Српска независност

— 232 —

А .Видело", побијаЈуБи то, наводи други Адамов говор из протокола ХХ -ог. Шта је Адама нобудило да на састанку ХХ-том исиравља, мења свој иравнговор из протокола ХП-ог ми нећемо да иага1)амо. Но да овај д р у г и говор Лдамов скупштииа н иј е уважила, доказ је: што скушнтина на састанку ХХ-том пије одлучила, да се XII протокол иснрави у смислу овог д р у г о г Адамовог говора. А „Видсло" вал.да зна нз нарламентарне теорије п праксе бар толико: да као нротокол скунштински важи оно. што с к у п ш т и н а у с в о ј и. а не што хоће да исправл,а или меаа поједини носланик. И после оног Адамовог говора на састанку 20-ом. остало је дакле као скушптннскпм иротоколом констатовано то: да је на састанку VIII било у скупшгнни 1877 године довољног броја, кад еу уважене оставке мањнни. По томе ..Видело" није иншта онровргло оним својим нозивањем на Адамов говор на састанку двадесетом. Сад долазимо на то, што смо ми казали, да су 1877 године на осмом састанку уважене оставк е тридесет н двојпци носланика, а „Видело" велн, да су и а р е ђ ени пзборп за 34 посланика, на из о в о г а „Видело" пзводи, да смо ми ненстнннто павели број 32. Ми снокојно упућујемо чнтаоце на осми протокол скупштински од 1877 године п молнмо их да преброје број посланпка, који се тамо сномињу као они, којп су дали оставке, на },е вндетн, да пх тамо дојиста нема 34, пе1. само 32, одбијајући Ђурђа Ђоровића, који је одустао од ноднесене оставке. А што су наређенн изборн за 34 иосланика што „Срнска Незавнсност" није ии одрпцала,) то није са тога, што их је т о л и к о т а д а д а л о о с т а в к е, већ што су још д в а места раннје била упражњена мимо тих оставака, о којима је реч у оном осмом протоколу.

У осталом није меродавно, за к ол и к и је број наређен избор као што „Видело" навија, — већ : јесу лн унуноважној сед| н п ц и с к у ц ш т п н с к о ј уважене оставкеодступившима, атојебило 1877 год. као што смо доказали скушнтинским ирогоколнма. Увиђајући вал.да и само да је то главно, ..Видсло" је иокушало да новим замотавањем превари чнтаоце. Оно вели: да је у 1 седпици скупштинској од 19 Фебруара ове године било 139 посланика, а 128 довољно је за иуноважно решавање, и да је у тој седнпци донето решење за уважавање посланичких оставака." Каква бестидност, какво извртање од полузваничног владиног органа!! Та бар то је врло нознато целој Србијв: да су педесет и неколико носланика дали оставке петог Мај )Та ове године, а не 19 Фебруара. II кад су ош1 далн оставке иетог Марта. не бившн тада у скунштинн. онда зар сме „Видело" тврднги да су им оставке уважепе још 19 ФеЗруара? Ако се још и то ие зове изоиачавање, онда не знамо шта би „Видело- нрнзнало као нзопачено, неверно. По речима „Впдела" нзишло би, да је скупшгпна уважнла оставкс пре него што су Оиле и поднесене. Није ли то ансурдно?! Није главно: да лн је 1 9. Ф е6 р у а р а ове годнне било у скунштивп довол.иог броја за пуноважно решавање, јер тога дана оставке маљине нпсу биле ни поднесене, већ је главно: је ли тог броја за пуноважно решавање, било петог Марта. када су оставке поднесене. А да оног уставног броја за нуноважно решавање н и ј е б и л о у скуиштиии п е т о г М а р т а, ј то се не усућује одрицати ие само | „Впдело," норед све своје бестид| ности у томе занату. Међутнм баш у овоме п јесте суштаствена разлпка нзмеђу ондашњег ј п садањег истуиања иосланика пз ( скунштнне. Године 1877 у скупшти| нп је био довољан број за пуноваж-

но решавање оног дана када Је тањина лоднела оставке, и пуноважно састављена скулштина уважила је поднесене оставка. Докнапротнв сада није 6и/10 у скуиштинц тог уетавпог броја за нуноважно решавање ОНОГ дана (петог Марта) када је мањина поднела оставке, и иогоме садања скунштина, због недовољног броја, нити је решила петог Марта, нити -Не икада моћи ако се држи устава и закона, решити. да се уваже лоднесене оставке. Па зар, код такве суштаствене разлике између та два случаја, ми ни смо ималн право, кад смо казалп да је садање изступање носланика н о в а нојава у нашем нарламентартом жнвоту?! Најиоеле да дођемо на говор пок. Димитрија Јовановића. Ми смо његов говор цитирали онако, како се налази на страни 8(ј скунштински.\ нротокола од 16?7 7. 0 томе се може свакн уверити, ко прочита ту страп}' скуиштпнског нротокола. А у нређашњем чланку нашем, ми смо показали и узрок том цитирању Димитрнјевог говора. Мп смо то учнншш, да би почетак Димнтријева говора довелн у нриродну везу са завршетком, јер „Видело" је бнло тако „савесно" у цнтирању нокојннковог говора да је цнтпрало с ам о з а в р ш е т а к, па на тој основп иравило је закључке, који су њему ишли у рачун. „Видело" и сада цитира онет с ам о тај завршетак, на нама пребацује н е н о т п у н о с т, што смо цитирали и почетак и свршетак тога туђег говора. Није ли то ак-виделовачки шеретлук и марифстлук: иребациватп н ецот пуност нама, који внделов н енотпун цитат — завршетак туђег говора — доводимо у везу са почетком истог говора?!! Такво извијање доликује само органу. који стоји на онако ниском стуињу као „Впдело." Кад би хтели иретресаги сва извијања. нзопачавања и неуљудности која је „Видело." недостојно јавног гласила. показало у расиравп овог важног и озбн.кног државно-правног

питања ми би морали још много о овоме иисати. Но, убеђени да смо досадањим још расправама довол.но доказалн, колнко ]"е на ногрешнои П У М У „Впдело,- мп ћемо се уздржати од дал,ег говора о овоме. Само ћемо запитати господу „Виделовце" још ово: ама зашто се они голико бакћу, да и з в р н у као да и 1877 год. није пуноважна скупштина уважила поднесене оетавке, кад нм ни то не би ншпта помогло Зар „Виделовци" тако мало поштују устав, да држе, да бн им било дозвољено газити га само зато, што га је и неко други пре њих погазио, претпоста^љајући баш да је 080 И би /10?! Лен појам о ноштеној н савесној уставности код људн, који хоће да управљају судбом ! једне државе ! ! ! —-«а»К»Ј»8>=Погрешан насловГУреднику лондонског -Есћо-а 1 -) 1 Г. Уредниче! — Ја нмам да вам бла1 годарнхг што сте у јучерашљем броју иашег листа уврстили моје писмо о г. 1 Еваесу и његовом садањем тавновању у Лустрији. али молим у исто времедаучиним коју примедбу на погрешни е*ај слов („Тће Ранз1аУ1С М18810П и ) којн сте му дали. У колико је мени нознато Г. Еванс ннкада није у манчестарској му корешпондснцији ни пначе изразио никакву солидарност са тако званим п панслазизмом термином који би у колико разумем, значио практичио утеловљење | свију мањих племена словепских у једну I огромну државу словевску — Русију мисао која је очевндно прот::вна начелу ј слободе и незавпсности устајничких дунавских и балканских народа. Нити је -ианславизам" само оиај баук који тако I често долазе у походе јевропским полигичарима и новинарма, него се њега, | као таквог. одричу и најдаровит.1Је глане у Русији као на пр. чувена г-ђа Олга Кирјејева Новиков.* — Али што је важннје од свега овог, сами Словееи. јужни на пример, јесу прави антиподи _паеславизма": и Србп Бугари и т. д. мада ■ сасвим ириродпо гаје симпатије, и јесу благодарни. према руској им браћи на указаној и очекиваној номоћи, опет далеко су од тога да желе да подиадну иод Русију н буду ])уски држављани. Они иросто жсјс да дођу до својс нотиунс нолигичке независности и народног им развитка. Овај и никакав други осеКај ру; ководи Србе, босанскс и хсрцеговачке, у устанку им нротив оне злоунраве на коју ; се у нознатој адреси т\тке г. Гледстону, I која пије нрва ни једина протестаци}а иоверепа Инглеској као јсдној одсила 1 Види „Есћо* од в Априла т ж.) оие год. * Само се б(у;гмо да га се „чувсна госпо^асувише не одрече. — Разлог за оеу • можда не1 јаоиу; тпрдњу даКемо другом којом прндлкои Пр.

насл>едника. сада улучи прилику да збаци зависимост од Дукљанске. такође је био противу Доброслива. Њему н дође Кочоиар Радослављевпћ из Цариграда, па искупс народ (соп^геаапб рорп1ит) н ударе па краља Доброслава, који их са народом (соер-е^апб рорн1ит) прсдусретне их у Дукљи, више р. Мораче: али се од боја уклопп део парода краља Доброслава: оп допадне робства и у оковнма будс послаи на заточење у Рашку. Вукан н Кочоиа]) заузму Зенту (Зету) н опљачкају всћи део поморских земаља. Вукан се врати кућп, а КочонаЈ) задржи у • ?ентн. Ово пљачкање Кочопарово морало је доћи усљед тражене помоћи од Византије а у једно обелоданио сс утицај и праве намере Византинскс, те је то све нроизвело у народу одвратност нрема Коночеру и побудило Вукана. да устанс да тај утицај визаетијски одбијс, и да припомогне унуцима краља Михаила од прве п.егове супругс српкиње, да завладају Дуклањском, те да једним махом протера како византијски утицај, тако и Радославнће, а у исто доба иогази заклетву. коју је био дао 1>одину. Вукан дакле и предузмс да прогна Кочоиа;»а, који то оссти, побегне у Босну, о&Сни се ћерком босанскога бана и у боју с Хумљанима иогипе. Док је Вукан радио протиау _цариградлија и Радославића , и народ Дукљанске земље сачувствовао јв таквом правцу Вукавове радње, на и сам је жедио владаоца из обнтељи ослободиоца Воислава, чије руке несу биле умочсне у братској крви и чија нога није обијала цариградских нра-

гова т. ј. народ дукљанеки није хтео владаоца нп из куће -отмичауа и цариградлија^ Радославића: ни из куће нонрсканих братском крвљу Бодиновића. Поред овога, дукљанскн је српски иарод живео но племенима а племенскнм животом, на је сматрао, да су му сва ст])адања дошла од оних . који су или рушили племенски склоп (Бодни) илн му навлачили на врат туђиице — Визатинцн — Радослављевићи. Како јсдни. тако н други рушнли су му нлеменску љубав, слогу, братство и мнр . на сс искуне племена дукл.анске земље (соп^е^апз рорпК... ^еггае) н прогласе себи за краља Владимира владимировог. унука краља Михала и сина онога Мнхаиловова сина Владимира, који јс неко време био у Рашкој . који јс нрсдводио војску српску противу византннске царевнне (10Т :$ / 4 године) и у томс ратовању јуначки иогннуо : унука дакле краља Михала од његовс прве супруге српкиње, а насторка — унука друге Михаиловс жене, рођаке нмператора К. Мономаха. Дукљанска нлемена. дакле, нрогласе краљем снпа онога јунака, који не само да ннје био цвриградлија, не само да пнје руишо нлеменски њии живот, већ који јс погинуо у рату нротив Визаптије. 1 Ита) нзбраникзенгскихнлемена. то сироче - унук краља Мих. од синова њнме нануштених, који су ратујући у бојевима за српску земљу изгинули и оправда племенска очекивања дукљанске земље. Кроз сво време дванајестогодишње своје 1 Шегеа рориЦ соивгеуапЈеа зе соивНГиепиН ге?ет В1а(1ип1гит ПНит В1а(1Јииг1 ПШ герјвз МЈћа!а. Сар Х1ЛУ.

владавинс ,.иоле<> је мнр и са свимаЈе живео у миру •) вели хроничар. Он је и срцем идушом волео племенски ред. снлоч н а .геменск1Ј аравду и, био је потоњп иредставннк народњег живљења но племенском праву. као што је н <*ав народ ^земље дук.ванске п живио таквим животом. Из преве.1пкс љубави према племенскоме склону живота он удари у назадак н норунш сав успех и напредак прелажења из нлеменске раздробљсности — у државни организам. који је био изврши<> Бодин ратујући Внзантинцима н секућн главе својој браћи и еиновцнма. за остварење ^лржаве". Д аазак Владимира за краља. бно је ае.шки корак у нааадак, у реамцију. - новратак у илемепски склчи живљења. који је ступањ друштвенога развнтка био ирекорачио Бодин и утонио га у крви браће стричевића и синовца. нред градом Дубровником. пред очима представника и бранилаца племенске — жупанијске разд1 )обљеш»сти и неорганизнране сиаге. Али онет краљ Владимир. верујући заједно с народом, да се може повратити и оживити задругарски племенски живот, изда опиггу амнестију и свима онрости све и сваке но1*решке и злобу, па прикупи около себе сву своју браћу (отпс* 1га1геб виоб) од толикнх стрнчева н стрнчевића. иа узме за еупругу кћер рашкога жупана Вукана, Н на тој свадби стекла сс сва браћа и крвни сродници. иа сс измирили, нжљубили. веселили н у великом вссељу веровалн зајсдно с народом, да се новратило оно старинп (1НехК расет е1 сит ошпПлн расет ћаћиН".

ско златно доба рајскога живота, доба када су племена са племеиима живела у љубави. н да ће наетатн онај нде« ални племенски живот. који је оиако слагко описан у толиким народиим нрн; чама. Наравно. да су сва <>ва браћа , велике краљевске обитељи подобијала уделе своје - -очевнне : дедовине! у границама своје п;1емеиштине. Изостао је био само један члан те -краљсве задруге". кога анје огрејало 1 сунце те братске слоге: кога је мимоишла ' рва чаша и арва здравица на весељу као најстаријег члана у „краљсвској задрузи": коме ннје учиљена ночаст, која му нринада но обнчајним лакоиима илемеискога права. а то }е _краљ и Доброслав. који је чамио у оковима у рашкој тавницн. Он је био ^стриц" краља Владимира. Он је сада био „ иријатељ и жунана Вукана. На кад се - милост краљева" нзобилп<» излила на сву осталу браћу и сроднике: на кад су сви остали | сродннци добилн своје >очевине" и >дедовине". ираведно је било да н њега грсје еунце онште срећс и његов га нријатељ. а таст Владимиров, жунан рашкн, Вукан, и пустп из тавницс. Хроничар вели : Носле женидбе краља (Владнмира) ; са ћерком жупапа Вукана, Вукан нунгги из гавнице краља Доброелава, који јс лежао у оковима. јер је био стриц ') његовога зета краља Владимира. Оне минуте, кад је г стЈЈиц- дануо слободним 1 ваздухом и кад је на)старији члан обитељн Воиславове, може биги, нанио здравиц\' ^иријатељу^ Вукану и .синовцу а *) < 1 иос! еззе! р а 1 г и и з гс{Ј»5 В1аЛЈтЈп..