Српска независност

Глас о оставци Стојановој на предеедништво. као муња пројури кроз Пожаревац, и одмах се могло на дицу грађана видети како га весело нримише, а јога воселији Пеху кад се једног по једног аапредњака отресају: јер одмах кандидираху за председника човека, коме не лежи на срцу егоизам и партаична ласлепљеност, већ ошити интереси уз нравду и правицу, а тај кандидат јест Милан Ага-Јевтић син оног пок. Ага-Јевте који је вазда стајао на врхунцу поштења, а уз то био је искрени цатриота и родољуб српски што му и сам владаоц на последњем часу то признадс. И заиста граћани би се имали њиме поносити јер <5и имали за председника човека пуног поштења. а уз то изображеног и нохвале достојног, којн не би годио појединој партији већ бољитку и псправци општинских интереса. Да ли ће се пспунити жеља грађгна и свог кандидата 18 Априла као дана одређеног за избор нредседника, — изабрати , то идемо да видимо? Званична Исправка. „Орпска Незавнсност" у 52 броју од 3 Априла ов. г. у чланку „Пад железничке Школе у Београду~ саопштава читалачкој публици оно што у ствари не постоји. С тога управа Трговинско-железничке школе, сматра за дужност ■своју, да овом званпчном псправком обавести читалачку публику о чравом стању ствари. Кад је тако звани „паралелни курс" отворен, пријавио се бно до вољан број слушалаца, ио они су поступно истунали, једно с тога што се нису могли сами издржавати, а одступали су и с тога, што су уверили да немају нужног предходног знања, да би могли у науци напредовати. Неистинито је дакле, да су неки иредавачи подговорпли ђаке да оставе школу. Данас пак износи број слушалаца у паралелном железнпчком кругу 20 а не 8—10 као што се у „Незавнсности" наводе и кад се к томе додају још они 19 ученика који се у редовном железничком кругу налазе, онда укупан број ђака у железннчкој школи износи 39 и са њима поступиће се и даље онако, као што је у своје време обзнањено. Односио пак г- Томића управника исте школе, управа има само то да каже : ма да је управник г. То мић дуже времеиа слаб био, нпак су ее зато чаеови предавања тачно

и редовно држали иа и сада редовно држе. Унрава има још да напомене и ово : сва школска питања решава професорски савет и но томе унрава исте школе не радн ништа без предходног сноразума проФесора, којих има 12 а не 8. У Београду "Д 882. Из управе трговачкежелезничке школе. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из среза крајннског пишу нам како је нолиција отпочела свој рад те агитира и удешава како да се осујети избор опозицнонарнма. Полицију нотпомажу у томе послу по нски општински ћата и по неки ноп, који је скренуо са стазе свога позива, тр . се внше брине о „житељском понеченију" но о всри и црквн. Ово зло семе посејао је још пре иок. Евгеннје међу свештенством, а нослс га нијс нико хтео искорењиватн , но га је можда онако _вешто с као што се већ уме, подхрањивао, сам или нреко свога п вернога а „виделовца и у конзисторнји неготинској. Али мучан је посао помутити будну и бистру свсст у народу. Рад је .виделовачкн" већ свима додијао, и свет једва чека да их се курталише. Из Наотине јављају нам, како и тамо полиција удешава и нзмншља све како би подметула ногу г. Нроти Милојковићу. Али за злато се рђа не хвата. Полицији у то^е послу иду на руку којекакове ^.видсловачке^ мрачне креатуре, које немају ни Бога ни душе. Г. прота је у сваком ногледу ваљан свештеник и свестан грађанин српски, њега сво сиесно пеготпнско грађанство поштује, а и у целом округу ужива он угледно поштовање, и према томе сав рад противника поштене ствари није ништа друго. до иакосно насртање, које народ нрезире. Жалосна су времена наступила, али и томе ће доћи крај. Хаос кога су г виделовци" створили у нашој земљи мора се рашчистити. Зраци будне народне свести разгониће облаке свију ујдурама „виделовачких и и онда ћемо се рачунати. То време није далеко. Народ ће га ускорити. Из Текије иишу нам, како јеполиција покушавала, да осујети избор кмета тамошњег, наравно за то што јој се није донадао кандидат народни јер припада народно-либералној партији, а она би хтела да има свуда своје партизане тј. „виделовце, и али свесни текијанци кадри су свакој ујдурми полицајској да доскоче. То и приличи свесним граћаннма. јер не треба допустити да им нико гази права и слободе.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ — Виделовачка влада снрема леп призор владазцу на путу његовом кроз Србију. Скоро из евију главнијих места кроз која ће краљ пролазити, јављају иам жицом за гоњења и апшења, која полиција и судови чине против појединих грађана. Тако смо имали прилику да саопштимо нашим читаоцнма 8а ваљевског адвокатаБлагоја Стојадиновића, којијеу очи доласка краљевог у Ваљсво уханшен. Сад ево нове жртве, која непаситим „видсловачким боговима"3 место тамјана и измирнс мора да нослужи као средство да се народ заплаши, потисне и одгура од краља, како би се одклонила могућност да до ненрикосновене личности владаочеве не допре нстина, не допре тужба и незадовољство народа, који пиштн под тешким ударцима Финансијско-берзанске политике виделовачке, који не ужива више законима ујемчене личне сигурности. У „царском" граду Нишу баца се у тамницу Коле РашиК познати борац из наших ратова за ослобођење и независност народну за нросту увреду учињену министру и једном приватном лицу, а на тужбу и сведоџбу тамошњих виделоваца. Зар Коле кога су Турци гонили и уцењивали због србовања. који је учинио услуге Србији и владаоцу, да се хапси у очи доласка краљевог у истом тренутку. кад га поверење суграђана његових истиче иред лице краљевско, да у нме гра),ана царскога града иоздрави првог краља српског ? Зар тај двадесетогоди1пњи борац за народну идеју да чами у мрачним зидинама тамничким . кад први пут после грозних пет векова улази први краљ српски да иодели со н хлеб са ослобоћеним народом у Нишкоме граду ? Еј, Коле, шта си дочекао од виделовачке Србије ! Јеси ли икада у сну но; мишљао да ће те српска власт затворити у мрачне подруме, да не изиђеш пред твога краља, да не видиш лица његова?! Нек је стид и срам све оне, који се служе оваким ниским, непатриотским и каљавим срествима. Нек је грех на душу онима, који раздзајају краља од народа. који се истичу између владДоца и народа, те у најсебичнијем интересу своме уклањају пспред владаоца све оне којих се плаше и којима патриотизам налаже да краљу искрено и верно преставе право стање у земљи ;; расиоложење у народу Треба да се забележи и занамти, да влада која је широм. отворила ерата због велеиздаје су^овима осуђеним злочинцима , да та влада затвара осведочене натриоте и лојалне грађане наше отаџбнне у оном тренутку, кад владалац српски обилази народ свој. Веће бруке и срамоте не може биги. Ако Пироћанчево министарство и тнме мисли да окитн пут краљу мирисавим цвећем и да одушеви

код ње досетке уобразиље; путовање њене душе по празнинн: ншљци пуштени у мрак будућности: нестриељивост љубави, која би сваколика да се баци на једно место; избор да трпн у узвишеној СФери у место да гаца по бари провинцијалнога живота. као што јој је мати чиЕила; обвеза према самој себи, да не скреће с права пута, дл штује родитељско огњиште и да тамо доноси само радост — свеколики овај свст од чустава бивао је најзад под истим обликом. Модеста је хтела да буде друг једном песнику, једном художнику, једном речи, човеку вишем од гомиле обичних људи: али је она хтела да га избере, да му своје срце, свој живот. своју чрезмерну нсжност опзоштену од досаде страсти поклони тек пошто би га нодврнула дубокој студији. Овај лепи роман почс она уживати. У души јој ов..ада пајдубљс спокојство. Лице јој се благо озари. Она постаде лепом и узвишеном сликом Немице, коју сте видели, слава Шалета, дика и понос госпође Латурнеловице и Димејевих. Модеста је тада жнвила двојаким животом. Покорно и са љубављу она је извршивала све ситнице обичнога живота. попут картуза, који уреде живот материјални и раде. да би им душа имала кад развијати се у молитви. Сви велеумови прибегавају каквом мсканич-

ком послу, како би савладали мисао. Спиноза је глачао стакло на наочарима, Бејил је бројао цренове на крову. Монтескије јс радно у врту. Кад је тело ; тако обуздано, душа може без бриге да шири крила. Госпођа Мињоновнца. која је читала у души кћериној, имала је дакле нраво. Модеста је љубила. она је љубила оном нлатонском љубављу, која је тако ретка, коју тако мало разумевају, која је први занос младих девојака, најнежније међу чуствима, посластица срца. Она је дуго нила из псхара нснознања, немогућности, сањања. Она се дивила шареној птици у рају младнх девојака, која у даљини нева и не да се никад руком помиловати, која се ту и тамо даде видети и никад је не може погодити тане из пушке, која чарннм бојама и драгим камењем светломрца и очи засењава. и која никад више не долази, чим се појави јава, та гадна харпија, у нратњи сведока и госиодина кмета. Имати од љубави сву појезију а не видети љубавника — каква слагка раскошност! Каква машта са богатом гривом и репом и са ншроким крилима ! А ево незнатног и никаквог случаја, који ће да буде одсудан за живот ове девојке. У излогу једне књижарнице виде Модеста портрет Каналиса, једног од њсних

најмнлнјих писаца. Ви знате, како лажу овн цртежи, плодови гадне спекулације, која спопаднс личност славних људи, као да су њихова лица свачнје добро. И тако Каналис, нацртан у цо°итури доста налик на Бајронову. пружашејавном посматрању своје власи којима се ветар играо, свој голи врат, своје велико чело које мора сваки песник да има. Чело Виктора Хига биће повод за бријање исто толиких лубања, колико је Наполеонова слава утукла маршала у заметку. Лице ово, узвишено са трговачке нотребе, врло се косну Модесте и онај дап, кад је овај лик купила, изашла је једна од најлепших књига Дартесових. Макар Модеста ту мало и изгубила, али ваља признати, да се она дуго лелујала између славног песника и славног прозатора. Али јесу ли ова два славна мужа била слободна? Модеста поче тиме, да се осигура са потпором Фрињице Кошетове, оне девојке, што је сирота Бетина Каролина повела из Хавра и опетјенатраг довела: њу су госпођа Мињоновица и госпођа Димејевица радије негодругу коју узнмале у надницу, а она је становала у Хавру. Ову поружну девојку узе она у своју собу; она јој се закле, да никад неће своје родитеље ничим уцвелити, да никад неће прећн граннце постављене девојци; а што се Фрањице

народ за свога владаоца да му се од срца зарадује, — онда — не, бог му адуша му, јер ту нема ни бога ни душе , него — краљ му а народ му! Ваљда ће му бар један од њих , ако не баш обојица. судити по заслузи. — „Самоуарава и , говорећи у свом 58 броју о одношајима наше владс према Аустрији, и о баронским одличијама, којима је ова наше министре обасула, напомиње како су ти исти министри дизали хуку буку на Ристића кад га је Аустрија орденом обдарила. „Самоунрава" је у заблуди кад ово упоређсње чини. Г. Ристић нити има нити је кад имао аустријског ордена, а да је за њим жудио, могао га је више но једанпут имати. Нека нашу странку и њене нрваке оцењује како ко хоће, али само нека нас нико не упоређује са „виделовачким" министрима,јер то је највећа увреда, која се може нанети једном добром натриоти српском. — Г. енискон Мојсије послао је нре некн дан акт конзисторији београдској у коме тражи од персонала конзисторијског, да се сваки понаособ изрази нисмено о владању г. Дим. Миленковића, уредника ^Гласа Православља" а пређе званичника нсте конзисторије. Г. Миленковић је дао оставкуна своје звање у конзисторији пр • месец и по, а узрок је био томе што му је г. Мојсије одузео опслуживање цркве вазнесенске без икаквог повода, те се није могао издржавати са малом илатом коју је имао као званичник конзисторије. Рад и владање г. Миленковићево за време његова службовања у конзисторији оцењени су кондуитом, а понашање његово ван службе као свештеног лица било је уљудно и одговарало је потпуно чину свештеном. Г. Мојсеј као архијерејска власт никад га није ни зашТО опомињао, и по томе види се да је г. Миленковић бпо на своме месту и у служби и иначе као свештено лице. Шта је сад побудило г. Мојсеја да предузима неке мере, које су по све неосноване и незаконе, то није тешко погодити. Он хоће сада да гони и кињи г. Миленковића за то, што је он уредник једног духовног часописа, којн се не слаже са правцем и радом г. Мојсејевим. Али зар је то у реду? Г. Миленковић је и срнски грађанин, па по томе као такав може слободно исповедати своја начела н своје назоре, а као српско свештено лнце мора водити рачуна о стварима цркве и бити уз правац па који упућује сваког свештеника сам његов чин и позив. За осуду би био г. Мнленковић онда кад би другчије радио но што сада ради. Но из свега се види да г. Мојсије хоће можда и на нечији миг да гони на нравди Бога. Зар оно што у политичном погледу чине извесни газећи сваку правтиче, после, док јој се отац врати, она ће јој осигурати безбрнжан живот, али с условљем да ненарушено хранн тајну од онога што ће се од ње Пскатн. А што је то? ситница, сасвим невина ствар. Све што је Модеста нскала од своје сазавереннце беше, да меће писма на пошту и да са ноште узима писма, што ће доћи на име Фрањице Кошетове. Кад тако уговор начинише, нааише Модеста учтиво нисамце Доријату, издавачу песама Каналисових, на га ннташе у интересу великога песника, да ли је Каналис ожењеп; онда га мољаше, да одговор адресује на госпођицу Фрањицу, ро81е гез1:ап1е, у Хавр. Дорија није могао да узме ово писм: с озбиљне стране, па одговори писмом, што су га пет илн шест новинара склопили у његовом кабинету, тако да је сваки по штогод написао: (Нлставиће се)