Српска независност

— 273 —

Нека читаоц опрости опшнрност овог одел.ка Ми смо се нарочнго задржали овде да осветимо оио велико .народно повереље" којим су коизервативцн веле онн често — дошли на пладу. Наиа се опет чивн да је се то „народно поверење" претворило у страшну олујину, пред којои се они држе за свој стари врбов бокор из ког су и проклијалн, за своју драгу и милу Аустрију! Нека их не изневере дданови. А ми ћемо сад вћи бржс.

Ун о. м. образовало се у Паризу друштво за грађење српске железнице под ииевом: 8ос1е1е (1с сопв4пс{10п е1 <1' ехр1о1 (аћоп Леа сћеШ1П8 (1е 1ег Ле 1' е1а1 вегће. Капитал је 16 милиона дивара, седиште друшта Париз. У управном одбору изабрани су : Хентч Жирод, Лавоасијер, Берар. Жибер (све управни чланови Сот1оЈг (1 Евсошр1е); даље Маркиз Флер, Фредерик, Голдшнит, Вотшикон и аустријски владин саветник Хан, гроФ Мовтекукули, маџар Боретваш и Јевреј Л е б. (Први двоје од Лендер банке а последњи од Ландес-банке.) Француска банка Сош4оЈг с Г Евсошр1е као институт иије суделовала нри оснивању српске железничке банке; нмеповави члановн управног одбора те банке ушли су у ново друштво као прпватни људи.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД У угарсноч сабору отпочела >е дебата о кредиту за угушење устанка у Босни и Херцеговпни. Међу говорницима који су до сада узимали реч, стоји на првом месту др. Михаи.10 По.гит ДесанчиИ. Сам „Пест. Лојд" назива га „вајнвтересантнијим" говорвиком и признаје да је Полит својим политичкнм тактом н својим језгровитим разлозима изнудио онштн решпект. Полит је необоривом логиком доказао опасност, која прети Угарској због нолнтнчких неприлика, што су настале од времева окупације Босне и Херцеговине, и обележио је тај чин као весвика опасне и претеће кризе, која се мора свршити са решеа.ем источног питања. Он је саветовао Маџаре, да сву своју моћ прикупе и да, док је још време, одклоне опасност која нм претн, ако се без нужде и невоље све дубл>е буду котрљали у дал.е заплете и неприлике. Истичући унутрашњи развитак Угарске као основну мисао изравнања од 1867 год. између Аустрије и Угарске, Полит се чуди Маџарима, да они за л>убав Аустрије одобравају освојачку политику на истоку, која се никако не може сложнти са интересима угарске ; Полит се чудн и замера влади што тражи од скупштнне нове кредите за Босну и Херцеговипу, што на презадужену и порезом претоварену земл.у све веће жртве навал.ује, и што тиме доводи Угарску у највећу опасност. Он пита: куда ће нас одвести то босанско пустоловство ? Мп водимо Формални рат, и покренусмо цео апарат велике силе да савладамо уставак у земљи. Није доста што смо 70.000 војника истурили на бојиште, но смо и целу Флоту узели у помоћ да савладамо неколико устаника. Полит пита: каква је то цељ, због које трошимо снагу земал.ску? Говорило се да нам је нужпа Босва и Херцеговина да осигурамо

Хрватску и Далмацију. Ако је то V ствари, овда би морали окупирати и Албанију и Македонију да очувамо Босну и Херцеговину. Но ако је окупација Восне н Херцеговине увод у велику акцију државну, онда се не устежимо изустити велику реч : рат са Русијом. Ако је монархија уверена де се без онасвости може упустити у велики рат с Русијом, ако Угарска мисли да може ту велику акцију одобрити, онда немојте да дангубите. пе мојте да се предомишљавате дуго, не трошите време и снагу око савлађивања устанка, већ марширајте одмах против Русије и решите целу ствар. Но чини ми се, нродужава Полит да рат с Русијом ннје баш са свим безопасан . Ја бнх вам могао за ово навестн једвог класнчног сведока, самог министар-нредседника, који је у једној прилици рекао, да се никад неће кајати и да прима на себе иуву одговорност, што монархија није ушла у рат с Руснјом 1877 год. Па кад је тако Тиса мислио у оно доба, кад су се Руси забављали на Плевви, и док још није био Форсиран прелаз преко Балкана; кад је Турска сама угушила устанак у Босни и Херцеговинн, кад је Србпја била побећена, те кад је Турска у пувој снази могла да буде наш савезник, а Енглеска нам своје услуге нуднла, кад је тада било опасно по Аустро Угарску да се упусти у рат с Русијом, каква опасност мора сада бити, кад је Турска сломљена, кад се на њеним разваливама подигла Бугарска и источна Румелија, кад су се конститујисале две хришћанске крал.евине , кад у Евглеској влада Гледстон, аустро-угарски ненријател. и кад смо окупациом Босве и Херцеговине дошли у мвого рђавију стратегијску позицију? Вал,да хоћете да сву наду полажемо на Немачку ? Добро је подсетнти вас на некадашње прнсно пријатед.ство између Русије и Немачке, кад се у Берлвну званично тврднло да су интереси Немачке на горњем Дупаву истоветни са интересима Русије на доњем Дунаву. У дал.ем говору критише Полнт аустро-угарску источну политику, која у место да је задобила симпатије источних народа, она је, напротив, ишла на подјармљење и угњетавање њихово. Наводн гоњења у Боснн и Херцеговинп, нарочито против српског становништва, где је било зазорно п теретило се велеиадајом кад је неко казао да је Србин. Спомиње неправично решење аграрног нитања, т. ј. да се није ни приступнло решењу, већ је остављено да Турцп п даље агују. Аустро-Угарска је добила од Евро пе мандат да Восну и Херцеговину умири. да поврати редовно стање и уведе реФорме, а она је тамо грозније жарила и налнла од саме Турске. Тиме и неупутном рекрутацијом изазван је устанак. Цело становништво се бије ватром и мачем, аустро-угарски војннцн газе преко лешева и развалина да наставе у тим земљама оно исто што су н Турци чииили. Назнва нравим скандалом војено-судску пресуду у Мостару протнв најотличнијих српских грађана, који су бачени у хапс

и осуђени на тешку робију, што су се усудили да се преставком, молбено, обрате влади због рекрутације, и оиравдава поступак тих грађана, јер док је султан суверен над Босвом, Аустро-Угарска нема ; права да тамо изврши рекрутацију. Прелази ва Маџаре и пита их : ! имају ли опи интереса да деле са А! устријом мржн .у источних народа? Мпого и често се у Угарској говорило, да је слобода источних народа у интересу Маџара, јер ће се ослободити од руског уплива. Но шта су Маџари урадили за слободу тих народа ? Ништа. Док су ти на| роди робовали нико се у Угарској није макао ; а кад су устали сами ! на оружје, онда сте викали да су | за њима Руси, па сте Фактично ста; јали против њих. За одвошаје аустро-угарске пре 1 ма Србији. рече Полит, да би се хтели преставити као повољви ма да смо окунирали Босну и Херцеговину. То треба, бајаги, да докаI же аустро-угарски уплив у Србијн. Но то је грдна погрешка. Сав ј је аустријски уплив у Србпји ј основанна кабинету (Пироћанчевом), ! који у народу нема ослона и кога ће први ветрић против Аустрије 1 одувати, Ако хоћете да говорите о упливу аустро-угарском у Србпји, онда би морали тражити наслона у народним елементнма, а ти нам никад неће бити пријатељи, док смо год у Босни и Херцеговини. „У Београду се, вели Полит, своди краљевство на праву важност: да се прикрије штета усдед несрећне Бонтуове аФере. Србима је милији кпез са Босном, но краљ без Босне. ц Аустро-Угарска је у источном питању на целој линији дошла у крив положај. Ми хоћемо друге да варамо, а варамо себе саме. Хтели смо да паралишемо руски уплив на балкану, па смо данас заузели исти положај у ком је Турска била. То не значи наралисање руског унлнва већ провокацију целе Европе против нас. Хоћете лн да истрајемо у том положају, нли је у иптересу Угарске, да Аустрију нзвуче из тог положаја? Црелазећи на матерпјалну штету коју монархија мора да сноси због Босне и Херцеговине,крнтишеПолит унутрашње стварн у Угарској као прнродну последицу тог стања, спомиње незаконо постављање Србнма омрзнуте лпчноети за патријара и т. д. н завршује да Аустро-Угарска нанусти Восну в Херцеговину. Из тнх разлога гласаће протнв одобрења траженог кредита. Из Петрограда /авља/у за смрт генерала Кауфмана губернатора Туркестана. Из Берлина јавлају да је ннез Бпемарк јако оболео. БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Неготине нам јавл»ају, да се неки Стеван Ђурнћ десна рука еадање владе, којн је недавно разведен од своје жене у љену корнст, пре кратког времена помнрно с нстом. на како је то помирење ваљало да утврдн црквена власт својнм благословом, то је најпре ваљало платнтн нроннсану таксу од 100 дннара. Но како Стеван ннје хтео да плати таксу, то му је благослов и беа тоха дат. — Ко ће сад да одговара за ових 100 дннара? Молимо за мало објашњења од виделовачког министра. Још нам јављају, како Виделовци у неготинској нонзиеторији терају читаву радњу са незаконитим наплаћивањем од појединаца за разне иослове, за венчавање међу сродницима, за давање чинова и т. д. Тако су на путу да венчају неког Ник. Станојевића из Видровца с једном удовицом која је с њиме у блиоком сродству. Ту се ради ла неку сумицу од 100—300 динара. Од те муке пати и неки Никола Н. из Рајцн, који једнако обилази Виделовце. Њему опет смета кумство. Попу Николи Илијћу прете одузимањем парохије, а на његово место уочилц су неког богослова из Јабуковца за незнатну сумицу од 50 дук. Овај богослов им даје само 30 дук., па тако је засад ствар застала. Ми ове интересантне вести саопштавамо у јединој цели. да се стане на пут овом незаконом и бесавесном раду владиних пришинетља, а то мислимо да ће се већ и тиме постићи што смо навели конкретне случајеве, који, ако се обистине, иосведочиће да јс све ово заиста с рачуном чињено, и да је наш извештач добро извештен био. Ако буде нужно, саопштићемо и имена дотичних виделоваца и још иотање радњу њихову. Из среза Бело-паланачког у окруту пиротском јавл»ају нам, како је извесни допис у злогласном .виделу" противу честитог старине архимандрита манастира Дивл>анс-ког изазвао у народу и свештенству тамошњем велико огорчење. ЈБуди траже дописника да се са њиме прорачунају, они сумњају да га могу наћи попгго тамо и нема никога који би допнсивао жалосном „виделу" сва је дакле прилика да је тај допис скован у самој редакцији „виделовој." Та то }е стара ствар, да је редакција „видела и ковница лажи. клевета и подметања. Међутнм било како му драго све ово што се противу честитог старца Агатангела износи сушта је лаж п подла клевета. Али тиме ће -виделовци" самв себе обрукати. јер ће народ н од сада као и до сада поштовати архимандрита Агатангела као узор служитеља божијег олтара. Наравно да човек узор-свепггеник и патриота старог класичко-јелинског кова као што је г. Агатангел не може несавесним „виделовцима" годити. јер њима требају искариоте. одпадници од вере н народа свога. Таким талогом они пуне своју јадну војску. Криво је жалосним .виделовцнма" што старина Агатангел диже од својих уста уштеђеном паром споменик народним борцима који су иалн за слободу и независност. Та може ли веће бруке бити од ове зависти? Да ли треба још јачег доказа да „виделовци" немају ни искре родољубља? НОВИ^Е Из Беча јављају званично да војни лист (М1Ша1г -\ г егог11пипј*з1)1а11) доноси нови статут за Босиу н Херцеговину. Босанско - Херцеговачки војнннн полажу ћееару Фрањи Јоспфу заклетву верностн н безусловне послушпости „ма их живота стало." Мухамедовнн добнјају два војпа имама. Војска и оФицири носе Фесове. Огласи

Нашој доброј и на векн незаборављеној ЗУЈИЦИ даваћемо у недељу 9 т. м. ујутру у 7У« часова полугодишњи парастос у саборној цркви. Сродннке. нријатеље и познанике молнмо да на овој тужној успомени учасннпи буду. 7 Маја 1882 у Београду супруг Велимир Карапешић мати Катарина Коларац свстрд Јулијана Д. Нешић