Српска независност

268 —

Страни листови јавлају да су у неким бугарскии варошима. као у Рушчуку, Свнштову, Разграду в Трнови били јаки нереди и да се ушло V траг заверн иротив кнеза Алексаидра. Услед 'гога су ноханшени јјноги свештеници, учител.и н ОФнцири. У оиште се стаље у Бугарској слика најцрњим бојама. Ми ове вести саонштавамо са највећом резервом. У румунсној народној снупштини мотивирао је посланпк Вернеско своју пнтернелацпју због дунавског нитања. Интернелант је иризнао да влада Бракпјанова није до данас компромитовала Румунију и румунске пнтересе својим држаљем у томе пнтању, само сажал»ева, што је румунскп министар снољних послова, Статеску, пзјавио у сенату, да се Бареров нредлог може узети за оенову решења дунавског ннтања. То би значило. рече Вернеску. нриз натн мешовиту комисију. на шта Румунија никад несме нрпстати. На то је министар Статеску одговорпо, да Румунија ннкад н е ћ е Е в р о п и признати н р а в о, да она на румунским рекама уређује пловидбу и д а у п р а в л. а речном полпцијом. Еврона је у праву да одреди, хоће ли тај надзор новерити једноме члану дунавске комиспје нрпбрежних држава. п само са таким меродавним преиначењима може се предлог Бареров примити. — Према тој изјави очекује се, да ће румунска влада за који дан изићи с потпуним програмом на среду, н онда ће се моћп позитивније што рећи о судбинн Бареровог нредлога. По русним вестима долази генерал Тотлебен за генералног губернатора Пољске. Његово је поставл.аље у свези са новим утврђењима. која је руска влада решила да иодиже око Баршаве и на граници Пољске и на које је одређена сума од 10 мнлиона рубаља. ИЗ ЛИСТОБА а..) ру-сзгЕсзс -РуСђ" пише п Реч генерала Скобељева у Паризу, која је потекла из чистог патриотског срца руског, обележила

I је неправду коју чине Аустрија и Германија источним Словенима. Наравно да | су се ти угњетачи, ти отимачи туђега до(*>ра морали распламтети гњевом, пдотнв руског човека, који јавно ших ркиј гоше. Њихове штамне као какови вулкани сипали су ватру на Ру^ију, и на предртавнике народне руске мисли н нсI торијског задатка. Чудна ствар, а још чуднија логика. Овамо се Русија представд>а као слаба и изнемогла, а овамо се реч једног човека узима као сигнал нарушења европског мира од стране Русије. Да, да, иидите ви. да није онако као што трубите. Исполив руски није слаб, јер се ви бојите од сваког и најмањег покрета његовог. И за то имате и право. А на што онда лагати и ненризнати истину отворено и јавно. Па н наиш тако звани г .Евроаеји,ииду на руку нашим ненријатељима. Они се труде да у својим ветрењастим органима потврде лажи »таших ненријател>а. На реч генерала Скобељева и наша су „Европејци^ дигли грају, те позивали нас да и ми за таку увреду култчрној западној Европи треба да иринесемо покајање. Они ишту од нас да ми у ногледу запада подражавамо малоруског мужика, који се у извесној песмн обраћа својој жени и нева јој : „Опрости ми моја мила Што си мене тн избила- ! Таково је мото у свима чланцима о нашој спољној полнтици, у » Го.госу '■ и њему равним листовима, који најмање воде бригу о Русији, но нроповгдају неки „Евроиејизам" који ништа друго не значн, но ослаблење Русије и одрицање ње но од своје историјске мисије. Русија није ннкаквог Ј ,покајања" показала ирема западу, али један случај који се после речи генерала Скобељева догодио, а то је наименовање Гирса за министра, успокојио је њих јер држе да се у полнтнци руској није ништа променуло, што би њих узнемирило. У само) ствари није никакове иромене било, а то наименовање баш слабо може пружити спокојства онима који желе да Русија скрнггених руку гледа како лопови отимљу својину њеној рођеној браћи. И колнко су безобразни они који то од Русије захтевају! Док се од пас тражи да скрштених руку чувамо мир Европа, дотле они јасно развијају своју агреснвну политику н снремају се на бој. Шмерлинг, јс јавно у аустријским делегацијама захтевао да се што скорије изврши анексија Босне и Херцеговине у виду потпуних провинција царевине. II сва је прилика да то може и да буде. Метежи који се изазивљу на Бугарској граниии. канда хоће да послуже за повод да се Аустрнја нодржавана Германијом у те заплете умеша и за себе ко-

ристи извуче. У исто време та иста Аустрпја закључује са Србијом војену конвенцију, но којој би. као што се чује. аустриЈска војска сместила својс гареизоне у Београд и у Ниш. а српска би зојска за „утеху" српск}' имала се смеј стити у Влрадин преко од Н. Сада. А то је другим речима. обе војске сриска и аустријска подасиге би аод команду ау• стро-маџарску . На тај начин у једно и исто време са 'Босном н Херцеговином подчинила би Аустрија фтктички себи и I Србију н Дрну Гору, коју је и сада већ I са свију страна опколила. То је нов облик госнодства. налнк на пруску хегемонију над германским кнежевинама и кра љевинама. Тај облик би иодпуно уништио и економну и нолитичку самосталност ! Словенских илемена. Па при таком стању ствари. шта се хоће од иас ? Хоће се да се ми одречемо сами себе, за љубав користи наших суседа. Они су без војне и капи крви бер, линским уговором постигли много, па би желети да ми сада мирујемо како би они одрешених руку окончали сво) грабеж и отимање. Али те радости неће они доживети, докле год пред очима руског исполина лебди она звезда која се зове : _ историјски аозив Русије и . Ми држимо да се доста трпнло, и сад је дошло време да се нрорачунамо. Нема мира међу нама и ненријатељима нашим. Нема мира све дотле, докле нх ми не научимо поштовати туђе право и својину, и не нотиснемо Аустрију на степен државе другога реда, која неће бити у стању никоме чинити вреда. Немачка и Аустрија нема)у никакове еоере интереса на Истоку, јер је исток православни и Словенски. А силу ћемо силом одбити. У Евроии треба да наступи мир. али мир основан на оно) правично) девизи: _8иит сшцае. Ово је наш одговор свима оннма, који траже од нас да се одречемо сами себе. дописи Крушевац. 30 анрила Пролазак Његовог Величанства Краља кроз народ овога краја. пронзвео је у народу одушевљење и неописану радост, а понајвишс, у Крушевљана у којих се { под јадим утисцима буде и традицјони I осећаји. Ова стара српска престоница вазда се одликовала патриотизмоми оданошћу према дому Његовог Величанства Краља, на се непоколеба да то знацима искаже ни | онда, кад кајмакамске «1'урује безобзирно удешаваху иодметања од сваке руке. да иомуте оно уверење. које је владар о својим верним крушевљанима вазда гајио. Узимајући задатак да опишемо значајни долазак високог госта у нашу среди-

ну, нескрећемо пажњу пи на оно , што нам се као немио појав намеће у сред благоутробног напредњаштва. Народ је сопственом иницијативом чинио припреме за дочек високог госта више не.го што му и силе допуштају у знак љубг.ви и оданости а с друге опет стране у уверењу да краљ путује у намери да сазна праве потребе и жеље народне;народ )е преко својих одабраника удешаво скромие пзјаве о својим тегобама и натњамапод „мудрим- наиредњапггвом но на жалост народ није срећан да у овоме буде слободан )ер је и у самој' тежњи наралисан сваки његов покушај. Људима. који само заварчивањем животаре који само иза кулиса говоре и диктирају, ова искреност народа не »иде у рачун, јер, дозволити то, за њих не би друго што значило но нризнати — ма и сад — да не само нису ништа од обећања испунили но да су нацоду највеће зло на леђа натоварили. И учинише ршум! И пустише на онозицију (која се из целога народа састоји) дивље биволе, курјаке и вампире и дигоше хајку на бунтовнике, превратнике и издајице и „свјакоимено називајеме". Наредба полицијске власти гласила је: да ће свакога, кога полиција за радикала и либерала зна, без обзира на карактер и положај стрпати у хаис ко би се усудио да иред Његовим Величанством у деиутацији који је општински одбор изабрао — држи говор. п она), који би у томе колу био што би изазвао неред^. Овака наредба прочитана је у суду независннм судијама и у школи проФесорима ! И гле, шта се учини ?! Ови исти.људи на које се ова стрела спусти бијаху на бакљади, и говорише пред краљем и у песми га иоздрабише: и он им се највећом захвалношћу одазва. И после тога за трпезом. светли краљ зађе међу скупљенп народ и са свима и с иојединима очински је разговарао и за један тренутак најдивнији призор наста. Један брат из гомпле замоли у краља милост за свог брата који је осуђен на робију и краљ упита оне који га окружаваху о осуђенику нашто и они уавикнуше: -милост господару" и краљ указа осуђенику сопственом иницијативом милост. Његово милостиво срце млоге је обрадовало и задивило овако дивним примером. При пријему депутација и чиновниттва на подворењу високоме госту забележићемо овде Краљеве значајне речи без коментара. Било је на подворењу прво овдашње грађанство а за њим чиновништво свију струка. Господар окренув се свештенству поЈвао га је да по свом позиву у народу сеје братску слогу и љубав и да се одстрани од штетних агитација. То исто

МОДЕСТД мињоновд ириповетка X. Б алзана Превод с францускога. (НАСТАВАК) п Код још млада човека не треба очекивати ону мудрост која на место осећања ставља разум па кад угледа пљен, зверски нагон, који је у срцу људском скривен. гони га у нанредак. Место лекдије ви бисте дакле билн од мене добили ласкања и комплименте. Да ли бих нри томе задржао поштовање самога себе ? Сумњам. Госпођице, у овом случају успех пружа разрешење од греха: али срећу?... то је друга ствар. Да ли ја не бих имао вере у моју жену, кад бих је на тај начин добио?... Зацело. Ваш корак вратио би се пре или после на свој карактер. Ваш муж, па да ганачините колико великим, најносле би вам пребацивао да сте га понизили: и ви сами пре или после можда би га почели презирати. Обичан човек сече мачем ти-

ранства гордијев чвор, који начини брак новаца радн. Човек јак прашта. Песннк јауче. То је. госпођн .е, одговор мога поштења. „А сада ме добро слушајте. Ви сте имали та) тријумФ да сте ме бацили у дубоке мисли како о вама. коју не знам довољно. тако и о мени кога нешто знам. Ви сте нмали вештину. да сте нотресли многе ружне мисли, које леже на дну сввкога срца, алн код мене је одатле изашло иешто племенито и ја вас поздрављам са мојим најблагодарнијим благословима. као што у мору ноздрављамо Фар, који нам је показао стене, где смо могли пропасти. Ево моје нсповести, јер ни за све благо на свету не бих да изгубим ни ваше поштовање нн моје. „Хтео сам да знам ко сте ви. Сад сам се вратио из Хавра, где сам видео Фрањицу Кошетову, ја сам за њом ншао у Енгувил и видео сам вас усред вашег дивнот летњнковца. Ви сте тако лепи, као женска у сновима једнога песника; али ја не знам, да ли сте ви госпођица Вилкенова скривена у госпођици Дерувилово), илигоспођицаДерувилова сакривена у госпођнци Вилкеновој. Ако и јесам у томе поштено поступио, због овог ухођења ипак сам црвенио и)асам нрестао са даљим тражењем. Ви сте ми изазвали љубоиитност; немојте ми за

зло примати, ако сам мало на женску пошао : Зар није то песпиково право? И тако ја сам вам отворио моје срце, пустио сам вас да у њему читате : можете веровати у искреност онога. штв ћу овде додати. Ако н јесте врло кратак био поглсд, кој^ сам бацио на вас, ипак је био довољан, да ми суд пренначи. Пре но што сте женска, вн сте у исти мах песник и нојезиЈа. Да. ви имате у вама нешто што је скупоцбније од лепоте. ви сте лепи идејал художаства. ви сте оличена уобразиља... Корак, којн би се морао покуднти код дево)ака посвећених обичном опредељењу, добија други внд код оне, која има карактер, као што га ја вамадајем. Има изузетака у оном великом броју бића, што их је случај друштвеног живота бацио на земљу, да тамо саставе један човечански пас. Ако је ваше иисмо завршетак дугим појетским сновимао судбини, коју закон оставља женама; ако сте ви заиста нозивом вашег узвишеног и изображеног духа. хтели да проучите живот једнога човека коме ви припознајете случа) велеума, те да себи створите пријатељство изузето од обичних сношаја а са душом којаје сродна вашој и избегавајући сва условља вашега пола: онда сте зацело ви изузетак! Закон који мери дела светине, овде је врло тесан за опредељавање ва-

ше одлуке. Али реч мога првога иисма ту се враћа са свом снагом: ви сте или учинили сувише. или још не доста. Примитеиопет захвалност на услузи, коју сте ми учннили приморавшп ме да испитујем своје срце; јер ви сте.код мене исправили ону тако обичну погрешку у Француској, да је брак средство за обогаћавање. У по забуне моје савести зборно ми је свет један глас. Ја сам се заклео свечано сам себи, да сам себи срећу стварам, како не бнх из грабљивих иобуђења цриступио избору другарице. Најзад ја сам укорио, ја сам угушио ону ружну љубопитност, коју сте ви у мени побудили. Ви немате шест милијона. У Хавру није можан пнкоњито за једну девојку, која би имала толико имање, и вас бн издала поворка оних перских породица, коју овде у Паризу гледам како тражи наследнице и која долази и до вашега Вилкена. И тако чуства, која вам изражавам, сачињена су као апсолутно правило без обзира на какав роман или истину. Сад вп мени докажите да нмате такву душу, којој се кроз нрсте гледа кад се не повинује обичном закону, па ћете онда у свом духу дати разлога овом другом писму, као и мом првоме. Кад сте одређени на грађански живот, а ви се повину)те оном гвозденом закону, који одржава друштво. Ви сте жеиска ви-