Српска независност

— 226 —

ду и закон хоће г. Мојсеј ка прекеее и на цркву н на свештенике? Да богме да то он хоће, јер гледа кроз ирсте познатом развратном попу кладовском Мијанду, а удешава да кињи и гони човека, који ни у чим не даје повода за то. Ми за сад оволико рекосмо, а ако г. Мојсеј буде и даље развнјао неправду и кињсње невшшх л>уди, ми ћемо дићн наш глас у одбрану невиних, наравпо, не штедећи никога и не обзирући се на ништа. Изнећемо свачија дела на видело. ТЕЛЕГРАМИ Ниш, 13. аирила, нредан у 11 часова 10 мннута нре иодне, стигао у 1 час 45 мипута по подне. (Оригипадна депеша.) КоЛв дваеетогодишњи борац за народно ослобођење отрг« нут је данас од своје пе< торо деце и решењем суда ншпког став.Бен нод суд и у притвор за увреду ми« нистра и једног нриватног лица а ио сведоџби нањ редњака овдашњих. Ниш , 13. анрила, предан у 11 часова 10 минута пре подне, а стигао у 1 час 52 минута по подне. Коле Рашић који чама« ше у турске тамнице, да< нас по решењу суда дође за нросту увреду у срнску тамницу. Дал је и ово је*

Ниш, 13 анрила предат у 5 часа. стигао у 10 часа. но подне. Најзаслужнији грађанин Нишки и борац за народ* ну ствар Коле Рашић дошо је под суд по сведоџ« би једног пискарала и Доне Марковића за увреду владе. Д Н Е В Н И К Страни (Најстарија жена на свету). Најстарија жена на свету зове се Еулалиа Перец. Живи у Сан-Франциску и имаде сто четрдесет и чстири године. Пореклом је шпањолка. Јошт ире две године везла је иста старице најфиније всзове, но сад је већ очи по мало издају. Она се два пута удавала и сада је всћ шесдесет година удовица. Јошт ире сто двадесет година имала је троје деце. Носи се сасвим просто и умерено. Својој католичкој цркви Еулалиа врло одана и прнчешћује се свакога поста. Говори само шпањолски.

Исправка У прошлом броју поткрала сс штампарска погрешка у рубрицн п Домаће Вести"; у место: лруга оштроумна досетка, треба да стоји врло оштроумна и т. д.

дна „нова тековина"?! Ниш. 13 анрила, предан у 12 час. 5 мин. стигао у 2 ч. 7 м. по подне. Грађанство преко при« ређивачког одбора изјави* ло л;ељу да дваестогоди* шњи борац за народна нрава, Коле Рашић нри дочеку Његовог Величањ ства Краља с барјаком у руци предњачи, а при ба= кљади беседом иоздрави Краља. Али кобни напред« њаци створише му криви» цу и независне еудије бр» же бо .Ђе ставише га у нритвор. Оптпирније писмом. Ниш, 13 априла, предан у 12 час. 5 мин. стнгао у 2 ч. 7 м. по под. Вечити Барјактар народ* ног ослобођења Коле Ра» шић наде данас без дуб* љег размишљања под ру» ком напредњачког суда под суд и у иритвор а то и у његовој дружини уби сва* ки патриотизам и ножртво* вање. Ниш, 13 април. нредат у 12 час 5 мин. стигао у 2 ч. 7 м. но под. Ва увреду Коле Рашић дође данас под суд и у притвор, наиредњаци.туже нанредњаци сведоче и на* нредњаци ухапс мећу; то се збива са човеком који је цео свој век и своје има* ње на олтар ослобођења нринео.

Пријатељима уметности. и поштоваоцима спомена слепог уметиика пок. Алексе Бачванског. Побуђени поштовањем и љубављу према спомену пок. Бачванског, — к<>ји је жртвовао на олтар уметности и развитка нашег народвог позоришта и очни внд, и свој живот, — неколико поштоваоца уметности склопили су одбор за скупљање нрилога за надгробни споменнк слепом уметни&у пок. Алекси Вачванском. Ми мислимо да није нужно, доказиватн важност ове лепе жеље, коју су покренули поштоваоци слспог умстника. Од свију грана уметности, глумачка је ! најпролазнија — она нас заноси, очара: ва, она нас узбуђује и често нам потреса све живце нашег организма и ставља нас у стање ванприродно, у стање у ко1 мс се заборавнмо да гледамо глумца, пе| го баш збиља онај карактер и оно лице, ; које нам тај глумац преставља, — па до! кле траје то усхнћење у нама. дали ће доцнија поколења знати што о утисцима што смо их ми уживалн п осећали у вештачкој игри каквог ђеннјалног глумца — не, заиста не: њиов јс позив огроман, а посљедице њиова рада су еФемерне. Друте гране у уметности су много благодарнпје: песничка дела штампом се овековечавају. Вештачки израђена слика очарава милијарде срдашца и очију, — и сва та дела могу се и после у току од неколико хиљада година свету иред очи износити. и он ће их — ако заслужују хвале н признања и после толико година ппак славом увенчати и хвалом наградити. Но код позоришне је уметности сасма другчије: утисци, које изазове у намн ђенијалан глумац, трају, док се не разберемо нз овог ван природног сгања у које нас је увела његова умстиичка игра, онај призор, бола јада, туге израз чежње, смеја, жалости и т. д. не могусеоставити у наслеђе доцнијим поколењима. Једино што остаје всштак који се одао позоришној уметности, јесте — пмс и саомен — али видннх доказа његове ђенијалности нестаје , чим се одмакне са позорнице. У најскоријој прошлости, српски је народ увидео својим сопственим очима, да је то збиља велнка и огромна жртва одатн се обради умствости ма које врсте. Умољашуу се уредништва свију ерискпх п хрватских листова, да ов*у проглас, ако не цео, а оно бар у наводу саопште својим чнтаоцима.

Наши су уметници већим делом — мученици. Ми им се дивимо. Читајући њиова дела или гледајући какву слику и тд. ми се одушевљавамо и узносимо своје осећаје у више регионе, у СФеру идеалпости, ц присподобљавамо њнову моћ божанској моћи. На како награђујемо ми своје уметнике?.. Сетимо сс, како је скончао наш неумрли Јакшнћ, да ли је располагао и са најнужнијим средствима за одржање себе и своје породице V да ли су се обзирали иа наше уметнике они, који су нозвани да своје погледе управе и на оне људе којн се баве том узвишеном граном народног животаНе, ми им за жнвота на сваком кораку нудимо жучног нанитка, а тек по смрти њновој, ми се клањамо њиовој величини увиђамо њиову ђенијалност, онда се носе : читавн товари лаворових венаца 5 онда ј се иишу читаве књпге оиограФија, онда ; их тек познајемо. кад их нзгубимо. С тога , чинимо своју дужност покажимо се да умсмо да штујемо своје уметнике, као што то чипс други сретнији народи, према својии уметницима. Са прилозима од ноштоваоца уметности у општс, а позориштне уметности и иок. слепог уметника Бачванског посебице намерни су покретачи ове пдеје: да аодигну најгробни саоменик арвом редитељу и оснивачу игумачке уметности у сраству, слепом глумцу, који је и вид изгубио, а тнме био лишен највећег блага овог света. На његовом гробу за сад стоји сломијен крстиЋ, а около њега повила се густа трава — баш као чести јади што их је сносио у животу. Прнложимо колко ко може, и покажимо се достојнн поштоваоци таквогђенија и уметника, као што је био ослепели бачвански. Прилоге ће нримати илн г. Тоша Јовановић рсдитељ нар. Позоришта или г. ГГетар Ј. Петровић великошколац: нриложницима ће се доцније путем јавноети обзнанитн колико је скупљено прилога, шта је учињено са њим, као и нмена нриложника и величини прилога. У опште издаће се јаван рачун о раду иупотреби прилога. 14 аирила 1882 г. у Београду. Неколико аоштова-гаца аок. Бачванског.

Огласи

Г| П А II на Ј е Д Н0М °д најлепших ИЛпЦ мсста близу позорнтта иродаје се. Распитати у књижари Петра Ћурчића, Кнез-Миханлова улица, до гостионице код „ХајдукВељка." бр. 110 1—-2

Водени лековити завод ПРИСНИЦФДЛ у Медлину (доња Аустрија) 30 мипута од Беча, дивна шума од јеле и 6 ороеине у околини. С всликом пажњом индивидуализирана лекарска нега. Одлични Панзпон са умереним ценама. Извешћа даје управни лекар. пг. Јоге? УУеЈбв. бр. 57. 1—10

1Ј ЈЖоиНпе особита параш одпиринџа нанрављен с бисмутом, па је за то врло добар за лице, прионе за кожу и не види сс, а такође даје боју млађаног иЗЊеда и природу нежну. Може се добити код Ш. Фаја, нроналазача у Паризу и код свнх нароФимсра. Ситинска поиада која то својство има, да одржава мекост и нежност руку и руку чува од сваке новреде. која би им се утицајем хладноће могла нанети. СН РАУ, Рагбшепе ш Рапз 9, гие <1е 1а Ра1Х. Стовариште коа свију аарфимера и фризера,

ПРИЈАТНА ЕКЗИСТЕНЦИЈА н независан рад којн ее исплаћује, пружа се образованим људима. Ближа извешћа даје експедиција лнста. бр. 109 1—36 КРДГУЈЕВЧАНИМА. плац пок. г. Крсте Сиојковића бив. контролора Мин. војеног, ностојећи у Крагујевцу до куће Пстра Лешјаннна, шеФа у војеној Фабрикн. а у сокаку од чаршије ка Лепеницп водећем. ародајем под врло нробитачннм условима а то је ii на аочек. Коме треба, нека се ногодбе ради обрати мени, пли г. Михајлу КрстиИу трговпу у Крагујевцу. 12 Априла 1882 год. у Београду Јеврем Андоновић ЧЛАН АЦЕЈЛЦ. СУД*. Свакоме бесплатно одправља упутство за потпуно издечење у тајностн и са мало трошка, тајних болестн скорашњих и застарелнх; само вал,а писати. ЕУ МШ, УЈеппе Јзеге) Ргапсе.

Награђено златном медаљом.

Преиоручујем моје днвно удешене справе за куаање, како за паћенике од смсивица, стомака, игаев тако И за оие од костоболе. 1. Подпупа сарема за куаање са и без спроводника за воду. са справама за туширање и грејање од 65 Форинти па на внше. 1. Када за куаање од јаког цинка по 12, 15 н 18 Фор. НовоуАехиења када за купање са справом за грејање. којом се за 30 минута са само за 5 крајцара угља илн дрва, 200 литара воде угреју на 28 гради топлнне од 30 Форинтп на на внше. Пантентиране сараве за грејање засебне, које сс могу ма у какову каду, дрвену нли металну сместнти и вода за куиање угрејати од 18 Фор. па на више. КуКне хиАротерааије. Апарати за ваздугани прптисак по уиутству саветника Др. Виптерница од 90 Фор. па на више. Енглески ааарати за тушовање од 18, 35, 50 ФОр. КаАе са тушевима од 30 Фор. па на више. Ааарати за римска куаатила за зно• јење и тушовање V кући по 100 до 200 Форинти. Кале за седење. КуКевни и собни нужници без смрала и ааарти за инхилацију и т. д. Све снреме за јавпа кунатила зајеАно са аоставлањем , биће тачно нзвршена. За болнице Илустровани ценовници безплатно. п куаатила Преиродавцима рабат. л ариватне М. ШТАЈНЕР, Фабрикант ц. кр. изкљ. пр. апарата за купање Беч. II таборштрасе 29 до ноште. бр. 56. I—5

власниж „Дружина за потпоиагање Српске Књижввностм" штампано у штампарији „жож Св. Савк ц кнкв михаиј. уж. вр. 4 одговорни зткдник Др. Лаза Костић