Српска независност

— 229 —

не били им испало за руком да се ова моралиа пропалица изабере за послаиика. Неће бити згорег да но неку цртицу из прљавог жнвота овога п виделовачког а кандидата изнесемо на јавност, те да се види какве „стубове^ траже п виделовци и да им подупру њихову трошну зграду. Живот је тога жалосног попа такови да је стидно и помислнти да нма такових српских свештеника. Поп Стојана је пред стотинама гра1>ана за ручком о литијама тукао Милош Навловић и исчупао му читав бич нз браде. Прн овој сцени био је присутан н „Виделовачки" посланик Јован Раичић нз Чумнћа. Но то није само једна прилика где је поп Стојан био тучен, нма безброј такових прилика где су га пнјана л>уди пропуштали кроз руке, јер их напастује н врећа. Попа Стојана су зимус тужнли грађани што је на најбесомучнији начин срамотио честиту жену Николе Максимовића трговца из Раче. Тужба и данас постоји код духовне власти али се хотимично затрпава. Поп Стојан је зимус у каФани. која је била пуна света, поклањао Мати Бнмбашићу циганину — свирачу — најбољу овцу са јагњетом, да он — Матау присуству његовом силује шесто-мссечно лете Аврама Симића поткивача из Раче с којим се је те ноћн пијан свађао. За ово гнусно дело поп Стој!ћ је оптужен вишој духовној власти, алн и та се ствар намерно забашурује. Ето какова су прљава и покварена човека п виделовци и истакли за свога посланнчког кандидата, и то за то што се ниједан ијоле образан и поштен човек неће да прими кандидатуре, те да буде „внделовачки" аминаш на скупштини. Само људнкоји суморално сасвим пронали, као гато је поп Стојан, могу још пристајатн уз отрцани барјак „виделовачки" и ступити у редове ове жалосне башнбузучке војске. Такови људи налазе у томе свога рачуна јер мисле да се ослободе тиме свију последица својих прљавих дела, а сем тога још да дођу до користи, као што и поп Стојан мнсли да ће поред свнју својнх прљавих дела постати још н прота, јер му се као што сам вели, то обећало. У народу овакови рад „виделовачкисамо изазива гнушање, и једва се чека ирилика да народ у општим изборима даде пута г виделовцима~ и да им свима узвикне за навек: т дсихеко вам ваша ку&а ол нас. и Из Селевца у окр. смедеревском јанљају нам како је там. нови кмет п внделовац" Јаков Милојевић осудио неких 8 убогих снромаха за непослушност, те их после одреди те су у прошли уторак у место коња цео дан моралн вући кола, Французи: Еашагки СгеоНгоу 81. НПа1Г усудили су се да тврде да свет ннје од једном створен, да животиње нису непроменљиве, да се жнвн свет није задржао у оним облицима како је се у „по два ц и г по седам пари ц са Арарата разишао. Али Ламарк и ЖеоФроа нису умели своју идеју да докажу. Дарвин је њу — 1859. год. — обновио, — обрадно и — разуме се на свој увиђавни начин н — доказа^. Немац Ернст Хајнрнх Хекел, проФесор зоологије у Јени, прегао је на ову страну и њен је најревноснији поборник нзналазећи нове моменте у корист г десцендентне теорије 1 *, и утврђујућ*' законе о наслеђу и нрилагођавању. Млоги ембриолози и анатоми пошли су за њиме, као што су о *ет млоги, са Лујем Агазицом, американским природњаком, ставили се овој новој „безбожној" науци на супрот. Наравна ствар имаће у току временамлого да се дода, а млого и да се одузме, као и код сваке нове науке. Наше није ни ни да нравдамо Дарвинову теорију, нн да обарамо Агазиц-Гибелову противтеорију о „стварачким плановима. - — Ми желимо да саонштимо шта су они нашли у ирилог истине. Живи свет дакле по новој теорији није створен у овом облику, него је постенено се развио, постао за млого и млого ми-

натоварена са ђубрстом и насипали неК У јаругу, коју је вода прокопала а кметовски биров нх је за све то врсме ћушкао батином да боље и брже вуку. Оваки поступак „виделовачког" кмета изазвао је јако огорчење код сељакајер веле да ово нису ни Турци чинилн и овако безчовечно кињилн људе. Власт за ово зна, али се чини невешта, сигурно зато што је Јаков иришипетља „виделовачка." Што који дан вивише «виделовачке и владавине. тим све више чуда и покора до сад невиђеннх и нечувсних. Народ се уснлахирено иита: иа докле ће ово чудо да траје! ДОМАЋЕ ВЕСТИ Њ. В. краљ стигао је 10 о. м. из Шанца преко Обреновца у Ваљево , одакле се 12 о. м. кренуо за Ужице. Но за времс самог путовања измени се расиоред, и тако је Краљ обишао Ужице, те је из Ваљева преко Ражане стигао у Добрињу, одатле 13 о. м. ) Пожегу а из Пожеге око 8 часова у вече у Чачак, где је идући дап преданио. Из Чачка отишаоје Господар у Карановац. — „Српске Новнне 44 саопштавају Измене м доауне министра просвете и црквеннх послова у правилима о испитимг зрелостн од 8 Августа 1880 год. Дознајемо да је пре три дана г. Алекс. 3. Јовичић писар варошког суда дао оставку на своје дојакошње звање. Ова је оставка, велн се, сљсдовала због решења председника суда, којим је хтео да казни г. Јовичића укором, нгго се 10 минутн одоцнио од канцеларијске дужности. Но у самој ствари била је нека мала разлика у часовницима те се то и не може узети за одоцнење. Заиста морају се овакови случајеви сажаљевати, да се педантеријом предссдниковом. суд лишава ваљана чиновннка кае што је г. Јовичић, који је сем правног Факултета у земљи слушао и учио иравне науке и на осталим јевропским университетима. КОВИдШ ^Бечке Оаште Новане " имају тслеграм нз Париза да је пала погодба коју је влада сриска закључила са Лендер-банком н Ескотним заводом. 8. ов. мес. имало се друштво железничко конституисати. али до тога ннје дошло. Узрок. са кога погодба није уснела, није познат, али. као што новиие јављају, бнће по свој прилицн тај, што кредигори „Гепер. Уније и не сматрају српске железничке облигације које су се лиона година. То је мисао Дарвинова, н за то је Дарвин чувен. Он је тиме све владајуће појмове у Јнауци обрнуо тумбе. Од Дарвина почело је ново доба природњачке, стварне ФилосоФије. крај метаФизике и школастичкога умовања: нож и микроскон решавају сад, а не досетке легенде илн гатке. У осталом : вера твоја ће тс снастн. За сваког је оно убеђење најбоље у које он сам верује. И ^арвин који је изнео мисао — супротну целом свету није ннкога нагонно да у њу верује. Дарвин није био нроФесор: ннје био платежни научењак-. није био вулгаризатор: Дарвин се није свађао ио листовима и брошурама: Мирно и спокојно радио је он на свомс дому истражујући истину у природи. не обзирући се на страшну буру, коју је његово откриће уборбе за оастанак~ цроизвело око обала његовога острова — но целом научном континенту н с ове и с оне стране атлантнјског океана. Дарвиново дело није свршено. Он је кренуо велику мисао. Он је човека вратно у — његово друство, као н наш суилеменик Никола Коперник што је вели се уставно сунце. а небу отргао земљу и — пустио је да се обрће!! Дарвин је умро, али је мисао његова тачно обележена. Неу-

код „Г. Уније а у време њенога иада нашле, као деаозит , но захтевају да оне уђу у тасу. Ако би судови одобрили ово захтевање кредитора „Г. Уније, ц онда би тек за паше Финанцијско и економно стање настала права несрећа. Надајмо се да до тога неће доћи.

..Номоканон" г. РужичиЋа. Номоканон — т. ј. закони, правила и разне одредбе, у чијим границама се св. православна црква креће, развија и управља се, представља нам пространо поље за рад научењака, како по својој канонској садржини, тако и по историском развићу њег?вом. Сем тога, што је наука дужна да олакша познавање закона, доводећи н излажући их у правилан систем. као и показујући њихов иојав, извор, важност и уплив у цркви — изучавање црквенских закона има још и јаку везу с раскрићем и нознавањем целокуиног живота цркве, у целом њеном склопу, као духовнога друштва, које има своју дисциплину и начин у управи својој. своја особита права и дужности, евоје нарочите потребе и своја средства за попуњење истих. — Историја црквенска разматра са своје тачке гледишта живот н развиће цркве у току времена.у промени разних Фаза и догађаја, а под упливом разних прилика. Но представити то духовно друштво утакој Формн. у каквој оно треба да буде. или како оно заиста по својим законима постоји иунравља се, — то је задатак науке црквенскога нрава. Таква задаћа науке црк. права сједињава се са открићем многих, врло важних предмета у управи цркве, као н. пр. границе сопственог њеногзаконодавства делокруг духовне власти и црквенскога суда. унутрашњн (духован) и спољашњи (управнички; односи цркве према деци својој истиновернима удржави и т. д. Међу тим, православна црква ограннчава науку кан. ирава најстожијпм правилима и одредбама својим како >' излагању разннх предмета и цркв. питања, тако и у свима правцнма црквенскога законознања. Она не допушта њој никаквог самовласног и философсксг умствовања. које је већином више варљизо него тврдо и постојано. а нарочито некорисно тамо, где несу потребна лична мнења или одлучни појмови. већ нозитивни закони: нити јој дозвољава да се она руководи по системи ирава друговерних хришћ. друштава. која су одступила од васељенског православља, од основа богоустановљеног порсдка у цркви и њених свештених предања и за себе створила извраћено право, услед кога су та друштва нзгубили свој правн карактер морни раденицн са јачим срествнма раде да је обраде, докажу н усаврше. Али — Дарвина нема више: сваки можс своје зачетке научне боље да однегује. но онај, који их се по смрти духовног оца његовог нрихвати н усвојп их. Но производи Дарвинова духа нроходили су, стали су на своје ноге и да ако наиђу на прави дом где ће одрасти бар до оне моћи до које су расле н силиле се млоге ненстините науке пре њих. Осем поменутих дела од 1859 можемо споменути још и „Мењање животиња и биљака у питомости." „0 пореклу људскога рода, и -0 изражајима осећања" и многа друга. Историја нак Дарвинова живота ова је: Рођсн је 1809 год. 31 јануара (12 Фебрзара) у 8ћге\\'1шгу, у Енглеској. 0тац му је био лекар и несник. Еразмус Дарвии, 1825 год. стунио је Чарлс Дарвин на универлнтст у Единбургу па 1826 пређе на универзитет у Кам-бриџе и 1831 год сврши више школовање. Исте године буде нонуђен да ее придружи једној научној ексиедицији у путу око света и (т. ј. да обиђе земљу) на броду -Веа^1е~. Дарвин пристане н пропутује Бразилнју магелаиов нролаз, заиадну обалу јужне Америкс и острове у јужном мору. Кад јс ношао на тај пут нејака су му била знања о нрироди — всљашс он сам доцније. На самој лађи је учио н доиуњавао знање. Ио повратку 1836 напише свој -Дневник с т. ј, иобележи своја открића и научне резултате. 1839. године ожени се и — стани се, не хотећи никакву државну службу, на свом

црквенски. или дух истините црквехристове. Православна црква даје науци каноничкога ирава своја непроменљнва начела, свој чисти дух, свој позитивни правац, кога се она држи у границама својих закона; даје јој и своја предања и установе, која се одликују од свију друштава друговерник. На тај начин, наука каноничкога права, по својој садржини и своме правцу у прав. цркви, требадаје не само наука нозитивна, већ и самостална. развијајућа се у својим сопственим границама из сопствених начела иравославнога црквенског законодавства. Како је законодавствз у цркви иостојано развијало се од самога почетка. то је и наука каноничкога ирава као нужна појавила се и постојала је у црквијош од самога појава црквенскога законодавства, само не у овој системи и Форми каква се она данас у свету јавља. Наука црквенскога права упочеткује носила на себи практички карактер, ограничавајући се само познавањем постојећих закона, који су састављали позитивни канони васељенске цркве. И ирема томе науке у вишем значењу те речи није могло ни бити. Само су се јављали зборници цркв. правила, која су покупљена из разних саборских н државних одредаба и наређења. и која су скунл»ачи систематизарили у својим зборницима по предметима њихове садржине. За тим појавила су се тумачења тих правила. разна решења од појединих законозналаца на разна каноничка и правничка питања и упоређивање у склад црквенских и грађанских закона, који су један другог у опште објашњавали: све то придавало је појимању и излагању црквених канона неку Форму научне и систематичке студије. Међу тим и у тој научној и систематичкој Форми законопознавање очувало је у старо време свој нрактички-лравац, и тако је остало и данас на истоку. Наука каноничкога права оваква каква је данастј. с њеним разиоврсним излагањем са научне тачке гледишта, нринада много доцн^јем времену. Она се појавила у овом облику. каква се данас може наћи најпре на западу. На западу где су све разноврсне науке више и боље разрађене, иовајенаука — каноничко право — потпуно у систему доведена, и сада се налази у немачко; и другим западним књижевностима гомиле разних каноничних списа, који сведоче да је и наука каноничнога права узвисила се до правога свог места које јој међу наукама и припада. — Тек с почетком овог столећа. почело се мање више обраћатн нажња на науку каноничкога права и на истоку. И сада се налази ириличан број разних раснрава, која се одаше на каноничко нраво, а на| рочито у нравослав. Русији. Од свију имањцу где је са својом нородицом живео до своје смрти, која је била 7 апрнла (19 анрила) ове годнне. Далеко је био од светског метежа и пре своје чувености н још више н кад је име његово заузело прво место у реду живих научењака. Није био сујетан на своја открића нити је бацао хулења на онога који је васпоставио васелену, нити је указивао контрасте противности своје науке са ностојећим мнењем и веровање>1. Без сумње Дарвин се никад није лутио, кад би зазвонгиго у његовом местанцу звоно којим се иозивље народ да се мо.ги Богу Паметан човек никад нс може непоштовати туђ пијетет н туђа убеђсња.. У сноменицу својих заиста славннх људи као што су Њутон. Уат, Франклин, и млоги други има енглеска раса с ионосом да забележи и име тога честитога старца Чарлса Роберта Дарвипа. И док је света н науке тешко да ће се нкад нредати и у другом свету забораву име Дарвиново. Нека би здрава наука која буде на његову темељу даље нанредовала предохранила име и науку Дарвинову од лажних апостола н шарлатана, који су свакада нмали у историји умног развића човечаиства ту софистнчку ззсл^гу на својој страни да изоиаче све оно игго је без разлике добро, и сваку истину па долазила она од Сократа, Зороастера, Буде Арнстотела Христа или Дарвина, коме нека је вечит мир у природи коју је он свог целог живота проучавао и тако дубоко познао. Један поштовалац Дарвинов