Српска независност

БРОЈ 62.

УТОРАК, 20 АПРИЛА 1882 ГОД.

Г ОДИНА II

КЕЕ ЗА 0РВНЈ7: на годину 24 дин., на по године 12 дин., на четврт год. 6 дин. 32. ССТ2ЛЕ ЗЕ22ЉЕ Е2 Б1ЛК1ЕСК:И ПСЛ7СТСК7на ГОДИНТ 30 »РЛН &кд, НА по годннк 16 «р. на ЧЕТВРТ год. 8 *р. 31 17СТ?С-7Г1?СК7: на ГОДИН7 15 «ор. Г ВАНК.. НА по год. 8 ♦. НА чвтврт год. 4 •. ЗА СЗВ ОСТЈШВ 1РНАВЕ : на годинт 36 •ран., на ПО ГОДИНЕ 18 *Р., на чвтврт год. 10 •?.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ /ТОРШО!, ЧЕТВРТКОМ, СУБОТОМ и НЕДЕЈШ хлдалом ТАБА УРВДНИШТВО ЈК И АДИИНПСТРАЦПЈА У КУЂИ Г. ТОМЕ ЛНДРЕЈЕВИЋА вВИЛИЕ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: први итт 12 дин. пара од реда, а посје сваки пут 6 пр. за припос.1ано 50 пдра дин. од реда. Руиописи шалу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ НЕЗА32СНССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПИАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

БЕОГРАД, 19. Априла. Ми не ћемо да одричемо свакој влади право да се ослони на органе. у које има јачега поверења. То је у главном ближа околина владина и она надлештва где министар стоји у лпчном одногаају са млађнма својим. Но и то прпбирање „људи од иоверења" и награђивање истих, као и „уклањање" оних што „ненодносе за мипистра" има својих граница. И кад се те границе норуше или нрекораче, ондаје то јавна, плаћена деморализација. А у држави то не сме да буде, ако тренутно и буде, не сме постати правило. Чптаоцп ће се сетпти једнога табеларног прегледа, којп је у овоме листу почетком децембра изнет: колико су п у ком размеру чинпле покрете међу чпновнпштвом две либералне п две консервативне владе од 1868 до краја прошле године. Том прилпком се видило, колпка разлика зјапи између ова два правца; видело се, колико су немилице и унраво бездушно пре консервативцп а сад лажни „напредњацп" потезали државно чиновнпштво: нремештајима, пензијама, збацивањима, од сићушних практиканата, до — мптрополпта. А барабар с тим, може се замислити с коликим се накнадама и одакле плаћају сви овп ћефови. Овака злоупотреба минпстарског црава о стављању чиновника у пензију, довешће, као што смо то и раније напоменули, једном ириликом и само начело потпоре чиновпичке у питање. И живп били па виделп

дочекаће се, ,ш Ие на ову установу ј и на стлрост чиновника учинити ј арви насртај нино други но ови исти људи, који сад чине толику уаотре&у од иензији. Овп исти, који и за општинске писаре траже испите, а не либе се да без икаквог знања и искуства у државним пословима седну на неке 2—3 минцстарске столице, да са тих места опет набацају у државни шематизам своје неспособне нрлјатеље, рођаке и суродице и да са но пет скокова за десет месеци аванзују своје иарI тизане. Говорн се и данас да „Ристић и либерали слабо награђују своје љуI де." Може бнти да има у овомдоста математичке тачности. Цироћанац и напредњаци истина засипљу I ,,своје верне" и капом и шаком. па опет веле да су пм непоуздани п ј да увек морају да се подмлађују и : попуњују са —■ — скупштинских клуиа, постављајући носланике за чпновнике, на после опет за посланике и тако даље. Јест истина, да либерали не желе да нартпја њихова буде каква нерадничка нартија, они су ради да сваки истинити њен пријатељ буде патрнота и радник, задовољан са средствима, која су скромнвм државним пмањем одмерена. Ко мисли да не радп, нек не пде овамо! А правичан рад и служба држави неће остатнневиђена. Државни ., билмези" и паразитп најбоље се васпитавају у оннм развратним партнјама, где се само монетом уздиже „ревност" и „иатриотизам". И таква партпја

јесте нартија „напредњачка." Нек се не обмањују ова господа те врсте, и она што дају, као и она што тако често нримају, да се начело може одржати новцем. Своје ненаситпме и хамишне суплеменике они ће одржавати само новцем и дијурнама; кад им несгане тога државног средства, онда ће њипа „српска" напредна нартија спасти на кумове, ујаке, пашеноге, зетове и браћу од стрица и — ако хоће дотпчни „ племићи" — браћу „од тетке!" Као год што се распадају наше сеоске задруге махом због неискрености кућних старешина, који своје синчиће, унучиће на и доведене насторчиће гоје п одевају, а од рада и запињања заклањају, а друге укућане терају и на орање и копање, у војиике, у шуму за дрва и код казана, не дајућпим ни на део руна право, ни кожу за опуту и опанке, ни иарче погаче у торбицу, ни смока у заструг, НО ИХ гпубо И батпнп« тпр гп гшилр и врлети ц за козама и за овцама и свпњама тако ће се са мало благослова моћи умложитп и свака она партнја и држава где овлада грабеж, пљачка и искључива повластица на места у врх државне совре само за извесну браћу „од тетке" и томе подобну родбину у усходећој п нпсходећој линији, почев од давнашњих „чраотаца напредњачке партије" преко мпнистра доиоследњег одаџије и разноспоца „Видела" илп „Садашњости," који сви мисле да су самим Богом позванп да заграбе капом плп шаком или да однесу што бар на врх прста, бпло у виду какве

, повишице, днјурне, додатка или да им се без потписа „тисне у шаку" ' или даде у виду знака, који се може да обеси о врат или да се прикачн на леву страну Фрака, не разбирај јућн да ли су такви знаци заслужени 1 било у земљи или ван ње, у служби отаџбпни или у „званичном базању". Но обичво : како дошло, тако прошло. Научени с једне стране на лаку заслугу или управо на пљачку млогп људи, који живе од таквог начина зараде, ретко бпва да што год трајно имају. То вам је увек ' гомила дужних и презадужених „а[ ристократа," који сами себе једу. Па кад најпосле пзврну своје нродрте џепове, кад их сустигну неплаћени „женски" и „мушки" рачуни, повериоци, секвестри у дружби са другим сумњпвпм спмптомпма : онда им је прва реч како су нропалп „служећи државу и народ," а одмах за тим, ако на буди ком Ј старе дане — досљедном дугогодишњом штедњом и умереношћу сачувао, одмах су готови с изразом: „Ето, тај је покрао државу." „Тај је опустпо народну касу." Тако те расппкуће чувају државно п своје а поштују туђе. Данас је востала нека врста врлина бити бескућњик и поносити се тиме, грдећп ноштене грађане ове државе, који су и у рату и у миру свакада давалп свој део п свакад дају, што се вели : „и Богу колача и цару арача!" Има у нашем државном жпвоту

ИЗ ИСТОРИЈЕ Архонти1е Дукљанске Зентске;КРАЉ ВЛАДИМИР II. од 1101—1113 г. П. „Керпа Јаашп1а ваепз, циоД шогИигиа еззе*, уепН сит Шт ачо Сеогјпо т 8со(1апт саиаа ушгапЛЈ ге(гет. (}иаш Ш VI <Ш гех, репиоуј! еат а ве, е1 јиавН еат Гопз ерте<Н. (Јпае е&гевза, сНхК аз1ап*1ђив: (^иаге 31С а&и гех? (Јш<1 еџо таН Гес«? 8Ј гиН зсЈге Лоттиз гех. ра1гиизРо!)Гоз1ауиз, цш 1епе1иг т \-тси1Јз. јрзе едИ, и1 тогеге1иг <1опнпиз гех. Нос аи1ет <1јхН \о1епв рег<1еге иоћго81а\-чв, Итепв, пе Јрзе зисседеге! Јп гедпит. 1 и Дукљ. чл. 44. т. ј. Краљица Јакинта лнајуКи да ће крал. умрети, дође са својим синои Ђорђем у Скадар, да га види (саиза лчзКапШ), коју кад кра .1. видп дође изван себс од једа. и вапоседи јој) да одлази напоље. Она изашав рече иредстојећпма: Зашто тако поетупа крал»? Какво сам му зло урадила;' Ако хоће да зна госпо дин краљ, ко му је урадпо, те да умрс госиодшс крал., урадио му је стриц Добросзав, који се држи у оковпма. Ово је рекла хотеКи погубити Доброслава, јер се плашила да он не ваступи крал,а у Кра.г.евству. За сва зла. тровање и иссреће којс десиле, хроника ;1,укљапина, поглави''»аца кривицу ва некакве безбожие, мне, најцрље људе,и њима и, ирит нциативу тровања краља Вла-

димира; она вели: >дванаесте године краљевања краља Владимира. некакзи најцрњи људи, који су би-1и иепри)атељи жуиана Вукана . Јакинту наговоре , те начини смртоносно ииће, у Котору. где је она живела и даде имга. 1 * Ови 1ак најцрњи људи (реБ81т1 ћотшеб) идући дођу у Скадар и поднесу га краљу рукама његових (ттјзћ-огит) првих до њега људи, па га они нреваре и он попије то отровно пиће напијајући здравицу. 2 Јасно је да еу ови најцрњи људи а не1гри\атељи Вуканови , отишли са отровним пићем не у Рашку, где је живио Вукан, него у Скадар, — Зентску нре| слолницу, па се договорили са краљсвим најириближенијим људма(тт181гогитеји8) како и на који начип краља да нреваре ови најмилији краљеви људи, што опи заиста и учине, а то значи, да су ови краљеви ппш81г-и знали, да је то пиће отровно, на су му га налнли у иеар и ноднели да нопије онда, кад је он већ више чаша био попио, па је хтео наиити некакву здравицу и већу шикњу о1 Нацие XII аппо гееш В1а<1Јп1Јп гсдјз Јациеп1а сош«1На(а а ^иЉивЈат ревзпл!« ћоттез, ци! 1П1 шЈС1 егап^ јиррапј Ве1саиц роНопет топГсгат соПс^епз, ји Са1аго, чио шапеПа!. <1е<Пз еЈз." Јакпита је одрасла у Италији, — земљи гди је било па гласу Локуста, које су било вештакпње у нрав.т,сн>у отровних ипКа. Она се научила тој всштини. Пекакви шугори људп а пеприЈател.и жунана Вукана и наговорили је да им нанрави отровно пиће, што она и уради иа пм га и даде I Они су били ноглавито непријатељи Вукана жупана. Значн били некн велиии л>удп. Вукан је ј ногазиозаклетвудату Водпну иага Јакинтамрзила. I * Пј уего уеп1е1Пез 111 5»со<1апга ргорјпауегип! ге$п рег тапин т1П1з (гогпт ејпз, 4111 а!) С13 Десер1из (е«1) "

браћао ва оно, шта ће и како говорити а мање или ни најмање пажње није обраћао на само пиће. јер су му га подносили они, којима је он безгранично веровао. — Типс сескШ; 1п 1ес1и1о т. ј. тада (отрован краљ) падне у кревет, — смртно се разболе. Тај глас, да сс краљ смртно разболео и хоће да умре. разлегнс се као гром но целој његовој краљевини. Наравно да они „најцрњи људи ц са _највернпјим краљевим министрима. 1 и који су краља н отровали нису дремали на су и казали краљу да га је отровала Јакинта. Овда је н Јакинта чула да је краљ на самрти и да ће да умре на за то и вели хроничар: ^краљпца Јакинта знајући да ће краљ умрети, оде са својим сином Ђорђем у Скадар да учинн кра~1>у визиту. ги Тек дакле од овога времена, када она једознала да су .,неиријатељи Вцканови" отишли у Скадар, отровали краља, и да краљ веИ мора умрети, она се пушта I у акцију и почиње самостално да ради, да, кад ће већ краљ умрети ! њен син Ђорђе насљеди престо, а да не постигну своје намере онн _нај! црњи људи н непријатељи Вуканови. 1 * Народњн акт, прп проглашењу краљем Владимира јасио је показао, па плсмена зентска неће да признају својим госпо1 Реч „министар" онда је оаначавала »слугу," па овакнм је слугом бно „великп слуга Бранко* како пише на н.еговом новц>-, а оваким је „псар' ником" за времс" Душана био Вукашин н т. д. 3 Ке&ша аи(ет ЈачгпШа зсЈепз, чио<1 топГигизсзве1, усп 11 спт ПНо вио Сеогро Јп бсоДапт саи! за т1$Иап<Н гецет."

дарем онога, ко рушн њин племенски живот, али се тако исто обелодани. да народ неће да призна ни оне, који се удружили с византинцнма, каквима су били Радославићи ,,Византлије (цариградлије). Кад дакле краљ Владнмир умре, несу могли доћи на преето Радославићи. него јс највише имао изгледа краљ Доброслав ^стриц и краља Владимира. „Краљнца^ Јакинта сада се и умеша, да спречи долазак на престо Доброславу, а радећи у самосталном правцу, она је знала, да присталице Визаитинске Радославнћи не могу нн доћи. Краљица Јакинта била је највећи супарник и противник грчкога утицаја у Д> кљанске државне поелове: она је била за народну самосталност н незавнсност за самосталну краљевину и мрзила Вукана За самосталност Дукљанске био је и њезинмуж Боди" и њен девер старац Доброслав, а са Внзантинцима су били Радославнћи, које народ није нн хтео, — она.се дакле планшла од девера, да он нс постане опет краљ, а послс њеног девера старца I Доброслава, једпнп је наследник био опет њезин син Ђорђе. Радославнћи су ишлн да унропасте све потомке Мнхала краља ј као васали Византннске царевнне, наје народ н био нротиву њих. а Јакинта онет само се нлаишла старца Доброслава. а ннје зазирала од византлија Радославића. Док је краљ Владимир био здрав, мирно владао и држао у загвору Доброслава. краљица Јакинта је мирно живела са сином у Котору. Ниеу биди мирни Радославићи и Гоиелав, који је живео у Драчу и радио противу Владимира