Српска независност

6Р0Ј 70. ЧЕТВРТАК . 6 МАЈА 1882 ГОД. ГОДИНА II

2ХЕ2 31 СРЕ2.'71 ■а годннт 24 джн., на по године 12 днн., нд четврт год. 6 дин. 81 ССТ1ЛЕ ЗЕИЉЕ 21 Б1ЛК12С5С2 ССЛТСТСКТна годнну 30 »ранака, на по годннв 16 «р. на чктврт ГОД. 8 фр. 31 17СТРС-7Г1РСК7: на годжнг 16 ФОГ. У ванк.. на по год. 8 ♦. на чегврт год. 4 #. 31 С2Е ССТИЕ СРЖ1ВЕ ■ на годнну 36 •ран., на ПО годнне 18 *Р., на чвтврт год. 10 ЏГ.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ У10РНИК0И, ЧЕТВР1К01, СШТ01 * НЕДЕШ П;ЕЈ!Г01«Х ТЛБЛ тг? грвдннштво јв н адмннистрацнја у куки г. тоие андрејевнка ввнхнеев ввнац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: први пут 12 днн. пара од реда, а посде сваки пут 6 пр. за прш10слан0 50 пара д1ш. од реда. Рунописи шалу се уредмиштву, а претплата адтинистрацији „СРССЕЕ ЕЕ3182СЕССТ 2 и . РУКОПНСИ НГ. ВРАЋАЈУ СБ. НКПЛАпЕНА ППСМА НЕ ПРИМАЈУ С*.

Р А Б А Г А С х Жалосни дога1)аји, што их је изазвао покушај приказиваља Сардуовог „Рабагаса" у Народном Позоришту. јамачно ће још подуже трзати раздражене живце јавнога мљења. И дабогда да остане само при трзавнци жпваца ! Дабогда да то не буде само почетак других. веКих, озби .Ђнијих непогода. Сваки патриота, коме је стало до развитка и напретка једва дочекане наше нове крал,евине, сваки граћанин. коме је стало до ујемчења државног угледа, државног живота у Србији, мора у срцу зепсти, кад само помисли на могућност таких последица. Према томе бпла би прва и најпреча дужност јавне речи, јавиих листова, управитеља, хранител,а, па и створител.а јавнога мњења, те седме. а можда и прве велике силе, да разигране страсти утишавају, да сваку жестину ублажују, да сваку крајност мирно, ал одсудно и поуздано сузбијају, да до зла бога изоштрене и накострешене противности колико год могу поправе, изгладе, удесе. Но у томе би требало, по природи саме ствари. да предњачи добрим примером сама влада и њени органн, њени листовн. За време римског апсолутизма важила је узречица: ге(^ш а<1 ехешр1пт То1п> сопГогтаШг огМа (у крал .а се угледа цео свет). Што у самовласној држави важи за крал.а, то важн у држави уставној за одговорну владу. Цео свет, а то ће рећи све цолитичке странке, утледају се, и нехотнце. не у радњу владину, него у начин поступања. у понашање, у нарав, у лице, које влада показује. У владе је право па и дужност иницијативе, почињања у јавним нословима, она је коловођа. Поједини играчи могу цупкагн и поскакивати како им је драго, ал до коловође је, хоће ли коло повеств брзо пли лагано. До њега је, хоће ли коло водити равницом, или ће га навести на какав заронак, на увалу, на стрмен. Сасвим је природно да у последњем случају он први страда; исто тако може он страдати п онда. ако поведе коло одвећ плаховито, коло га може прегазити, јер већа гомила теже се зауставл,а. Онозпција, ма како умерена, ма како тихе, благе наравн била, не може пикада почети утишавати и ублажавати, док је год опозицпја, докле год не свали владу, те она иреузме њено место. Јер кад би опознција то и покушала, то велика, огромпа већипа света не би тумачила

као уверење, као пожртвовање. као патриотпзам, него би сваки казао да је то слабост п страх ; те ако је владина странка у заносу, нз кога код нас никад не избвва. она би се таким ублажавањем још већма занела. још већма — обезобразила. Опет сасвим као у колу: кад би ее који играч нли заврћколо устезао те не би хтео да летп за плаховитим или обневиделим коловоћом, цело би коло мислило и казало, да се зато устеже, што не може п тек онда би сви увидели, да није по немоћп него по разуму, кад се све коло за лудим коловоћом стропошта у какав стрмен, ал онда је касно. Па какав је, према томе, наш коловођа? Којпм је махом ношла наша влада? Којим су размахом пошли њеви органи, њени листови? Владино „Видело" било је, од како су му госе на влади. навек углед жестине , претераностп , разузданости, унраво бесомучности. Из његових стубаца могао бн се саставити читав погрдни речнпк. Но то је влади још било мало; виделове грдње бнле су јој слабе, немоћне, водене. Зато је Гарашаннн основао „Садашњост" да покаже п докаже , да се може још разузданије , још бесомучније грдпти, псовати, каљати и лагати. Тек је другп месец какоје тај славни лист угледао света , и ми морамо признати, да му је госа своје обећање сјајно испунио , да је свој програм славно извршио. Јавно мњење још му није било довохно „безобразно," требало је пустити на њега таку драживашку , као што је његова „Садашњост". Да није тако очевидних претеча владиних смерова ми би, према великој озбил.ности наших прилика, управо неприлика, према опасној клизавпци којом се кола наше унутрашње нолитике захуктала, покушали да ублажимо раздражено јавно мњење, ми би довикали целоме колу, да не смета коловоћи. да га не дра жи, јер ћесејош већма распалити, па онда бог зна на какву ће нас провалу навестн! Ал' овако, видећи, да то коловођу неби утишало. него би га, на против. баш то још већма разбеснило и обезочило, морамо довпкати колу: Пази! Коловођа те води у нропаст! Не дај се! Ми смо се дуго борпли против помнсли. да је влада нрвн иједнни узрок свој саблазнн приликом покушаиог приказа „Рабагаса" ; у толико нам је теже било то веровати, што ми демонстрације таке врсте у начелу не можемо одобрити, јер то се нротиви нашој јавној свести, нашој л.убавп нрема просветном их-

родном заводу , према задужбини Кнеза мученика, што се то противи целоме предању народно-либералне страике. Али што дуже размишљамо о томе жалосном догађају, што више иснитујемо ноједине појаве, поједине црте те тавне слике, што се дал.е развнјају последице те кобне неприлике, те беде невидовне, све се већма уверавамо, да је влада наша изазвала сву ту саблазан, да је влада вли сасвим изгубила главу у том случају, или да је све хотнмице тако удесила. да је влада све то хтела. То ћемо уверење разложпти у другом чланку. *«»» „Виделовхџ, " сад већ и сами увиђају. како су се грозно обрукалп што се поплашили од звпждал.ке, коју су неки дечаци у нозориште донели. и у страху не само јурнули у позориште еа жандарима и голим тесацима. а позориште обколилп са коњипом, него још позвали у помоћ и војску из касарне, па се сад старају да своју глупост пренесу на своје полптичке протпвнике. Тако они у своме пашквплантском лпсту — _ Садашњост' пуштају пашквплу за пашквнлом, како су ту дечију демонстрацију „спремалпшефови либералне и радпкалне странке" (назови папредњачке и њихове савезнике назови социјалце изузимају), како су и „у ложама звпждала велика господа. саветннци. бпвши министри, ђенерали. професори" п т. д. свп који су били п који нису, само ако се не зову напредњаци! Пошто је то било свету на видику, у прпсуству внше стотина гледалаца, то пашквилантп подмећу своје лажп „неком капетану са некакве лађе, који у гунгули није запамтио име једног великог господина. алије запамтпо, даје саветник, бивши минпстарн проФесор." запамтио све друго што треба пашквилантпма. Но звајте и добро запамтите. ви пашквиланти, да та велика господа коју ви без икаква иовода тако нодло нападате, још неналазе да је дошао час, да и онп морају звиждатп. а кад нађу да је тај одсудан час дошао, онда ће они тако звпзнути, да ће те се ви сви пашквплантп претурнти! А дотле чекаћемо шта ће казати и каиетани локалних лаћа, пмена којих ви тако на зло употребл.ујете, дали су онн во.ђни да буду оруђе тако ниских пашквиланата! П0У1ИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Аустро-Угарсна спрема ново изненађење јадној Босни. Ннје доста што се тамо већ од некодико месеци крв пролива, и што аустро-угарске властп и ћесарева војска нритискују јадну рају — можда горе

него што су то чннили и сами Турци, већ ево се сада у велико ради да се Босна отвори Јеврејима, који су годинама сисали крв руском сел.аку и којп, догрдившп становништву руском и пропсравши сваки даљи опстанак у ирастраној руској царевини, оставл>ају у масама Русију и траже ново, берпћетно земл>иште за успешнвју експлоатацију. Та нова земља обетована, та нова жртва јеврејског спекулатнвног духа, коју Аустро Угарска пружа Јеврејетву ва тањиру, у којој спрема јеврејску инвазију да њоме доврнш отпочето „културно" дело своје. да њоме олакша мисију евоју, — та кукавна, потлачена, порушена Босна, српска, хришћанска, она ће скоро поред језујита. Фратера, капуцина и сијасет других ордена католичко панског хрпшћанства да храни још и ненаспте руске Јевреје, и да на својој, рођеном крвљу, напојеној земљи спрема места за туђу расу, нехрншћанску п непријател.ску. Ето, то је ередство којим ће Аустро-Угарска да се послужв те да унесе цнвилпзацију и културу на исток. Изасланици јеврејског главног одбора обиграти су већ Беч и Будпмпешту, п у обе ове аустроугарске престонице дочеканн еу и примљени с највећом предусрет.гивошћу. И аустријска и угарска влада пзјавпле су евоју готовост да потпомогну јеврејску ствар п да ће са своје стране све могуће учинити да олакшају сеобу јеврејску у Босну. Према свему овоме Босна је на путу да се за сва времена отргне од Српства, јер кад се у њој одомаће језујите и Јевреји, та два цротивиоложена елемента, који ће се сложитн једино да упроп а с т е српско православно становништво, онда је куцнуо последњп час с р п с к е Б о с н е. II то се све догађа на очиглед нове краљевпне српске; то се догађа у времеву, у коме највећи прпјатељ Аустро-Угарске, М. Пироћанац, управља српском нолитпком , који се поноси пријатељством АустоУгарске и који је пмао образа тврдити усред народне скупштине, да он води српску националну полптпку. Очевидно је наша „народна нолитика" под Ппроћанчевом управом ударпла назад. Сад тек разумемо србождерски „Пест. Лојд" кад је захтевао да се Кривошије опустоше народ поубпја п разјури,) а земља изнова пасели : сад тек појимамо значај натннса на Ужнчкој каппји ; сад смо тек на чпсто са Ппроћанчевом „српском" снољном полптнком, коју нн Калаји не би умео боље п аустрнјскпје водити.