Српска независност

— 220 —

тада и на памет није па/ало да тпме онда аустрнјска интервенција служи управо одржању представннка отоманске корупцпје. (Нродгхико со)

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Даиас имамо да забедежимо две важне окодности. Прва се тнче изјаве аустро-угарског заједннчког мннистра спољних послова, грофа Каднокија, у ногледу судбине Босне и Херцеговипе, с којом смо наше читаоне у прошломе броју овог дпста упознали. Са аустријске нолузваничне стране труде се сада да ту изјаву ублаже, те јој одричу смпсао. као да се гроФ Калноки хтео изразити да Дустро - Угарска ради да пз окупаппје Босне и Херцеговипе створи анексију, јер , веле. мпнистру сно.ђнпх послова пије нн на ум пало, да ту мисао нзразп. — Нас се ова чарка нзмеђу а устро-угарске журналистпке и тамошњпх нолузваничних кругова слабо тнче, н ако не разумемо ту смешну сиграчку, која се тера са миниетарскнм изјавама у тако важнпм питањима. И то је једап доказ впше, да су унутрашњи одношајн у Ауетро-Угарској ровпти. Но да бн наш свет добио тачнијег нојма о грубоћи оваке појаве, ево од речн до речи одговор „Пестер Лојдов „Ми дабогме не знамо, шта је г. гроФ Калнокп хтео казати и како он мис.хи о анекснји; но знамо поуздано да се његове речн којима се иослужпо у погледу окуцацпје никако друкче не дају нротумачитп, већ да се окупација поступно претворн у анекспју, и ако би п ту овладао какав несноразум то је само отуд могао ионићп, што је г. мннистар снод.ннх послова у својој дппломатској резервп — нешто сувише казао. 1, Друга је не мање важна вест, да сами аустро-угарскн листови побијају гласове о пронесеном одступању генерала Игњатијева мпипстра унутрашњнх послова. Од целе внке, вели један маџарскп србождер. остаће нам само прнјатна успомеиа на радостан утисак. кога сио услед те вести осећалп. — Мнтпм

лпстовима не само да не завнднмо за таке успомене, већ бисмо пм од срца желели да тако радосппх утисака још впше унамте. У Петрограду се увелико чпне спреме за крунисање цара Александра Ш. Свечаност ће трајати 2 недеље п биће у Москви. По руским новинама нрнсуствоваће круписању: родител>и царнце руске, паследник ирестола енглеског са женом, немачки наследник, крал, шведски, грчки, румунски и српскп п кнез црногорски н бугарски. — Племство нетроградске и московске губерније обратпло се руској владн с нонудом, да пз својих ј редова образује добровол.ачку гар1 ду ча службу сигурности код цара. Понуда је с благодарношћу примвена н обнародована у звапичаим новннама. Мнсли се, да ће племство из осталих губернија следовати овом нрнмеру. — На ћурћевдан очекује се Лорпс Меликов у Петроград. — Пз Букурешта јав.вају. да су накнаднп изборн за румунску народну скупштину исналн повол.но за владу. То је најбол>и доказ да народ румунски потпуно одобрава држање владино у дунавском пнтању. — Евронска дунавека компсцја састаће се у Галацу тек почетком маја месеца. — Угарске делегације решиле су, да се од траженпх 23 мнлиона за угушење устанка у Боснп п Херцеговппи побришу цреко 2 милнона. Ово је нрвн случај, да делегацнје не одобравају целу суму у овако важној стварн. — ..Пеет. Лојд" је жестоко нанао ца заједничко аустро-угарско ипнпстарство како због Босне и Херцеговине, тако и због неуспеха према Румунпјп у дунавском нптаљу. Изгледа. да су ти напади напсренп прогнв гроФа Калнокија ког је г Пест Лојд' 1 до сад само хвално, а сад га папада пз јединог, вал>да, узрока, што бп рад бпо вндетп гроФа Андрашнја каомннпстра спољних нослова. Да се и гроФу Андрашију хоће да министрује, то у нечему сведочи н његово доста дво-

лично држање у дслегацнјама, где је приличпо оштро критнковао земаљску управу у Боснн и Хецеговинн. Андраши је 8 о. м. био на ауднјенцији код ћесара равно пола часа, а то је већ по себп довол>ан основ за комбвнације „Пест. Лојда."

Генерална Унзја. Капо се приближује време. кад ке Француски судови нресудитибанкротство Бонтуово и нзнети све прљавштине тог вртоглавог подузећа на јавност, то ћемо упознатн наше чнтаоце, по париским пзворима, са тренутннм стањем н дојакошњом судском пзтрагом у овој банкротској радњи. која је н нашу земљу знатно оштетила. Свега нредстојс девет процеса, и то: 1. Крнвнчни поступак противу Бонтуа ц Федера ? Други процес стоји у свезу са нрвнм. Ако се на име докаже, да су Бопту, Федер п осталп члановн управе незаконо располагали са ошш каппталама. којц су пм поверавани. тада ће се против њих грађански суд повести, да их принуди на накнаду упропашћеннх пара. 3, Трећи процес повешће протнв Генералне Уније задруга берзанских сензала, да је прин}*де на исплату њеннх бсрзанских диФеренција. 4, четврти процес: Кулисе лпонске п париске берзе. које су у шпекулацији самлашм новнм акцпјама Ген. Уније изгубили 112 милиона франака, хоће судске кораке протпв издавања тих акцнја да предузму, пошто се с њпма већ трговало. а јошт нн нздате нису биле. б. Петн нроцес: Стецишни одбор банкротиране Генералне Уније тужиће кулпсу лионске и парцске ! берзе, да их нагна на плаћање њених берзанскнх дпФеренција. 6. Из самог решења питања односно младих акцнја по- | тећн ће млогн други процеси. Ако се њн- | хова емпсија (издање) поништн, тадаће | постатн шестп процес. Држиоци старпх акција Генералне Уннје. који су уписали и нове акцпје н на сваку нову акцију већ по 850 Франака уплатнлн, тражиће судским путсм. да за то буду иризна- I ти бар као поверноци стецишне масе. ' Седми процес: Ако се издање (емнспја) ј младнх акција не понпштп, т. ј. ако 63де решењсм дозвохено, да се издати мо- ј гу, тада ће опет акционарн судску одлу- ј ку тражити, да с тога, што су они у вре- , мену када је упис (субскрипција) нових акцнја извршен, положпли горњу уплату, а осем тога н од добпти из 1881 год. од 50 мнлиопа која је остала неподнгнута. да се те њнхове нове (младе) акције и- ј мају сматрати као потпуно уплаћене. 8. Осми процес: У оба последња елучаја стециншн 1 .е одбор устати против захте-

ва акционара , да их нагна на потпуну уплату уписаних младих лкцнја, не признајући горње уплате за учињене. А девети процес постаће отуда. јпто ће се стецишни одбор упети, да и. Гендсрбанкино имање унесе у масу и употреби за ликвидацију Генералне Уније, наводећи да је Лендербанка Фнлнјал Генерал. Уније. Сви ти процесн могу се отсгнути као гладна година и. наравно. могусеиз њих још II други НОВИ II фОДИТИ. Ми ТО НЗНОсимо као једну од најнитересантнијих страна Бонтуовог банкротства пред публику и остављамо свима на оцену да по овоме сами израчунају дан: кад би ЛироКанчева в.гада моига до /1и у аолоо/сај да 0410• вори на аитања о банкротстеу Бонтуовом кад је у народној скуиштини изјавила, да 6е то учинити кад француски судови изреку своје.

ИЗ ЈШСТОБА

Руске новнне „Гатцукаодговарајући на нову књигу немца Лохера, п.ппе: -Лохер у својој књнзи прети Руснјн, даако на њу пођу Германија н Аустро-Маџарска. проћиће горе но 1812 год. Но то је само немачко разметање п ништа внше. II у самој наполеонској војнн изишлаје Русија као победплац, а и повратила је мир н поредак у свој Европи. А кримска војна научњта је Руснју, шта значи благодарнотт Европе, и како ће Русија од сада сама из себе, из своје историјске задаће црпстн снагу своју. Није данас Русија оно што је онда била, она је словенска држава н по слову и делу, а као такова она значн много; она је сила коју једва и сва Европа може савладатн а камо лп Германнја, да не говорнмо о Аустријн која се једва може у обзир узетн. Кад бп се п могло оно иснунитн што Лохер, и остали иемачки шзвинисте мисле. н тада они не би могли Русију по беднти, п уништитн жељу у Словена у Германијн п Аустрији, да се ослободе од немачке власти. Победа наших непријатеља над нашом војском стала би нх скупо, да не рекнемо да би она рила и за њпх пораз, јер их другоме ничему не може прпвестн. Своје плтове могу они само тада обезбедити, ако на свакој врсти поставе пукове, јер баталиопн су мало. И ако би, што је врло сумњнво. ми моралп пред силом непријатељском уступити. то ћемо мп као н у дванасетој години уступити њима само пустињу. А у случају наступања непријатељскогу дубину руске земље. ми му нећемо дати нп треиутка мирног. Њнхове колоне сваког ће часа и минута летети у ваздух п претварати се у прах п пепео. И на југу и на северу развиће се четовање. Мн смо у

МОДЕСТД МИЊОНОБА приповетка X. Балзака Превод с 4-ранцускога.

Други дог ђај био је још важнији од од ове трговачке подлости. Бетнна Каролипа издахнула је на рукама Модесте, која је чувала са оданошћу младости, са љубопитством девичанска уображења. Обе сестре измењале су у тихим ноћнма многа пов^рења. Какав је драмагски интерес морала Бстина имати у очима њене певине сестре! Бстина је познавала страст само ио неспећц, она је умрла јер је љубила. Међу двема младнм девојкама сваки човек. па ма какав греппшк он био, остаје љубавник. Једина страст у истини је ансолутна у човечанским стварима и она никад неће да нема право. Ђорђе Дестурни, коцкар. расиикућа, грешник. увек је уусноменн ове две дсвојке остао онај париски денди хаврских светкпвипа, с којим су све кокетовале (Бетина је мислила да га је

отела од каћиперне госпође Внлкеповнце), најпослс као срећнн љубавннк Бетиннн. Обожавање младе девојке јаче је од сваке осуде друштвене. У Бетиншшм очима 1 суд се иреварно: како је могао он осуднтн млада човека. којп је њу љубно пуиих шест месецн, љубио је етрасно, у ( тајанственом скрову, камо је Ђорђе њу екрно у Парнзу, да би јој слободу сачувао. Дакле је Бетина умирући прицепн! ла љубав па своју сестру. Ове две девојке често су се разговарале о том великом дра.мату страсти, који у уображењу бива још већи, и покојннца је у гроб свој одпела чистоту Модестину. оставнвши је, ако не Обучен}-, а оно бар иуну љубопитности. Ипак је кајање п сувнше често гризло срце Бетннино, тако да је она својој еестрн казнвала опомене. У ио својнх исповедања никад нпје она пропустнла да саветује Модесту, да се безусловно покорава родитељима. Уочи евоје смрти нреклињила је ј она сестру, да се сети ове постеље паквашсне сузама н да не подражава поступку, који није довољно ни толнким мукама псиаштан. Бетнна осуђиваше себе, да је она прнвчтсла гром на своју породицу; она умре у очајању, да није добила опроштаја од свог оца. Ако је црква и тешила, омекшана толиким кајањем, Бетина у крајњем часу викну

гласом, којн је раздирао срце: Оче мој! оч е мој! — Не дајн твоје срце без руке твоје, рече Каролина Модестн на један сат пред смрт своју, а нарочнто пемој да примаш никакво удварање без одобрења наше матере илн оца.. Ове речи, које су тако дирале својом голом нстином, а изуштеле у по ропца. тпм већма су одјскпване у душн Модестнној, што је Бетнна од ње искала најсвечанију прнсегу. Бедна ова девојка. прозорљнва као пророк, извуче пспод узглавнпце нрстен један, у који јс нрско своје верне елужавке Фрањнцс Кошетове дала у Хавру нзрезатп: Сети се Бетине 1827 место какве девизе. Нсколнко тренутака пред смрт свој}' натаче она свој нрстен сестрн ка прст, молећи је да га не екида до свога венчања. То дакле беше међу овнм двсма девојкама чудан скуп љута кајања и нанвна описа оног наглог времена, иза кога јс тако брзо дошо самртан дах напуштеностн, али гдс је страх од беде увек превлађнвао над илачем, кајањем и усноменама. Нак нпак овај драмат младе ппеварене девојке која се вратнле да умре од ужаено болестн под кровом елегантна убожава, у очима несрећа, подлост Внлкенова зета, слепоћа матернна која је

дошла од туге — све то одговара самоповршинп, коју Модеста показујс и којом се задовољавају Димејевн п Латурнеловн. јер ннкаква оданост није кадра падокнадити матер. Овај једноликн жнвот у том каћипером Шалету, у сред леја цвећа што га је посадно Димеји: ове навнке са кретањем уредннм као но еату: ова провинцијална мудрост ово картање, уз које се плетоше чарапе: : ова тншнна, коју бн прекидала само рнка мора у пролеће н у јесен; ова мапастирска тишина скриваше најбурннјн живот. живот у идејама. живот духовнога света. Људи се каткад чуде погрешкама младнх девојака, алц тада није јњих поред слепе матере. која бн се налицом својом дотакнула девнчанска срца. које су избуншли тавницн Фантазнје. Днмејевн ! су спавалн. кад би Модеста отворнла прозор, очекујући да ће можда проћи онуда какав човек, човек њених санова, очекивани внтез, којн би је узео за се на коњнца, нс бојећн се Днмејеве ватре. Поражена смрћу своје сеетре Модеста се предаде непрестаном чнтању, да је готово могла затупити своју памет. Одгојена да говори два језика. она је исто тако знала немачкн као Францускн: а касније она и сестра јој научнше енглески од госпође Димејеве. Слабо надј знравана у томе од људн, који ннсу били