Српска независност

— 276 —

у свесном и мушком вршељу свог уставвог права и своје грађанске дужвости. ««♦«»♦ ВИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР I Д80 „МЦШШ НОНЗЕРВИТНВНВ-НАПРЕДНА" од св. Јзвана Гил.сасог до св. дара Константака (19 октобра 1880 до 21 маја 1882 г.). (НАОТДВЛК) п. Пошто су конзервативци далн нов правац спољној полнтици, с напоменом да >ни једно стечено право наше земље неће бити ни упуштено ни оштећено ц — обрнули су се онда левокруг унутра. Пред њима је стајао бедем један на који су морали ударити, а преко кога нису могли. а на који нису смели. То је била Народна Скупштнна, она и онаква, која би с њима била кратким путем готова. Да не би дакле она на њих они су претпоставили да атагирају на њу и — пети дан после завладјенија њихова — 24. октобра 1880. — би и несазвана распуштвна Народна Скупштина од периоде 1878, 1879 и 1880 године и заказани нови избори за 30 Новембар 1880. године. То је било прво дело онако још неумиввне њихове .чисте уставности- ! Но њнма све подноси и нађе се доста њих да им пљескаше. и то баш од оних које онн сад — пљескају. Данас онн неће да пусте из руку једну већ распалу скупштину — коју они. по уставу, не смеју ни д])жатн, а онда опет распуштају једну, коју не беху ни сазвалн да јој у очи погледају. Наравно — то је све уставна досљедност и државничка мудрост, а поглавито кураж, која тако радо апелује на _народно поверење" попгго га наравно веће сигурности радн прво пропусти кроз своје прсте да случајно не буде „лажно," него „потпуно и нстинито" и ничим >,неспречено и непометено" — како вељаше г. Милутин из Гроцке у свом историјском распису пред изборе, — с којим се сад некако и сувише коси" Треба ли да помињемо . све оне ујдурме од 24. октобра до 30. Новембра пред изборе ? Треба ли да потржемо старе рачуне и премештаје телеграфским путем с једног краја Србије на други? Треба ли да помињемо како су млоги онако без пртине ишли у лов по срезовима? треоали да подсећамо како је један глават „совјетник- декламовао о новнм начелима пред изборе и искао имена својих слушалаца, па се на жалос уверио да су то — страни подајници? Треба ли да вас изводимо у духу на биралишта за посланике? — 0 ви намтите добро, јер куд одупре патролџијски тесак, ту добро бриди ц — сума сумарум, од неких 50 хиљада динара у диспозиционом Фонду нађе се после само — 18 динара. Ш. Но 15 дана пре избора гчињено је још нешто, што вреди да се спомене и чиме се ови политички доброчинци здраво поносе. — То је помиловање политичких првступника, извршено у Новем бру 1880. Ми имамо да изјав мо напред да нас се сви ти људи ништа не тичу, и нек им је срећна слобода, које су се били раније својом тешком кривицом лишили: о закон су се огрешили, закон их је осудио, закон их је и пустио. Но имамо мало са нашим севаиџијама носла. Они се, знате, све хвале тим делом. и како је под њином блаженом владавином све дануло душом и миром! Они су прво згодно умели да измисле да је на становљанском пољу у Крагујевцу просто што оно веле било „ннком — ништа," при свем том, што су „војници- неки, у најтежем времену пуцали на свог команданта, што су отказали заклетву, што су обрнули од заставе путем у Тополу, заузели зидину тополску, прогласили се свемогућим власннцима околине, расиисивали сазив свију војника I и П класе из околине , тражили су комору и храну, потписивали се као команданти од 75 хиљада војске што су се ставили у бојни положај с оружјем у руци — — па како су радили онако су и прошли: али то је све нашим „Виделовцима" чиста опсепа, обмана. неистина: нема ту ни издаје ни велеиздаје, нема ту неверства ни тешног преступа — — све су то њима била невино поватани јагањци — а — — има свега тога 28. априла, кад су деца и други без занимања или у доколици 8виждали и са чегртаљкама зврчали противу њиховог напредњачког адвоката „Рабагаса", ког су они извели да за њих

адвоцира. и сада њнх 4—5 седе у апси, у подруму. н то не за звиждање, но за „веленздају", што су „по недоказаној сведоџби жандара" а по ћутању чланова полиције и министара викали нешто страшно. Како се, молимо. слажу ове две правде и ова два политичка „милосрђа"?! Али млогима је требало и то, па да нм пукнс иред очима! Но виде ли бар сад добро вука у јагњећој кожи ? ? IV. Свршише се избори о сввтомв Андреји 1880 годинв ... Само је још остало разгажено блато на биралиштима, око борбе „за начела- воловски расиис, т. ј. распис о извозу волова који се читао на дан избора учинио је своје дејство и пунонадежни политичари потрзали су одмах с тога политичког вашара, где су они купљеви. на другн вашар да изврше расиис заступника министра Фннансије.... и све је ишло добро. док нису дошла господа трговци на Рам, а одатле на Базјаш, где су опет чули оно сурово „холт ц ! — што значи : ни једног рога, а камо ли вола не примамо вам и иоверљиве и лаковерне газде наше чепале су заједно са својим говедама на туђем прагу, док им не дође дозвола из Беча п Наравно да их јевтино стала . нова политика" н „народни пријатељиза којима се полакомише. И мамурно ђипаху сутра дан конзервативци : _Сад Марка нема, но народ ту је И народ већ каза на кому је" певаху онн граматикално неку песму по неком своме мученику, кога оплакују наравно као „мученика' - у својој дрмбуљи што је зову „Садашњост". Море еј! Јак сам ја! Ја сам јак!" дераху се они, па онда наЈПосле, онако чисто Вучићевски: -Народ је као облак : пекога ороси некога покоси; некога нахрани , некога сахрани Г ц Ми их разумесмо и непозавидесмо им. Сад би само имали у допуну „народњег облака" да им довикнемо: Јапунџе на главу ! А добро ђипај ! — ти бесно момче г Виделовче ц .... чини нам се да је стигло да народ мало покоси и ороси, да нахрани па богме и да сахрани. Ваља томе народу сад давати џевапа: шта радисте ви досад у име „народњега поверења". Сад да се огледамо л на кому је ! ц Вн би као радо збацили са себе ту срећу, коју сте навалили на тај свој добри народ. Алн — ту смо! како велимо сад ? ГЛАВА ДРУГА (година 1881.) I. Тридесетог децембра брујало је по Београду Скупштина је на окупу. да у 1881. посвршава бриге државне за 1880. годину. Ово задоцнење Скупштине није ни марнло, јер се напредњаци онда зваху још конзервативци.... Све ти то весело нодскакује, иочев од најстаријег до најситнијег владиновца. — Као оно кад се господнн папа вратио из Авињона у Рим, тако су они светковали састанак скуиштине у Београду, јер је, говораху они, била Скупштина дотле негде у ропству у туђим варошима Нишу и Крагујевцу ма да су јс и они гами главом тамо држали. Како је то сад лепо удешена државна машина. Посланици истина имају с далеких граница да потегну по зими, кијамету и блату да напоје коња на Дунаву, — али опет и министри, брате, уморе се, по ваздан радећи и вичући народу > па онда могу пешке стићи из скупштине кући на конак, слатко вечерати, одморити се, па сутра опет на носао, брате, за народ.... Нови министри, нови посланици, тазе интерпелације и и све иде онако „једнодушно ц .... Адреса, жеље, и иотребе, све то би за дан сложено као у стихове ! „Освешта" се „програм и Виделов. Слобода и батине, порези и џабалук, наука и глупост, логига и бенетање, лакрдија и државна мудрост све се то изједначи. Камо тај Ристић, камо ти либерали да виде како се земљом и народом управља ? — викаху они, опијени својом државничком срећом. „Нешто ово брзо меље ! ц — рећи ће, осмејкујући се, који вичан државним водсницама. Рекао би човек да се повратила староеловенска задруга. и штета што не беше лето, да се где у ладу под лниом или грмом посвршавају државне бриге, па после да иде сваки кући, рекавши министру : „Бог ти, а душа ти ! ц Али ускоро запсваше или управо закукаше Виделовци ону заборављену несму, која и у политици није без смисла и почиње: „Авај наше замало бејаше !"....

Кад хоће да се деси несрећа, онда се деси баш онако изненада. У томе и јесте чудноватост догађаја, што они из ненада долазе, онако као из ведра неба гром

Сви посланици бејаху потписати на адреси. и рекао бих ту нм је нрограм, ту мисао, ту жеља, ту кукање на прошлост, ту радосна дрека будућности на сусрет. II. Но није ни мудри и високи господин Нироћанац Бог, а Милутин газда од водснице у Гроцкој, није био баш још извежбан нолицајац — а познати педагог у црвеној капи није му још био уз кољено, те ти они богме имаху да се добро избече читајући неки нов лист коме 1. број изађе 8 јануара, под називом „Самоуправа 11 , која доносаше програм г радикалне ц партије, — — но то још све није ништа, као што беше то зло: да се беху 38 посланика потписали а још 38 пристали на тај програм, који бејаше будак у тек захваћен корен младе владе. Сад прво осетише наши „Веделовци" како је клизава та јегуља, коју они продаваху у своје посне дане и на бурету у ком она стајаше писаше „иародио аоверење и . Седамдесет и шест посланика имађаше влада — и ако не баш против, а оно наспрам себе Точак застаде. Још једна красна сведоџба паших „карактера, ц којих су пуне гомиле „Виделоваца ц . Имамо да приметимо да се. између осталих на том новом раднкалном програму налажаху на угледном месту потиисани добросретне нолитичке прелеталицс Ђорђе Топузовић, Ник. Крупежевић, Вељко Јаковљевић, који су ту били написали своје цело име и прсзиме, а они други „радПкалци" на иодобије озбиљног Саве Обрадовића избројали су се н у циФри су се подписали, па су бар после с мање муке да бришу у току дебата једну по једну цифру, — са пониса „самоуправиних".. а куд супристале именоване политичке главе : кад ли ће они да избришу своје потписе из списка партије , којој никада нису ни припадали? Можемо дозволити постепено преливање из партије у партију, можемо пристати на спајање двесјајне и часне нартије, можемо с мирном душом разкрхати једну партију, којој се чланови неискрено прибирају и образовати једну партију са промењеним програмом алибити8јануара својеручно на ирограму радикалне партије, — а 18 јануара дакле после 10 дана постојати као члан или чак подпредседник и секретар „збора нанредне странке ц то су „карактери- које само племенита „виделовачка" крв плоди и роди. А у придржавању једних начела и З г поштовању једних личности лежи подоста личног поноса и мушке части. С тога ми са' намером помињемо ове политичке дометке свију партија и присталица свију интереса, у које рачунамо и господу министре Стојана Новаковића и Чедомиља Мијатовића — који су се за једну ноћ обрели у другој нартији, а то оној на коју су викали н којој су опонирали. III Скупштина је била подељена. У небесном царству „Виделовачке" слоге, поред г анђела и мирољубивости родише се „ђаволн- неслоге — учини се један насилан акт, учини се, како иоштовани господпн Коста Магазиновић једном приликом рече значајно и учевно, учини се „санкпион пенал". И тако имамо сједне стране клуб опозиције а с друге стране _збор напредне странкв" и његову организацију описану у десет нараграФа у „политичком економном и књижевном_ листу „Виделу" бр. 11 од 18 јануара 1881 — а потврђеном са иотписима „председника збора ц Милоша Глишића „подпредседника- Каљевића и Жуњи'.а „секретара ц Крупежевића и т. д. „одборника- где је регрутован „цвет" српских патриота и „језгро" српских умова. Министри нису ту потписани, али се већ подразуме. У новом л збору и , поред званичног председника, мора бити наравно и — министара. Крштење конзервативаца у напредњаке би тиме свршено, владине ноге беху подупрте, част партије би спасека, снага груписана и реорганисана и та политичка исправа, то ново крштено писмо носи на себи дан и датум по примеру старих летописаца и повеља: „Тако утврђено у Београду, 10 јануара 1881 год. ц ... ФотограФ Лецтер морао је иосле да ради неколико месеци док све ово овековечи садашњости на углед, а потомству на дику н чуђење. Кола су пошла даље, али сад је ваљало унрегнути које кљусе више. а дланове добро оиљунути, јер се ишло од сад на три точка. Смерни људи слегоше рамспима и не рекоше овом новокрштеном, богојављенском детету од старих отаца млого среће. Алекса тако звани Протов и његов садруг и левак г. Кујунџић , у садјејствију скупштинског звопа, имали су више посла: непослушност је у скупштини расла, ноћна већања у клубу посташе потреба, партија нова морала је

да купи један барјак, који се износио свако вече кад ће бити седница, на малу баџу од „Крстићеве каФане ц куда би се свако вече устремила господа напредњаци у чизмама и оианцима, у цилиндернма и читама, у Фраку и чакширама да реше оно што ће сутра да говореу скупштини, да што оно зелепозоришним језнком, поделе улоге и нова игра, по скупе паре, почела је да се преставља. Истина бивало је све занимљивије, али је било и све — скупље. IV У тој позитури и расположењу почели су послови ићи даље. Једни су били готови да што више отму, други да што мање даду, или ако што даду да то бар „ФалзиФикују", т. ј. тако да поклоне, као кад неко к.,ме место кола буковине донесе кола врбовине, те да му после варнице и пуцалице очи истерају , док се мало огреје на томе арам п^клону. Но предходио по жељи св^у 20 Јануара 1881 укида се додатак ка чл. 50 пословника, који допушта говор о интерпелацијама само нрвом интерпеланту. Наравно, као допуна ове допуне може служити реч иона Марка из Бранковине, коју је он 22 Марта довикнуо Алекси Протовом: ^Ви сте врло издашни у опоменама и забранама и ви имате добар апетит да тлачитс наша посланичка права"... То значи: дозвољено је, укинућем додатака чл. 50 пословника, сваком даговори — коме т. ј. Алекса Протов или његов левак Милан Кујунџић дозволе. Један члан закона укиН У Т јс, — „елобода- је поврађена — а на место закона уепостављен је ћеФ ова два близнака за нредседничким столом, на ћеФ Алексе и Јанићија.... Или, кад је у народиој скупштинн, особито у периоди 1882 говорено колико је требало , а да није скупштина била одмах „довољно обавештена," или да се није довикнуло онозицији: „ви развлачите дебату, да вучете већу дневницу !? а Тако се, ето, лажно нарадира са параграфима слободе, а тако се поступа у примени слободе и права !! „На што дикла навикла!"

V Сад долазе „слободоумни" закони, отвара се ново доба „унутрашњега развића Србије ц .. „Напредњаци ц хоће даекроје себи кошуљицу од пове крзннце, коју су добилн при свом старачком покршгавању 10 Јануара 1881 год.... Закони ти јесу: 23 јануара Закон о удружењу и зборовима: 28 јануара закон о судијама и судовима или како се бомбастије вели : закон о _независнссти а судској: н 13 Фебруара закон о („слободној ц ) штампи који су с већом или мањом изменом и усвајаин са лакомисленнм узвицима „Жнвпо ц , при чему се г. Милутин, газда воденице у Гроцкој, насмејао кроз браду.... аузастопце за овнм законима ишао је захтев од 100 хиљада динара за остварење закона о судовима; за законом о удружењима сљедовали су 50 хидада дина-ра за „рашчишћавање ц полиције да се грађани могу поред иитоме нове полиције слатко разговарати о слободи и не ићи краћим путем у апсу а за законом о штампн сљедовао је један тајни акт, од 22 јануара 1881 једна конвенција, коју не смемо ни помишљати још — а да нас страх не ухвати.... н доктаконвенцнја није примљена, дотле, по вољи владе није обнародован закон о ( п слободној ц ) штампи , јер видимо да се усваја акламацијом у скупштипи 13 Фебруара, а тек 13 марта јавља председник да јетај закон добио законску снлу. Као што је закон о зборовима и удружењима и изнет из одбора на дебату такође тек 26 марта, дакле још доцније после закопа о штамни ! Тако знаду „напредњаци ц да на политичким пазарпма уцењују своје шарене податке за матору децу, која имјош хоће и могу да верују !

VI Расмотримо те законе и шта имамо до сад од њих! Ево је прошла година дана како су обнародовани и видимо прво Закон о -независноети 1 - судској. Нама се чини да је ово дело у самом свом почетку било натучено нартајског угурсузлука; јер шта нам освану 8 марта 1881 и шга нам купи г. Милан Недељковић, кога зову „Пироћанац" за оних 100.000 динара ? — Он најури из судова, првостепених и вишнх све оне, који су бољи практични правници од њега и који су часно и поштено вршнли свој посао. Узастопце за њима, на још тонла њихова места седају неки нови људи, неки нови „нравпици ц , поврве као плева у Београд и главпа места све што се „напредњак" зваше, а развеја се по целој Србији све оно што сматраше за часније не бити у том поштеном „нанредњачком ц колу. Судови носташе нартајска творевина — тек сад како што треба. А „независност ц и