Српска независност

6Р0Ј 66. ЧЕТВРТАК, 29 АПРИЛА 1882 ГОД. ГОДИНА II

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОС.ТЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПООЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шал>у се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ Е23А82СЕССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПНСМА НЕ ПРИМА ЈУ СЖ.

-Е22 31 СРБ2:7: ИА ГОДННУ 24 ДИН., НА ПО ГОДИНЕ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ год. 6 дин. 31 ССТАЗЕ ЗЕШјЕ ПА ЕИКАЕЛСИ П327СТСК7. НА ГОДИНТ 30 «РАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 15 *р. НЗ ЧКТВРТ ГОД. 8 *р. 31 А7СТ?:-7Г1?СК7: НА ГОДИНУ 15 •ОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧВГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 С32 ССТ1Л2 1Р22АВЕ : НА ГОДИНУ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДИНВ 18 «Р М НА ЧВТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОМ, ЧЕТВРТНИ, СУВОТОМ и НЕДЕЉОИ

ГРЕДНИШТВО ЈЕ

АДИННИСТРАПИЈА Т КУКИ Г. ТоИЕ АНДРЕЈВВИЂА ОВИ ЈИТ.ЕВ ВЕНАЦ.

НА РАЗВАЛИНАМА х Од како је Србнје, осем рата за независност и оелобо1)ење. иије било замашннјег државног посла од грађења жедезнице, или краће да речемо : од Вонтуа, и бонтуовог уговора. Па ипак, нема онет те државне плп приватне сптнице, о којој се не бп више знало, но што се зна о Бонтуу и бонтуовом уговору: година је и два месеца, како је Бонтуов уговор постао закон; а ево су прошза три месеца како је „Генерална Унпја" злочестим радом свога директора Бонтуа банкротирала, и како је тај завод, заједно са свпм нашпмиман> е м које се при њему затекло, под кључем и судом — и шта каза до еад влада српепа о правом стању ствари, било да каза по дужности пред народном скупштином, било званично преко новина, било подузванично преко свога познатог органа „Видела" ? Влада у скупштпни прво свечано веди на поставл.ено питање, да ће одговорпти, док прпбере дата, а то значи: влада ни сама незна шта је и како је. Једанчлан владе био је тада на лицу места — био је и дошао је; шетао се по Београду, но у скупштину није нп прпвирио. Опозигшја полаже категоричан захтев , а г. Пироћанац измпсли онда повреду достојанетва владе п одговара : да бп за владу било понижење да одговара у о граниченом року, и не даде одговора народно.ј скупштпнп. — Владине припшпетље извадившп сат из џепа подруг.Ђиво се осмејкују (како у „Виделу" беше) п чпкају већу половину Народних Посланпка да излазе ако хоће напол>е, јер влада им не да одговора ! Сутра дан је, на велику жалост испуњена п та жел,а напредњачка: опозиције нису имали. алп су имали скупштину без посланпка — осталп су неспособни за дал.и јаван. законпт и уставан рад. Но то њима ништа не смеће да у празној скупштпнп прокламују и _р е ш е" с позивањем на њихову жељу и впку од 19 Фебруара да су места посланика који дадоше оставку проглашена за упражњена.... а то све опет на основу те мудрости : да посланик може битп у скупштини на броју и кад — није ту. Кад им није остало ништа друго, онда су се наравно разишла господа напредњаци, позвавшп владу да „чини своје - ; Они осуше усмену п писмену грдњу на поступак посланика за оно што су они главом некада чинили и што

су завели у српској скупштинн, за оно, на што су их они сами дражи ли, принудили и чикали, — па пошто је цела та жалосно-парламентарна нарада свршева , скупштпна је „на предлог министра унутрашњих дела, а по саслушању мпнистарског сав е т а" — одложена до 21 маја ове год. То је све било 4. 5. и 6 марта. Од тог доба напредњацн прете и грде, чине припреме и апсе л.уде, жигошу одпаднпштвом и неверством чптаве пределе наше крал>евпне, анатемишу поједпве вароши, одбијају људе од прага до ког су у пме поштовања п у име љубави гологлавп дошлп све у име закона и устава, а све као припрему за изборе. Међу тим о Бонту-у се ћути п само ћути. Но ипак у свима овим несрећнпм појавама које се догађају вири нрст Бонтуов, и Бонту лебди као авет над смућеним главама и поглаварима напредњачкпм. — Због Бонтуа и железнпце посредно пли непосредно падоше два мпнистра, истина не баш од оннх којп су најдубље посвећени у „свету тајну" Бонтуову; због Бонтуа и преноса железнице путују „дпректори" разних новчаних завода од Париза и Беча до Београда п натраг ; —• због Бонтуа и те државне развалине што се зове железница цела се земља налази у дрхтавици ; јавно је мњење усколебано и таласп разузданог гњева бпју високо. А шта радп влада и њен полузванпчш! орган? Они су се навиклп само на две речи, које већ три месеца говоре кад су п буднп и дремљпвп. Онп само знају да кажу: „Нема штете!" Питајте „Видело" : где су наше железничке обвезнице ? Оно одговара „нема штете" ! Ко заповеда лутријским зајмом ? — Опет „нема пггете." Колико је Бонту-у издато наших облпгација и је ли се што могло да спасе? „Нема штете"! Где је Бонтуова кауција од 4 милиона (ако је т. ј. п дао !)? „Нема штете!" вели опет „Видедо". Колико, море, дадосте вп на недозвољен начин г о т о в и х новаца Бонтууиз државне касе напред? „Нема нп ту штете !* А како смедосте да дате Бонту-у дозволу п почек за исплату лутриског зајма, те га је у том еустпгло банкротство, а он макао све обвезнице, а није исплатио сав зајам ? „Нема наравно, по „Впделу" ни ту штете !" Чује се да ће да се разведу некпх девет парнпца са „Генералном Унпјом" и против њеног директора Бонтуа: кад ће томе бити крај ? „Нема љ* уЛ'"

нет штете." Је ли истина да ће у масу да западну и оне наше жељ. облигације, које су се нашле као просте артије при прегледу „каса" „Ген. Унпје", п да ћемо и за њих да плаћамо — поред друге штете — још 18 мплиона; шта је дакле у истинп ? „Видело" п Бонтуовци и ту знаду да кажу само своје две речп : „Н емаштете!" п само — „Н ема штете !" Наравно дајесве ово прпкрпв а.њ е праве пстине, п ми пмамо права да мислимо да су напш државни пнтереси угроженп на најгори начин, да се држе у тајност и како бп се буди на који начин удеспло или деснло нешто, да ово чудо што даље одмакне. Али влада и сви њенп саучасницп варајусе да ће се моћи све то тек онако забашуритп, бпло тајним а још мање јавним преносом Бонтуовог уговора на буди које светско банкарско друштво, плп на више таковпх друштава. Зна се, да су после пада Бонтуовог, и после одласка и повратка мпнпстра Фпнансије г. Чедомиља Мијатовића. поведени преговорп са више разних банака о преносу наше железнпце, под некпмтајнпм условима, које влада крпје, а „Видело" облачи у своју познату Фразу : „Нема штете !" По п м е н у главну улогу, као прибогу и у времена Бонтуова, пгра некаква банка париска „Сошр(01г (1 Е«еот1". а у с т в а р п наелеђе Бонтуово на балканеком полуострову пма да нрнхвати највећпм уделом ау стријс кп завод „Лендер-Банка." са пеш танском „ландес-банком", — а веће сигурности ради и турскп железничкп султан барон Хпрш т. ј. отоманска банка. Као што виде читаоци : ствар се наша налази у добрпм рукама. Шта је ЈГендер-Ванка у Бечу, ко је Ландее-Банка у Пешти и какав је злоглаенп турски Хирш — то звамо, и п о вестпма, томе красном удружењу влада српска хоће да преда Бонтуове развалине — ~прву српску д р ж а в н у железницу." Владу у овом тренутку врло мало занима то пптаае: да ли ће к ор п с н о бпти ово лудо пренашање железнице на друштва и заводе, који су илн несолиднп, или су под уплнвом опих држава. од којпх нам се ваља чувати: како нам је лане, у време Бонтуове дебате п сам министар Фпнансије нагласио, да бп заиста бпла опасност кад бп друштво што градн наше железнице било под туђпм, а поименице под а уЈ:триј скпм уплпвом. Сад се впди

да је са патриотског срца наше владе које живље куца под окрпљем „леополдова ордена" пао и тај страх и они свечано уводе јарца у нашу башту да нам чува купус ! А п овога пута, као и лане, преговори се воде у Парнзу, да би и „Швабе" и Јевреји изгледали да су, као и Финанспјекп пробисвет Бонту „прави, чисти Французи" „који своје грдне капитале хоће да посвете интереснма балканеких народа иСрбије." — Као гладне орлупшне прпбпрају се овн новчари и образују друштво и савез за експаоатисање Србије, а ми нисмо удостојенп нп да нам се каже у чему је ствар. Тајан је бпо Бонтуов уговор, па, ваљда, треба да буде тајан п овај сад. Влада бп га најрадије и без знања и одобрења Народне Скупштине прпмила и потписала. Али влада ваљда није сметула с ума, а тако и анонпмни предузимачи, дотични члан нашег земаљског у т става који вели: Да се ни један законне сме установити изменпти или допунити без одобрења Народне Скупштине. А уговор с Бонтуом јесте закон, нзмене његове јесу измене закона једног — тајни пренос јесте повреда устава јесте недозвољена новчана обвез а—п такво дело не сме се свршити без одобрења Народне Скупштине. А ако имадне Србија осем она 4—5 одговорних министара још онолики број Бонтуоваца, колнко п лане при гласању: онда јој не честнтамо срећу н не проричемо јој велику будућност. А в л а д а пак нек се не узда да ће буди којом „маневром" било пред скупштпном илн иза њених леђа прикрпти ствар. Ако влада под истнм условпма пренесе уговор : ова је к р и в а, јер ми смо зло спали под тпм условпма п нас може потрзати предузимач како хоће; ако влада скупље нешто углави, н. пр. ако нсплату нротегне на впше од 50. година, а нраво задржавања железнице у рукама предузимача преостави впше но што је то и Бонту-у уетупљено, влада је опет крпва. У сваком случају нови уговор мора бпти пли истоветан илп скупљп од Бонтуовог, — а аковлада може бити прогласи што и као „јевтпннје", то ће битп само прпвпдно јер штета, коју је Бонту на нас навалио остаје неокрњена и мораће се, било на впдљив или невидљпв начин испаштатн само с том неправичном разлнком. да ће тај терет најмање оеетптп можда они, који су га проузроковалн. Шестог Марта нрошл е године, кад деб&та беше у највећем јеку писасмо ми: ., Бонту има за изговор к о н в е н ц и ј у. вла-