Српска независност
— 269 —
управо и на административне чиновнике овију струка напоменув да агитирање против владе која егзистира његовим благрволењем и која има скупштинску већину нс припада с правом чиновничком реду у који је уврстио п проФесоре и учи« тед»е. Иза чиновништва иримл.снс су и депутације из срезова од народа под предвоНењем честитих попова Милије из Бруса и Ивана из Пепељевца. Ова два врсна свештеника исказали су Господару отворено народне жеље нашто им је од народа дато овлашћење, и Господар је доотојшш одговором народ одпоздравио. Крал> је веома задовољан овде био. Његово држање спрам народа оличавало је патријалхарни дух српског народа што нас је дубоко тронуло. Крал> је зажелео да му ко од оних за трпезом једну чисто Крушевачку песму отпева и многи оу се такмачили да га задовоље. али у колико ми појмпмо овај опредељиви зактев. рекли би, да нису одговорплп онпм песмама. По сувременом појаву и ио значају, права је крушевачка песма која ое данас овде иева; г Опет кука попа Марко долом. долом". и т. д. као и ова: р Кожетинско кандило. пало па се разбило Па убило попа Марка и девет напредњака и и т. д. По времену се и песме певају. На кад их народ пева. од кога их кријемо ? Завршујући наш допис овако кратким описом о краљевом бавл>ењу овде зачињујемо га овом још белешком: да је Његово Величанство праштајући се с Крушевљанпма дало израза значајнпм речма: „ја дођох с једним уверењем а одох с друтим убеђењем с . -Уепј, У1(Ј|. УЈСЈ-. ДОМАЋЕ ВЕСТИ ^Новине Београјске Оашгине и у своме 7 броју од 2 ов. м. доносе ову обзнану: Општински. одбор решио је а г. министар Финансије одобрио је, да се у вароши овој може држати сваког понедеоника марвени пазарни дан, за продају стоке разнога рода, како би нијаца ове варошп оживнла и подигла се. Почињући од 10 Маја т. год. стока ће се горњега дана догонити и продавати на тркалишту . на за то одрећеном месту, поред тога што се стока и иначе свакога дана сем понедеоника може про- ! давати на .марвеној пијацп ц као што је то до сад ирактиковано. Да би продаја и куиовина имала што већих гарантија за праву меру, општина се иобринула за децималну вагу за мерење стоке, која ће се скорим поставити на удесном месту. шега рода, ја вам ое дивим: али ако хоћете да слушате нагон. који треба да угушујете, онда вас жалим; тако хоће друштвено стање. Дивно наравоучење дрмаће епопеје назване Кшриса Херлова то је, да оправдана и поштена л>убав жртве њу води к њеној пропасти. јер се она зачиње, развија и тече против вол>е нородичине. Породица ма колико она била глупа и свирепа има разлог спроћу Ловласа. А породица то је друштво. Верујте ми. за девојку као и за жену биће слава. кад увек буде најжешће своје пожуде аатварала у СФеру најтешњих обичаја друпггвених. Кадбих имао кћер, која би била друга госпођа Стаелова. ја бих јој желио да умре у петнаестој години. Зар ви претпостављате да ће ваша кћи *ити на лазила ма славе и парадовати да би примила клањање гомилс, а да неће искуспти тисуће љутих болова? Ма на какву висину нека се дигне женска тајном појезијом њених снова, она треба своја преимућства да жртвује на олтару породичном. Њен подет, њен велеум. њена тежња према добру. нрема узвишеноме, сва песма девојачка прннадлежи мужу, кога буде иримила, децу, коју ће имати. У вама назирем ја тајну жељу, да ироцхирите тесни круг живота, на који је осуђена свака женска, па у брак да метнете страсти и
Општински еух. саопштава ово евима куицима и ирод^вцима стоке ради знања с тим , да се овим установљава стална велика иијаца за продају стоке ауједно даје прилика свакоме да може продати и купнти стоку по правој мсри. — Последњи број лВиделове" сеје „Салашњости а , да би одвратила пажњу света од главних виновника жалосне појаве у позорншту. од својих госа, насрће бесомучно на иоштене и уважене људе. Међу осталима насрнула је она и на г. Никанора Ружичића ректора богословије, као да је он бајагп тај шкандалодобравао. Г. Никанор не само што ннје сам био пред позориштем . већ није ни знао за представу. нити је тога вечера икуда из свога стана излазио. Зар тако ^виделовци~ благодаре г. Нпканору. што је богословију уредио. а своје ђаке толико дисциплинирао . да га за то они у својпм разним органнма нападају најбруталније. У томе нереду кога је Гарашанинова полиција изазвала није ни један учсник нз богословије учествовао сем што су њих тројнца или четворица. добрих и примерних ђака били у позоришту тога вечера, незнајући ни шта ће се представљати, те су и они као и остала публика узнемирени и нападнути једва се епаслп од насртаја нолиције гарашке. -Впделовци" хоће да боду трн у здраву ногу, а неће да виде ужасну рану на своме телу. Они би за цело требалЈ. да нападну највише свога љубимца управника учитељске школе. јер су његови ћаци већином учествовали у тој цојавп у позоришту. Не тражите ви узрок нереду тамо, где је био и где је и сад извор реду и законитости, но га тражнте у своме крилу. Ви сте увек билп сејачи нереда и незаконисти, и бадава се сада бацате блатом на друге. вас сваки добро познаје још нз цдавна. Ви сте са ђазђлима сејалп тикве па је сада и право да вам се о главу лупају. За то ћутите и трпите. — 4 Маја у зору био је пожар код _Ајдук-Вељка- у кући г. генерала БелиМарковића.Изгорелаје једна и^већа зграда у авлији. Од куда је проишао пожар сазнаће се. — С поуздане стране дознали смо да је неистинита она вест коју једонео.Б. Дневник^ у своме 96 броју, као да је савет проФесорски велике школе одобрио. да се због демострације у позоришту, ставе у притвор Пера Видаковић и Божа Вучковић ђаци велике школе. Ови су ђаци затворени нросто по вољи нолиције. Питање на г. министра просвете и црквених послова Јоксим Марковић, учитељ у Београду, још као ђак у учитељској школи у Крагујевцу. а доцније као учитељ у Горњем љубави. Ах ! то је лен сан, он није немогућ. он је тежак; алп је он остварен за очајање душа расаарених, опростнте ми ову реч која је постала смешна. .Дко тражите какво платоиско пријатељство, оно би било очајањем ваше будућности. Ако вам је писмо била сиграчка, не продужујте је више. И тако овај мали роман свршен је. јел'те? Он није прошао а да није уродио неким плодом: моје понггење наоружало се, а ви. ви сте дошли до известности у ногледу на друштвени живот. Баците своје погдеде на стварни живот и баците у врлине свога пбла прелазнп занос, који је тамо изазвала књижевност. Збогом, госпођице. Удостојите ме части и не одрецнте мн ваше поштовање. Пошто сам видео вас илн ону за коју мислим да сте ви, ја сам нашао да је ваше писмо сасвим прнродно : тако леп цвет морао се окренути нрема сунцу појезије. Љубите појезију, као што треба да љубите цвеће, музику. велелепоту мора, лепоту природе. као украс душин: али помислите на све оно игго ми је част била казати вам за песнике. Чувајте се да се не удате за глупака. брижљиво тражите друга, кога вам је бог дао. Верујте ми. има доста умних људи, који су кадри уважити вас, усрећити вас. Ја да сам богат. па ви да сте сиромаиша, ја бих
Милановцу, па и сад овде у Београду познат је као полигички виделовачкн агитатор. Као такав, разуме се, он због тога пренебегава и напушта школу и школске часове. Такав је и Обрен Росић, учитељ из Тропоња у ћупријском округу. Он од оног дана кад је у марту мес. код г. мин. просвете на ауденцији био, не престаје најенергичније и најслободније агитирати противу Димитрија Катића бив. народног посланика, да не би Катнћ поново за посланика изабран био. због чега и он оставља школу и школске часове. У интересу наставе и школе; у интересу поштовања закона и законских наређсња. као и у интересу љубави и поштовања и послушности према ово-земаљским властима. — нитам г. министра просвете и црквених нослова: Да ли он зна ва оваку радњу ових наставника: и ако зна, како се то слаже са његовим расиисом од 12 ®ебр. ов. год. ПБр. 791, који се односи на учитеље -који остављају школу ради трчкарања по селима и ради агитација-? 3 маја 188& г. у Београду. Један учител. — Друштво оаштек обезбејења. (Асигурациони ђенерали) у Трсту. подноси на јавност закључење својих рачуна за 1881 годину. којом се навршује недесстогодишњи рад тога завода. — Из извештаја сапштавамо ове нодатке: Доходци од пријема умножише се прошле године обезбеђењем од пожара за Фор. 519.504.05 обезбеђењем превоза (транснорта) за Фор. 76.276.46 обезбеђењем од града за Фор. 260.522.69 обезбеђењем на живот за Фор. 139.733.07 дакле свега Фор. 996.036.27 прихода, усљед кога доходци од премија у 18X1 години нарастнше на Форин. 11^37.145,46 према Фор. 10.131.109.19 доходка од иремија у 1880 год. Свота постојећих обезбеђења на жнвот повишена је у прошлој 1881 години у Фор. 2,498.608.96 изнела је дакле 31 децем. 1*81 год. Фор. 65.607.654.63 доходцн у струци обезбеђења пожара умножише се за Фор. 1,805.068.43 те сад износи Фор. 15,481.256.03. Према великом обиму рада врло је повољан чистдобитак завода. шта вшне сјајан је. Бнланс обезбеђења од пожара и града и обезоеђења транспорха показује Фор. 910.192.05 целокупног добитка, п по Фор. 184.901.11 у струци пожара Форин. 3/4.623.61 у струци града. Фор. 93.955.24 у струци транспорта. Фор. 246.271.11 као доходак од главница. Фор. 70.442.88 као сувишак од разних реализирања. Биланс радње обезбеђења на живот показује Фор. 319.841.35 дох^дка и то Фор. 124.446.&4 као добптак од чистог обезбеђеног носла, Фор. 195.394.51 као сувишак главннчког доходка по одбитку камата на резерве и од разног реалисања. Уз ово долази Фор. 132.158.17 добитка из хипотекарног оделења. тако да има свега Фор. 1,362.092.47 добитн. Од тога се пак само половина дели. а остатак се употребљује да се резерве повисе. И оне су се прошле године за Фор. 1.070.472.82 умножиле. Тим су јемства друпггвена. која се састоје ио удеоницама п у готовом новцу на фор. ^8.014.437.38 порасла. — За ванредно једанпут донео код ваших ногу моје благо н моје срце. јер ја држим да је ваша душа пуна богатства н искрености; ја бих вам мој живот и моју част поверно са крајњпм поуздањем. Још једанпут збогом. плава кћери нлаве Еве ! ц Читање овога писма, које је гутала као оно гутљај воде у пустињи, скиде оно брдо, које се навалило било на Модестнно срце : онда оиази погрешке. што их је учинила удешавајући свој план. и одмах их поправп, начинивши за Фрањнцу завоје за иисма, на којима је она сама написала своју адресу у Енгувилу и преноручивши јој, да не долази више у Шале. Одсад ће Фрањица отићи својој кући, метнути свако писмо што је дошло из Париза, у једну од тих куверата па га онда крадом бацити у поштанскн ковчежић у Хавру. Модеста предузе у себи. да ће у будуће она сама дочекивати инсмоношу, нашавши се на вратима од Шалета у онај иар, кад он онуда буде пролазио. Што се тиче чустава што их је у Модести пробудио овај одговор у коме је срце племенитог а сиромашног Лабријера куцало испод сјајне сабласти Каналиса. она су била исто тако разнолика као они валн што су један за другим цздисали на обали, а она упрла очи у окејан. па се предала срећи. што је погодила анђелску је-
умножење резерве употребљена је и ноловина добити оделења заобезбеђење нротив града у округлој суми у Фор. 160.000 која служи за покривање случајне штете ове веома опасне врсте обезбеђења, која би се десила у идућој 1882 год,Иснлата у 1881 години за 19.049 штета износила је суму у Фор. 7.646.628.11 а за педесет година , од кад постоји овај завод. суму од Фор. 150.987.942.87, ово је најјаснији доказ у колико благодетност обезбеђења у онште па и у колико ванредни удео има у томе агигурациони ђенерали. Рачунски закључци завода врло су добри и по свом облику. Управа имања за елементарне струке сасвим је одељена од обезбеђења на живот. Тим је биланс постао јаснији и даје се лакше прегледати. Главнице завода издате су најпредосторожнијим начином и доносе повољан приход. Главне позиције тих предмета састоје се у непокретном имању и инта«'»улацијама Фор. 10,858.881 .89, издати зајам на сопствене полице за обезбеђење живота Фор. 1.830.421.24 у хартијама од вредности Фор. 8,237.321.50. Готовннау благајнн друштвеној п код осталих новчаних завода Фор. 1.850.127.38 и тд. Укамаћени илдатци у 1881 год. умножили су се са више од један и по милион Фор. аустр. вред. резерва за промену курса на хартијама од вредности. повишенаје у Форин. 61.300.39 и износи сада Форин. 501:346.22. Нритом су све хартије од вредности. које су 31 децем. 1881 имале цо курсу већу вредност, но што су издате. одрачунате по њиховој именитој вредностп. па с тога се ова резерва у Фор. 7о.084.50 умножава. Овако предосторожно нрибрање таких златних резерва даје с једне стране свима обезбеђењима највеће јемство а с друте стране оснгурава својим удеоничарима редовни приход и за оне године. у којима би друштвени послови мању корист показали. Дпвиденда за 1><81 годину износн динара 270^ у злату. на сваку уплаћену удеоницу г*п Фор. 315 — равно динара 787 50 II. дин.
КЊИЖЕВНИ 0ГУ1АСИ „ПОБРАТИМСТБО" КЊИГА за науку и књижевност Већ је 4 месеца од како публика није била начисто . хоће ли п Побратимство" излазитн или неће, за то што његева редакција није о томе нпшта јављала. Но сад се. на срећу, дошло до чистине: јер . Побратимство" ће опет излазити, с том само разликом, што ће се тај месечни журнал. претворити у непериодичну књигу ва науку и књижевност. Прва књига 6е изаКи крајем Јуна на 8—10 табака. а стајаће 2 динара. Ти. који еу положили 2 динара на име преднлате за ову четврт. добиће за новце ту прву књигу. Очекивати је. да ће лружину аобратимства на ве.гико) шко.ги у овоме њеном нохвалном подузећу за нирол и његов бољитак. потподоћи сви којпма је стало до напретка књпжевности. дакле до народњег бољитка. Новац и сва писма ваља слати : _ Друокини Побратимству на вел. школиг
дну душу у париском мору, пгго је погодила да код нзабраннх људи срце може каткад да буде у складу са даром, н што је тако добро служио чаробни ' глас предосећања. Силовнта једна ствар прожижаше јој живот. Ограда ове лепе куће, решетка од клетке ноломљена је. Мисао јој летијаше на раширеним крилима. — 0 оче мој, рече у себи гледајући на обзор. начини нас да смо врло богати ! Одговор што га је после петдана читао Ернест Делабријер, казаће у осталом више. него ма какво тумачење. VII Госиолину Каналису. „Пријатељу мој, дозволите ми да вас тако зовем, ви сте ме усхитили н вас ја нисам другојачијега желила, него какви сте у овоме писму. првом... ох ! не било да бог да последње. Ко би друго, но само један песник могао икад тако лепо извинити једну девојку и схватити је тако ! (Насгаваћ* «е)