Српска независност

— 245 —

Србија не може се на балканском полуотоку изоловатн, усамити, а најм^ње у правцу, да веже и остале југославенске држаое. Те државе имају тако*,е своји праведни аспирација, н. п. бугарска држава на уједињење са Бугарима у тако аваној исторнјској Румелији у границама бугарске народности, чему Србија нс би могла иротивити се. и не би се противила, јер би јој то веће јемство за властиту самосталност дало. Једном речи за цену онаки савезнички услова, као што ји „П. Напло" у главном нацртава. не би за Србију ни Босна вредностн имала. Треба да мађарскп народ и без онаког уговора поверује српском народ>' у Србији. н на балканеком нолуотоку, да Не он заиста у државном и народном уједињењу свом бнтн пријатељ нријател>а: да неће бнти -иерФидан": да ће бити бедем не само своје, него н други народа спол>ашње самосталности, н ун\*1*рашње слободс нротиву већи држава. које би освајачке биле. Само се онда може међусобно користити. ако се у пријател>ском одношају мођусобно „пружи п прими слободна рука~. И ми би сс томе радовали. не само с тога. што целокупност оностраног народа српеког, ма иривремсно н у двојству између постојеће две српске државе. највнше ценимо , него и што бнсмо се од тога надати могли, да би отуда ио њипом стварном помоћу, коју и не тражнмо, него моралним одјеком обостраног државног прнјатељског одношаја такође и положај Срба и у Угарској н у тројној крал>евинн новол>нији и праведнији постао. Ми смо речене мађарске гласе симпатично предусрели — но одобрнв начело савеза у корист српства, али не услове савезничке. ми смо за своју публнстичнл- и родољубиву дужност сматрали. горњим примедбама пут истинитом споразумљењу поравнатн. С тнм за сад завршујемо низ наших чланака. * дописи Чачак. 19 априла 1>82 (ПречишКена ио.гиција и њена радња у јкуху -чисте устаености"). И код нас у Чачку извршена је потпуно трансФормација — нромена особља у начелству. На место Јање , који је служио ову земљу скоро тридесет година поштено и непорочно — дошао је чувени Коча Ра довановић некадашњи телеграоиста горњо-Милановачки. а пре тога кал«ка трговачки. На место помоћника Митра, чија је служба пропраћена небројеним званичним похвалама и отлнчијама, — дошао је по-

знатп Љуба ЈеФремовић, чија служба пропраћена је укорима и казнама(виђему кондујиту). На место секретара Алексе Милићевнћа вал>аног правника и доброг патриоте, — дошао је Зиеић чувени писар среза иожсшког. који је недавно говорно своме среском старешини. да он онамо није ноелат да врши службу за коју се нлаћа. но да свога старешину контролише, а у осталом „Виделов и трабант (впди његово писмо у Самоунрави штампано). На место писара Милојка, чије срнске груди красе неколико ордена — дошао је злогласни Васа Јосип .вић чувени: због разннх кајишарлука у канцеларији среза брзо-иаланачког, због разних злоупотреба и неморалног владања у округу тонличком 1878 г. — због лажне депеше удешене за одсуство од војене дужности, због бегства у Виднп уратном времену, због ваздигнутог док^мента из акта начелства пожаревачког (види кривичну тужбу Ђорђа Угоднћа противу Радована Сиасића), — због наилаћених и злоуиотребљеннх новаца у начелству ножаревачком по акту М 18.331,17.878,17954 18.103, 18.019, 17.670: и због ФалзиФикованих акта у начелству чачанском , као што видитс , све је ново. Од начелника до носледњег нрактиканта, свејепромењено, па чак и у пандурима знатна промена учпњена! Које во.т>ан да се увери каква је разлика између отераних и њиови замењеника, нека разгледа кондујите једних и других, па према томс нека цени: дал је н у колико иодмирена потреба народња са оних 50 хил>ада дин. што их народна скупштина онако галант вотира министру Гарашаннну на пречишћење полицијске струке — или је толико грдно народно благо похарчено на партајске цел>и ? — Ми смело тврдимо да је постигнута ова поеледња цел>. Оволико о врлинама бивших н садањих органа ово-окр. начелства: а сад да испричамо како садањи — напредњачки полицајци поштују законе п штите личност и имаовину овдашњих грађана. Чујте дакле : Кад се враћаху еа скупштине Алекеа Протов из Ужица и Жуњић из Здравчића — при проласку кроз Чачак догодио им се један малер. — као пгго смо са поуздане стране извештени. газда Алекса је јавио нреко телеграФске штације кратким путем — бесплатно, у које ће време приспети у Чачак. — Неколико овдашњих _виделових" трчкарала са два офццнра — Пантелићем и Рнстићем —и варошком бандом похитали су у нресрет српским усрећитељима. да нх са музнком пропрате кроз варош. Тек што су мизерни путннци праћени музиком у варош наступпли, зачу се са свију страна звонење разпих звопцадн и клепетуша. Глас музике, помешан са гласом свију

нмајућих — по дућанима клепетуша и друге гвожђарије — извођаше тако чудну мелодију, какову су у стању да заслуже код срнских грађана само посланици наиредне странке. И тако прођоше кроз варош Алекса и Жуњић у триумфу, на коме им ми ни мало незавидимо, само велимо: „какав светац такав и троиар". Разуме се, да се овој појави нису надали напредњаци, п да им она није била по вол>и, — на су одмах предузелн нужне мере да се свете. Нису се старали да нронађу пзвор знонењу, но су онако среда докопали Тимотија Шибинца честитог грађанина само зато, што је он каФеџија у онштинској каФани где обично долазе гости либералне странке. Тимотије им је дакле био трн у оку по одавно и овај случај беше згодан да му се освете. И ако Тимотије није знао ама баш ништа, пре него што је чуо ларму услед ове изашао пред своју каФану, опет се нађоше два морална банкрота да туже, а други њима нодобни да сведоче. — Један у тужби вели да је њега као грађанина увредило то звонење па тражи еатисФакцију. — други опет вели да му је Тнмотије рекао неку вређајућу реч која је се тицала и газда Алексе. Тужбе се журно узимаху у постунак — као приФатне бсз нрилеиљених марака од прописне вредности, — сведоци сведоче како тужиоци хоће ;; Тимотије ни крив ни дужан би осуђен на 30 дана затвора. и словом тридесет дана!! — Тако нресудише Љуба Јевремовић, Зпсић и злогласни Васа. Овом нечувеном осудом изненађени грађани тјешаху Тимотија. уверавајући га, да ће ова поеве против закона осуда п од не надлежне властн изречена, бити поништена код више власти, иТимотије поднесе жалбу у законом року, доказујући да ова нресуда не одговара закону из ових разлога : а: Што су тужбе које се само по приватној тужби ислеђују и суде, узете у поступак без прилепљених марака од проиисне вредности (тачка 88 подб. закона о таксама. б; Што је по §. 4 а. полнцијске уредбе за извиђање и суђење у првом степену — овог рода тужаба надлежан општннскп суд. А полицијска власт самву том случају, кад приФатан тужиоцдокаже. да је се обраћао општинском суду. па му овај није узео тужбу у постулак, — а тужиоци се цротиву Тнмотија нису ни обраћали општипском суду ; в: Што су обе тужбе потекле из једног дела (баш идага је било) и подведене под §. §. 38 и 39 нолиц. уредбе), и г; Што ио захтеву Тимотијевом није учињено суочење нзмеђу њега и сведока, нити је узето у обзир испитано изузећс које је Тимотије изјавио противу Цмиљанића н Бербовића као евојих ли-

чних непријатеља (§. 2 34 и 35 полиц. уредбе). Као што се види, ово су све такве круине махне у нресуди началства којом је Тимотије на овако строгу казну осуђен, да их сваки, ко је иоле познат са полнцијском уредбом могао ириметити, и нико није сумњао о томе да ће таква пресуда бити поништена. тим јошт нре, пгго се зна, да су баш у Гарашаниновом министарству по прнватним тужбама, ту скоро две пресуде поништене само зато, пгго тужиоци нису доказали да су се обраћали општинском суду. Тако смо ми миелили и тешили невино осуђеног Тимотија; ал се у брзо уверисмо о сасвим противном. Мииистар одби Тимотија решењем законске садржине , у ком вели: „— — — и нашао да је пресуда на закону основана на је одобрава"?!! 0 л>уди ! Зар баш тако ? Зар пресуда од ненадлежне власти нзречена — не ислеђена потпуно — неправедно инеоправдано од једног дела наирављена два пајошпрекорачена мера казни, зар код свога тога. имадс се и куражи и образа на највншем месту рсћи: пресуда је назакону основана? — Чујте, л>у и! Чујте грађани срнски! како се у Чачку, под небом, „напредне" владе — штити личност грађана! Но ово није све — има и горих јада. Хаишења и гоњења нолитичких противника, тек су одпочела са Тимотијем. И проФесора овд. ниже гимназије ноштованог г. Љубу Бирговића оптужили су виделови трабанти за исто дело за које је и Тимотије осуђен, ма да се ноуздано зна да је и он г. Бирговић — са свим изненађен гласом клепетуша као по еве новим у озој етвари што ће се доцније доказати н ма да се он увек понаша у опште како доликује једном озбиљном чиновнику и добром наставнику. -Виделовци" га мрзе само зато пгго им он радњу њихову презире и ето створишему кривицу. за коју је и комисар у лицу Коче Радовановића одређен, без да је од њега као чпновника тражено изјашнење, о делу за које се оптужује (чл. 48 и 49 зак. о чиновницнма грађ. редај. Г. Бирговић се тек мисли на одговор повући напредњачка трчкарала јавно по варошн разносе да је већ и из службе отпуштен, што значи да му је напред пресуда пзречена, па се са комиеијским ислеђењем хоће само да извршн законска Форма. 0. времена ! 0, обичајн ! Па ни ово није еве. јошт вије ни престало у нублнкп онште чуђење и осуђивање бруталног постунка напредњачке полиције спрам Шибинца и Бирговића, а већ се нозивају у полнцију и узпма ; у на одговор: Милепко Јечменић трговац и Мијаило Мирковић писар оиштннски. Јечменића и Мијанла тужи познати интригант Иван Стојпшћ што су у каФани читали

код Каналиеа задовољавамо се лепотом сирочета. проиуштамо му све. Он као да је добро дете, а нарочито човечан. То кревељење енглееких пееннка њему добро иде за руком. као што увек бива оно у жене, која се правн безазленом, удивл>еном, младнцом. жртвом. рањеним анђелом. Модеста се оиет врати својим упечатдима. на имађаше вере у ову дупту и ово лице исто тако заношљиво. као у Бернардина Десенпјера. Није она слушала књижара. И тако почетком августа напише ово писмо том одабранику црквенском. који и сад још важи као једна мсђу звездама данашњих влашпћа. 1. Госаодину Декана-хису. „Већ толико пута хтела сам да вам пишем, господине, а зашто ? ви ћете погодитн! да бих вам казала, колико л>убим ваш дар. Да, ја осећам потребу да вам пзразим удивљење једне сељанке девојке самохране у њеноме кутку. којој је сва срећа у читању ваших пееама. /д Рене (Шатобријаново дело) дошла еам вама. Сета води сањању. Коликоли су женских вама досад подносиле клањање својих тајних мислн!... Каква изгледа могу имати да будсм одликована у тој гомили? Шта ли ће ова хартија, испуњена мојом душом, имати више него што имају сва она миришљива писма која вам досађују? Ја прилазим еа већом досадом него друга која, јер ја хоћу да останем непозната и иштем потпуно поверење. као да ме већ одавна знате.

„Одговорите ми, будите сирам мене добри. Ја се не обвезујем. да ћу н једанпут вама казати ко сам. али не велим сасвим попреко, да нећу. Шта бих могла још додати овом ппсму ?... Глсдајте у томс, господине. велико уснљавање, па ми допустпте. да вам пружим руку, ох! руку врло пријатељску. руку. .взше сЈужПеннце „О. ДЕсте-М. „Ако ми укажете доброту и одговорпте ми. молим вас. да ваше ппсмо адресујете на госпођицу Ф. Кошетову, ро«1е геа1ап1е, у Хавр. 1 * Све младе девојке, бнле оне романтично расиоложене или не. могу себи замислнти у каквом је нестрпљењу нровела Модеста неколико дана. Ваздух јој се чнњаше пун иламенова. Дрва јој изгледаше као да нмају перје. Она не осећаше сама себе, она пловљаше ио нриродп. Земља се утолегаше под ногама њезиним. Дивећи се поштанској устанонови пратнјаше она свој лнстак хартије у простору, па се осећаше ерећна. као што смо у двадесетој години срећни. кад први иут вршимо своју вољу. Она беше обузета некнм духом, као оно што је бпвало у средњем веку. Она замншљаше себи собу, кабинет песников. гледаше га како распечаћнва њено пиемо, па нагађаше од тиеућу руку. Кад емо описали песништво, ваља сад и песника да опишемо каао изгледа у у црофилу. Каналис је мален човек, сух, аристократским начином. црномањает, лица што

се каже телећа, а главе нешто мање, као што је у људи, који нису толико горди колико сујетнн. Он љуби раскош сјај, величину. Благо је њему потре*није него другоме коме. Поносећи се нсто тако својнм илемством, као и даром својим. он је иобио своје претке претераним претенцијама у садашњости. Нрема евему Каналиси нити су Наварци. нити Кадињани. нити Гранлијевци, нити Негрпелиси. Ипак му је природа добро ишла на руку нретенцијама. Очи има сјајне као оријенталац. као што их тражимо од песника. прилнчну танкост у манерама. глас који је звонно: али нриродно му чарлатанство покварило је готово сва ова преимућства. Он је глумац по уверењу. Ако ногом креће врло елегантно, то му је ушло у обичај. Ако има декламаторски начии. то је његова особина. Он се драматски намести. од свога држања начннио је он другу ирироду. Ове врсте маиа заједно су са ненепрекидном великодушношћу, која бп се могла назватиаа.1агннсгв<лкради контраса са кавалерсгвом. Каналнс нема толиковере те да би могао бити дон Кихоте: али има толико узвишености. да се увек ставља уз лепу страну питања. Ова појезија која у свакој нрилици не зна шта је доста. много шкоди овоме песнику. који иначе није без духа, само што овоме смета његов дар дасеразвије: њиме влада његов глае у публпцн и он се труди да изгледа већи него његов глас. И тако. као што то бива врло често, он нимало не стоји у екладности са нроизводима евојс мисли. Овс несме ласкаве,

напвне. пуне нежности. ови етихови мирни.чисти као лед са језера: овој мнлујућој појезији женарској ауктор је мален један частољубац утегнут у његовом фраку са дипломатеким кретањем, сањајући о нолитичном упливу. аристократа да га издалека осећаш. памирис и претенциозан пун жеђи за богатетвом да бп нмао дохо ак ирема амбицпји својој, всћ размажен успехом у два вида: у виду венца лавровога и венца мнртинога. Звање са осаМ хиљада^ Франака три хиљаде франака потпоре , две хиљаде франака од академије и доходак еа нмања од хиљаду талира. којн су окрњени били. агрономским потребама каналиске земље. свега петнаест хиљада Франака етална доходка, уз то дееет хиљада Франака што му их је доносила иојезија, била родна бнла неродна година, евега двадесет и нет хнљада Франака. За Модестиног јунака бнла је ова сума тада у толико мања, што је он преко свога дохотка трошио око пст или шест хиљада: али дотле је ове недостатке нопуњавака краљева шкатуља н тајни министарски фондови . За крунисање он је сачинио химну, за коју је добио сервис од сребра. Није хтео да ирнми никакав новац, говорећи да су Каналиси дужни оданошћу краљу од Француеке. Краљ кавалер насмешн се н наручи код Однјота скупоцено издање стихова нз Заире: Аћ! уегеШоа^еиг, 1е аегаш-1и ваКе. ОеИасег Сћаг1е§ <Их еп ргпеговке?* 'Наставићс ее) * А, егнхотворче! зар си тн себн ласкао, да кеш Карла X. помрачитн у велнкодуцшосги?