Српска независност

БР01 73.

УТОРДК. II МДЈА 1882 ГОД.

ГОДИНД II

за сгег.т: ва годину 24 двн., на по годин* 12 дин., на четврт год. 6 дин. 31 ССТАЈ5Е ЗЕГЛЉЕ 21 Б1ЛК12СК:1: ПСД7СТСК7. нж годину 30 «рлнлкл, нл по годинв 15 «р. на чктврт год. 8 *р. 31 17СТРС-7Г1РС27: вл годину 16 #ор. т вднв.. нл по год. 8 ♦. нл чвгврт год. 4 ♦. 31 СЗБ ССТИЕ СРЖ13Е : нл годинг 36 •РЛН., НЛ ПО ГОДИНВ 18 ФР.. НЛ ЧВТВРТ ГОД. 10 #Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОМ. ЧЕТВРШ1, ((№01 и Н ЕДЕЛ ј ОМ цедом урвдни1птво јв и лдминистрлцијл Т вуђ.н г. ТоМВ андрвјвви-^л вбн ј11г.ев ввнлц.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: први пут 12 дин. плрл од реда, л послв свлки пут 6 ПР. за припослано 50 пара дин. од ркда. Румописи шалу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСНЕ 2Е3132С20СТ 2". рукописи не врлћају ск. неппаћенл пнсма не примају с*

У ОЧИ ПРЕЛОМА Жалоспа комеднја коју млада консервативна влада и већипа скупштинска чграју о трошку народног права и народног блага, о трошку народног попггења и поуздања ево већ друга година, прпближује се свом крају. У место обећаних слобода „чисте уставностп" овладала је по целој Србнји бесна самовоља и грозно гоњење, које се од стране владпнпх оргапа и присталица безобзирно врши над противницима. У место очекивапе веће сигурности и правде , у место лешпе љубави и топхијег братства срнског шпрп се на све стране страх, неизвесност, партиски раздор, мржња п жеђ за осветом. У место наглашеног новог устава, који бн ослобођеној и незавнсној држави српској на шпрој основи по.тјемчио све услове природног, здравог, слободвог и неспреченог развнтка у полптичком и привредном погледу, — ево се на очиглед свету газе не само законита права граћапЛ н народа,него се изврћу п на своју руку дотерују и саме јасне одредбе земаљског уста ва, овога основног уговора, на ко- ј ме целокупна зграда српске државе ночнва. II не само то, но грешно лакоумл.е којим се од 19. Октобра 1880 године пгра са најсветијим интересима земље и народа српског, са привредом и тековином народном, која је тешкпм сузама п крвавим знојем народним заливепа, тако је далеко отишло, да су милнуни народног блага, много товара злата српског немилице несавеснпм и банкротским светским спекулантима па име грађења железнице средством државних облигација у залогу п без јемства дати. И то се чинило уз нркос јасно исказаном мишљењу и гласу народном, уз пркос свима патриотским опоменама скупштинске мањине, која је достојно и одлучно стала на браник части и сигурностн земаљске, на браник благостања и права ; народног. То се чинило и извршило V заносу слепе партпјске страсти у лудилу и беснилу тренутног успеха над запрепашћеним и угушеним гласом парода. То се чивило и сиремало тако нагло . тако потајно и таким нечистим срествима и путовима. да се грђе и ружније дело с крвавом тековином народном непамти, од како је од почетка овога века настала нова српска држава. У место да млаћи и напреднпји синови српски руководе политпком

и судбином своје отаџбине све чистпјим, светлијим и срећнијпм стазама, и да старим врлнпама народним и успеспма своје земље прплажу пове добнтке, да сеју нове клине народног имућства, матернјалне п моралпс снагс, — они вссташно, самовољно и грешно као туђинци руше и затиру оно што се после толике борбе и страдања затекло и очувало од старога прадедовског благостања, старога српског образа и поштења. II ево их, где сиренским гласом а змијиним ногледом п скоком мнсле опет да заварају свет. Ево их где бн лажним извртањем тешких својих недела и безакоња хтели да своје грехове пребаце на целокунну опозпцију, на „непокорпу" скупштинску мањину. Ево их како се као ћаво пред Христом претварају. Ево их, где у своме бескрајном прогласу бирачима ређајући поново своје „слободе" и варљнве сјајне плапове тврде пред лицем народа да су „ стари е ласници и „ .звојиил тројица- пз скупштинске мањине крпви. што је Србија изложена грдној штети због Вонтуовог банкрот ства ; да су они, либерали и ради кали криви, што у место златне слободе у пуном јеку царују и као зараза шнре се апшења и прогонства; да су они, протнвници напредњачки криви што страх и зле слутње обузимљу све искрене патриоте, што је сукоб у скупштини п с владом дотле дошао, да је мањипа скунштинска као законито представништво великог дела Србије изкључена бнла из одбора за адресу ; да су они криви, што влада није хтела илп није смела по реду и закону одговорнтн на стављене јој пнтерпелације о банкротству проклетог Бонтуа. Да су на последку они, радикали и лпберали, п само они крпвп пгго је скунштинска мањина дала оставку п тиме довела ствар до крнзе, у којој се сада влада и њена странка као грешнп очајник у мутним н бурннм таласпма даве. Збиља господо кајмакамско - напредне странке, ако је у страшној црножуто - политичкој и Бонтуов ; ско-железничкој грозници. у којој се од ово годипу и по налазите ] растрзањем између слепе себичне I страстн и дужности српских сипо- ' ва. остало у вама искре српског осећања н .људског образа ; мн вас ! нитамо да пам одговорите: У чему је управо спор измећу вас и нас? Ви сте дошли на владу после 1 тешких н бурпих дана крвавог ра-

та, који је у три године дванут узастопце јуначки вођен протпву огромне силе турске, и који је најпосле помоћу северне словенске браће срећно на част и славу српског имена свршен и крунисан потпупом независношћу и проширењем Србије, но којије наравно из дна потресао привреду и материјално благостање наше земље, а највише сиромапшијих редова и сељака, нарочито у ногранпчним крајевима који су за ослобођење ноднели највише жртаШ у крви и имању. Вн сте дошлп на владу с отворсном намером, да неправедннм захтевима Аустрије V трговинском уговору неразложно и без нужде угађате, напуштајући тврду раније | стечену основу, на штету земаљске | производње и пндустрије ; а у накнаду зато да осигурате вашој странј цн или управо котеријп наклоност ј и закрил.е силног суседа. У тој тежњи ви се нисте устезали, да по| пуштањем и понижавањем нред СФе[ ])ОМ аустро-угарских интереса крњите права и интересе народне, и нобијате углед и утицај Србије на Балканском полуострову. У том смислу учипили сте да нас је не само Румунија но п Бугарска за собом оставила. Ви сте дошли на владу, са сјајним обећањима нространпх слобода са свечано оглагаеном намером. да гато скорије измените устав у смислу потпуног представничког спстема и са свеколиким могућим гарантијама за грађанска и народна ирава. Ви сте догали на владу. управо да своју котерију каквим средствима. ма и ђаволском помоћу оснажите, да гоњењем противника а безобзирним намегатањем н награђпвањем својих прпсталпца ухватпте корена кога нисте ималп у народу. Ви сте тим и другим разннм виђеним н невиђеним маневрама, а највише об.маном јавног мпшљења успели, да и изборе за нову скупштину на своју руку обрнете, пошто сте непарламентарнпм начином пређашњу скупгатину п несазвану распустили. Вп сте најносле, одмах чим сте догали на управу, а то пам је зар и бно главпи покретач целокупне вагае радње. предузелн тајно. мимо обнчан ред н мимо законске прописе. да преговарате о устунању железнпце, у грађење и експлоатапију једном сумљпвом »ранцеско-аустриском другатву н његовом агенту, којп су по несолнднпм, опасппм и вратоломннм својим операцијама већ бнли чувепи као опасни гапекулапти, а и који су својпм свезама са пропалпм партијама и језунт-

ским пропагандама у Француској, а још већма са владипнм круговима у Бечу, изазнвали код свесних српских патриота велику зебњу. А то, колико због могућих Фннансиских неприлика и несрећа, толико в [ због политичних незгода које отуда могу нашу земљу задесити, кад јој се главна обртна жила, железница и банка, предаду у руке светскии швивдлерима и агенгима неприја| тсл.ских туђина, којимаје самостал! ност и будућност Србије и Српства | трн у оку. Ви сте све то жудно и журно предузели и безобзирце терали. заборављајући, да ова земља није ничији спаI хилук, да овај народ има своју ве; лику и славну прошлост, да има вечита предаша и светиње своје, да има свест и неодољиво уверење своје, да има своје велике и светле народне ! узоре, идејале, да има још довољно животне снаге н воље, те да се без протеста и без отпора неће и не може дати у руке, да служи само вагаим грешним партапским п котериским тежњама и вашим саможпвнм интересима. А шта смо ми радили. и у чему смо вам сметади. да не извршите све ваше намере ? Шире слободе и промену устава у смислу нунијег и самосталнијег народног нредставништва, у духу већнх гарантија за правилан и срећннји развптак народни, ми ако нисмо били срећни да после оних тешких ратних догађаја одмах изведемо, зацело нисмо мислилн ни пздалека да вама у томе сметамо. Већ баш на против. Мп смо као н цела опозпција ра| до прихватили ваша обећања за усј тавне и законске реФорме. Ми смо отворено изјавили, да вам на том ј путу не само нећемо сметати, но ј да ће мо вам искрено помагати, ако ви заиста будете хтели да и:; 1 ведетс слободе и нромену устава ј у ширем демократском духу. Ми I смо се у првн мах готово још и надали, да ћете еа пзменом устава похитати, те да поставите гемељ за даљи рад и успех вагае странке. Па ето како смо се преварили. Шта вам је емстадо, да не сазовете велнку скунштипу, те да откупите реч своју, и нодмирпте једну од најпречих потреба нашега новог полптичног стања? Но вама нијс бпло толико до уставних реФорама нн до слободних установа, колико до Бонтуа и до благовољења у Бечу. Све остало мерило се — н удешавало према овим главним Фактори .ча и њиховгм ногледима: п упутрашњи развитак , и економна неза-