Српска независност

— 236 —

читава једна багра људп који тако систематнчкп раде у два та несретна правца . грабећи за сеое а насрћући на туђв. II ако се коме не нспунн но в0.т.и, он се нанући као размазкепо дерпште и ради таквог једног морају да се држе чак и мпнистарске сединце.... Тоје она врста. која се барабар са Јеврејнма. клања оном начелу. н — ставиће га на својс „бнтп имајуће" баронске грбове: ћепе, раћ^а" т. ј. „где је за мене добро, ту је моја отаџбппа 1 '. И то су најстрашнија деца своје — отаџбине. Њихова је отачаствена мапа на трбуху. Нама не треба да се на ново именујемо, ми се већ знамо. На муци се иознају јунаци а не само на платама, гозбама и но аустрпјским лентама н државннм левентама. Земља је ова недавно имала своје тешке п чемерне, ратне и крваве дане : знаду се свн онп .. н.ени синови - који су се тако рећн крадом радовали сваком губитку, којн су силом оставл.али своје душеке и кревете да пду њој у помоћ.... Имаћемо кад рашчншћатн и те ,,моралне рачуне", као што смо готови да и за матерпјалне свакн понесе део своје одговорности. Сад „Внделов1ш" — продужите дал.е ! „Свачему буде крај", па ће тај вама немно закон п у вашој даљој судби да се појави. Но не заборавите на оно што радите: наћиће се ко ће то вечито вама износити, да вам обнавља успомену на ваше мало патриотичне путове. ППЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕЛ У Берлину је досада редовно цар немачки пли државни канцелар квез Бисмарк, отварао државни сабор. Тај озбпљан и евечан акт, ка да је владалац или његов први доглавник иоздравл.ао представннке Немачког иарода, обављеи је најтачнпје по церемонијалима, која је за таке прилике прописао двор. Цар је вазда био окружен својим гра ђанским и војничким великодоетојнидпма и примао је народне представнике у белој дворанп берлпнеке царске палате. Па и сам Бпсмарк када је заступао цара, имао је вазда целу свиту цареву око себе, тапо-заповестц"византијскога импер тора. Осимовога види се, да је Јакинта правила „визите 1 *краљу, као што је и?нњој враћао визите. пгго иотврђуј е израз саиза лчзИапсИ. Бодин је ратовао противу Византинаца, Доброслав је био противу Внзантинаца, Владимиров отац погпнуо у рату противу Впзантинаца: Владимир је бпо противу впзантије, па је како Јакинта, тако Ђорђе био протпву Византинаца. За то су се и мељали визптама краљица Ја кинта и краљ Владимпр. Са византинцпма противу Михаловића и његове куће, били су РадЈСлавићи. Најстарији члан љине куће, Гопслав, био у Драчу и одатлен руководио радњом противу бораца народње независне идеје под окрнљем цара Впзантијског Алексија и противу свију оних. који су били протпвни Византијцима. У главном правцу спољпе радње билп су сложни сви чланови куће Михалове, а у правцу унутрашњем разликовали се тиме. што су Доброслав, Јакиита и Ђорће Онли □ротцвни нлсмеиској ]>аздробл.евости. а -добри Владинир" био је за жунаиијски ред и ток ствари. на је свима опростио, те су еииови киеза Бранислава дошли, заузелп своје делове, а своју радњу управл.али по унутстнима стрнца Гоислава, који је живио у Драчу. Кад би дакле преминуо краљ Владимир. онда би дошао најетарнји члан крал,евске обитељи Доброслав. а тек после њега — Ђорђе Јакинтин син. Радославики еу били и противу Владимира, и противу Доброслава и противу 'Борђа и Јакинте и већ еу се иризааоали као византински васа-

ко да се скоро није могло ии ириметнти да нема цара. Гако је било досада. Но данас, како се моћни канцелар уверио, да његова Финансијско-економна и у оиште цела унутрашња цолитика не налази иа одобраваше у већине народних посланика; када су сви његови наиори, све вешто удешене зам':е, сва обећавања која је учинпо поједииим партнјама, на најзад и само неуставно увлачење владаочевог ноложаја у нартајску борбу разбили се о свет немачког народа, — кнез Бисмарк шил>е у место цара и себе министра Бетихера да отвори државни сабор. То је носледње срество, којим се Бисмарк служи да омаловажи установу државног сабора и да занлаши народне представнпке. Ако и то не помогие, а изглед је да неће помоћи, онда ће Бисмарк распустити сабор; онда ће чувени државник свога доба, коме се у снољној нолптици цела Европа тако рећи покорава, морати у рођеној земл.и да се служи свима дозвољеннм п недозвољевим средетвпма само да се одржи на влади. Обично пајслабије владе нрибегавају крајњнм мерама у унутрашњој политпци за своје самоодржање. Да лп ће тај прекор п Бпсмарка сваћи, или Бисмарк, на рачун своје снољне нолитике, мисли да ће моћи све унутрашње поразе и срамоте прежалнти, то ће најблнжа будућност показатп. Засад је јаено, да Немачка стоји пред унутрашњом крпзом и да је ту кризу Бисмарк ј пзазвао. Много већа, много значајнија је криза, унутрашња и снољна, нред којом стојн Аустро-Угарска. Остав! ка заједвичког минпстра Славија, иод чијим је рееортом нотпадала : Босна и Херцеговпна, нзазвала је 1 велпко огорчење у Угарској и узбунила је све политичке кругове у I Аустро-Угарској. Полузванпчш! лис| Јчпт-^прдт;, да -ЈХ; ^-.-Гаоп ЈШД П]ЈС ; сазива делегација дао оставку, но да је то држано у тајностн због самнх делегацпја, да не би имало I штетног утпцаја на решење п.ихово у пптању траженог кредпта. И доиста, да су угарски делегатн зналп за тај корак свога љубимца, велпко је питање, бпли, и поред оног доста значајног брисања п одкидања од тражене суме, у онште вотирали тај кредит ! Цела опозициона штампа у Аустро-Угарској и тако већ тумачп редукцију траженог кредпта као јасно неноверење нрема заједнпчкој владн. Неки листови чак и то траже, да сва три ли. Кад би они победили, онда нема меета ни једноме, који није хтео да завиен од Визаптпје. Ови су већ с Византијском војском вребали прилику, да освоје Зенту, а визаитинске гарнизоне да пусте у градове Зетсве. Ето како јс било у опште стање, па као год што је било у интересу Јакинтином да пема доброслава, тако је исто било у интересу Радославића, да нема Ђорђа, Јакинте, а поглавито да не етаве 14>ал.а Владимира. Ето одклеп и Д()Ла*'н. да су „најцрњн људи" и „непријател»и жунаиа Вукана" били и протнву крал.а Владимнра. па га отровавши отровним пићем, које је састапила Јакиита у Котору и њцма —- „ нсчријателима Вуканоаим~ дала. и тада су они уверили крал>а, да га је отровала Јакинта т. ј. учинила му је да умре, у пгга је крал. поверовао и њу прогнао _ва пол.е-_ а ова овет. кадје дозвала. да су веК „пајцрњи л.уди" отровали краља, увотреби ту прилнку, да своме сину уклони с нута стрица краља Доброслава. Пре је требало двојицу СВладимира и Доброслава) уклањати. Најцрњи људи уклоннли су краља Владимира Јакинта уклони Доброслава. Најцрњи су људи" кривцп што су отровали краља. а Јакннта је онет крнва, што је упропастила Доброслава. Да је краљ Владимир, краљицу Јакинту пр ликом њене визите. лепо прсДусрео, нема сумње, да би она успела и краљсвин рукама упропастити Доброслава, али кад је он прогна, — она уклони Доброслава рукана људи, у истини оданих краљу.

заједпичка министра одступе. Нема сумње, да се монархија палазп у критичком положају, и да се у најкраћем времену мора иешто учииити, да се пз тог „ћорсокака„ изиђе. По свима знацима мораће ови појави утицати и на опште одпошаје у Аустрпјп, а да то неће бити у иовољпом смислу, о томе иије вредно ни говорити. Поред свих званичнпх извештаја устанак нити је угушен у Крнвошнјама нити у Босни и Херцеговини. То сведочи и наша депеша са Цетиња. Шта више, може се поуздапо рачувати, да ће са „ђурђев данком, ајдучким састанком" само се још већма раширити и раснадити. То и Слави мора да зна, и он као одговорни мнннстар над тим покрајинама, кад у овако крптичнпм треаутцпма отступа са управе, не чини то због дичних већ због начелних узрока. Ако је веровати маџарској, иначе тако1>е полузваничној штампи, Славпјево одстуиање доводн се у свезу са растећим уилпвом војноапсолутистичког иравца, који је нреотео мах у админпстрацији Босне ц Херцеговине; он дакле као представннк уставног начела неће више ни пред јавним мњењем у земљи ни нред Евроном да даје своје име и свој глас за маску, под којом се скривају сасвим противие тенденције, које су се нрптом још п као некористне показаде. Слави неће више да се његовим имеиом замазују очи свету, да Аустрија у Босни и Херцеговини уносп бајаги куртуру, а овамо се служи целим средњевековнпм апсолутистичкпм апаратом са чпсто војвичком управом, те гњај ви тамошњи народ као стоку, горе ; пего што су Турци чинили. Није то маленкост, кад инсннрованп листови, као што је ,. Пест. ЈЕојд" терете аустро угарску управу у Боснн и Херцеговпнп оваквим погрдама. То је доказ да је свима већ догр| дидО" сгашс у зсзгл>п, да л сјвп* ше жртава у крвп н новцу што су народн аустро-угарске нрннелн за Бос ну н Херцеговнну. С тога је нојм.ш во. да данас,кад у увођењу војшпкоансолутнстичкогправца у тпм земл>ама виде опасност за уставност но целу монархнју, кад дакде поред толнкнх жртава још морају да страхују за своје рођене уставне тековине. — да данас и сами аустроугарски листови, као што смо ми већ нре пеки дан нагласили. увиђају да им Босна и Херцеговина не доноси пикакве корпетп. те нросто и отворспо ишту да Аустро-Угарска напусти те ..злосретне" земље. И гако. онп ..најцрњи људи", кад су рукама краљевих министара (слугу) отровали краља. они су га онда н увернли, да му је краљица Јакинта направила да умре, те гиме предупреде сваке _визите~ између краља п краљице Јакинте. како се не би та ствар прокљувила и сазнала. те би крал иознао како своје АО.чаКе утворе. тако и отроваче . који су ималп своје нарочпте намере. које је требало тек јаком и извршити , што би било осујећено. да је краљ нознао своје -неверне^ и оне рев81ше ћошЈпеб. Да је краљ бпо дубоко убеђен, да му је Јакинта прнчинила да мора унрети. то се види из његозих речи. кад ју угледао код свога кревета. али како и на кој на• чин. шта и к име, он то није знао. Па канда и Јакинта није бнла на чисто. од чега краљ тако тсшко болује, јер у говору она п не спомињс онај отров. који је сама начинила и дала .Вукановимнепријатељима, а то може бити пли зато, што је тачно Јнала од чега краљ болује и хоКе да умре. или није тачно знала од чега краљ мора умрети. а у етвари ире се може мислити, да су јој они најцрњи људи п кааали. да су краља отровали. иа је она ееК знала од чега он мора умретп. по су се постарали, да измсћу краља и Јакпнте не допусте, да ствар дође до обавсштен.а и споразума. те да краљ умрс с убеђсњсм, да га отровала Јакинта и тиме, да спречс закраљсње њезинога сина, а себи да отворе пут на престо. Сада да наведсмо речи хронцчара: Краљица чула да је краљ пао у кревет и хоћс да унре. Она му доће е визитон

То је ситуација у земљи, иосматрана строго са аустро-угареког гледишта. Но да је спољни уплпв играо знатну улогу да аустријска мопархија дође до таквог стања, то ће свакоме постати јасно кад се обазре ио Евронн, кад застане у Петрограду, Лондону и Паризу, где владају људи, који су одсудно иротивни аустро-немачком нродирању на исток. — Зајсдно са пашим енглеским нрпјатељем* г. А. Евансом нустио је дубровачки суд због велеиздаје ухапшене новннаре Спирпдона Гончевића и Алексића. У хрватском сабору интерпеловао је српски заступник Васа Ђурђевић бана хрватског због наименовања Анђелићевог за натријарха. Као што „Засгава" јавља, његов говор којим ј? интерпелацију пропратио, учинпо је велики утисак на све странке у сабору. — Бугарски кнез оставио је 15 о. м. евоју нову отаџбину да походп свој'у породицу у Дармштату. За време тринедељног одсуства застунаће га мннистарски савет са нредседником државног савета. Кнез Александар уважио је пред свој полазак оставку министра вој"ног , ђенерала Крилова, и поверио је нривремено управу министарства најетаријем ћенералу Лесовају. — Боеанска влада ноставила је на место гро*а ДежеФија Маџара. за окружног начелника у Сарајеву Хрвата Кукуљевнћа. — Руске званнчне новнне обнародовале су указ, којим се ђенерал Черњајев поставља за генералног губернатора у Туркестану. ИЗ ЛИСТОБА ..Српски ЛИСТ" доноси два дописа из Котора, којнма се нотврђује наша 1т;лс1раФска вссг о КрвавН51 сукобима између аустро-угарске војске и устаника. Ми те допнсе износимо нашим чптаоцима као доказ да устанак нпје угушен. напротив. да су устаннци против ћесареве вој| ске одржали мегдан; н као даљи доказ да Аустрпјанци, палећн села н цркве. баш нраво аустријански врше дело цивилизацпје и културе. Нотор. * 20 априла. Рика топова још не престаје.' Од уторника још траје љута борба какве још није било од кад је буквуо устанак у Бокн Которској. Трп дана крваве битке — саи§а уЈзканЉ* — коју кад краљ угледа. преврне му ее утроба од једа држећи, разуме се, да га она отровала, па је чак толшсо безстидна и безобразна да му долази с визнтом, за то јој и заповедп. да одлазп на поље. Она пак изишав рекне стојећнма: „Зашто тако радн краљ ? Какво сам зло ја урадила ? Ако хоће да зна господин краљ, ко му је урадио да умре. њему је то урадио стриц Доброслав. ког држи у оковима. ц Ово је Јакннта рекла за Доброслава, вели хронитар. јер га хтела погубити, бојеКи се да не заузме краљевство." Овде хроничар јасно каже. шта је Јакинта смерала са изговореним речма. а када се говори о прављењу отрова. исти хроничар ништа не замера Јакинти, него просто каже. да су некаквн > најцрњи а уНеиријатељи жуиана Вукака. и отишли у Котор Јакинти, наговорили је (соивШа!а), те направила смртоносно пиће и г Аала им га.~ Нрп нрављењу отрова хроничар јој не приписује никакву намеру. него се само види. да је она морално нокварена жена, што зна вештину прављења отровнога пића и што је послушала непријатеље Вуканове. те направила отров, па нм га дала. У овоме случајуона наличи на трговца , који не гледећи на забрану -да не сме ником продавати отровне ствари^ инах их продаје незнајући зашто ће коме отров. Како су ови „најцрњи људи • били „Вуканови неаријатаљи , а пре се може нагађати. да је она направила отровно пиће, које ће бнти употребљено противу Вукана. Највише, што јој се може пре-