Српска независност

— 233 —

пгго решише љихову иолитичку судбину бердинским уговором. — Понављам, господине, Бошњаци и Херцеговци не желе да буду ни Ауетријаици ни Руси већ хоће вазда да остану Срби самостадни или У )едињени са браћом од Црне Горе и Србпје. Ето овај разумнп но тако дуго одбијенп захтев њихов силе потниснице сад се позпвају да прихвате. 4 Априла 1882 у Лондону. Алфџел Л. Хадри.

БЕСТИ ИЗ НАРОДД Из Неготина пишу нам. како се тамо међу осталнм ,виделовцнма- размеће п познатп поп „вртиреи". Он руководи све нанадаче иротиву г. нроте Мплојковика. па и у свакој чорби хоће да је мироћија. Ио боље би му било да ћути и да се клони и своје сени, јер ако се отпочну прегледати тевтерп његова живота п рада, биће бруке и сувише. А најцрње ће бнти што ће се ту изнети и његово _.морално поведеније и , његовавештпна у игрању по |авнпм „кормчилницама" са „самарјанкама- и иевање уз евирку Фараонских потомака. Зар мисли он да сс за оно нс зна што се у тихој, тавној ноћи збнва ? Из К.1О40ва јављају нам. како се познатп злогласни поп Мијаило поред све своје бруке и опет размеће п то на најгрознији начин. Он евуда јавно говори: не може мп нико ништа. јер ме бране моји _впделовачки- патрони. Народу је тај развратнн попенда већ у највећој мери догрдио. и ако га надлежнн не уклоне биће с њпме свашта.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Као што смо поуздано извештени. оне две депеше у (54 бр. _Видела _ из Ниша о Колу Рашићу, проста су Фабрикација »Виделове- редакције . а као извор тој Фабрикацији послужило је неко писмо неког њиховог присталице, којије наравно о ствари онако ппсао, како се њему свиди и како ће у опште _виделовцима и најбоље ићи у рачун. Коле је заиста затворен био. и то због некнх увреда, које су напредњацп ујдурпсалн еахо да спрече да Коле не може поздравит нпрвогсрпског Краља, у Нишу. Граћанство нишко . које поштује Кола. због заслуга његових. око свете ствари ослобођења. узнемирило се јако , те је хтело сво листом да иде у суд и да тражи да се Коле пусти. II као што наша најновнја деиеша из Ниша јавља. грађани су за цело ишли у суд и јемствовал и за Кола. и он је нуштен да се брани из слободе на јемство граћана. Тенденциозна је даклс лаж. каода ее Коле одметнуо у хајдуке и да нрави бу-

ну. То је „внделовачки- занат, а ваљанн борац српски Коле дизао је само буну против непријатеља срнских а за ослобођење српско а -виделовци- су онда терали свој прљав и неиатриотичак занат. Ако је Коле нротивник данашње .виделовачке- владе, то јошнезначида је он бунтовник. јер би онда био и сав народ бунтовник, јер је сав народ противу „виделоваца-. ИЗЈАВА ИЗ НАРОДА 11од мрачном звездом владавине виделовачке. талог друштвени изтакао је се на новршину ц баца се блатом на све оне. којн мисле и раде о нравцу нротивном дапашњих властника -Виделоваца. 1 Ово неће нотврдити само онај. којијс заражен кужним ваздухом_внделовачким и а иначе сваки поштеномислећи Србин који чита _Вндело ц са мном ће се о горњем иотнуно сложити. Но од _Видела.његових госа и његових слепих нристалаца српетво ее нема чему бољем ни надати. Ја сам већ некелико пута на најбезобразнији начин нанаднут у Виделу. Сматрао сам за понижење ма шта одговорити на оне гадне клевете и пзмпшљотпне -Виделове" јер сам се дичио што ме „Видело а напада. а стпдео бих се кад бп ме џн« хвалама обаснпало, али иреко овог најновијег напада немогу остати равнодушан, пошто се тамо клевета моја свештена радња. Нечистп ступци _Виделови и од У овог мес. под Вестима из Народа донесоше једну депешу у којој се за мене вели: да на велики нетак несам био у цркви, јер сам вели у томе времену писао донис ј „Срнској Независности- и да су ме сељаци пијана нашли у иотоку н на колима кући довукли. Ово је тако крупна лаж. коју су само у стању Помислити и органу своме доставити -Виделовци-. Јесам ли на вел. нетак био у црквн или не, оетављам да потврди не само 1 народ, који је тог дана био у црквп. но н мојн највећн непријатељн: Димитрнје Ђорђевић каиетан, Стојан Васиљевић и Коста Јовановић свештен. овд. Тако «сто _Видело с је елагало да су ме сељаци _нијана нашли у потоку и довукли на колима-. Бво игга је дало материјала лажном достављачу -Виделовом- да ме на горњи начин нападне. 5. ов. мес. позвао ме је у 11 час. пре 1 нодне Јован Перкнћ тежак из Вучића, да његовој болној таиггн читам молитву. На тај нознв ја сам и не ручавшн одмах узјахао коња и упутио се у село ка кући болесника. Кад сам био на ћунрији која постоји до саме куће, ја сам заједно с

коњем нао у ендек, пошто је нрсла талпа на ћуприји. Кад сам надао ја сам био угануо руку; с тога се несам могао кући вратитн јашећи на коњу, већ сам одмах поручио те је дошао из Раче зетг. Милана Вукашиновића свештен. са кодима и ш њим се вратио кући. Да је ствар овако бида, а не као што лажни достављач „Виделу- јављу знају не еамо Рачани и Вучићани, но н сам достављач. Ствар је лажно нретстављена у цељи: да се оцрним код моје духовне власти, како би ме ова иреместила одавде. У ово верујем тим пре што су се силом народу наметнули депутати за иоздрав краљу (капетан н поп Стојан) јавно но повратку хвалили, да ће ме духовна власт из Раче нреместити, јерсуведе — на томе не само они радиди, но и сам универзадни министар Гарашанин. Нећс никакво чудо бити ако се ово њихово хвадисање и испуни. п Виделовци и су у стању еве учинити само да своју иартајску етраст задовоље. Они се несу стидеди збацити са уираве сриске цркве иознатог у цедоме свету иатриоту и родољуба госп. митроиодитл Михајла. Они засденљени иартемеком страшћу истераше из државне службе иајдичније синове ове земље и цветове интелнгенције сриске. Они су велнм устањубиди сча горњс учинити. а камо ли да мене без икакове кривице из Раче не могу укдонпти. Једноје што »Виделовци- несу у стању учинити а то је: уништити иротиву њнх огорченн народ н јавно мнење, који је сит њихове неронске унраве. Ово неколико речи. наиисах радн мојих нознаника и нријатеља, а не рад некодико Рачанских „Виделоваца - . јер ми је иснод достојанства водити ма какву нолемику са о—4 необразована санкилота на челу којих стоји и сам Димитрије Тоорђевић капетан депенпчки. 11? Априла 1882 г. Рача. Мих. Б. Иванови), < ВЕШТЕНИК.

НСШИтЈЕ, Сви расирострти гласови по страним новинама о Игњатијеву неистинити су. Игњатпјев је нотпупо учвршћен у своме ноложају и ужива благовољење царево у највећој мерн. У свима мпниетарским седнннама он руководи послове. Нема сумње да је Игњатијев н у сно.ђннм и у унутрашњпм нословнма најглавнијн чиннлап. или као што га један рускп натрнотеки лпст назнва „десна рука царева*".

— С ноуздаве се страее дознаје из Русије. да је оно цела истина што су стране новине пронеле о малеру Хорватовићевом на руском двору. Наравно да су стране нови не донеле све то у блажијем виду. Ствар има много озбпљнији вид. и она се може сматрати као тотално г наседаније и виделовачко у Русији. — „Пест. Лојд~ јавља, да је Јосиф Слави заједннчки аустро-угарски министар Финансија ноднео ћесару оставку. Слави је, као што се зна, управл»ао Босном и Херцеговином. Повод овом кораку његовом јесу последњи догађаји у окупираним нровинцијама. а нарочито што је у њима много шта учињено протнв чега се Славп безуснешно онирао и с чпме се није могао сложити. За наследника му спомиње се Калаји. — Званични г Сарајевски лист и доносп нрокламацију босанске управне власти, којом се свима бегунцима, ако би се до 8 маја вратили на своја огњишта и пријавпли властима. обепава оароштај 04 сваке казни. — Кад не нде силом. тад иокушава Аустро-Угарска да амнестијом угушн устанак. Нек нрво нобеди устанике, па тек онда нек нх помилује. Госаодине Уредниче. Г. Риста Данић еекретар министарства унутрашњнх дела. штампао је у вашем листу -Виделу- број 62. једно писмо .Српској Незавж-ности-. у коме хоће да онравда своје последње прекоредно унанређење. на у томе нисму додир^је и мене наводећи 3!Г ирнмер како сам и ја од бнвше владе. у којој је било мојих сродника.био унапређиван бајагикао н он. Ја сам истина неки рођак г. Радивоју и г. Ристићу. но како су ме они унапређнвадн. изгдеда да сам нм рођак у деветом кодену ? Тако, ја сам ступио у службу 1849 г. и иосле пет година практикантске службе. ностао сам указни чиновннк 21 Јуда 1854 год. што износи у Јулу месецу ове године пуни 2>> годнна указне службе. Сад да не набрајам моја ранијаунапрећења хоћу само да наведем да сам ја у 1*НЗ годннп затекао се као чиновник од 5гО талира. што сам под министарством г. Гарашаннновог оца стека<>. а од тога времена. од кад су најдуже били на влади _мојн рођацн- јасамдошао до звања од 750 гал. у коме се п сад налалим. а то је да са* за последњих 14 година добио свега две стотине талнра унапређења. На нровив г. Риста Данић етуииоје у службу месеца Јуна 1875 год. и од тога времена до сад, дакле за не пуни 7 год. дошао је до плате од 650 таднра. И што је најзначајније и код мене и код њега, само у протнвном правцу _сродства- он је био писар трећекдаседо 19 Октобра 1880 год. кад је влада његовог

краљу Владимиру, обелодани се. да је краљ Владимнр био на погрешном нуту кад је мис,гио. да се може да новрати н оживи оно. што је преживљено : да ее доцкан појавно да васкрсне и излечи нлеменски живот. који је издисао на самртничкој иостељи у носдедње.м ронцу. „Краљ- Доброслав, пуштен из тавнице и окова. својим пријагељем Вуканом. похита са хдадног еевера у бдагословену Зенту. у нрестолиицу на Бојаии — Скадар, своме ^синовцу' Владимиру. И зар може бпти што прнроднпје. него лн да по пдеменс1и»-жупанијским обичајним законима _ синован. - нредусретне ^сгрица'~. да скочи пред њим на ноге да га пољуби у руку, да га носади више себе! Та он је бно сгриц1 Та он је бно најстарији у краљевској обитељи Воиславића, а у нлеменском животу _у млаћега поговора нема - . Међутпм. овде није нитање како стоји стриц према синоецу или сиповац према сгрнцу . јер су завладали нови појмови и нови односн. не но нлеменском старешинству, всћ но државним појмовима. ОвДе је нитањс измећу КЈ )а .г >а — в.халаоца и иодајника стрица. И заиста, како дође у Скадар не г сгриц* ^синовиу^ негобив. краљ— стриц. саигасијем и вољсм нарола _краљу синовцу- т. ј. кад дође старији краљ из окова, исгинитом краљу — овај како га

види. одмах заповеди те га ухвате и ставе у затвор г ), у ком је остао кроз сво време краљевања његовог синовца Вдадимира,- Варадп се дакде сви онп. који су мисдиди, да се може обновнти умрли нлеменско-жунанијски живот. Па тај прожизљени. — племенима. — племенски живот. није се ни могао повратпти. Самнм актом закраљења Вдадимировог ио мимо стрица Доброслава, који је бпо иречи да влада. кад би се та ствар решавала по преживљеним племенским рачунима: — еами даклс _добри н мнрољубиви- краљ Владимир. дошао је иг„ преето, пошто је нрегацао преко изумрлог племенског живота, — нреко тога неминовног а сада изумрлог стл г пња друштвепог развитка. на је природно нротиву њега т. ј. противу самог краља Владимпра бпо Ц стриц његов и _краљ- Доброслав. 2) сви они, који ее борили за државну ндеју и за краљевску власт насљедства краљевског. какав је био Ђорђе снн Бодила краља и његова матн царкграђанка Јакинга . која није нн разумевада словенекога племенскога скдопа живљења. који је по правним византннскнм појмовима био анархија. 3) Протнву Владимира морази су бити и сви они. којн несу добили своје делове (а1о<1шт) нли (јиет и» гех 8 I а 11 т сотргећеп^еге јиз811 е( ш сн8(о{1Ја роиеге.

који су били "Д њега етарији. као ште је стављени у затвор Доброслав. Сви ови многоразлични и многобројни иптереси и појмови нмадн су н своје нредставннке и своје нриврженнке. који несу биди м\ г мнјс. већ :кнви људн. Лако ееможе замислити како је било много свакојакнх интрига н ингрпганата. свакојаких незадовељника н аброноша. Иоред овога. још је бида нека "отајна н веднка мржа између порода од две жене краља Михада. Владимир краљ био је Михалов унук од његове ирве жене срнкиње, а _крал»- Доброслав је опет био син Михалов од оруге жене, цариграћанке н рођаке имнератора Константина Мономаха. Цариграђанка Јакинта еуп п уга Бодинова већ је била .краљица - н жнвнда са ^краљевнћем- Ђорђем на његовом натримониуму у Котору. Други су опет чланови г краљевске обитељи - живели на својим 1иоднумнма. Интереси њини би..и су сувише изукрштааи и поремећени. иа је међу њима тињада оншта мржња н незадовељетво. али је то све бидо нокривено и прикривено задругарском пдеменском гчтивошћу н уобичајеним куљтом нлеменским. „И земља је била мнрна кроз дванајест годила краљеиа краља Владнмира. - -Краљица- Јакннта у Котору: _краљ - Доброслав у оковима у затвору. „Мпр је владаоу зе-

мљи - велн хроничар. Па ко пжвари тај општп мир ? Ко пореметн то братско живљсње V Ко баци јабуку раздора у краљеву обитељ ? Ко заметну крвну освету? Зашто се не новратн рајско време племенске преживљене старине? Које крив;ш У — -Аг1е с1Ја1»оПса <1' Ја^цпп^а- вели Мавроурбин. — Је лн то истина очс МавЈ »отрбине ? Шта ћутите'? 1'оворте . Али да: ти си изрекао то ца отишао путом Јакинте н Владнмнра да сазнаш истину. а потометво повторава твоју изреку. 11а јеси ди ти оче истину казао? Да би то сазнали. мн ћемо најире взложити смрт краља Владимира. упознатн се еа радницвма, сведоцима и одвосима у краљевој обитељн . н тада ће и кривац изаћн на суд нотомства. ако га има. иди може бити, да ће се обелоданитн само оруђа вшних идеја, којнх су живи људи. » вестни иди несвестни. изершиоци. Онде, где свестнн нзвршноци служе ндејама развнтка и напретка: ту се жање уснех. корачање у напредак н благомов-. а онде. где еу извршиоци несвестни. на још и страстима заражени . ту се вазда жање н иал друштва. а за иадом долази осула, иа н прок.гетство. (Насгави1.е се)