Српска независност

— 246 —

нрепнс депеше , коју јс Стојшић одправно министру Гарашанину и у којој је кукавичкн пањкао нс само Лсчмеиића но н подицију општинеку и окружнл' па и већину грађана чачапскнх. У исто време и начелннк Коча тужи самог Јечменића што је певао у каФани у прнсуству пачелниковом: г што град Смедерево и тд.Иван вели, да њега обеспокојава чптање измишљене и лажне депеше. а Коча опет вели. да је Јечменић његовом пол^тласном сасвим солидном песмом учннио ларму на досаду нублике. Тако впдте: Ива и Коча туже, ипсар Наса нзлеђује и сведочн, а Зисић пресуду кроји, на коју се сви троица потписују, п која гласи: Да се Јечменнћ за два дела по §. 360 тач. 2 и §. 357 тач. 3 крив. законика са десет дана. а Мнјаило по последњем заједно са пет дана затвора казне. АферимУ Зар г. Кочу вређа невина песма народа српског, која се од вајкада пева и слуша, а није га вређало швабеће п Тингл-Тангл и које је — тако рећн — до јуче слушао по крчмама и гостионицама београдским? Зар сплеткаша Ивана обеспокојава читање депеше коју је он својом руком написао н одправио да окал,а толике л>уде ? Срамота! И ова осуда напредњачке полпције сасвим је у основу против закона, пошто нема кривице ни до Јечменића нн до Мијаила. Јечменић није крив за певање солидне песме у једном углу каФане.нити се то може подвеств под пропис тачке 2 §. 360 крив. зак. јер, ларма увароши н певање у каФани. никад неможе бити једно п исто. Није и не може бпти крив ни за читање депеше. јер она у истини постајп. Мнјанло опет не можебити крив па баш и да је измишљена депеша коју је читао, јер је он признањем Миленковим доказао да ју јеодњегадобпо, а за проношење измишл>еннх гласова . тргикн се и казни само пзмшиљач а не и сви остали , којп су говорилн о већ разнетој и — рецимо — измпшл>еној ствари. Но шта се тиче напредњака правда и закон ? Они не питају ко је крив, већ ко није у њихној партији — тога вал>а ханснтн па било или не било крпвице. Накратко: Нанредњаци су се решили да газе законе од озго па до дна, онн хоће да тероришу своје полптичке противннке, па куд пукло да пукло. Они то све хоће, и они већ на све отране почињу ту опасну игру — са ватром код барута — само незнамо докле ће?— Без сваке сумње све донде, док се једног лепог дана нечује страшан глас: г Дотлеа не дал>е! — п Кад газите законе вп, којн сте дужнп да их поштујсте и тачно вршите — то ће и нама као држављанима бити сходно да се разрешимо од дужности да се тим законима — које вн газите, — покоравамо !! — Па куда ће те онда господо напредњаци ? Зар у вашој партајској заслепљености не можете ни толико да предвидите , да ће се тај по вас. страшан глас врло скоро чути? И то ће бити глас народа ! Другом приликом впше.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ — Милутин Гарашанин није у броју оних. који су добили аустријске ордене, пгго собом баронство доносе, иа ожалошћен са ове недовољне пажње, труди се да уђе у благоволсње цар. краљевско. У тој цељи служн се он нарочито својом прљавом „Садашњошћу" . којој је он главни уредннк. Он је измислио глас о некаквом меморандуму о Восни. па макар и путем денунцијације, обраћа пажњу своме пријатељу Пинтеру и цар. краљевској влади, како неко ради, да се Босна за независну прогласи. Но комбинацнја Милутинова тако је глупа, да му само његови Дааићи н Ракпћи могу веровати. Свакојако треба ћему да да још јаче доказе о својој оданости према цар. краљевској влади. јављајући јој ако може што стварније. из устаничких крајева, а не са улица београдских. Не долази се тако јевтино до баронства као што мисли Малутин ; ако не верује, нека пита свога председника Нироћанца.

— Полузваничном клепалу ^Виделу" прохтело се да пгра жмурке. Оно у своме последњем броју назнва нашу вест о посланику Хорватовићу „бесмислицом" и чита нам неку морску лекцију о дворској етикецији. као да се на каквом двору излегло. Ми смо по једном бечком нсмачком листу просто ту вест о Хорватовићу саопштили, да покажемо нашој нублици, како ти бечки листови, којпм се наша полузванична штампа радо служи, умеју кад н кад н таке ствари да доносе, које баш не годе Внделовцима. Што се Вндело на то наљутило, то је доказ да је вест истинита. Шта више дознаје се из руских листова, да се српски посланик прво обратио Гирсу с таким аитањем, и пошто му овај ннје могао или није хтео да одговори. а бнће да је ово последње, изговарајући се да је то царева ствар, да је Хорватовпћ тек онда „досађивао цару с оваквим питањем."* То „досађивање" је такође узрок, пгго смо ту повост саопштилн, да се види у каквој светлости бечкп лнстови престављају виделовачку дипломацију, и како Је држе за епособну да и оне глупости чини. које чак и „Видело" осуђује. Но ово „наседаније" ннје само с те стране интереI сантно. Знамо мп добро. да то није -малер" само Хорватовићев и да се Видело неби толико нн за Хорватовића заузимало, да иза њега не стоји цела влада, која ће, на свакп начнн сећајући се свог _словенског и држања приликом парас| тоса цару ослободиоцу и других п етикецпја" Пироћанчевпх према Руспји, без сумње у оправданој зебњн нашла, да једнЈГ дана тек ареко новина дозна за дан крунпсања. Ту боли. Но најзад друкче не може ни бпти. јер ко ветар [ сеје, тај жање буру. А „Видсло" нек се размеће колко хоће знањем о етикецијама дппломатскпм, опет му то не иоможе, јер цео свет зна да се н оно н његови натрони само ирсма Аустро-Угарској разуму у прелпвању особите врсте удварачке етикеције. Знамо мн добро да прп тако свечаној аудијенцији, какву је имао Хорватовић код цара рз'ског, не узима иницијативу | разговора посланик но суверен : алн с друге стране мп знамо п то, да је г. ; Хорватовић, још при првоме свом појаву ј у Петрограду, такве глупостп чпнио, да ми ни мало нг сумњамо, да је он учинно н ону о којој је реч, н да је кадар и многе друге да починп. Паметније ће он учпннти. да нас не изазива ни овде ни преко руских листова. у којима он сам себп пева химне на туђу штету. — На Ђурђев дан догодпо се врло несретан случај. Грујица Грујић ђак велике школе најстаријп син г. Јеврема Грујића — српскогпосланика у Цариграду забављајући се па Авали са својим друговима случајно се рани у утробу нз пушке. Рана је била опасна, тако да је после неколико часова рањени Грујица умро. Лекарн су употребили све могуће еамо да сиасу живот. али то је било немогуће. Овај несретнн случај јако је потресао све пријатеље г. Грујићеве и сви подједнако деле његову тугу. Грујица је опојану суботу 24 о. м. по, сле подне у 5 часова у овд. саборној цркви уз велико саучешће грађанства београдског, пријатеља н поштовалаца г. Јеврема Грујпћа. На опелу је чинодејствовао г. митрополит српски Михаило. Нека је лака земља младомс Груицп кога несретни случај отргну тужним родитељима. у најбољем цвету живота. и тиме им угаси лепу наду коју су они гајилн у свога пајстаријег сина. Нека ј благи промисао ношље утехе и мелема болноме срцу уцвељених родитеља. — Гарашанинова „Садашњост^, доној си у своме 9 броју неку лаж, као да је г. митронолит срнски Михаило. силом . виделовачком" ирнморан да се нсели из мчтрополије у свој дом на врачар. попео са собом „неке свеће и и ^свето миро и . Мн знамо да ннко неће вероватп у ову подлу лаж Гарашког клепала. али поред свега тога мн ћемо се другом приликом

за ове лажи мало озбиљније прорачунати са „Садашњошћу" односио са њеним правпм уредником. НОВИЈЕ По најновпјим вестпма из Русије, сви распрострти гласови о болести генерала Скобељева не истинити су. Генерал Слобељев је нотпуно здрав и налазн се у Петрограду где радн свој посао у извесним комнсијама војенпм. — Рускп Цар позвао је преко | свога министра спољннх послова Гирса све руске посланпке код страних дворова да дођу у Петроград. Ово се сматра као важан корак, којнм се хоће да спремн Русија за све озби .Ђне евентуалности, које могу наступитп. — С поуздане се стране дознаје да су п остала племена бокешка устала : и то : Грбал,, Побори, Мајне, Врајићи, и Паштровићи. Устанку неће битп скоро краја. У Херцеговини се устанак јако шири и напредује, и Гацко је већ устало. — По најновијим поузданим вестима из Русије, дознаје се да је једна повећа трговачка група наумпла да састави паробродско друштво за Дунав. Лађе ће пловпти дуж обале бугарске и румунске, а друштво ћеноситипме: ,, паробродска друашна нсточних народа," а ј цељ ће му битп да сузбнје Аустрпју [ на Дунаву, п да даде полета самоI сталној трговпнп источних народа на Дунаву. Србијп су везане руке познатим уговором са Аустријом, па по томе мора бити пскључена пз тако корпсног савеза.

Огласи

ЦЕО ГОРЊИ СПРАТ КУЋЕ ПОК. МИЛАНА А. СИМИЋА. (Госиодска улица бр. 2.) са једним делом намештаја, даје се под кирију од 1.Маја. Пријавитн се г. Ђорђу С. Симићу или г. Петру Миленковићу овд. адвокату. ЛОВАЧКО ОРУЖЈЕ ГАЛАНДА првог Фабриканта европског; 13. ше (1' Наи!еп11е, Рапз, са Фабрик ма у Бирмипгхаму и у Лијежу. Албум 1а~гаплов, велико дело о оружју шаље се ^>атис и Франко, на захтев преко плаћеног писма. М. 6а1ап(1. (а^псап! (1' аппез 33. гие (1' Наа1еп11е,Ра пв. 9—52

м I У

и ршнеше Ж е В0 в *: ца за улепшавање лнда. Онарастеру је ннмало не повређујући кожу све аегеи боре с лица. Флаша стоји 5 фрапака по Флаше 3 Франка. ШОН Р1ЛНЕШЕ нака Кутијца 4 франка. Боја изврсна

ЕА1Ј ГЕЕК151ЈЕ

браду. Флаша кошта 3 50 Франака. Ј. 1,асои*иге, 29 Кие (1е СПт^иапсоиг!' Рапв. У Београду код Јов. Дилбера Апотекара. 5—52

НОВ ПРОИЗВОД Раг1шпепв 1Х0ВД ЕБ. РШАГО ' апун I ГХЗЕОКА г >енцнј* к ГХХОКА МсрншЈмм вордо. . . 4 Г1ХОКА Поиада к ГХХОКА У*Ч | ПХОНА II; ашах пнрнн«ов% . . & Г1ХОКА Оцат 4 ГХ2СОКА 37, В ој 1{Т1 г Ј <1е МшћввгЈ, Р1Е1Ј.

ТЕЈ1ЕГРЛШИ Цетиње Од нарочнтог донисннка .Српске Независностн 11 . Предат још 21 апрнла у 4 часа 9 мпп. носле подне. Примл.ен тек 23 апрнла у подне). Племе Нобори уотадоше 20 анрила уелијед тражења ландвера (упиеивања у војеку). Двије еатније (комнаније) Ауетријанаца рашћераше и гонигае их Тројици. У изгледу је оншти ири» мореки устанак.

Нашој мидој браташнш ЉУБИЦИ Даваћемо нолугодишњп иарастос у суботу 1. Маја, нре подпе V 9 сати у палплулској црквп. на ком позивамо прпјател.е и познанике наше, да при овој жалосној успоменп учасниц и буду. 24. Априла 1882 у Београду ожалоп1-&ени течо тетка : Владислав Милица Вујовић. п осталл родбнна.

ВЕУ1ИКИ МАГАЦИН НА САВИ поред парног млина г. Карабиберовића даје се под кпрпју од 1. Маја. Пријавнти се г. ЂорНу С. Симпћу. ПРИЈАТНА ЕКЗИ ЈТЕНЦИЈА^ и пезавпсан рад којп се исплаћује, пружа се образованим људнма. Ближа нзвешћа даје експедпција листа. бр. 109 3—36

'

КРАГУЈЕВЧАНИМА. нлац пок. г. Крсте Стојковнћа бпв. контролора Мнн. војеног, постојећп у Крагујевцу до куће Петра Лешјанина, шеФа у војеној Фабрикн. а у сокаку од чаршије ка ЈГепеници водећем, ародајем под врло пробптачнпм условнма а то је и нп аочек. Коме треба. нека се погодбе радн обрати мепи, пли г. Милајлу Крсти&у трговцу у Крагујевцу. 12 Анрила 1882 год. у Београду Јеврем Андоновић ЧЛАН АПЕЛАЦ. ГУДА.

Нашој доброј. нигда нрежахеној, верној суаруги, њежној мајци и иргичерној кбери ХРИСТИНИ даваћемо 40-то дневни ПАРАСТОС у аа.пиИЈЖКОЈ цркви у недељу 25. Аари.га, у 10 сати аре аодне. Молпмо све наше сроднике, ирнјател.е н познанике, да учествују у овом нашем тужном верозаконском спомену. за покој душе наше драге покојвице. Милан Ж Ђорђевић са ћервма: Катарином Ната/шјои. отац : Штерија Мих. Боди. Бр. 116. 1—1

вхасник .Доужина за потпомагање Српске Књижевносч" штампано у штамцарвји ч ко» Св. Савк " кназ миханл. уј. вр. 4 одговорни >т »кдник Др Лаза Кости^