена Јелена М. Симиб удовица покојног Милана Симића бившег уиравител>а народног позорншта. Ванредпо великп број зналаца и поштовалаца испратпше покојницу до вечне куће. Мир пепелу њеиом.

Повлмпирени Домишљан -Садашњост„Жнвно дпспозшшонп ♦онд!" „Поју богу твојему за готове новце." Каплароеић. Нова клепетуша *.а пољу журналнстике. последњи изданак испод пуора кајмакамије, тек што се јавну на свет. а већ се показа од којеје горе лист.; јер ветар, који прошлих дапа јако дуваше у неколико разнесе наспаљ Грочански, којим покривен бијаше. „Садашњост и . подбачено мезпмче , ви де.гово~. тек што се појави, већ надмаши у грдњама, подметањима. клеветама и лажама, не само скоро упокојеног г Доми1и.*ана~ већ и свог поочпма, отрцано „видело. и То је лист (или Фирма под којом се хоће да завара правп траг) којп је узео на се ла будним око.ч ирати рад свију аартија, како оне која је на ВЛаДИ (8Јс!), тако и оних које су у оаозици)и, ...и да рад сваке аолитичне личноети, онде где она хоКе да тргује на рачун партије и народних интереса. осуди без страсти („Напредњацп- без страсти!?). Тај лист предузео је у стварн да грди и оцрнује оне уважене личности, од ко)их му госе зазиру. Он удара на све опозиционе лпстове који не даду г напредњацнма и да муте воду; а узима у заштиту „нанредњаке и њихове пришипетље, па у реду овнх и злогласног Јадранског полицајца Мату. Замахујући троструком десетогодишњом камџијом кецв-