Српска независност

- 280 —

висвост, и Финанеиска сигурност зеИл.е. А према овој вашој за интересе народа опасној п штетној раднЛ) ми, а и пслоиптна опозиппја '&ћ!Јт Ж> ' смелт) и итпорепо, тсагео '<}• мм ; «1?| • н ^трибтска Д јт Љ ост и "дуб^Ло увереа.е 46ше тазвтаЈги. Мл смо вам Говгбјш.т : [(е тјаигш тајте'без пужде у "трго &ниекии :уговорнма ету]гпу основу сТеченнх права п јелвакобти \1ећу опмосталнпм ^ем.гама. Не увАјАјте у клици домаћу пропзводљу н не отварајте шпром врата страној индустрпји. Не слуштајте стидно Косовску н Таковску заставу ирсд незајажл .пвомаждајом туђннеке „СФере Интсреса." А нарочпто недајте Србију у канџе Бонтуа и аустријскпх агената, који 1>е радити најнре да нас економно и Фннансискн иецеде, а за тнм морално и политично подјарме. У том иогледу сво шта смо вам 'н како смо између осталога и гово"рпли н писали у Марту прошле године : „Од онога часа како се чуло за угађање владнно с Бонтуом, мн нпсмо престајали да пз дана у дан днжсмо свој глас у корпст искреног обавештења н расвст .Ђења у битном нитању Србије, тражећи од владе н од народног представппштва. да не нагле с том стварп, која ће нам пзвесно и скоро тешке жртве донетн. Тражили смо осећањем чистог родол.уб.га п уверењем добро проучених прилика, да се остави стручним знанцнма н позваннм Факторима још времена, те да се н сами бол>е обавесте. а и народ да снрсме за горку чашу. „Доказивали смо да за Србију не може битн никакве опасности. ако бн јиш који месец одложнлп граћење своје железннце. но да јој отуда с погледом на Фннангиске п иолитичке околностн може само корист доћи. Доказивалн смо нарочито . да је владнн уговор с Бонтуом непромишл>ено н без довол>ие спреме услова лаклл-чеи: да је с ио■нижењсм угледа и достојавства Србије удешаван: да^ је неправнлно раћен и свршен 1 и т. д. „Тврдплп смо п доказпвалп. да уговор излаже Србију несрећн. да јој знатан део најважнпјих државних прихода дође у руке странцу . те да се једног дана наћемо без најнужнпјих средстава за онстанак и сигурност наше земл.е. II напослетку говорили смо, да је грешно н неиатриотпчво, кад се у овако маленој, слабој н млого нанаћеној земл>н узима за партпско питање од овако недогледнпх последица за економну н полнтнчку будућпост Србије . н кад се но томе с партиског гледпшта управл.а. те партиским п незаконнтим, на и неуставним стиднпм средствима на своју руку дотерује. II норед свега тога и осталога . што се у незавиеној штампи н у народу, у одборској мањини п опознцпјн чуло н говорило, влада н њена странка ве хтедоше да одуставу од намере, да железнпчкн уговор што брже сврше, не другчије, но као да им јс сабл.а за вратом илн поаг под гушом. Оетавнлн су на страну оуЧет и закон о штампи, и предлог о нромени устава. Само су павад>нвалп једно и неодступно: да реше уСОвор

о уступан.у железнице Бонту , за кога су залагали не само своју част п име, но и нешто много узвишеније... II ето еада, докле сс дошлоецаквпм коте]>пским < рл>ап>см' С.Тбпићнце у Пронаст. Банкротством Генералне Унијен Бонтуа, М)је Смо одМах од почетка предвпђали н у чистом оеећању српеког родо.Ђгбл.а предсказивалн, ево норажена је и ностнћена цела кајмакамско-нанредна котерија и њена злокобна политика. Пред очима целог света сруши се ваздушно, вархиво сјајпа зграда „виделових нророка~. II ето их где стоје иред народом голн нагн с покајннчким лицем. Још за којп тренутак држи нх сила и власт, а у души народа спрема им се облак народног гњева с ираведном осудом н проклетством. Они који су пред Богом, пред владаоцем и народом нршшли аманет, да народио благо н сиротнњу чувају . онц су то лудо и обесно предали у руке светским банкротнма, који су нас и нашу децу лажним дугом н недогледннм теретима заробили. Они којп су свечаном заклетвом узели на се дужност да иравду н закон бране, да слободу н право грађана заштнћују, — онн сами душмански гоне све што има образа н срца, да им се не удвара и да штетну и онасну њнхову радњу сузбнја н обелоданује. Они којн су на ирвом месту позванн. да Устав н уставни ред у основн и у ноједнностнма од свачије новреде заклањају. п да за сигурност и еветињу устава чашћу и животом својнм јамче, они који су се у згодннм но но Србнју кобннм приликама на висину исгакаи е обећањем, да ће дати земл>н бол.н и за слободе п права народа шпри и јачи устав, — они ево самовол.но н пакосно руше Устав, нзврћу на -еноју руку најглавније одредбе устава, титрају се најважнијим правом Народне скупштине. нзсмевају н багателшиу цслокупну опознцију у скунштинн. не воде ннкаква рачуна готово о једпој трећини народннх посланпка, којп у име народа а по својој дужности траже од владе узалуд два месеца одговор о банкротству друштва, коме је влада уз нркос општем гласу народа н опознцнје, по што по то предала граћење желсзнпце са впше од 30 милијуна дипара готовнне у државннм облнгацијама без јемства и сигурности. Свакп човек н нрост пуномоћник, који има образа одговорио бп одмах на пнтан.е евојнх вЛастодаваца н пријате.га. на н на просто пнтање својнх суседа . иако стојн извесна његова радња и трговнна. о којој се озби .Ђнн глаеови проносе да је у неснгурном етању. А у извеспии прпликама и сама државна власт н судовн на захтевањс повернлаца имају право да прегледају таквом човеку књпге и рачуне. II зацсло у свакој другој јевроиској државн мнннстар п влада држалп би за дужност своје части и доброг гласа, да одмах п што скорије даду забрннутомјавном мншхењу обавештења, а тпм пре да пародним представницима одговоре на ставл.ена нм нптања нарочиго у овакој стварп, где су мпогн мнлнјуни лакомнелено и нротпвно заКОну, протпвно самом железпичКом уговору заложени без

осигурања и без накнаде, далеко у рукама светских зеленаша н берзанских пграча. Ово нпсу нитања какве витке политнке, пи дсликптвих међународпих одвооа. Сви рачуип државнп отрје под ;контролом извесне одређенеиласти, па^и књшгс о народном зајмун железвичким онерацијама иорају''Онти у»«к чистеи отворене за .нремед поЈваних «ак тора А у овом жалосном и чудноватом случају код вас ми држимо да су не само поједини народни посланици а још впше целокупна опозиција имали право и дужност да затраже од владе брзо обавештење; но и да је Главва контрола могла нареднти, да се књиге народ ног и железннчког зајма запечате и прегледају, да лп је све по закону н правнлно рађено. и на какву су сигурност толикц мнлијуни државних обвезница Бонту панред издати. Код нас, на жалост, самозвани „ппаредњаци- и л>уди „чисте уставности" ћуте о Бонтуовом банкротству као заливенн. Н>их не дирају сиротинске сузе. Они немају срца за јед н невол>у толиких хнл>ада српских домова. Они не чују плач и клетву толикнх удовица н сирочади. којима су раните .ђн и браните .1 >и изгинули у рату за ослобоћење, на ће им сада жслезннчки тереги и Бонтуово банкротство однетн кров с кућа н крне с лећа. Они не внде или нсће да вндс. којнко би се зааа излечпло, колико педостатака у овој земл>н намирило оном грдном штетом н пл>ачком, што нам одвесе Бонту. Они се не сећају. они пе осећају — млнјеко их српско разгубало —- колпко би се друмова и мостова саградило. колико болница и школа ноднгло. колпко добротворних Фондова н штедиоанца основало. колико јадне браће наше у Србији и у туђнин сиомогло са опим мнлијунима сребра н товарима злата сриског, што „виделови- нрваци и њпхове присталице записаше на интабулацнју свете срнскс земл.е, а у корист бездушннм светоким зеленашима и нротувама. У целој јевропској штампн помињало се н нисало о банкротству Геиералне Упије. Само наше званнчие и нолузваничне новнне не донеше о томе готово ни глаеа. Сав је свет знао, како је и колнко Србнја том нссрећом н лакоумношћу своје владе оштећена. Само српски народ п његова скупштина у Бсограду не могаше о томе из уста своје владе да чују нн речи. _Н ема штете! То је бнла лозпнка владиних органа н мамелука. II на ту лозинку гоњенн су и апшени сви који бн се усуднли народу но окрузима доказивати. да има штете п то грдне штете. Па н сами народни посланици но повратку са скупштине, као н. нр. Бладнслав Павловић у срезу и округу крагујевачком. узимати су на одговор н кратким иолицискнм путем осуђнванн н апшснп. што су говорнли својпм бирачнма о штети земал>ској због женезничког уговора и „Боптуовог" пада, На иослетку, створнла се скупштннска, па сво већ н уставна крнза. Опозиција н скупштинска мањина вршила је савесно и натриотскн своју дужност нрема земл>к и народу.

Пошто влада на толпка основана питања и иитернелације а радн успокојења јавног мпци>еља и народа нпје хтела да да о банфрототву Гене]1алпе 'Ушјс и о штетн н.ипој закоиитнм предапишпдима нл]>ода аикаква одг<он>ра ни обаеештења, то ,је мањина. сиесна евоје дужности и евопа прапа. ;дала остлвке. те тиме дове.1а владу 1 н а«мн у положај п уставну дутжност, да се новим општим изоорима стање ствари 1 ратчнсти. Нема сумње. да је ово крајње | средство, но и једини уставнн закенпти нут, којим је тако јака мањпна могла одговорнти на нечувено багателпсање н титрање од стране владе, а у овако г.руипом и јасном обележеном нитању^ о којпм су најважнпји интересн земал>скн везани. Влада је но уставу и закону о пословном реду, а још внше по обичној присгојности н частн л>удекој дужна бнла да одговорн на пптање и само јсднога а камо лн иедесет ; н внше носланнка. II кад ннјс хтела и пнје смела одговорнти. то овнм народним нослаинцима образ и углед његов, као ии нраво и интерес народа нису доиуштали. да у таквнм нриликама и с таквом владом остану п дал>е у скупштнни. Устав је јасно одредио, с коликим бројем иослапика има да буде скупштнна иа окупу те да њена решења имају закониту вредноет. Тауставна одредба разуме се и служи за основу пословном реду у скупштпни. А чнм нема уставног броја носланика. нс може да буде нн законитог решења. тим мање нак сме скупштнна у таквом случају да се сматра да постоји и правилно дејствује, кад отсутни послаиицн нису случајно изосталн. но далн су оставке. Овај уставни и нарламентарнн сукоб тако је довод.во нрема општим уставним начелнма н дотичннм законским одредбама. као н нрсма параментарним обичајнма у оиознцноној штамнн објашњен. да бн дал,н говор о тој стварп бпо нзлншан. Но влада је з&жмурнла, иа газн устав и законе скупштннске. Она не сме да распише пове онште изборе. јер бн је глас народа с места , оборно. Она неће да чува бедем уставне заштите, јер јој је по што по то нужно Формално екупштинеко разрешење од тешке одговорности за иогрешке н крнвнце, којнма је изнгравањем закопа зенљу и народ оштетнла. Она се V указу за пакнадне изборе нозпва на решење скупштинско. које ннје нравилно ни цредложено нн гласаво, на није ни потппсано. Опа се иозива на нисмо нредседннка скупштпнског од 5 марта. а тога дана екупштине није ни било. Она баца дрвл>е п камење на опознцију, мнелећн да евратн пажњу народа с правога узрока свему овом чуду ц покору. Опа тражи да грдним притиском озго. нретњама и које каквим измнтл .отпнама застранш бпраче. те да не емеју датн гласа за послапике, који су постојано заступалн народна ирава ц којн бн иопово образ народу осветлалп. Она, ,видедовска" влада нзноси сада рачун о нропасти Генер. Упнје. н мислећн да замаже очи народу, опст неможе да нри! крије грдну штету земл.и учнњену, не обећава да ће пам ту прегрдну