Српска независност

— 244 —

телигентног Хриата — г увеКано изЈан.9 војнмчкг фанице. и Стално уређсњс неће се. наравно моћи довека одлагати: али ће се мерс предузети за које се буде мислило да ће олакшати коначно рсшењс тога нитања у д\'ху аустријском повол>но по „аустријску мисао и . Каква је то „аустријкка мисао и била у часу кад се прел: зило преко саве, ја сам всћ у неколико нзложио. Аустрија је ушла у Босну да п обори Србе ". То је политика која, у нечелу. годи и Маџарима у Пешти и Немцнма у Бечу. Сва разлнка између чисто „мађарског" и чието _аустријског" становништва у овом питању та је : што су се маџаци надали. а можда н веровалн. да ће монархнја, употребити своју енагу на савлађивање немирипх еламената у Боенн и Херцеговннн. наћн некакав начнн да их врати .Високој Порти," којој би оне тада елужиле као бедем нротив какве буд>ће навалс српскнх кнежевина. Гвоздени клин имао се тнмс забити у тело јужннх Словена. — С друге стране, војничка партија \ Бечу. и ако се потпуно слагала с Маџарима односно предузимања анти-српских мера. одвајала се од њих у овој важној појединостн. нмено: да, дооившн Босну треба ју и задржати. И они су дакле хтели и надали ее забити клин између Србије и Црпе Горе — само да тај клин буде аустријски а не турски. — Катодичка владајућа партија у Хрватској. коју су потстицали и иомагали маџарски магнатп, и која се одликовала за ово последње две године иолитичко-религијозним гоњењем врло знатне мањине сриске што живи у тој ировинцији, та партија опет увидела јс: да је бечка влада наумила латити се нредузећа које, ако успе. може нзаћи иа тако звану »хрватеку" политику — па се с тога томе кораку ц радовала. Иста католичка нартија у Загребу још је нислила: да ћс се од троједне краљсвинс и Босне укунно моћи начинити и еама г Ве.гика Хрватска" ; а као добри католицн и верни поданици дома хапсбуршког опи су се, у најмању руку, могли надати потпорп у Бечу. Они су ображавали још и алијанцију (савез) католичке мањине са беговима босанскнм. средством које бн се Босном могло владати у духу противноме српској већини њеног стаиовнишгва — претностављајући. наравно да хрватски администратори иреседавају и управл>ају у овој ^светој алијанцнји"! Они најзад. вероваху. и то с неким привпдним разлогом, да ће се мусломанека аристокрација, саставл»ена из ага и бегова. моћи лако прнволетп римској пропаганади и одрећи се ислама који су претци њихови прнмили као друштвену нужду. Као што би Срби, православии или чланови грчко-источне цркве, који претстављају велике нсзависне традицнје јужних Словена, имали тада бити свуда гажени, то мајушна влада хрванска којој се не мало одобрајући главом климало из Беча и Пеште — обоје еложне у овој ствари — велим хрватска влада предузе да н она »обара Србе,- бар оне пгго у круг њене јурнедикцпје долазе: и тиме даде нужне прилике онима хрватским званичницима. који жслише да се спреме за вршење истог носла с ону страну Саве. (Нродужнће сс)

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГУ1ЕД Нисмо се преаарили над смо / /едном од ирошлнх бројева нашег листа псразили мишљеље, да ће с „ђурђев данком, хајдучким састанком" раснламтити се ватра на југу Далмације, у Восни и Херцеговннн. Наш цетински извештач јавља нам већ жнцом, да су п Побори устаЛИ на оружје. То је нризнато нлеме прнморско, снаашнје и веће од Крнвошијана. Н «1Хов устанак означава нову Фазу у ратној кроници Далматинској и доказује очевидно да су званични извештаји аустријскпх власти о утушењу устанка само празна и пуста лагарија, да се свет обмањује, да се јавно мишљење завара. Кад се у једној државн нови крајевн буне, кад нова нлемена улазе у очајну борбу за онстанак свој, онда не може нн речи бити о умирењу, онда то не значп крај већ почетак јаче, бујнпје, снажннје, одсудне револуције, којој је крајна мета: слобода или смрт. Прошло је мдого времена, од како се моћна Аустро-Угарска борн безуспешно против шаке Кривошнјана. Држава, велпка сила од близу 40 милиона становнпка, са војском која у мирно доба прелази по мн лиона. иије у стању да савлада једно једино нлеме горштачко ; напротив, пошто је пролила крв својих синова н потрошила грдпе мн' лпоне, дапас ево, уместо умирења, ; мора да гледа како се п остала | сродна нлемена па југу Далмацнје једно за другим дижу. То је за велпку силу жалосна а у неку руку ! срамна појава. Жалосна, што се мора претпоставити нечувена неправда. насил.е. нечовечност у иоступању влаети са народима којн се у највећем очајању лаћају носледњег средства, оружја, да се опросте беде и невоље, да се курталишу бесног насиља и пссносног жпвота; ј — срамна. што је у опште срамно кад се жандарским и полицијским поступцима натера народ до очајања па опда се војска цротнв тог народа нокрећс, н рат се огпочиње са свима страхотама његовнм. И то се дешава ненаснтој Аустро-Угарској у истом времену, кад нод пз-

ј говором да уноси куртуру на Исток, ј освојачки улазп у нове туђе нокрајине. да и у њнма жари и пали, да шокчи и католичи, н да својом гвозденом песницом притисне мла[ ћан препорођен народ, којн је жел,ан слободе н човечанског живота, ра4 чега се вековима борио против ! својих старих угњетача. Какву судбину Аустро-Угарска ! снрема тпм јадним српским земљама, пајбоље сведоче поједини огорчени, бесни и сулуди изданци полузваничне аустро-угарске пресе, која запенушена због недаће двоглавог црно-жутог орла јавно п отворено, на срамоту XIX века, на поругу куртуре и човечности само за једпно средство хоће да зна, да се V Кривошијама поврати мир и норедак, за срество срамно, варварско, крвпичко: да се Кривошијаии сатру. потамане. а земља њихова насели. (О^е Уегшсћ1ип{* с1ег Кпуовсћцапег ииЈ <Ме Ко1он18аНон јћгев 6еМе1е8.) Види л Пест. .1ојд- бр. 121 од 3 маја о. г.ј — Да ли је то та хваљена аустро-угарска куртура ? Нечувено ! Крв се леди у жилама, сињн камен прнтискнва боно срце у Србина ; зар и оваку пору1 гу од _пријател.ске" Аустро-Угарске ?! Зар наш „милн сусед" да нотамани. да с лнца земље збрише нашу рођену браћу, а српска држава да се на све то одазпва симнатијама својпм према убицама поједнних делова нашег народа ! Нечувено, певЦено !! ИЗ ЛИСТОВА а. срххс2Е322с (СВРШЕТДК) Други је услов: „И онг. (Србија> јмора унапређивати наше интересе на нол»у економномни уговора и у саобраћајној политпци-. Србија је то и без Босне учиннла, п то с већпм жртвама. Међу суседним државама и треба да има на одржање обостране користи, и на одклонењс обостране штете основани уговора, на међународном како економно тако и саобрићајном пољу. 'Гака равноправна узајмица обојим странама користн. Кад би се иак одношај слабијег нрема снажнијем на то изишао. да слабији народно-економне интересе гиажнијега на евој уштрб потпомаже. то бн за собом

повукло гаку зависност слабијега, да бм ова у околностима постати могла и политнчном зависношћу. Тим долазимо на трећи услов. који је још најзазорппјн. „Мора (Србија), вели -П. Н.**. учпнити савез за одбрану и наиадај, и мора е нама заједно радити (коопериратиј у нанши војеним онерацијама. Ово је ириродан одношај. који ее на томе оснива, да у рату никада неће победити Русија. ако би се икада с њом заратпли. Овој предпоставци млого бол»е одговара тај одношај. иего садашњи положај. Јср док нам у садањем положају одржање окупацпје всже знатап део војсне снаге наше, то би исто чинила анексија: а у другим приликама Србија не само да би увукла заузете областиу заједницу наши пнтереса, всћ би везала и остале југославенске државе. А ми само у овом случају можеш! изићи Русији на «*усрет свом војеном снагом, ако се неморамо брин\ти о одбрани јужних граннца-. Г/ П. Н.- дакле каже да Сроија мора с _нама- — наравно у садањим околноетима са Аустро-Угарском — учиннти савез за одбрану и на"адај. и мора увек заједио радитн у „наишм^ војеним онерациј ама. Ово би могло довеети Србију у положај _вазалства- према Аустро-Угарској. или према и самој Угарској.'Гако ее савели између с-лабије н моћније државе не могу на једнакој нози иравити. За слабију државу била би то диктатура, која би на послстку сузеренство слабијега могла нретворити у суверенство снажни« јега. П1то се Русије тиче. то незнамо. како би се онп у случају анекеије Боспе-Херцеговине Аустро-Угарекој ма и самим сугласом њеним учињеној владала у будуће; али то је нзвеспо, да кад би Србија добпла Босну без вазалски уелова. не би пмала ни потребе ни вол>е. Србију освајатн. н преко ње Аустро-Угарску илн Угарску наиадати. Како би се в .1адала, кад би Србија учинила „савез одбрапе и наиадаја- и иротиву еаме Русије, — то се незна. За обострану одбрану не би требао уговорни еавез, јер народи противу таког нанадаја природно се делом свезују са онима. који су такоће у положају н нужди одбране. Али савез Србнје м то безусловни за нападај — то је друго што. На то би народ у Србнји одговорио. То дакле није природан одношај . на коме би ее основати могао . да Русија никад победити неће. ако би се нкада с њом заратилн. Ту Србија не би ни била одсудан чииилац. Алн би положај Србије са Боеном увећан. и са западннм суседом без онаког савсза међусобннм интересом опријатељен одузео Русијиисаму потребу и вол>у нападаја е те етране.

_лие$&к МОДЕСТА МИЊОНОБА НРНЦОВЕТКА X. Балзака Иревод с ♦ралцускога. (наставдб; „Госнођице. -Каналие (барош, Конетапт Кир Мслкијор, чдан француске академије. рођен 1800 годнне у Каналису (департамснаг Корез), етаса од нст стона чстири палца, у врло добру стању, пслцоваи, чиета соја, био је на регрутацијн. нотпуно здрав, има малено паследње добро у Корезу и вољан је женити се. али богатом девојком. п На једној нолн евога грба имазлатну секиру без дршка у црвеном пољу, а на другој страни сребрну шкољку у црном пољу, поврх тога баронска. круна. као чувари грба два бора зелспа. Девиза: злато и гвожје, никад нијс носила злата. л Први Каналис, који је у ирвом крстоносном ноходу пошао у свету земљу, спомиње се у оверњанским летоиисима зато, што је од оружја имао самоједну

сскиру, јер је био преко сиромах. а та немаштнња оетала је од то доба на његовом роду. Отуда зацело н секира у грбу. Секира је донела еамо једну шкољку. Овај велики барон елави сс данае зато. што јс нотаманио многс невернике, и премипуо је у Јерусалиму. без злата и гвожђа. го као црв на путу аскалонском; јер тада јопфшјс бнло војнпчкпх болница. „Замак Каналис. камо спадају неколикн кестенови, има две куле без зндова сиојене зпданнм илатном које ее одликују необичним бршљаиом, а у нме порције плаћа двадесет и два Франка. г 11отписани издавач примећ\је, да он од госнодина Каналиса купује сваку свеску иееама еа дееет хил»ада франака, јер барон нс даје буд'за нгго своје умптворине. .Певац корески станује у улицп Рага<И8-Ро158оишеге број 29 што је за несннка енглеске школе ириличан етан. Писма треба франковати. „Гдекоје нлемените госпс из предграђа сен-жерменск,»г, веле, често ударају путем парадиза и заузимају се за богића. Краљ Карло X. тако штује овог великог песнива, да мисли да би могао бити и државни чиновник; ту скоро дао му је крст почасног легијона, а што је још боље. наименовао га је за известно-

ца у министарству иностраних поелова. Ова звања нивако не еметају овом всликом мужу. да вуче годишњу нензију од три хпљаде Франака из Фонда одређснога за потпомагањс художаства н књижаства. -Иоследње издање Каиалисових дела изашло је на кавалерском велнну са сликама од Биксија, Јосина Бридова. Шинера. Сољервијееа н других, печатано код Дидјета, у нет свезака. ценом но девет Франака иоштом. 41 Ово пиемо паде као каменица на лалу. Песник, нзвеетил ц. иришииетља у мнниетарству. пенсиош\р тражећи орден. размажен од госпа из сен-жерменског иодграђа, зар он да наличи на пееника унрскана блатом, који тумара украј реке суморан, замишљен изнемажућн од носла и етанујући у еобицн под кровом, а оовамо пуи је песама?.... Ииак Модеста погодн да сс невидљнвн књижар шалио, којн јс рекао: Ја еам иоднгао Каналиса? ја сам нодигао Натана! — Сувише, она наново прочита Каналисове стнхове, који су ванредно преварнн, пунн цретворства н којима јс потребно објашњавање, ако ће бити и еамо зато, да му се разуме његова загушљнвост. Од Ламартина, првога у енглеској школи, разликује се Каналис ласкавошћу нуднље, издајничкомблагошћу, слаткометрогошћу. Ако је Дамартпп са својим кли-

ктањем орао. Каналие бели п ружнчаети такав је као Фламинго. У њему виде женеке љубавника, који нм не достаје, поуздана новереннка. свога тумача. етвара који их разуме. к«>ји зна њима еамима да пх разјаенн. Широки окрајци. што нх је Дорија оставио у поеледњем издању, билн еу иепуњенн исповеетима, што их јс пиеаљком испиеала Модеста. која је еимпатлзовала с овом заношљивом и нежном душом. Каналис нема дара животиога. он не даје живота евојим етворовима: алн он зна да >тиша нејасне боле. као што су модеетини били. Младим девојкама говори он њиховим језиком. он уепављује бољу најкрвавијих рана. утишавајући јецање и узднеање. , 1,ар његов није у томе. да болееницнма паздан леио говори. да имдајелек средством јаких узбуђења; он се задовољава. да им каже хармоничннм гласом. коме сс верује: — Ја сам ието тлко нее.рећан као и ви: ја вас нотпуно разумем; ходите до мене, нлачимо заједно крај овога нотока иснод врба... Па иду с њим, иа му слушају песме празие и звучне, као оне иесме. којима дадиљс уепављују дец>*. Каналнг у томе као кадјс. очара вае безазленошћу, која је нриродна у прозатора а немарна у | Каналнса својом ганкошћу евојим оемејком својим бе.чиеннм цвећем, детињеком филозофијом . Он подражава доста добро говору нрвнх дана тако да вае одводи на поље плузија. Код орлова мн смо немнлосрдни, од њих иштемо да су као адамаит. да су потиуно евршенн; алн