Српска независност

— 221 —

стању пола царевине да ватром спалимо, ни једну ризу на светим иконама, на благослову отаца и дедова, нећемо оставити; рубље ћемо преливати и куртуме, а звона црквена претонити у гранате и картече. И најзад ћемо ми опет решити словенско пптање, па не само то но и нска друга питања. као питање потпуног уједињења Италије, потпуно уједињење целокупне Пољске под Русијом, питање о принадлежности Елсаса-Лотрингије и Шлсзвиг-Холштајка онима државама. којима их ву*1е њихова симпатија. о праву Хановера нс бити са Пруском. и о праву Гсрманских народа да оснују слободну Федерацију под ноглаварством слободне изабратих импсратора. Нијс Немачка тако страшна. као што изгледа по речима и иретњама Бизмаркове Фалаиге. А од оиасности од стране Аустрије не може бити ни говора . она је потпуно неспособна за велику војну. Русију ие може нико победити, ни у случају ОФанзивне ни деФанзивне војне. Њена оФанзива наилазиће на све саме природне савезнике. па н савезнике у шггерссима, а њена одбрана и ако би је ко нападао. тако је јака. да сваЕвропа не би била у стању да је иобеди и сломије. Народ је руски силан и несавладљив. Нека сс Пемцн окану претње, словенско се пнтање мора што пре решити. Словени се морају ослободити од свачије туђе власти па и од Немачке а дописи Крњево. 8 априла 1882 Лист -Садашњост" број други донесе један стубац у своме листу у коме ме бсзименидописник, мора бити неки буџаклија коме треба леб, јер је тешка мотика. назива г јалап либерал, с што тражим као бирач рачупа од посланнка срсза орашког о њиховом раду у скупштшш. Нуномоћничс без пуномоћија шта те тако заболе и што ноче да кукаш на туђем гробљу кад му име не знаш зар се ти нађе да кога заступаш и бранитп посланпке које ти ниси бирао. Него имаш право. трбу оће леба, а таковим радом који год ради као тп у овом времену лако добије леб, само ако кога нападне н изгрди. Али шта ћу вам така вам је садашња лоза! Што кажсш да ћсду моји посланицн тражнти рачуна кад буде своје време. а ти брацо ликуј у томе и буди у нади да то сретно време дочекаш. Али мучна посла. За :тунниче без имени од тебе доби одговора, а чекаћу до 19 ов. м. одговор и од моји посланика. Молим те да лп би мало закукао када би потражио од ког носланнка рачуиа који јс нротиван твојој партији. Одговотолико учснн, Модеста даде као храну души својој главиа дела најновије књижевности енглеске. немачке н Француске. Лојд Бајрон, Гсте, Шилер, Шалтер Вкот, Хиго, Ламартил, Краб, Мур, велпка дела седамиасстог и осамнаесгог столећа, историја и театар, роман од Асгреје до Маносе Лескотове, од Монтањових Покушаја до Дидсроха, од Прича до Пове Хелојзе, мисао од три зсмље исиуни замршеним сликама ову главу узвишену хладном наивношћу, чврстим девичансгвом. одакле сс внну сјајно, оружано, искрено и јако апсолутно днвљење велеуму. Нова књига била је за Модесту велик дога!>ај; она је срећна била рсмеком, од кога се ужасавала госнођа Латурнеловица, као што смо видели: она је тужна била, кад спис није чинио нокора но њеном срцу Срдачап лирнзам кључао је у овој души пуној дсгшх илузија младости. Али од овога иламенога живота не донираше никакав зрак до новрпшнс, њега не онажашс ни нотноручник Димсји и његова жена. ни Латурнелови, једино слух слепе матсре чуо је нуцкарање. Дубоко оно нрсзирање, којс Модеста тада заче сирам свију обичних људи, наскоро даде њеном лицу нешто гордо н дивл.е, што умеравашс њсну ђерманску наивност а што иначс нристајаше уз један део љене •изиоиомије. Власи, које су се над челом

ри ми и изиђи са твојим именом да знам од какове си багре и да знам с ким могу полемику водити. С. А. ЦвеггковиК.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ — Имамо да исиравимо нашу белешку о дијурни коју је нримио нз државпе касе Риста Данић. Он није иримио 500 дуката, као што смо ми јавили но 700 дуката. Он и сам у „Виделу- (број 62) прнзнаје да није дигао 500 дуката, али не каже колико је. За то ми допуњујући његову исправку, имамо да кажемо, да је он од 19 октобра 1880 примио на име днјурне из државне касе 700 д>ката. Што смо ми у нашој белешци имали да кажемо о Ристи Данићу то није било задовољство, да се овим снћушним човечуљком занимамо, но да обратимо иажњу наших читалаца на то, како Милутин Гарашанин, деморалише земљу и проституише штампу оснивајући којекаквс скандалозне листове, и како он то чини о трошку државном, а за оруђе своје у томе ирљавом послу употребљава свога брата Р. Данића. У то име Милутин Гарашанин, министар унутрашњих дела, унапређује свога брата неза■коиито и ареко реда, пошто га је друг Милутинов за 18 месеци већ двапут унапредио и накљукао стотинама дуката дијурне макар да Ристин шеф у мисији јавља министру, да му је Риста непотребан и он га опет у Бечу оставља. Исто тако имамо да обратимо пажњу на шеретлук Ристин, којн би хтео да разуме, као да смо ми хтели рећи да он не може са Милутином уједномнадлештву служитн. Ннје о томе реч но о деморализацији и о проснпању блага земаљског, јер докле под нређашњом владом један изасланик. као н. пр. један пуковник. који јс имао да се нредставља на страни царевима и краљевима, ннје добијао три дуката дијурне на дан , дотле је писарчић Риста. који се шетао по Бечу, и ваљда два три табака нрепнсао аримао на дан ао три дуката. Најтеже нам је одговоритн на примедбу Ристе Данића како би се ио нашој белешци где се вели да је Гарашанин унапредио „евога брата* могло мислити да су они рођсна бр*>ћа. а овамо су, вели, само браћа од тетке. Друга оштроумна досетка, као да двојица могу битн рођена браћа одкојих се једап нрезнва Гарашанин а други Даннћ! А зна се да се удовица Плијс Гарашаннна ннје по други пут удавала, па н да је, не бн из другога брака могла још нмати тако маторог сипа. Зпамо мн у коме је степену сродства Милутин са Ристом, али да је и другачије, оиет нас њсгов нрелазак у министарство унутр. послова неби изнена-

љ-ним у шиљасту корену пружале, пзгледаше као да нродулсују лаку бору, што су је мисли већ новуклс мсђу обрвама. са чега онај израз дивљаштва можда у нсколико јачи долази. Глас овог драженога чеда, које је Карло пре свога поласка због њсног оштроумља звао малом ааиучом Солоновом. добио је најлепшу гипкост уз учење од три језика. Ово нреимућство још је увећано звуком, којн је у исти мах мек и свеж, те дпра у истој мери срце и ухо. Ако мати није могла на челу нанисана гледатн надање у внсоко онредељење, она је проучавала нрслазе еазревања душине у акцентима овог зал»убљеног гласа. После периода и ирождрл.ивог читања настуни код Модесте игра оног чудног својства живог уображења, но коме човек себе сасвим преместн у живот, који је удешен као у спу, те себи прсдставља жељене ствари са тако живим упечатком, као да еу оне ту, ужива у мислн, нотрошн и самс године, вснчава сс, вндп се остарео, гледа сам свој иогреб као и Карло, јсдном рсчи. у себи ужива комедију живота, па ако требам комедију смрти. Модеста је за еебе играла коледију љубави. Она замишљашс себе обожавану но жсљи, пролазсћи кроз еве друштвене Фазе. Као јуиаииња у мрачну роману, она љубљашс или џелата или каквог злочшша, који

дио, јер смо ми већ видели да они сродникс и до другог степена закључно у једном надлештву ностављају. Треба ли за доказ да наводимо, како је влада „виделовачка" иогазила закон од 1860 године. иоставивши Мариновићевог сина за секретара посланства Париског? Огворено писмо Г. I. Павлу РадивојевиКу и Милосаву Стеиановибу бив. послан. ср. морав. окр. ножарев. Господо ! Од како сте са скупштинском опозицијом — мањином — дали оставке на своје посланетво, па до сад, има преко месец дана. Ио новинама се млого говори и за већину и за мањину скупштинску, У којој сте и ви. Неки говоре: да је узрок вашим оставкама што не одобравате политички иравац владе и већине скупштинске како у нитању међународних уговора са разним државама, а особито са Аустро-Угарском, тако и унитањиманаше Финансијско — берзанско — економне политике због гвоздсног пута кроз нашу земљу. Други веле: да сте то учинили (дали оставке) из лично партајских интереса противу садање владе , у цељи тој, да би место њено заузеле друге личности у кабинету г краљевско-сриског министарства* , а то је само да желите промену личности. Још говоре и то: да сте ви (мањина — опозиција скупштинска) хтели рат, на што већина није никако пристала, те сте због тога морали дати оставке. Такве гласове сваког дана или читамо у нашем новинарству или слушамо да се по народу разносе. А шта је у ствари и истинито, за нас је све тајна донде, док ј и од вас лично и усмено нечујемоотоме коју реч. Нас ово јако изненађава. Намаје ово неизвесно стање врло тугаљиво и несносно. Нама ваља што нре за све живог обавештења. Ми, ваши бирачи, хоКемо од вас за то ј авног рачуна. Овај начин. овај пут преко је потребан и за вас и за нас — нарсд. За вас је потребан у интсресу вашег достојанства, бив. положаја и јавног ноштења, а за нас је потребан у ннтересу томе , да видимо: јесте ли и у колико одговорили позиву и задатку вашег бив. посланичког ноложаја, а за опште народну потребу. и јесте ли, као наши застуиници — нредставни ци народа — учинили или бар норадили на месгу где стс нослати, за оно што би нашем народу код његове куће а и ван ње у свсту дало кредита и часног угледа у данашњем добу н развићу људском. Траж^ћи то, ја сс овим путем, у име свију бирача, у име народа у нашем срејс погинуо на губилшиту, нлн као њена сестра, каквог младог кицоша без паре у џеиу, који је мешао само карте. Она је замшнљала ссбс као куртизану, на као Нинона, ругала се људма усред вечнтих свстковина. По реду ироводила је живот какве пустоловке, или какве добре глумицс, исцрпајући Жнл Бласке пригоде и тријумФе Иаете. Малибране, Флоринс Наситивши се страхота, она се врати стварном животу. Удала би се за бележника. јела би сухи хлеб часна жпвота, глсдала би себе као неку госпођу Латурнеловицу. Она бн се премештала у мучан живот, нодносила би галаму среће, која нстом треба да се заради. Онда би се опет бацнла у романе: н»у љубе због леиоте њсне; син једног пера од Фраицускс, млад човек са необнчннм тежњама, художник. нојмио је њено ерце и нознао је звезду, коју је стаелски ђеније метпуо на њено чело. Најзад, отац јој се вратио с милноннма. Ичајућп уза се његово искуство, она подвргава своје љубавнике пробама, или хранн своју независност: она је имала господске дворе, служитеље, интове, све што само раскошноет може дати, па своје удвараче вара све до четрдесете године, а тада би се решила шта ће. Ово издање Хиљаду и једне но&и, печатано само у једиом енгзенлару, нотраја скоро го-

зу, обраћам вами, господо, и позивам вас, да у року од петнаест дана, од када ово писмо изађе на јавност, на основу закона, сазовете јаван збор те да нам предате, положите јаван рачун вашег аосла• ничког рада у скуиштини. Ово је што пре потребно и са ових разлога: а, да своје име, своју част и достојанство вашсг бив. високог положаја пред нама — пред народом — лично и усмено очувате и оправдате, ако није оно и онако како се противу вас у новинарству чита а по народу неки говоре, и б, да према томе оценимо и изберемо будући иравац за избор нових посланика у нашем срезу, јер ће такови бити скоро објављен , па да не будемо изненађени. Господо ! Немојте овај народни позив одбити, јер, знајте, акс. то учините, онда је доказ, да ако није све оно и онако ; као што се противу вас износи, а оно бар има у неколико и истине. П. Ј. СаасиК мех. из Прхова. ДН ЕВН И К Страни Многе ће од наших читалаца изненадити а скоро све без разлике интересовати вест о Леону Гамбети бившемдиктатору за време немачке инвазије, најпризнатијем и најзаслужнијем вођи данашње ренубликанске Француске, да се пре кратког времена у Напољу венчао са чувеном ленотицом и духовитом удовом гроФицом Рига Равиолини. ГроФица води порекло од лозе Дандоло , која је некада владала у Млетцима. н доноеи своме мужу у нме мираза само — 50 милпона динара. — Из Лондона јављају, да је чувени и прослављени паучењак н природњак Дарвин умрво 8 о. м. Чарл Роберт Дарвин рођен је 12 Фсбруара 1809 године. Енглески листови без рлзлике оплакују у њему највећег и најзпачајнијег Енглеза, који је, као и Њутон, променуо правац свога столећа, — Филоксера (чокотова уш), по Француским извештајима, ншри све даље своје убитачно царство. Из јужне Француске, где је потаманила силне вннограде, прешла је у Шпанију, где нарочито јако пустоши око Малаге. Досадје окужено преко 70.000 мотика винограда у околнни Малаге. Прематоме, ако сене стане на пут даљем пустошењу чокотове уши, са свим ће нестатп малаганског грожђа, а вино (малага) само ће се тек по нмену нознавати. СРПСКОЈ ЧИТАЉ8ЛК0Ј П7БЛШШ Наш лист улази ндућнм бројем својим у четврту четврт свога живота. — М дину дана и упозна Модесту са ситошћу пуаем мисли. Она је толико пута држала жпвот на длану. толнко нута је као философ и са горчином н с озбиљношћу себе нитала: _Па онда'?~ да до појаса утону у оно дубоко гађење, у које падају велеумни људн, који гледају да се одатле извуку чрезмерним радом на послу, коме еу се п осветили. Да ннје има ла своју богату природу н (евоју младост, Модеста бн отншла бнла дувне. Ова преситост баци ову девојку, још испуњену католнчанским духом. у љубав прсма добру, у бесконачност небеску. Она схвата милосрђе као задатак живота; али се она одаде црној тузи, кад не нађе више хране за Фантазију, која јој се у срце улегла као оно отрован црв на дну цвета. И она јс мирио шила бенкицс за децу сиромаиших жена, на би с расејанм лицсм слушала гунђање госнодина Латурнела, који је пребацивао госнодину Димеју, што му је убно тринаесту карту, што му је узео последњег адута. Вера нотисну Модссту на чудан пут. Она помишљаше. да кад буде постала без манс у католичком смислу, овда ће она досиети у такво стање светости, да ће је бог услншати н нсиуиити јој жеље. (Наетавиће се)