Српска независност

БРОЈ 57.

НЕДЕЉА. II АПРИЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА

ПЕ2Е 31 СРБЕЈ7: НА ГОДИНГ 24 ДИН., НА ПО ГОДННЕ 12 ДНН., НА ЧБТВГТ ГОД. 6 ДИН. 31 ССТАЛЕ 8ЕШЉЕ Н1 БИКА2СКСШ ПСЛ7СТСК7. НА ГОДННТ 30 ФГАНАКА, НА НО ГОДННЕ 15 ®р. на ЧЕТВГТ ГОД. 8 фр. 31 17СТРС-7Г1РСК7: НА ГОДННУ 15 ФОГ. У ВАНК., НА ПО ГОД. 8 «. НА ЧЕГВГТ год. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ13Е : НА ГОДННУ 36 ФГАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ФР., НА ЧЕТВГТ ГОД. 10 ФГ.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ1Р11111, ЧЕТВРТНОИ, СУВОТОИ и НЕДЕЉО* Х2 _л. ХЈ;Е^1:О1 Ч <Г УТЕДННШТВО ЈВ Н АДМННИСТГАЦНЈА У КГКИ Г. ТоНЕ АнДРЕЈЕВП"аА еВПЛПЋЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ П7Т 12 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКН ПУТ 6 ПР. ЗА ПРЈШОСЛАНО 50 ПАРА ДИИ. ОД РЕДА. Рунописи шалу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ НЕ313ИСЕ0СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

Политика пркоса. I Ономадне смо имали прплику да загледамо у зубе заслугама виделовачке владе око нодпзаља земаљскога кредита и видесмо да је тај вајпи креднт несмисленим поступцнма нашпх мпнистара на најбољем нуту да сасвпм окрезубавп. Но има још једна днчна челенка на виделовачком турбану, којом нанредњачкп занос непрестано светлуца испред очију опозиције. а то је : поднзање државног угледа. Тиме хоће напредњацп да оборе ону иредрасуду, гато је н у наклоњеним круговима некад о њнма владала, да су они позванн за унутрашње преображаје, за „напредак и изнутра, и ако им се сав оистанак и иостанак пз основа противи наиретку, алп да морају наиустнти сваки знатнијп рад на пољу спољне нолитике. Како би тако славни мужевн ма и нехотице нризнали. да су они у чему год невешти, да што не разуму, да има што на свету што они не могу ! Они су прегли да се и у спољној политнци огледају и да и ту посраме своје преходнике, да покажу да су они далеко бољи. Да учпни ко боље , он пре свега помислп да треба да учпни друкче. Према томе је логика напредњачка, ова: Ако учпнпмо друкче него наши преходници, учинићемо боље ; но ако учинимо сасвнм иротивно њпховом правцу, учинићемо најбоље. и Из те логичне и моралне основе излази ово : „У унутрашњој политнцп : ако су наши преходннци давали народу граЦцске слободе постепено и пажљпво. ал кад пх једпом дадоше, пнти су их уцењпвали, нитн су нх изнгравали ; мн морамо с једне стране изгледатн као да дајемо и шаком и капом, но нисмо луди да народу што дамо џабе, нека нлатн ! С друге стране узећемо у стварн н оне слободе што су ире биле. — У народној привреди. у ФинансијиЈ билн су наши преходницн преко сваке мере штедљиви, мн дакле морамо бптн преко сваке мере раскошни; онн су закидали и своме, ми морамо златом обасинати н туђина. — У српској цркви они су ноштовали иредања и основе иравославпе вере, чували су углед цркве п црквених ноглавара®; зато ми морамо ирекинути с предањима, морамо рушити оспове православне вере, морамо се трудити да нахуднмо угледу цркве морамо како год можемо кињити и гоиити опе црквене ноглаваре, који би се томе ма најмање противили. — У просвети српској напш су про-

тпвницп отворилн широм врата не само свима чиновницима у Србији, него су н сваку умну снагу, ма пз кога краја народа српског она дошла, драговољно нрималн и давали јој поља за рад и за развптак српске књпге и школе ; они су не само трпели, него и нризнавали и иодржавалн сваког нјоле прнзнатог радника на нољу српске књнжев ностн и просвете. ма тај радник био њнхов нолитички противник. Зато ми морамо иоћи сасвим иротивиим иутем: не само да ћемо свакога Србпна, који би дошао из осталих. порабоћених крајева српских, да се I у „слободној" Србији склони од прогона крвника свога парода. или гонити и опадатп, или бар иопреко гледати, ако се не иреда сав на мплост и немилост у службу напредњачке секте, — него ћемо застунпти путове и сваком уроћенику и староседиону у вртовима иросвете, који год пије наш начелнн клетвеннк. Просветна друштва, закладе и заводе, гледаћемо да населимо својим вернима, особито оне где може бити каквога ћара. Коларчеву и Чуппћеву задужбину чуваћемо само за нашу душицу. ту нам не смениједан 1 „оглашени" нп завприти. јер то су иаре! Па ако се око тих Фондова ннак нађе који неверни, ако пам већина буде неиоуздана, ми ћемо нре обуставити цео рад у тпм дружннама. него што ћемо допустнтп да когод из тога блага што заради. који није душом и срцем наш. И боље је да те задужбине не раде и не троше ништа док смо ми на влади, сад нама не требају: бар ће више остатн за иас кад се — смртни смо људи — једном нађемо 1 .,на сокаку." Народне учител.е морамо заилашити премештајнма н претњама, ако их баш не можемо уирегнути у своја кола, да не смеју нн јавно нн тајно радитн против нас. да не смеју изустити речи, која бп шкодпла нама и нашем положају.И у војсцп ми би гледали да окренемо све тумбе, и отнмаћемо се из петних жила у томе нравцу , али војска — ах! — није сасвим предата у наше шаке. — На нослетку 1ав1: но1 1еаб1; — у своме нонашању нрема владаоцу морамо гледати да крунишемо иротивност нравца нашег и паших преходннка у унутрашњој области. Наши су иреходници бнли према владаоцу отворепн, искрепп. н пмалн су ирема њему оно што се зове „смелост свог убеђења;" онн су му служили не радн себе, него радн њега. ради земље и иарода ; опн не само да нису никад увлачпли владаоца у партајске борбе, пего

су сваком одлучно стали на нут који би то иокушао учннити , они су, једном речн, у том ногледу све чиннли да владалац изгледа пароду као ндејал уставног владаоца. Ми морамо и ту, као н свугде, ударнти противним нравцем. Ми ћемо се владаоцу свакојако улагиватн, ми ћемо му ласкати и угађати и употребићемо све да стечемо његово иоверење. Да се за сва времена угњездимо у том скуноценом новерењу, мн морамо код владаоца тако оцрнити и оклеветати своје нротивнике, да би га довели на мисао, да смо ми једнни који му искрено добро желе и о његовом добру раде. Но то није доста, ми морамо народу представитн владаоца као нашега, ми ћемо га сваком приликом — бар нреко „Бидела** увлачити у партајску борбу и кад се год не будемо могли друкче обранитп од безобразне онозицнје, ми ћемо навек нотезатн владаоца, као кебу пза појаса. Ми се нећемо задовољити са крајним напором онога класичног очајника: Р1ес*еге 81 пе^иео 8ирегоз, Асћегоп^а шол е1)о. него ћемо, на нротив, сав Ахерон, сав пакао покренути, само да „савијемо" — бирегоз".

АУСТРИЈА И СРПСТВО

I (у ОЧИ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВННЕ)* 1 Инглески писци нису досад моглп увидети правог значаја аустријске оку) пацпје Босне и Херцеговине. То није само корак ка подели Турске у Јевропи нити је проста накнада „монархији- за њен губитак у Ломбардпји и Венецијп, као што није ни еквиваленат за Карс и Батум. Пре се може рећи да је то део неког далеко већег процеса и то таквог (процеса) који би пмао донети као један од својих резултата известан распад аустро-угарске монархије, овакве каква данас постоји. Пре свега дакле — а V. да не би речи трошили — назовимо с места тај корак ^анексијом." (Нећемо још — ако бог да — Пр.) Ствар је у најмању руку, бпла одлучена још рано у годинп 1875., а увелико пре него су немири у Боснп и Херцеговппи почели привлачпти на се пажњу Јевроце. Сама мисао билаје ваз; да омиљепа ћесару Фрањи Јосиоу: а ! кад су аустријски агепт.: у тим двема провинцнјама почели навешћавати у својим извештајима непзбежне плодове отоманске злоуправе, као и да јехришћански устанак на прагу, двор и војничка партија решише да се тпме користе. У тој цељи би скројен п план за ћесарев ( пут кроз Далмацију, а самом том прили| ком никакав се труд не пожали да му се даде изглед једне велике ао.гишчке демонстрације. Далматинским Словенима беше се тада поласкало што и саме у! станике знатно охрабри. Кад је ћееар нолазио из Далмације, пограничним званичпицима беше дат миг да буду на ; руци устапку, а да је каке потрсбе ј« I бих за ово могао изнети и најпоуздани| је доказе. Пријатељима устанка — као Далматинцима, Хрватима, Србима СлоI * Ви ш пнглескн часопис „МастПапз МадаI хте" — свеска за октобар 1878.

венцима. Чесима и Талијанима — беше тада сасвим слободно прелазити у Босну и Херцеговину. Комитетима — по разним далматинским и хрватским варошима беше дозвољено да скупљају војни матерпјал за усталу им браћу, што су они и чинили и ирсносили преко границе на местима, која би се и именовати могла — а то све на очи самих аустријски званичника. Русија тада небеше још спремна Аустријски „мнротворац^ а пациФикатор још би тада једва дочекао какав „мандат- јевропски за „умирење" Босне и Херцеговине. Но то наравно, није могло битн по вољи Русији. И док се она спремала да даде нужзу снагу своме гласу у будућем решењу самог питања, српско-црногорски рат послужи јој као посредник. Аустрија би натерана да чека, док Угарска показа знаке нестрпљења. Маџарима ваљаше с тога бацити неке мрве задовољења. Управо би нужно ухватити неколико усташких вођа и узаптити неколико зарђалих топова — пгго се и учини са великом хуком и буком од стране аустријски власти. Да не бп пак како Маџари посумњали на Беч, и иомислили да бечки кабипет стоји у тајној свези са српсконародном странком у Боени, гроФ Андраши могао је прстом показати на Факт да је између јесени 1875 и лета 18,77 шездесет до сто хиљада босанско-сраских аравославних бегунаца скакало на Ау• стро-Угарском земљишту од глади, зиме и отуда произлизебих болести. Паснвно свиренство и активно лукавство елужаху овде наизменнчно. Тако. најзад време дође кад струја догађаја поста п сувише силна за маџарски отпор. Војнпчка партија узе мах и Аустријадоби јевропски мандат за узалак у Босну и Херцеговину. ГроФ Андраши истина још беше говорио о „привремености 1 * окупаццје али војницн имају обнчај да се млого јасније изражавају и 1>енерал Филиповић примајући депутацију грађана славонског Брода у очи дана преласка преко Сдве напоменуо јетешкоће које Аустрија може имати са садањом расом Бошњака, али није се устезао да изјави као своје уверење: г да /»е под мудром управом (аустријском) следе&а генераци]а аорасти као .гојалан иоданикЦара т Кра~Ђа" Па и у самој Пештп чак, поче мање да се говори о -привременом" карактеру окупације. Маџарима се тада рече, да је војека послата у Босну да „обори Србе." г То је управо мера за одбрану мусломанског жпвља у Боснп и Херцеговинн." II доиста. гроФ Андраши био је рад да врши улогу -пријатеља Турске. ц (НродужиКо со)

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД „Српске Новине" донеде су по маџарским изворима вест , да је „патрпјарх" Анђелић сазвао архпјерејскп сабор за 3 мај. о. г. и да су све вдадике у натријаршији, Арсеније Стојковић, Емилпјан Кенђелац, Нпканор Грујпћ и ТеОФан Жпвковић, обећалп да ће доћи на синод у Ср. Карловце. — II ако нам је много тта нејасно гато се од наименовања Анђелпћевог догађало у „опсегу карловачке мптрополије", као иа пр. да ни на угарском нити на хрватском с; <>ору не чусмо глас српских посланика против тог наименовааа, опет зато морамо озбиљно посумљати у ту, маџарскпм капалом, иропуштену вест у нашим