Српска независност

— 2(2 —

нмајући пувоважног екушнтиаског решења о уваженим оставкама ма љине, већ сте иогазили аакон и у томе. што од дана кад је нечатано нарсђен.с тпх накнадних избора до дана самих избора ии сте оставили онај закони јелномесеччи рок, који сс но закону мора оставити « за накнајне изборе. Ево како закон0 томе велп : „И ошпте и допуњава јуЂе бираље носланика наре^ује крал. указом ит.д.. (Први одељак члана трсћег изборног закона]. И даље: „Од дана обнародовања тог указа у званнчним новинама, до дана биран.а треба увек оставитн најмање мссец дана. [Ирвн одел.ак чдана четвртог нстог закона.1 А где је вама Господо Видсловци тај једномесечни рок ? Ви сте обнародовали 4. Маја у „срнским новинама" нарећење тих накнаднкх нзбора, а изборе сте наредпли петнаестог Маја овс годнне , дакле после једанаест дана. Поред толпких незаконнтости и неуставности, ви сте дакле Господо Видсловцн бацили на своја слабачка ле!>а још једну. Знамо да ћете се ви бранити тиме, да ете овај рок погазилн за то, што изборни закон то дозвољава за „трајаше скупштине". Али ин така одбрана нс ћс вам номоћи, јер да „ве траје" и не може „трајати" скунштнна која не ради, и која ве може раднти што нема уставпог броја носланика за нуноважну радшу, — то јс и сувпгае јасно. «««*>*РИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР I дко „ВМДШМ ШГНПННШЕДЦ" од св. Јована Риљсксг Д° са цара Кокстактика (19 октобра 1880 до 21 маја 1882 г.). Место предговора Неблагодаран је посао, којн прнхватамо ! Писати дијагнозу и извештаје о лудој кући без сумње је колико смешнотолико и жалосно. А писати о влади и о људима, који још мање корака рачунају од апсе до — црквс. но што се рачуна од механе до болнице — „мерити живом курјаку реп, и то је колико неблагодарно толико, богме и опасно предузеће. Иа ипак да нокушамо. У поуздању да нећемо неистину говорити ; у мислнма да пишсмо пред жнвим сведоцима и о догађајима, које смо свн запамтили и пропатили — ми , истина с по\'ислом на вартоломејску ноћ од 28 априла и на сечу код -Пародиог-* позоришта у Београду — нриступамо овоме послу , да пишсмо о напредним конзерватовцима и конзервативним наиредњацима, једном речи о људима и влади — без начела, без прошлости, без резона, без — увиђавности и без среће за оне, којима је пала у део та двосмислена срећадањима владају ови -куражпи мочци", онако -беа обзира и"нзбора и !!! Страшно је, заудара време на мемлу, као бојиште на дим и барут — али сад му је времс, време добро. сад док се још види неиријатељ који тоне и пропада, — као оно, кад тих ветар дигне дим и маглу с бојишта па се виде сви сведоци догађаја и тренутака који се десише. Тад се права истина говори: и ту истину хоћемо да им кажемо, њима — „Виделовцима'... Почињемо од св. Јована Риљског. т. ј. од 19 Октобра, кад п млади и конзервативци дођоше случајем на владу, кад се појави то троглаво чудовиште, тај триумвнрат Иироћанца — Новаковића и Милутина газде од воденице у Гроцкој, па до св. цара Константина и Јелсне, 21 Маја. кад се састаје „ак и -њнхова скупштина, скуппггина изабрана преким путем, по усменим решсњима Л младих а напредњака, које су извикали нрема 50 ламии 19 •ебруара 1882 у Неоград\' у новоподигнутој „ировизорној" згради бли8у касарне. Писаће се, рећићете ви, само о „триумвирату", о Пироћанц)' — Поваковићу и Милутнну Савићу, Илићу, газди водсницс у Гроцкој и притјажатељу онога ћупа, у ком се нашле неке меџедије, кад је г. „министар" копао темсљ својој резиден- ,

цији у улици књаза Михаила а камо г. Чедаца , камо „стручни - г. Гудовић, камо та двојица кад су они — рећићсте ви Срби — и потписати на ономе уговору с Воитуом ?! Биће и о њима. Али, мислите ли ви одиста тако млого о „стручном" г. Гудовићу и нреводиоцу снурџоноаих бсседа г. Мијатовићу богословском Финансијеру и и оилакивачу Цариграда? Ми морамо иризнати да нисмо истога мњења! Г. Гудовић Јеврем није ни ,,стручан и , за оно за што се нримио, анијснизпао шга је радио. Он је само био прво просто „паконче с сталне политичкс кокарде, па друго — он је вадио кестење за друге н да иророкује срећу која ћс нас снаћи ако г. Бонтуа узмемо.... Иначе, нре тога. можда се нећемо огрешити о пстину, ако кажемо да је, у ранија времена, господин Гудовић радо мењао и столице и астале v разним собама министарства Финансијс, ако би се тиме мењала и позната рубрика од вредности у г илатноме списку- где оп своје поштовано имс има да стави свакога 26 дана од месеца и — — што је још лешпе: он би веле људи радо био опет министар, јер види да су услови због којих је одстунИч. млого повол.нији (кад јеонмини* стар) но што он мишљаше нре „расположења 4 *. У осталом бно мин-.стар или не : он нма да сноси део своје одговорности и то га чека. А г. историк, а г. Чсда? Е, о њему имамо више да кажемо бар сажаљења! Он је био министар Финансије и сад је то: он је бивао миннстар „иностраних- (т. ј. оних пгго не разуме) нослова, он је бивао заступник министра п])освете т он је апостол несрећнога деснота Бурђа Смедеревца ; он је Финансијер и летописац свнју изгубљених прихода и расхода из петнаестога века нашс истирије — али то све њему нс помаже: ЧеДа остаје Чеда! Да има' од његове куће да се нде у министарство Финансије узбрдо, можда би што и било, али некако је све низбрдо — па кад се заукће од кућс. он лако дође, лако и прође: решава све онако с ногу. Нушта обвезнице у саобраћај, дајс почек Бонту-у, даје му К0 ЈУ »муку и н напред, баца лутрије, мерн приходе на акове и срсћу па марке и индустрију по таксама и то све на милионс.... Чеда иа Чеда све: „але хоп ! ц Тек кад пође од канцеларије кући уз брдо: онда се мало можда и замисли, — али то је опет ^после" седнице, т.ј. кад већ што решн, кад је доцкан — ч тако код њега сва главна „држарничка и мудрост иде буквално низбрдо. као што и он сам иде ннзбрдо, вадећи кестење за друге. И кад буде г. Чеда доказивао своје и туђе грсхе он ће, надамо се имати и писмених доказа о том да је он чинио тако, што су то други хтели . и све што се можемо надати да ће он чинити : он ћс горко плакати, а ми ћемо га сажаљевати али му нећемо моћи номоћи, тим пре, што је он , као у нркос вештом преводиоцу н претварачу ћурчије у „црешнара нз Мајнингена ц г. Пироћанцу, издавао се да је -озбиљан-. Но то све долази отуда, што Чеда гази ногама евоје прве политичкс завете и убеђења; што Чеда скакуће час тамо час амо,- што Чеда мисли да гура, а оно њега туркају. што Чеда мисли он мора бити само министар и ништа мањс : што Чеда воле да седи у закриљу албиона, а не на батал-џамијн И {> ад дакле нек не крнви никога. а, богме. кад њега стану окривљивати нек се не осврће нн десно ни лево: беше раније или у богословију или у Финансију: ако се тера обоје — обично бива ништа. као што му је н јес ништа! А као што се ови рачуни ночињу ц свршавају са нулама, тако је и с рачунима његове остале политнчке браће. 0 тим рачуннма о том жнвоту и бићу, пустите нас да говоримо честити подајници ове наше драге отаџбине, коју сви љубимо као себс а мрзимо на све оне душманс, који њој о злу раде на били они одакле му драго н звалп се они како било! Увод. пПрепоручује вам се господине бароне да влади Србије нзјавите, да о поновом нродужењу преговора ради закључења трговачког утовора или које конвенције, било то о конзуларној јурис дикцнји! бнло о ветсринарскнм мерама — не може бити говора, док се год не успоставе најважнији одношаји који су нотом г. Ристића од 2 Јула 1880 год. потрешенн. А то ћс биги безусливном изјавом српске владс: да ће са нама (Аустријанцима) преговаратн као са највећма повлашћсним нацијама без нкаквнх ограничења наших аустрнјских — држављана" 5 (17) Октобра 1880 у Бечу. Варон Хајчерле с р. ц. кр. миннст. спољ. носл«

1'ЛАВЛ ИГВА (годнна 1880.) I. Била је недеља а у државном шематизму пише да је 19. октобра неки ! светац св. Јован Риљски. Тога дана чигаше грађанн престонице српске у званичним новинама да су уважене ј оставке чланова тадашње владе г. Јована Ристића председника и министра снољних нослова, г. Радивоја Милојковића, г. Алимнија Васиљевића, г. Владимира Јовановића, г. Јована Авакумовића. г. Стевана Здравковића и г. Јована Ми| шковића — а Постају мннистри Г. Милан Недељковић (што га зову | п 11ироћанац-) прсдседник, г. Стојан (иначе Коста) Новаковић, г. Чедомиљ Мијатовић, г. Милојко Лешјанин г. Јеврем Гудовић н г. Милутин Илић (из Гроцке што га зову „Гарашаиин"). Зашто се деси ова нромена? Ништа се ннје раније чуло о томКакото? Зар пошто је извојевана независпост и проширење Србије, да не влада она влада, која је с народом те тековине умножила? Мани се читаоче тих излишних питања а најмање иотражи заслуге о томе се у Европи и онако слабо води рачун — него мссто тога нгочитај још једном оно дрско пнсмо нод којим је потнисан п Цар. Кр. министар спољних послова барон Хајмсрлс. .. ирочита) га па онда погледај ииза сс и на своје одело, па онда преброј своје посуђе, па после погледај на своју кућу од чега је наирављена ногледај на остале људе, влди у шта су обучени и од куд им то све н пнтај нх : Шта се од тога прави и израђује у Србији? — Кад све то свршнш: размисли се мало, како би нзгледало кад би то све ми ималн код себе, кад све то или бар млого шго шта од тога не би куповали са стране, из Аустрије промисли о начину: како се избавља једна земља од економског ропства и обратно: како се уваљује у туђе поданство пошто је извојевала нолитичку независност и слободу.... номисли и погледај имена обе оне горње груие. А што не будеш могао да прочиташ у тим именима, стрпи се: објасниће ти се. Сад чуј резултат. Мало је из гуђих уста али је тачпо преведено на српскн, а — осетило се у истинн. Висока Делегацио ! Пре но што одговорим на интернелацију г. Делегата Макса Фалка узимам слободу да поштованој делегацији учиним саопштење, које се односн на ствар српског трговачког уговора(вичу чујте.) Господнну Министру спољних иослова јуче је од стране заступнпка српске владе предата званична нота, у којој књажевско српска влада свима оним захтевима потпуно одговара која се налазе у нотн нашега министра спољних нослова од 17(5) октобра ове годипе.^ (Живо одобравање)/

Ово је изговорио у Пешти помоћник аустријског мннистарства сиољних послова његова ексцеленцнја господин Фон Калаји

То је резултат и знак нромене влада 19. октобра 1880 год. Што није хтео да учинн Јован Ристић, п другови то су учинили Пнроћапац са друговима. Они су ирвн, мислимо , хтели да ударе темељ нашој индустрлји да заштите нашу пронзводњу сунрот Аустријн н иностранству. А ови су други опет изгледа, мање од тога туђег носла водилн рачун, но су гледали да ударе темељ — себи. А шта значи оно : .Књажевско српска влада потпуно је одговорила свима оним захтевима. којн се налазе у ноти нашег — аустријског — мпнистра...? — иитаћете ви. који слабо марите за политичке ноте ? сама нота сачињава увод ових нашнх редова и чптали сте је напред, а дубљи смисао јесте овај : Године 1718 т. ј. пре 164 године дакле скоро некнх 100 година пре таковаччког устанка борили су се око овога парчета зсмље Аустријанци и Турци.Те године Аустријанци даду Турцима Србију — с неким уговорима. који су закључавани без нас и преко нас. Србија као држ .ва тада није ни ностојала. Турци којп су вазда мрзили на иисање радо су одобрили што су Аустрнјанци наиисали и једно „Пеки еФендум !" осигурало }е Аустрији нека права о увозу и извозу својих еспапа у турске земље. То је бидо на брду п Сопоту и више вароши Пожаревца 1718 годЈ Ми смо носле извојевали слободу и с турским старсшинством пало је све оно, што јс с истим било у свези. Године 1862 опет удесе Аустријанци и Турци неки уговор за себе, по ком да се на оно што улази у Турску — а не у Србију — илаћа 3% ђумрука, а на оно што нде из Турскс у Аустрију: колико Аустрија нађе за право. Даклс неравноправно. И тај је уговор био без нас и иреко

нас. Сриског потписа на њему 1 Ј ем а а 1862 знамо да је владао у Србији Михаило Обреновић III. То је било па и прошло! Године 1874. — кад оно владаху овде конзервативци — вођаше се велика борба око овог питања: Да ли уговори всзанн између Турске и Аустрије важе и за подунавске кнежевине? У посебном питању била је Румунија. а у оиште је важио одговор и за Србију. Сам Јулијус Апдраши, тада мннистар даде одговор: да су подуиавске киежевине независне од тих уговора и у след тога Румунија закључи уговор с Аустријом о трговини па основу истииите равноправности У Србији је тада било при богу као и данас. Владаху коазервативци и њихова нолитика макљала јс и онда као и данас ко је се бринуо о урсђењу трговачких односа. и то нод врло новољним нриликама ? Дође 1876, би нрви и други рат, и круниса се дело нашег заједничког и сложног труда плсменито" наградом нсзависношћу домовине шшјс и увећањсм нашег завичаја. Тада се удари темељ краљевини овој истој, која је проглашсна оног истог дана 5 година доцније, кад сс држаше у Београду у Позоришту Велика Скупштина Мира, дана 22. Фебруара, тог истог дана. када је један кочоперан Виделовац продрзљиво викнуо: „Нису нас 1урци дирали, но ми њих! ц — на што му је опет један с Границе рекао мудро и достојанствено: - Јес, јес! То мч боље знамо: Кад сте ви но Дунаву пецалн рибу. нама су амо летиле главе и гореле куће.... вас нису јабогме дирали Турци, ама нас Србе амо јесу и Како су различна ова два 22-га Фебруара од 1877 и 1882 године! Како су страшни ликови једних и истих људи у та два истсријска дана.... Нека, стрнљења само, имаћемо ми још доста иута да се суочимо пред олтаром истине и на жртвенику наше проливене крви и — нечије пљувачке.... Одатле ћемо понети сваки свој део: неко част, а неко своју пљувачку. Сваком по заслузи. При свем том што је Србија била дакле независна и берлински утовор налагао је да се уреде одношаји новим уговорима међу Србијом и страним силама и Аустријом... и при свем том што уговори од 1 18 и 1862 никада нису ни важили за Србију. а најмање за независну Србију.... ирохте се Аустрији, да по свом историјском обичају, иреко свог познатог Јеврејина мннистра Хајмерла иште „безусловну изјаву српске владе без икаквих ограничења аустријских држављана", а оснажење турских уговора од 1718 и 1862 године. Јован Ристић и њсгова влада то нису могли. Они су одступили, — а за њима су дошли једни који два дана прсд иромену влада певаху ову песму у „Виделу : „ПолитИку сталности у духу мудрчсти ноказују данас најревносније Цариградлије у улцинском иитању. Благо нама ако им продужимо бити ђаци њини ? дошле су наше Цариградлнје. нашн аустријски пријатељи, наши — ако их нод овим именом боље иознајете „Виделовици ! и Иста политнка, иста средства, исти резултати: Цариградлнјама оде Улцињ, нашсм иријатељу, брату и савезнику Црној Гори — а српска преим\"ћства одоше, по цариградлијској по?итици њихових ђака — Аустрији и барону Хајмерлу. Србија се врати на Соиот внше пожаревца, где је била ирс Н»4 године, ири свем том што је неумрли Милош сто година доцније, са изсуканим јатаганом скакао у турски шанац на пијаци исиод Сопота, у Пожаревцу и њиме раскино оне табаке на које се позиваше барон Хејмерл; 5. Октобр 1880 год.: 65 година доцније Формула" оде у Беч. — однесе је 29. октобра 18?<0. године, наш Таљеран. наш Мариновић тај исти с чијом је п пнзит-картом~ дошао онет амо господин — Бонту Сврши се! Аустрија се задовољи! Влада се сриска утврди! и нама није било ништа друго остало до да речемо десет дана после тога нашим Цариградли)ама: п Заборав народњи биће заиста за њих највећа милост, ако им у део нс падне — народно презрење ! и Од то доба ево су годнна и седам месеци За сво то време иде се истим иутем И онај „Леополдов орден" са хабсбурговом црно-жутом лентом што кићаху „јуначка 1фса- нашега славног Књажсвчанина барона Мнлана Нсдељковића Фон ПироКанац. на дан кад слављаше варош 15еоград <>. априла заузеће Београда н мрачни прозори на краљевоко српскои мннистарству спољних послова, кад се и царско отоманско носланство нс устеже да буде светло то су сјајни докази и нечати разлике некадашњег правца и данашње „п >литвке" ов« кака Цариградлија.