Српска независност

224 —

нв овака алнјанција између ионархије ауетро угареке и двеју мадених кнежевина ерпеких можда би спадала у границе могућностн — бар кадби ее узели V рачун горенаведени општн интереси. (Нродужиће со) ■О ПОЛИТИЧИИ ПРЕГЛЕД У највншем представничком телу аустро-угарсие монархије, у деле гаиијама. догађају се појаве које се обичио иосле иораза дешаиају, а саме су по себн поразп. Угарска делегација. носле дугог претреса у одбору делегационом и иосле жестоке дебате у општој седиицн, једва је већином гласова одобрила влади у место тражених 23.330.000 Форнната за угушење устанка у Босни и Херцеговшш 21,000.000 Форнната. Угарска делегашџа је дакле нашла за нужно да побрише Преко 2,000.000 од тражене суме : и ако је тим ностунком бацила на владу сумњу да ова ие уме као што трсба штеднти, онајс. итоје много значајније, ноказала, да није више вол.иа бацати слено наре за умирење Босне п Херцеговнне , као што је то без многог нсиптпвања п мудровања, досада чннила. Но у колико је та обазрпвост и штедња важна чини.шца за оцену одношаја нзмеђу заједничке владе н угарских саборских пзаеланпка , у толпко се већа важност мора приписати одсудном држању опозпционих делеКњажевцу ни у Алекеннцу. — Од своје стране, а у корист саме истпне. ии Кемо се надати да ће наш пријател. г. писац неком будућом приликом оби^п п ове крајеве српске. п тиме речепу варту овог немачког геограФа, у кодико се бар њпме поменутог арнаутлука тпче. етрогоме пспиту н опиту подврћн. Тто се тпче оне друге странс шкппетарскнх нам сувремеипка — њихове опозпцнје нашем прошнрењу — то неодричемо да ми с њпма сада једну крунну полптпчко-нсторпјску парнииу водимо, јер су они као сачезннци Турскс некп део .вашнх зема.1>а Фактички преотели; али само Аустро-Угарска нпје тај адвокат помоћу чцјом мп МИС.ТИМО и желпмо гу парнпцу водити п добити па п то пз врло простог узрока што за сада са сампм адвокатом такве н подобне рачуне имамо. — Далеко бз г ди од нас мисао да презпремо ма ког неприЈате.т»а свога а пајиањс потомке Скендербега, алн допсга пмамо разлога да верујемо: да ће п сама „арбанска гордост једва новратптн оно што у своје време," с наслоном на турску царевину одбраннтп н одржатн није могла. А пгго се тиче хајдучких уиадаја нограничннх узнемиравања и уобичајене крађс н пљачке са те стране. то није за нас новост, јер смо те среће мање или вншс. бнли п у староме компшлуку. Па као год што нпкада не бесмо „у брпзи" за на пр. Алекошац и Крушевац у време кад је Арнаута било у Куршумл,у и око Лесковца тако немислнмо бити што друго но релативпо спокојни сада, илн онда, кад Арнаути буду да.1»е од нашпх народнпх граннца а ближе својој мајцн с ону страну Дрима и Охрида. Ово што рекосмо за Србију уверени смо вредп у главпоме свакако, н за нашу сестру Прну Гору. Ир.

МОДЕСТД МИЊОНОВА ПРИП0ВКТКА X. Балзака Превод с францускога. (НАСТАВАК) — Вера. ио речнма Иеуеа Христа, ! може да гфемешта нланнне: спасител, је одвео свога апостола на генисарет- | •ско језеро; алп ја иштем од бога само мужа, говораше она: то је много лакше, него да ме води на море да ме проведе. Она препосги сав часни ност и не 1 учини ни најмањи грех: па опда рече у себи, да ће једанпут, нзлазећн из цркве, . видети лепа младпћа, који је достојан ; ње. кога ће њена мати моћи иримити и који ће ;а њом ићи сав луд од љубави. Онај дан. који је она богу одредила бпла, да јој на ту цељ пошље анђела, пепреетано јс пратијаше просјак један подобро ружан: киша је пљуском лила и наулици не нађе се ни један младић. Она оде у шетњу до иристаништа, да види како се искрцавају Еиглези, али дођоше све

гата. који су просто одрекли да владн вотирају нова Фиианснјска средства за Босну и Херцеговину. Не треба нико да мнели да је то еитннца ; влада није тражила новнх мнлнопа у редовним нрнликама, да њима спекулнше на рачун утврђен»а својих партајскнх цели, нитн је то чннила у интересу равнотеже државног буџета, иа да има места - п сумњнчењу н штедњи. — већ она тај креднт тражн под нритиском најтежих околности, тражи га. тако рећн, усред грмљавине тонова, усред најкрвавијих ирилика, када се један део аустро-угарске војске 6орп да савлада револуцију у старим и новим гранпцама државним, и кад тој војсци треба хране и одела, муннцнје и осталих ратних потреба. Шта дакле може значити безусловно одрицање тражепих средстава ? Ни внше ни мање до иросто наиуштање анексијоне мисли, која је од почетка окунацнје Боспе н Херцеговине руководила Аустро-Угар ску, н за коју су до сад у троше ни грднн милиони н потоком проливена крв људска. У такнм нриликама може једног дана лако наступнти случај . да представници земаљскн уоиште одреку давање Фннансијских средсгава за Босну н Херцеговину. а то гнм пре може настуинти што су свн изгледи да се руволуција неће тако брзо моћн угушитн и да, према томе, ових 23 милиона нису носледњи кредит који ће аустро-угарска влада тражити. И онда ће Аустро-Угарска моратп сама да дигпе руке од Босне н и Херцеговине. — Од како је револверски лист „Садашњост", достојан орган данашњих власннка у Србији, угледао света н отпочео да бесомучно, безобразно, без стида и срама најцпничкнје напада на све што није слено одано Внделовцима. од отог доба учестали су бечко-пештански лпстови да у стунцима својим иресађују по који цветак са ђубрншта „Садашњостп", н да као верни савезннци Пироћанац- Гарашанинови, прнхваћају и бележе све тенденцнозне лажн. измишљотине и денунцијације, којима је „Садашњост" прегла саме Енглескпње, скоро тако лепе као | Модеста, тако да не угледа ама баш ; никаквог залуталог Чајлд Херолда. У то 1 нреме ударнла би у плач, кад би као оно Марпје села на развалине својих Фантазија. Једапнут, кад је по трећи пут иозвала бога, мислпла је да је изабраник 1 њених синова дошао у цркву најеприморала госпођу Латурнеловицу да загледа у сваки ступ, мислећи да се он уструча- ј вајући се скрио. А носле тога лиши она бога сваке моан. Често бн се она раз- ' говарала с овим замишљепим љубавником, па би изумевала интања и одговоре, у којима је њему давала доста духа. Претерано частољубље њенога срца, које се скривало у овнм романпма, беше дакле узрок оној мудрости, којој су се толико дивили они добри људи, који су Модесту чували: могли су јој ма колико Францова Алтора и Вилкенових сипова приводити, она се нс бн понизила до ових неотесанаца. Она је просто на просто хтела човека велеума; талент јој је већ мало био, од ириликс као што адвокат није нико једној дсвојцп, која бп да се уда за амбасадора. А ни богатство није за што друго хтела, него да га | може бацити прсд ноге свом идолу. Златно дао, од кога се одбијаше ирилике њених санова, нијетако било богато, као њено срце што је пуно женске нежности,

да утврди владавину својпх протсктора. Томе се иајзад није чудити. Аустро-Угарска је досад разним нодземним каналнма, но скуне новце, добпјала „верне" нзвештаје одовуд и морала је г велнку војску" да издржава да тн нзвештаји што „тачнији* 4 „вернпји" нспадну. Сада кад се на бруку и срамоту званнчне Србије нокренуо иолузванични лист, који је учинио сву ту „велнку војску" нзлпшпом, појм.Ђиво је да се лажи и денунцијације „Садашњости~ на бечко-нештанскнм пијацама иродају као алва, или бар као зелен земунских пиљарица на нашој нијаци. Но да бн савез између Београда и Беча Пеште бно чвршћи и основан као и наши међународни уговори на „нотпуној узајамности", полузваннчпи бечко-нештански кругови иобрпнули су се да редовно, са евоје стране, нзмиш.Ђавају такође тенденцнјозне лажн које иду у ннтерес њнховнм овдашњнм нријатељнма, те да им се тако одужују. Те вести носле нрештампава нли „Видело и пли „Садашњост", као па пр. опо чудовнште од несмнслице, да је Игњатијев код руског цара нао у иемнлост, што се дознало да стоји у тајној преписци са митрополитом Михаилом! Каквог чуда н какве глупостн још нећемо дочекати од садашњостннх виделоваца?! II таким подлим,очевидним лагаријама мисле опи да обману народ у Србијн. Но да се наш свет увери, да у тим бечко-иештанским листовнма нмају по пекад и такве вести, које пи „Видело* ни „Садашњост и неће нрештампатп, ево од речи до речн најновији глас из Петрограда, који из једног бечког листа видимо. Тај лист у своме 6340 броју јавља : „Српски посланик на иетроградском двору нмао је недавно аудијенцију код цара у Гачини. Том нрнликом се изразно да ће за време крунисања окружитн цара читав венац словенских кнезова п усудио се да занита цара, кад ће се крунисање обавити. Цар сс на то јако намрштио п одговорио му је да још нншта ннје наређепо." Тако се у Петрограду одговара виделовачком посланнку. јер њепа главпа мцсао билаје даусрећи и обогати једнога Таса, једнога Милтона, једног Јовапа Јакова Русова, једног I Фултона, једног ХристоФора Колумба. 0бичне неереће слабо су дирале ову душу, којајехтела да погаси гломаче ових мученпка. често нрезрепих за живота. Мо- ј деста је жеднила за неописапим патња- ! ма. за велпкнм боловима мислп. Чае би измншљала мелеме, изумевала начине, музикс п тисућс опих средстава, којима би она утишала жестоку човекомрзост Јована Јакова. Час би се замислила као жена лорда Бајрона, па скоро да је погађала његово презирање стварности, правећи се исто тако Фантастична као и спев Манфрел , н његове сумње, правећи од њега католика. Модеста је свима женама седамнаестога столећа пребацивала меланколију Молијерову. — Зашто пе прихита. ииташе ее она, сваком човеку велеуму каква жена пуна љубавн, богата, лепа, која би се начинила његовом робињом, као опо у Лари онај тајанствени иаж? Као што се внди, она је потнуно схватила нлан, који је енглески песник опевао у лицу Ђулнаре. Она се пуно дивила оној младој Енглескињи, која се ионудн Кребиљону сину и којом ее он оженио. Неколико месеца био јој је живот и сва срећа у историји Стсрна и

— Позната изјава гроФа Калнокија у угарској делегацнји о анекснји Босне и Хсрцеговинс изазвала је читаву буру у енглеској штамии. Сви листовн без разлнке довикују Аустријн да не изазнва Словене тим кораком, јер за анекспју тнх иокрајина није довол.но само одобрење бечког и пештанског парламента, но се мора тражити нристанак Евроне. Многи аустро-угарскн онозицијони лнстови свирају услед тога увелико повратак и еаветују влади да се окане ћоравог носла већ да номпсли на неповољност полнтичке ситуације у Европи, а на име да не заборави на скорашње беседе генерала Скобељева, н на то да у Русцји влада министар Игњатијев чије је Св. СтеФанско дело уништио Берлин; најзад да на управн нослова у Енглеској стојн Гледстон, који је о Ауетрији рекао да није у стању ни једног места нрстом показати па мапи, где је Аустрија добра учиннла. дописи Пожаревац, 9 Априла. „Внделовачка" је борба код нас сасвим излапила, јер н последњи њихов борац Стојан Павловић који је заузимао важно место у овд. општини, као иредседнпк, ире неки дан даде на исто оставку, а иа узрока тога : л што га противнс партије нападају, а од своје заштите нема", дакле види сс како су напредњаци сложни да одрже победу над нротивним иартијама, као раци у врећи. А од када скупштине нема г наиредњаци ц малаксаше сасвим. на шта више иочеше се између себе гложити н јсдан другога нанадати, као оно пацови кад се нађу у празном амбару па се од глади почну пзмеђу себе гложити. Оставка Стојанова на председништво од приличне је важности за варош Пожаревац; а још би од веће важности било, кад би положио и оставку на посла-. ничко те тимс уступио место човеку који бисе борио не за опстанак данашње владе, већ за бољитакиинтересе народа српског. Ми наводећи ово за Стојана држимо да би тпме бар у неколико повратио оно поверење које је негда код грађана уживао, прсмда с правом очскује цео овај крај опште изборе, и држи да другојаче и не сме бити. на ће се како он тако и сви његови другови и без оставке са тога места скинути. Елизе Дреперове. Поставши јунакињом подобна романа, она је не једаннут студовала узвишену ролу Елизину. Дивна осетљивост, онако љубко изражена у тој препис.^и, окваси очи сузама, којих, веле, лишавале су се очи најумиијега иисца енглескога. Модеста живљаше дакле још неко време појнмањем не само дела, него и карактера њених најмилијих иисаца. Голдсмит, писац Обер.чена. Карло Нодје, Матирсн. најсиромашннји и највећи иатницн, то су јој били богови ; она је погађала њихове јаде, она се посвећивала у обнажења номешана са небеским носматрањима, опа је тамо излевала богатство свога срца; она је себе гледала као виновника материјалног стања ових художника, мученика својих споеобности. Ово племенито саучешће, ово познавање тегоба од работе, ово клањање таленту једна је од најређпх Фантазија, што су икад летнуле женском душом. С почетка јс то као нека тајна између женске и бога; јер ту нсма ништа што би у очи падало, што би ласкало сујети, том моћном помоћнику рада у Француској. И овогтрећег псриода мисли нороди се у Модесте жестока жеља да ирлдре У <фД е једног од овнх необичних људи, да позна покретаче мисли, тајне беде велеума, и оно што би хтео, ц оно нгго јесте. И тако