Српска независност

БРОЈ 71.

СУБОТА, 8 МАЈА 1882 ГОД.

ГОДИНА

ПЕДЕ 34. СРВЕЈГ: ■ А ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДЦНВ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДИН. ЗД ССТА1Е згшљг 31 Б1ЛК1ВСКСИ ПСЛ7СТСК7НА ГОДННГ 30 ♦РАНАКА, НА по годинв 15 «р. на чвтвгт год. 8 ср. 31 17СТРС-7Г1РСК7: НА ГОДИНУ 15 «0Р. У ВАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕТВРТ год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛЕ 2РЖ1ВЕ : НА ГОДИНУ 36 •РАН., НА ПО ГОДПНЕ 18 «Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ИОРНИКОИ, ЧЕТВРТШ, СУВОТОМ » НЕДЕЉОМ 1Н-Л- ЦЖ1ЈЕОЉЛ: Т А

УРЕДНИШТВО ЈВ

I АДМИННСТРАДИЈА У КУКИ Г. ТОМЕ ЛНДРЕЈЕВИЋА вВПДН"К.ЕВ ВЕНАП.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАВИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИЛОСДАНО 50 ПАРА ДПН. ОД РЕДА. Рунописи шалу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ НЕ31ВПСН0СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПДАЋЕНА ПИСМА ПЕ ПРИИАЈУ СЕ.

ВЕОГРАД, на Сиасов-дан. Дакле свршило се. Министарство у место да је пошло путем законитости и уставности, ударило је путем гажења устава и закона. У место да је, новодом позпате оставко впше од V, послапика, наредило оаште изборе , минпстарство је расписало са.по накнадне изборе на место оних. који су, нагнани мпнпстарским лакомисленим штетним и незаконш! радњама, положили своје мандате хтејући тиме народу дати прилику, да у оаштим пзборима искаже своју праву суверену вољу Колико је незакок и неуставан овај поступак мшшстарства што је расписало само накнадне изборе, тоје до сада, у више приликајасно доказано. Немамо потребе враћати се на то, јер смо убеђени, даје свако, сем слепих „Виделоваца", уверен, да је по уставу н законима: пословном реду у народној скупштини и изборном, министарство, после оставке педесет и неколико посланика, пмало само један једини пут законитости и уставности, а то је: да распише оиште изборе посланика, кад је датом оставком онако велпког броја посланика скуаштина аостала законски и уставно несаособном за ма какав даљирад. Увиђајући наравно и само, да је скупштпна, иосле оне поднесене оставке педесет и неколико народних посланика, постала апсолутно неспособном за ма какав рад, Минпстарство је покушало да другим, околишним, путем даде бар иривидну законитост и уставност своме расписиваау само накнадних избора. Оно је покушало да представи, као да је народна скуаштина уважила оставке оној педесеторици народних посланика, јер се то расппсивање само накнадннх избора мотпвише овако: „Пошто је нредседништво народне скупштине, писмом од 6. Марта бр. 686, известило владу да су, по решењу народне скупштине од 10 . Фебруара ове мдине уважене оставке народнпх посланика и т. д." Но оваквим својим мотивирањем Министарство је само још више показало, колико му је мало стало до законитости и уставности, колико мало има стида, кад хоће нешто, што је било на видику целом Српству, да представи у протнвном смислу. Министарство вели, да га је нредседннштво извесстило , да је екуиштипа уважила аоднесене оставке онпма недесег и неколико носланика. Међутим сви зпамо врло добро, да народна скупштина нити је уважила, нити је могла уважити те подпесеие осгавке недесет и нсколико носланпка. Оиа

нх није уважила нитп је могла уважптп иетог Марта ове године, када су те оставке аародној скуаштини тек иоднесене, са тога, што тада у скупштини није било оног уставног броја, који је апсолутно нуждан, да бн скупштина могла пуноважно решавати А није народна скупштина уважпла нити је могла уважити ове оставке 19. Фебруара ове годнне са тога, што до тога дана оставке још нису биле нп ноднесене. А „виделовачко" мпнистарство, и ако је свакп његов корак пун незаконитости п неуставности не сме ваљда толико бестидно битп, да би доказивало, да би скупштина могла уважитн оставке нечије и пре него што би ове биле поднесене. Дабн ову очевидну абсурдност еакрило, минпстарство са тога п није казало кога су дана уважене поднесене оставке мањине, већ се задовољило само са оном увијеном изреком „пошто су уважене оставке" не казујући када. Но преварило се је мпнистаротво мислећи, да је тим замотавањем и у ствари могло исткну прикрити. Зна се врло добро, да оставке оних педесет и неколико народнпх посланика нису уважепе, ни петог Марта ове године, нп 19. Фебруара исте године, које дане миннстарство при оном свом замогавању наводи као дане, када су уважене речепе оставке. Факт је то: да скупштина ие само тих дана, већ и никада није уважила оставке реченим иародним посланицима. Познато је врло добро а и протоколи скупштински мора ће да потврде у своје време. па ма колико иј „виделовци" по своме обичају и злоупотреби дотеривали, да у скупштини иосле иоднесених оставака ни речи није било о тим оставкама, а још мање да је иуноважна скуаштинска седница могла уважити те иоднесене оставке. Просто је дакле непстива, да је иуноважна седница народне скупштине уважила ноднесене оставке мањине. А без овога министарство није могло раснисатп изборе само накнадне на место оних посланика који су дали оставке, а да тиме није ногазило устав. Ово гажење устава Министарство не може избећи ни употребом „скунштинског решења" од 19 Фебруара ове године, па које се миниетарство у своме наређењу са мо накнадних избора позвало. То „решење скупштинско" зпамо како је ностало. Знано је евима нама да је „славни" нотпредседник скупштине 19. Фебруара ове године, ариликом дебате о закону о оашти- ј нама, учиино тај иредлог да се уваже оставке оним носланицима,

који у гомили буду изишли из скупштпне за време какве седиице или буду иоднели оетавке. Знамо п то, какву је противност и ларму у скупштини изазвао тај нодпредседников предлог, и како је аминашка већина впделовачка нрихватила тај потнредседников иредлог оберучке као оно удављеник, што се и за сламку хвата тражећи спаса. Но гштање је, да ли н колико вреди тај потпредседников предлог, да лн он има и може пмати толико важности, да се њиме могу ироменити чисти и јасни ароаиси устава и закона ? Ми смо у нашпм чланцима „скупшткна без послапика" јасно доказалп, да овај потпредседников предлог не може пмати тога дејбтва. Сада се нећемо враћати на позпата наша разлагање о ннштавостп и неважности тог потнредседниковог предлога, јер смо рапије довољно доказалп, да тај предлог иити је учињен онако, како : акон н устав налажу, нити је прошао оне законске п уставне Фазе, које треба да прођу скупштином усвојенп предлози. Исто такојасно смо у чланцпма „скупштина без посланика" доказали, да тај предлог, п да је учињен и скупштином уважен, као што је по закону и уставу требало, није редовпим законом п уставшш путем, постао законом. А без свега овога и тај је потпредседников предлог остао само један доказ више, како се „виделовци" свуда и сваком прпликом служе незаконпм п некарактерним сретствима само да би колико толико прикрили своја незакона п не уставна дела, само да би бар привидно изгледало као да су и опп људп од реда п законитости. Но поред евега тога као што смо видили, минпстарство нема законог ослонца, што је расписало само на кнадне изборе посланика, ни у закону нп у решењу скупштпнском ии аетог марта., ни 19 фебруара ове годнне, а међутим ни само министарство не позива се на гито друго као основу законитости и уставности за наређење само накнадних избора.". Несумњива је дакле ствар, да је Министаретво овнм иаређењсм само накнадних избора брутално погазило устав. А какве нужде пма Минпстаретво да чипи тако очевидпо гажење устава, запитаће нас паши читаоци ? Одговор па ово питање врло је прост. Од свога постанка до сада, Миппстарство је својим неразложним ноиушањем страним интересима и својим лакомисленим уговорима са страним државама, а нарочито својим нссрећннм уговором желез-

пичкнм са Вонтуом, ерпске праве интересе толико оштетпло, Србији толике дугове п штете пабацило, да оно сада не сме да изиђе иред оишти, народни, суд, нема куражи да нареди опште изборе, да запита цео народ одобрава ли илп не рад и правац овог за Србију кобног мпнпстарства. А надајући се да ће притиском и хапшењем, којејеГарашанинова полпција увелпко отпочела већ пред изборе, успети да ее бар неки и неки опозициони посланици сузбпју при накнадним пзборима, и немајући уверења, да би успело при општим изборима, министарство се јамачно узда, да ће тим п ако незаконпм и неуставним путем пзбећи одговорност за своја почпњена недела и гатете Србији и српском народу. То је објашњење ове нове незаконптости и неуставности виделовачког мпнистаретва. Но варате се Гоеподо „Виделовци". Народ је српскн до сада доста зала н несреће претрпио од вагаих предака и од вас, гажењем закона п устава; али као год гато вашим претцима није остао дужан за њихова неде.та и за њнхово убитачно шуровање са сгранцима, душманпма српским, тако исто народ срискп неће оетатн дужан ни вама Господо виделовци за вагаа недела. И ако сте ви, бојећи се одговорностп н ошнте народне осуде, наредили само накнадне изборе посланика, народ ће српскн знати да употреби евоје п ово, — премда окрњено — право, осудиће вас и ваш незаконптп рад, п при тим накиаднпм изборима дајуГш свој глас огшма, које би ви хтели сузбити. А у еваком случају знајте Господо виделовцп да нпје далеко час, кад ћете морати позвати цео народ да путем оиштих избора посланика изрече суд о вашој радњп. Па у колико сада чинпте вигае незаконитоетп н неуставности, у колико употребљујете већи цритисак само да би пзбеглв заслужену одговорност за ваша недела, у толико ће те доцнпје, Господо Впделовци, јаче одговарати народу. Ма колико се ви Господо „Виделовцп" копрцали. нпшта вам неће помоћи. Одговорпост за вагаа недела нећете моћп да избегнете пп поред евију вагаих нзвијања н гажења устава п законаА у колшсо вам доцније буде дошао тај неизбежнн пародни суд, у толпко ће вам страшппја осуда бпти Господо Внделовци, јер као што внднмо вп сваким вашпм актом. свакпм кораком све дубље п дубље газите у провалију незаконитости н неуставностн. Ви пе само што сте наредилн само накнаднс изборе не-